Попут ноћне море, већ данима, кроз главу су му се укрштали и преплитали предизборни, изборни и постизборни појмови: кохабитација, лустрација, коалиција, инфлација, докапитализација, нација, рехабилитација… као и многи други који су се углавном завршавали на незгодна два слога: ција. Између тих појмова пробијали су се мутирајући гласови актуелних политичара и разглабајући тонови аналитичара о новом премијеру, влади, министрима, поделама ресора, компромисима, банкротима и привредним колапсима, разним замрзавањима… Сви ти гласови, тонови, реченице и појмови свакодневно су избијали из звучника телевизијских и радио-апарата, и севали са страница дневне и недељне штампе урезујући му се дубоко у памћење.
Тог јутра, одлучио је да се мане ћорава посла, покуша да се ослободи ноћне море и учини за себе нешто опипљиво корисно.
Устао је и отворио шкрипава врата ормана. Са дрвене вешалице скинуо је и одложио на кревет одело које је својевремено купио за одлазак на свадбе, крштења и испраћаје у војску. Касније, када су се свадбена весеља и крштења новорођенчади готово угасила, а испраћаји у војску престали, облачио га је само за сахране и одлазак на гласање.
Панталоне, пеглане „на штрафту” на први поглед нису одавале годиште израде целог комплета колико су то чинили расењени делови рукава сакоа на лактовима. Међутим, приликом последњег изласка на изборе запазио је на ногавицама сличну расењеност тканине у пределу колена, а када је боље погледао ни „седални део”, односно – тур није био у бољем стању.
Корачао је улицом држећи стиснутом шаком повећу кесу кроз коју се назирало сложено старо одело. Вешто је заобилазио рупе на исто тако дотрајалом асфалту коловоза. Живео је на периферији великог града, и то у делу у коме никада није био урађен тротоар.
Најзад, стигао је до радње на чијем је излогу писало штампаним словима: ,,Хемијско чишћење и ситне поправке” и ушао унутра. За пултом је стајала средовечна госпођа:
– Добар дан господине, дуго нам нисте долазили! Да ли је то отпало неко дугме, распарала се постава или можда просула која чаша вина?
–Ах, ништа од свега тога. Незгода је много већа! Али сам чуо да постоји решење и мислим да сте управо ви стручно лице које може то да спроведе. Ево, погледајте.
Извадио је прво сако из кесе и показао оштећења на рукавима. Госпођа је забринуто уздахнула. Потом је извадио панталоне и рекао:
– Опростите, можда је индискретно, али шта да радим… Гледајте!
Раширио је задњи део панталона према светлости која је лако пронашла пут кроз раздвојене нити тканине.
– Мени су рекли да ће, уколико се овај расењени материјал мало агресивније хемијски третира, доћи до приближавања раздвојених нити и до спречавања даљег раздвајања или, не дај боже, цепања!
– Чекајте, чекајте, ко вам је то рекао? Прво и прво, ово нису мала оштећења, а друго, одело би могло од агресивнијег третмана толико да се скупи да више не бисте могли да станете у њега!
– Па, нисам ја ни мислио да третирате цело одело. Само расењене делове.
– Господине, не могу да преузмем одговорност за нешто у чији исход не верујем. Искуство ме је научило да резултат неће бити онакав какав желите. Помирите се са тим да је одело, да извините, изанђало. Не може се у недоглед крпити!
– Али, ја да могу да набавим друго не бих ни долазио код вас! Молим вас, ако сте стручњак, пронађите решење! Оставићу вам одело. Имаћу стрпљења. Консултујте се са колегама.
Кроз неколико дана вратио се у радњу. Госпођа је, међутим, само тужно слегнула раменима: – Не вреди, само бисте бацили новац.
Док се враћао кући, покушао је да не мисли на госпођу из хемијске чистионице. Дуго је пешачио и најзад сео у парк да предахне. Отворио је кесу и извадио одело да још једном погледа има ли му спаса. Окретао га је и обртао са свих страна. Преко пута парка стајали су билборди са фотографијама насмешених политичара. Кроз главу су му се изнова укрштали и преплитали појмови: кохабитација, инфлација, корупција…
– Исти случај, а? – зачуо се глас.
Тргао се. Поред њега је сео непознати човек са торбом у руци.
– Не разумем? – упитао је непознатог.
– Имам исто такво одело. Носим га данима од кројача до кројача, од хемијског до хемијског, сви врте главама, окрећу га, обрћу, мрмљају и гунђају, и на крају се све сведе на исто: од старог ново не бива!
javniservis.me 
Sjajan text.
Poruka koja mocno odzvanja iz tako mirne i nevine price.
Ivanin stil, odlicno.