Robotika

Jedan od najistaknutijih čeških književnika 20. veka, Karel Čapek prva je osoba u svetu koja je upotrebila reč „robot“ u jednoj svojoj drami napisanoj 1921. godine. Reč robot je potekla iz češkog jezika i označava težak fizički rad i služenje. Pisac u drami opisuje robote kao inteligentne mašine koje se koriste kao sluge u njegovoj drami “R.U.R.”

Danas postoji preko milion robota u domaćinstvima a približno 1,1 milion operiše u industriji širom sveta. Roboti se koriste za obavljanje zadataka koji zahtevaju visok nivo preciznosti ili su, jednostavno, dosadni poslovi za čoveka. Mašine obavljaju i opasne i rizične poslove, kao što je istraživanje olupina broda, pomaganje nakon prirodnih i drugih nepogoda i katastrofa, proučavanje drugih planeta i deaktiviranje bombi i mina.

Roboti zauzimaju sve značajnije mesto u našim životima. U budućnosti, roboti će raditi i kao bolničari, medicinske sestre, obezbeđenje, saobraćajni policajci, zabavljači, pratioci pa čak i kao vojnici.

Domaća invazija

Uprkos činjenici da je koncept robota poznat duže vreme, batleri mašine koji se kreću po našim domovima donedavno su bili samo misaona imenica. Umesto toga, većina robota radila je u fabrikama obavljajući neku od industrijskih rutinskih aktivnosti.

Međutim, kombinacija sve veće kompjuterske moći i napretka ostvarenog na polju veštačke inteligencije dovela je do proizvodnje dovoljno pametnog softvera, pomoću kojeg roboti postaju mnogo korisniji. Najnoviji podaci otkrivaju da je prodaja robota trostruko porasla za samo godinu dana. Štaviše, kućni roboti su na dobrom putu da budu brojniji od svojih industrijskih rođaka.

Pored robota usisivača, metli, kosilica za travu, čistača za bazen pa čak i automatskih kolevki za bebe, došlo je do prave eksplozije kada su u pitanju roboti za zabavu. Odjednom, ljudi su počeli da plaćaju pozamašne sume za robote koji nemaju određenu funkcionalnu vrednost. Umesto robota koji su zamenili nekadašnje robove, zavladali su roboti kućni ljubimci koji služe čoveku kao zabava, društvo i pratnja. Roboti zabavljači su se, ipak , najbolje pokazali zato što kućni poslovi još uvek predstavljaju izazov za robote, u pogledu spretnosti, okretnosti i inteligencije pa čak i kada su u pitanju jednostavni poslovi kao što je peglanje.

Daleko od kućnog okruženja, roboti mogu imati i drugačije oblike. Neki su čak dizajnirani da menjanju oblik, kao što je tetrabot koji menja formu i samo-klonirajući robot. I dok često razmišljamo o humanoidnim robotima, kao što je Hondin “asimo” i Sonijev  “q rio” (skraćeno od Quest for Curiosity), dvonožnim mašinama za zabavljanje čoveka, pokazalo se da smo još zainteresovaniji za druga stvorenja kao što su insekti, jastozi, orangutani, aligatori, zmije i ribe. Čak je napravljen i robot zmaj-čuvar!

Bez obzira na to koliko nogu imaju i da li uopšte imaju udove, došlo je do značajnog napretka u pogledu pokretljivosti robota. To se uglavnom odnosi na hodanje na dve noge, tumaranje, gmizanje, penjanje po stenama, skakutanje, plivanje i sl. Tu su i roboti na točkovima, koji funkcionišu kao samostalna vozila. Primer za takva vozila predstavljaju roboti trkači u pustinjama, koji se nadmeću u DARPA Grand Challenge -u.

Robotski ratovi

Jedna od oblasti gde je vidljiv izuzetan napredak je razvoj bespilotnih letelica. To su u osnovi izviđačke letelice na daljinsko upravljanje koje mogu leteti same ako izgube kontakt sa svojim pilotom. Te letelice se mogu koristiti i za nadgledanje i praćenje požara u šumama. Neki roboti su čak naučili da lete sami od sebe.

Pentagon je započeo naoružavanje pojedinih bespilotnih izviđačkih letelica. Tako su one postale sposobne da odgovore na napad otvorenom vatrom. Nazivaju ih i bespilotnim borbenim letelicama. Napravljeni su i roboti koji obavljaju funkciju špijuna na bojnom polju. Svemirske agencije, kao što je NASA, takođe pokušavaju da nađu zamenu za čoveka u situacijama opasnim po život. U te svrhe, proizvedeno je mnogo robota koji istražuju svemir. Na primer, robonaut je robot na daljinsko upravljanje, specijalno opremljen da hoda po svemiru umesto čoveka astronauta.

NASA  je već poslala robotske rovere na Mars, unapredila sonde za interplanetarna istraživanja, poslala droide u pokušaju da ispita asteroide. Svemirske sonde kao što je “ Huygens ”   (koja se spustila na Titan) i ruska  “ Venera 9 ”   (koja je sletela na Veneru) takođe se smatraju robotima.

Roboti nisu pogodni samo za istraživanje drugih planeta po kosmosu. Roboti podmornice, poznati i kao vozila na daljinsko upravljanje, postaju sve značajniji način ispitivanja dubokog  okeanskog dna. Roboti otporni na toplotu sada se koriste za nadgledanje aktivnosti vulkana. I za ulazak u egipatske piramide korišćen je robotski rover.

Precizni hirurzi

Operisanje ljudskog tela zahteva visok stepen spretnosti ali i kontrole, što roboti svakako mogu da ispune s obzirom na to da su mašine. Ideja o robotu hirurgu izazvala je strah kod ljudi da će roboti bez nadzora odlučivati o ljudskom životu, ali u stvarnosti roboti samo pomažu hirurzima da obave procedure za koje je potrebna maksimalna preciznost. Najuspešniji sistem je da Vinčijev robotski hirurški sistem, koji se koristi za operacije gde se instrumenti ubacuju kroz manje rupe na telu čoveka. Ovaj robotski hirurški sistem se koristi za različite zahvate, počevši od žučne kese pa do srčanog bajpasa.

Slično tome, postoje sićušne bežične kamere robota koji se koriste za dijagnostifikovanje. One prolaze kroz organe za varenje pacijenta. Njima se upravlja daljinskim upravljačem a mogu se kretati po abdominalnoj šupljini, šaljući hirurzima slike unutrašnjosti ljudskog tela, pa čak i uzimajući uzorke za biopsiju. Razvijene su i „robotske ruke“ koje služe za otkrivanje raka dojke.

Roboti koji spašavaju ljudske živote odlično su se pokazali. Zubari razmatraju korišćenje robotske bušilice kako bi ugradnja implantata bila jeftinija, brža I, što je najvažnije, manje bolna.

Pokretači i senzori

Uprkos svim uspešnim operacijama i funkcionisanju, u robotskom svetu čeka još mnoštvo izazova. U to spadaju proizvodnja boljih pokretača (koji kontrolišu kretanje robota), senzora (koji omogućavaju detektovanje okoline), pravljenje pametnijih robota. Motori i hidraulični i pneumetski pokretači su danas previše slabi, ili su pak glomazni i bučni. Veštački mišić bi mogao da bude dobro rešenje, ali se pokazalo da nije dovoljno jak.

Dvonožni humanoidni roboti predstavljaju poseban problem. Roboti na točkovima, ili oni koji se kreću kao insekti, imaju mnogo bolju ravnotežu i lakše se snalaze u prostoru.

Ranija istraživanja u oblasti robotike fokusirala su se na korišćenje sonarnih senzora jer su bili jeftiniji i lakši za korišćenje. Međutim, danas je u igri mnogo izazovniji, a samim tim i bogatiji navigacioni sistem. Slično tome, u toku su intenzivna istraživanja kako bi se proizvela „elektronski osetljiva koža“ koja samo pomoću dodira detektuje lomljive ili klizave objekte. Robot koji podražava ljudski govor takođe je u razvoju.

Kako bi se u svim ovim oblastima vidno napredovalo, takmičenja u svetu robota su postala uobičajena pojava. Nadmetanja se održavaju u bejzbolu kako bi se unapredila spretnost i okretnost robota. Postoji i takmičenje u hvatanju zlatne ribice da bi roboti „uvežbavali“ manevrisanje pod vodom. Organizovana su i takmičenja za robote džokeje. Konačni test za robote najverovatnije predstavlja fudbal. Ovaj sport se odnosi na razvoj skoro svake grane robotike, od sposobnosti da se trči i šutira lopta do komunikacije i timskog rada. Krajnji cilj je sastavljanje ekipe humanoidnih robota koji mogu da pobede najbolji ljudski fudbalski tim na svetu do 2050.

Međutim, do 2050. ostaje otvoreno pitanje: kako će se roboti koji su dovoljno pametni da opeglaju naše rublje ponašati u pogledu poslušnosti čoveku? Da li će biti dovoljno pametni da odbiju zadati posao? Da li ćemo se naći na pragu robotske pobune u jednom trenutku naše budućnosti?

I. Jakšić

Planeta.rs

 

Comments

  1. Nakon što su velike bespilotne letjelice (tzv. dronovi) preuzeli fokus u vojnim operacijama SAD-a, vojno-industrijskih kompleks bi uskoro mogao početi koristiti minijaturne dronove, prenosi RT.

    Stručnjaci sa sveučilišta University of Pennsylvania GRASP predstavili 20 ovih nano dronova koji su sposobni za izuzetno agilan let.

    Ove “mehanički insekti” mogli bi se koristiti u brojnim vojnim misijama, pogotovo u svrhe špijunaže. Veliku nadzornu bespilotnu letjelicu je lako uočiti, no, ovakvi minijaturni dronovi bili bi doslovno nevidljivi u svome zadatku.

    Nano dronovi su izrađeni po uzoru na insekte, cilj je stvoriti podjednaka aerodinamična svojstva, ali i stopiti dronove s okolinom.

    Američki ured za obranu već neko vrijeme intenzivno radi na proizvodnji i usavršavanju “mikro zračnih letjelica”.

    Još 2007. američke vlasti su optužene za tajnu uporabu robotskih insekta kada su prosvjednici vidjeli male leteće objekte koji su izgledali kao “mali helikopteri” koji su im zujali iznad glava.

    Nijedna vladina agencija još uvijek nije javno priznala razvoj ove tehnologije, no, neke privatne organizacije su potvrdile razvoj.

    2008. američke zračne snage su predstavile mikro špijunski mehanizam “veličine bumbara” koji ne bi mogao biti otkriven za vrijeme leta unutar zgrada gdje bi “fotografirao, snimao, čak i napadao pobunjenike i teroriste”.

    Iste godine američka agencija za vojna istraživanja (DARPA) održala je simpozij na temu “kukci, botovi, borgovi i bio-oružja”.

    http://www.advance.hr/vijesti/americka-vojska-proizvodi-mikro-dronove-insekte-koji-se-mogu-koristiti-za-nadzor-spijunazu-i-napad/

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d blogeri kao ovaj: