Nije slučajno što su studentski protesti usahli u vreme kada su studentski parlamenti počeli da dobijaju na značaju. Studentski zahtevi su prestali da se razmatraju pojavom mladih karijerista u odelima koji su preuzeli zastupanje studentskih prava.
Studenti su opet izašli na ulicu, po drugi put u samo dve nedelje. Po medijskim izveštajima ali i procenama neutralnih posmatrača, izgleda da ih je bilo više no na svim ostalim studentskim protestima poslednjih godina, koji su se ticali pitanja komercijalizacije obrazovanja, bezobrazno visokih školarina, loših uslova studiranja, neadekvatnih obrazovnih profila i hronične nezaposlenosti među tek svršenim akademcima. Činjenica da su se studenti ovog puta odlučili na protest da bi izrazili svoj stav i mišljenje o nepravednosti Haškog tribunala i skoro izrečenih presuda A. Gotovini i R. Haradinaju govori nam najmanje tri, vrlo indikativne stvari, iz kojih dalje možemo da dijagnostikujemo osnovne probleme našeg društva, ali i postavimo pitanje šta se desilo sa mladim intelektualcima u ovoj zemlji?
Prvo, očito je da studenti ne prepoznaju svoje lične probleme kao primarne i najvažnije, pa tako visoke školarine i teška ekonomska situacija njihovih roditelja nisu dovoljno značajne teme za protest većine studenata Beogradskog univerziteta; drugo, evidentno je da se studenti ne identifikuju ni sa širim socijalnim i ekonomskim problemima koji tište najveći broj građana ove zemlje, pa tako razlog za protest nije bilo ni zatvaranje fabrika, pljačkaška privatizacija i ekonomsko uništavanje zemlje; i treće, postaje jasno da su studenti, mahom rođeni u vreme Miloševića ili neposredno pre, prestali da budu avangarda i nosioci progresivih ideja. Usled odrastanja u vreme sveprisutnog lamentiranja nad nacionalnim porazima, jedan deo studentske populacije pokazuje visok stepen nacionalne frustracije i nesposobnosti da pronađe svoje mesto u društvu, pretvarajući se u Kerbera propalih nacionalnih ideja i stožer retradicionalizacije društva, koja dobija na zamahu sa novom političkom klimom. Upravo oni su izneli proteste organizovane prethodnih dana i nedelja.
Ne ulazeći sada u pitanje legitimiteta Haškog tribunala, važno je istaći da principijelno neslaganje sa presudama ne znači podršku iskorišćavanju studenata da protestuju samo onda kada to odgovara političkoj eliti. Onima koji manipulišu studentima (a to nije tako redak slučaj) na umu je samo jedno – skrenuti pažnju sa vitalnih problema na teme koje se, iako mogu biti važne, u osnovi svode na iscrpljivanje energije potrebne za davanje odgovora na ključne izazove našeg društva. Glavni problem, dakle, ne leži u činjenici da su studenti izašli na ulicu i da imaju nešto da kažu, već u davanju prvenstva idejama koje nisu povezane sa studentskim i širim društvenim pitanjima, kao i u korišćenju političke manipulacije na usmeravanje dragocenog potencijala mladih ljudi u pogrešne (tradicionalističke) svrhe. Time se samo rasipa energija za promene i amortizuje naraslo (opštedruštveno) nezadovoljstvo, čiji bi nosilac nekako prirodno trebalo da bude studentska populacija. Nikada nećemo čuti nekog političara da apeluje na studente da se izbore za svoja prava. Studenti su uvek tu kada je državi potrebno da se sakrije iza njih imputirajući im zahteve i ideje koje nisu imanentne mladim, obespravljenim i besperspektivnim generacijama, koje su u stvari najveće žrtve onih koji se kriju iza njih. Čak i da većinu studenata predstavljaju nacionalno isfrustirani pojedinci, u šta duboko sumnjam, njihovo isticanje u prvi plan i promocija ideja koje su i dovele do nastanka Haškog tribunala, duboko je pogrešna. Bućkuriš ideologija, šarenilo natpisa i očita politička pozadina protesta upućuju nas na duboku krizu u kojoj se nalazi studentska populacija, u potpunosti dezorganizovana i sluđena delovanjem studentskih parlamenata u kojima glavnu reč vode omladinci iz političkih stranaka. Nije slučajno što su studentski protesti usahli u vreme kada su studentski parlamenti počeli da dobijaju na značaju. Studentski zahtevi su prestali da se razmatraju pojavom mladih karijerista u odelima koji su preuzeli zastupanje studentskih prava.
Poslednji protest pokazao je da studenti na ulicu mogu da izađu samo po direktivi i jedino kada iza toga stane država. Autentična studentska energija izgubila se negde u vremenu tranzicije, postavši samo jedan od segmenata sveukupno apatičnog društva. Čak i kada se pojavi manjina koja je spremna da ukaže na srž problema, kao što je to bila grupa studenata Filozofskog fakulteta prošle godine, medijska slika koja se šalje je iskrivljena, a svaka želja za promenom unapred osuđena kao suviše revolucionarna ili čak anarhistička. Sami studenti se optužuju za nerad, čime je student koji misli prokažen kao lenj (beskoristan).
Posle svega, jasno je da su studenti danas marginalizovana grupa društva, koja postaje najveći gubitnik tranzicije. Ukoliko se iz korena ne promeni politika prema visokom obrazovanju, nove priučene generacije biće još podložnije manipulacijama političke elite, ma ko ona bila. A u takvom društvu neće biti mnogo sposobnih za slobodno i kritičko mišljenje.
peščanik.net
javniservis.me 
da nijesu slucajno i nasi studenti prorestvovali i branili haski tribunal, il napadali nirnbersko licemjerje u ime svih nas iz dvijehiljade i neke? a sta sa sirijom i palestinom, samo da mi je znat, kako nemaju vremena da isprotestvuju i ta pitanja od znacaja, kako lokanog, tako i medjulokalnog? nasi su studenti izgelda van tokova, mora da je izasla nova verzija blek ops ili star vors.
naši su krenuli dobro, a razbuca ih parlament sudentski kao što nas što ne studiramo buca po mozgu opozicija – ???? u potpunosti dezorganizovana i sluđena delovanjem studentskih parlamenata u kojima glavnu reč vode omladinci iz političkih stranaka
ove godine ili ove zime niko ne pominje studente, 17 novembar je bio dan studenata, ove godine, ove jeseni ništa… a zaboravio sam izbori su bili mi smo odličili na izborima…
“Poslednji protest pokazao je da studenti na ulicu mogu da izađu samo po direktivi i jedino kada iza toga stane država. Autentična studentska energija izgubila se negde u vremenu tranzicije, postavši samo jedan od segmenata sveukupno apatičnog društva. Čak i kada se pojavi manjina koja je spremna da ukaže na srž problema, kao što je to bila grupa studenata Filozofskog fakulteta prošle godine, medijska slika koja se šalje je iskrivljena, a svaka želja za promenom unapred osuđena kao suviše revolucionarna ili čak anarhistička. Sami studenti se optužuju za nerad, čime je student koji misli prokažen kao lenj (beskoristan).”
Odlicno.
Eh, a sta smo imali u Crnoj Gori?
– Studentski parlament sa jednim od celnika iz SDP-a
– studente Filozofskog, koji nisu dobili sansu ni prostor
– par “rock” koncerata da se amortizuje energija okupljena oko protesta
– kolumnu Vesa Vukotica u Vijestima ;)
“Osnivači biznisa postaju novi buntovnici. Zašto biznis sve više postaje “novi rokenrol”? Da li se nazire kraj konceptu studiranja za sigurno zaposlenje u državi i kvazi državnim institucijama? Da li su stotine hiljada ljudi po ulicama gradova Evrope indikator brzog pucanja “birokratskog mjehura” – uzročnika današnje krize?
[…]
Lično smatram da je ova pobuna mladih jedna od “srećnijih” pobuna u civilizaciji Zapada kojoj pripadamo, možda na nivou posljedica pobuna Jevreja u Egiptu, odnosno Mojsijeve pobune prije 4000 godina na razvoj Zapada. Nadam se da ona vodi pucanju birokratskog mjehura… Nove ideje su kao buve: skaču sa glave na glavu. Tako se nadam da će i ova ideja pobune mladih i njihov ulazak u biznis brzo zahvatiti i mlade u Crnoj Gori, posebno na njenim univezitetima. Mi na UDG smo stvorili tu klicu pobune, koju su mladi već prepoznali, što se potvrđuje i povećanim upisom…”
Priceless.
Kliknite da pristupite 1351689182_5740.pdf
Ko o cemu Lao Ce o Mojsiju i Jevrejima!! Istina oslobadja!!! Samo sto su za nas spremili / RAD OSLOBADJA.Zar vam nije to poznato!! Kakve su samo sanse uci mladom u biznis da uspije na neoliberalni koncept otvorenog trzista i korporacijskog poslovanja.Sanse su da postanes rob i to velike!!!! Evo samo kad pogledate tu plejadu biznismena iz njegove skole sve stanoigradnja i kalkulativna ekonomija SA KAPITALOM OD SHVERCA.Realnost ne postoji u matrici novog svjetskog poretka osim kad je u pitanju obezvredjivanje rada!!! KAKO ME COJEK NERVIRA OVO JE SPRDNJA!!))))
ovi momci (i nadam se đevojke) su brutalni. Možda i s razlogom, o njihovoj generaciji se radi.
http://blogofanzin.blogspot.com/2012/10/eklektik.html
http://blogofanzin.blogspot.com/2012/09/bajaga-balasevic.html
“Ma pljačkaju nas poslednjih 10 godina, a u poslednje vreme je katastrofa. Skuplji smo od većeg dela Evrope. Treba u ovoj državi namirite džabalebaroše, njihova putovanja, vile i njihove švalerke. Ma samo motka pomaže.” Ortodox komentar; tekst http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=11&nav_id=667904
spremte se spremte studenti i djaci i milicajci, ocemo u planine!
Da bi postojali studenti mora postojati univerzitet…Univerziteti koje imamo su pod velikim znakom pitanja.Daleko od nauke a preblizu vlastima najmanje lice na univerzitete a vise na sve ostalo.
lustracija univerziteta bi ostavila pola crne gore bez posla, a drugu polovinu bez sanse da zavrse fakultet. a sto da ne, kad vidi covjek kakve imamo ekonomske i menadzerske strucnjake, kakve su to price i teorije i varijante i cake na brzake, takve (k)akademce samo majke vole i cijene, no cemo vidjet sta ce bit kad majke pomru i oni ostanu sami.
Lauferu, izvanrdno zapazanje.
A on bolan neznooooo da sam ja praaaaaaavnik!