Danas se obeležava 44. godišnjica ubistva američkog borca za građanska prava, Martina Lutera Kinga Džuniora. Amerikanci mu danas odaju poštu nizom manifestacija.
Pored nedavno završenog Spomenika Martinu Luteru Kingu u Vašingtonu, Koalicija protiv političkih atentata je jutros održala molitvu i zatražila otvaranje tajnih vladinih dokumenata o životu i smrti ubijenog aktiviste.
Istovremeno, u Memfisu u Tenesiju na jugu zemlje, gde je King ubijen, dan je obeležen davanjem njegovog imena jednoj ulici. Tokom 1950-ih i ’60-ih, King je predvodio kampanju nenasilnih demonstracija protiv diskriminacije Afroamerikanaca. Njegovo zalaganje za jednaka prava mu je 1964. donelo Nobelovu nagradu za mir. Iste godine, predsednik Lindon Džonson je potpisao Zakon o građanskim pravima, kojim je zabranjena rasna segregacija na javnim mestima.
King je ubijen tokom noći 4. aprila 1968, na terasi motela u Memfisu. Imao je svega 39 godina, a u grad je doputovao da bi predvodio marš za prava radnika. Više od četiri decenije kasnije, njegovo nasleđe se nastavlja poboljšanjem rasnih odnosa, uključujući i izbor Baraka Obame za prvog afroameričkog predsednika Sjedinjenih Država. King se najviše pamti po govoru pod naslovom „Sanjao sam“, održanom 1963, koji je ujedinio milione ljudi u Sjedinjenim Država i svetu u borbi za rasnu jednakost.
Glas Amerike
javniservis.me 
Komentariši