Jelisava Kalezić: Aurora Argentina

U Vijestima je nedavno (ponedjeljak 14. maj 2012, Forum, str. 19. ) izašao tekst Izopštena Argentina. Autor je Luis Felipe Lampreia, bivši brazilski ministar za međunarodne odnose u vladi predsjednika E. Kardosa (1995 – 2001). Kao posmatrač i čitalac iz Crne Gore, dalekog i zabačenog, a do nedavno i izopštenog, dijela Evrope, događaj o kome piše uvaženi g. Luis Felipe Lampreia vidim bitno drugačije. Izvanredna knjiga autorice Naomi Klajn (Naomi Klein) Doktrina šoka (V. B. Z., Zagreb 2008.) sadrži obilje podataka na kojima zasnivam oprečno drugačije mišljenje od onoga koje iznosi g. Lampreia.

Aurora je boginja zore kod Rimljana. Označava zoru, jutarnje rumenilo, svitanje. Naziv polarne svjetlosti u južnom polarnom krugu je aurora australis (u sjevernom: aurora borealis). Odabrala sam da kroz naslov kažem svoj doživljaj svitanja koje je nagoviješteno odlukom predsjednice Argentine Kristine Fernandes de Kiršner o nacionalizaciji dijela španske naftne kompanije Repsol.

G. Lampreia dramatično upozorava: “Svaka kompanija koja bude učestvovala u eksploataciji sredstava koja su opljačkana od Repsola mogla bi biti izložena ozbiljnim problemima sa zakonom”.

Ne sumnjam da je autor teksta Izopštena Argentina upoznat sa knjigom Doktrina šoka.

Tim prije je upoznat sa istorijskim, ekonomskim i društvenim eksperimentom koji su zagovornici Čikaške škole vršili u Latinskoj Americi, kako navodi Naomi Klajn: “U Urugvaju je, 1973. vojska izvela državni udar da bi sljedeće godine odlučila krenuti ‘čikaškim putem'… Sljedeća država koja je pristupila eksperimentu bila je Argentina, 1976, nakon što je hunta preotela vlast Izabeli Peron. To znači da su Argentinom, Čileom i Brazilom – dotadašnjim primjerima developmentalizma – sad vladale uz podršku SAD, vojne vlasti i da su ih pretvorile u živuće laboratorije Čikaške škole”. (str. 92)

Naomi Klajn kaže da su u vrijeme vojnih diktatura u Brazilu, Čileu i Argentini “strane korporacije učinile više od pukog izražavanja zahvalnosti huntama za njihova postignuća – neke od njih aktivno su sudjelovale u kampanjama terora”. “Fordova lokalna podružnica ipak je najotvorenije s aparatom terora surađivala u Argentini… Fordova tvornica u predgrađu Buenos Airesa pretvorila se u vojni logor”. (str. 111)

Odluka o prodaji Repsolu 51% naftne kompanije YPF nije donesena u vrijeme hunte. Ali jeste u vrijeme dok su se bitno osjećale i socijalne i ekonomske i psihološke posljedice osmogodišnjeg terora diktature. Ako se na individualnom planu, jednog ljudskog bića, sve više razmatra posttraumatski sindrom, kako je na planu cijelog društva? Koliko treba da se pamti, ili zaboravlja, patnja koju su narodi tih triju velikih država Latinske Amerike trpjeli u vrijeme vojnih diktatura? U krajnoj liniji teror je provođen zbog slobodnog tržišta. Danas, globalizacija koja nastoji da, manje upadljivim, ali ne manje nasilnim metodama, oduzme pravo narodima da se pitaju o svom prostoru, svojim resursima, svojoj kulturi, očigledno se oslanja na međunarodno pravo. Naravno, kada je to neophodno, međunarodno pravo se prilagodi. Razaranje Iraka, bombardovanje Srbije i Crne Gore, bombardovanje Libije nije smetalo međunarodnom pravu, ni obrnuto, naravno. Zašto je međunarodno pravo Damoklov mač nad Argentinom zbog nacionalizacije 51% vlasništva Repsola?

“Izrevoltirana španska vlada najavila je žestoku osvetu i sigurno će imati političku podršku EU”, saopštava nekadašnji diplomata L.F. Lampreia. Jasno je, ugovori i međunarodni i obični, među pojedincima, treba da se poštuju. To je osnova povjerenja. Ali, ako je ugovor napravljen sa namjerom da se stekne korist na račun tuđe štete ili se zbog trenutne prednosti (ekonomske, političke, vojne) neka strana ne pridržava ugovora, šta dobijamo? Naziv nacionaliste, populiste i demagoga, ako se radi u korist nacionalne ekonomije.

“Nafta izaziva veliku fascinaciju javnosti. Za zemlje koje je imaju u izobilju to je jedan od najčvršćih, glavnih stubova nacionalizma”, saopštava g. Lampreia. Čudno shvatanje nacionalizma. Da li to važi i za Norvešku, koja nije prepustila nikome svoju naftu? U zemlji koja je pedesetih godina bila među najsiromašnijim u Evropi, razvilo se najuzornije humano društvo socijalne pravde, koje nije samozadovoljno i zatvoreno, već solidarno i prema drugima. Zašto sumnjati da Argentina ide tim putem?

Dakle, kada neka nova vlast, nadam se uskoro, u Crnoj Gori donese odluku da poništi štetne ugovore koje je DPS–SDP koalicija napravila pri brojnim privatizacijama, treba da očekujemo “žestoku osvetu”, recimo, Italije koja će zastupati interese svoje kompanije, Rusije, koja će zastupati interese svoje kompanije, Mađarske, koja će zastupati interese svoje kompanije… Čak i kad je dokazano da su neki od ugovora sačinjeni na štetu Crne Gore, a u korist strane kompanije i “domaćih saradnika”. I kada postoji crno na bijelo da se do povoljne privatizacije došlo korupcijom.

Da sam građanka Argentine, nijesam sigurna da bih na izborima glasala za predsjednicu Kiršner. Ali, da sam građanka koja nije dala glas predsjednici Kiršner, sigurno bih je podržala u odluci o nacionalizaciji Repsola.

izvor: vijesti.me

Comments

  1. A nemojte ponovo!! Eo sad ce Lao Ce Vesovi pripejd ekonomisti,biznismeni u glavama a ustvari birokrate da nas okupiraju!Neka pocne rovovska borba izmedju recitatora Adama S,Hajeka i postenog obespravlje neuke crvene svjetine!)

  2. pomoci ce im kina da se ne osjete odbacenim od zapada, nista se zabrinuta gradjanko ne plasi, ki a nece dozvolit da neko povrijedi osjecanja argentinske ljevice i njihovih simpatizera sirom svijeta. ako i vi aknete da prepravljate ono sto ste svojim demokratskim i postenim izborima i referendumom potvrdili, iako ste mislili da ce bit drugacije, onda cete zacementriat esdepees do kraja zovota vase unucadi, a ovako ima ipak neke sanse da slucajnost sprijeci da se vasa unucad sretnu sa esdepeesom i senepeom.

  3. uz duboko postovanje!

  4. Darko Bulatovic says:

    Dakle, kada neka nova vlast, nadam se uskoro, u Crnoj Gori donese odluku da poništi štetne ugovore koje je DPS–SDP koalicija napravila pri brojnim privatizacijama, treba da očekujemo “žestoku osvetu”, recimo, Italije koja će zastupati interese svoje kompanije, Rusije, koja će zastupati interese svoje kompanije, Mađarske, koja će zastupati interese svoje kompanije… Čak i kad je dokazano da su neki od ugovora sačinjeni na štetu Crne Gore, a u korist strane kompanije i “domaćih saradnika”. I kada postoji crno na bijelo da se do povoljne privatizacije došlo korupcijom.

    Gospodjo ili gospodjice. ta osveta njihova koju spominjete da ce te drzave stati iza svojih kompanija, to je vec tako.

    te drzave od pocetka gledaju te interese i nista se tu nece promijeniti.

    I vi bi ste trebali isto tako da gledate svoje interese. naucite nesto od njih!

  5. samo krvavi rasplet crnogorske igre na nerijeseno moze da popravi (sa naglaskom na popravi) pregovaracku poziciju neke nove vlasti oko povlascenih uslova otplate, a o nacionalizaciji ne treba ni sanjati, a kamoli je planirati. kako smo glasali-neglasali, sad kusamo, a ovo je tek pocetak.

  6. EUROPSKA unija danas je u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) uložila žalbu protiv argentinskih restrikcija na uvoz, čime je trgovinski rat, pokrenut nakon što je Argentina nacionalizirala Repsolov udio u naftnoj kompaniji YPF, eskalirao na novu razinu.

    “Argentinsko ograničavanje uvoza krši međunarodna trgovinska pravila i mora biti uklonjeno”, kazao je europski povjerenik za trgovinu Karel De Gucht, pozvavši pritom i druge globalne igrače da se pridruže “borbi protiv protekcionističkog argentinskog režima koji postaje sve gori”.

    Na konferenciji u Bruxellesu obznanio je kako je još 19 neimenovanih međunarodnih trgovinskih partnera izrazilo “ozbiljnu zabrinutost”. “Ovo nije samo sukob između Europe o jednog njenog partnera. Europa nije usamljena, Europa nije jedina koja se žali na Argentinu”, kazao je povjerenik, dodavši da je vrijeme da se protekcionizmu stane na kraj.

    Spor bi mogao trajati godinama

    Prema njegovom mišljenju, “restrikcije su tu samo da se pokuša potaknuti argentinska ekonomija na račun Europe i drugih ekonomija globalne trgovinske obitelji”. Objasnio je kako EU u Argentinu godišnje izveze roba u vrijednosti od 11 milijardi eura, koliko ih zauzvrat i uveze, ali se požalio kako se “argentinske restriktivne mjere šire na sve veći broj sektora”.

    Bruxelles sad mora inicijalno pokušati spor riješiti direktnim pregovorima s Buenos Airesom te ima 60 dana da riješi razmirice prema WTO pravilima. Ne uspiju li dvije strane naći zajednički jezik, o legalnosti argentinskih poteza odlučivat će WTO, ali ovakvi slučajevi najčešće traju godinama.

    “Mi imamo problem zbog pritiska iz svijeta”

    De Gucht je na kraju pokušao objasniti kako ovaj slučaj nema veze s nacionalizacijom YPF-a, jer u tom slučaju nije oštećen Eu nego Španjoslska. Pritom je valjda zaboravio kako se još do prije nekoliko dana kleo da će EU na svaki mogući način pomoći Španjolskoj u toj borbi. A ovo je definitivno jedan od tih načina. Podsjetimo kako su Španjolci argentinskoj predsjednici Cristini Fernandez poručili da će njena zemlja zbog ovog poteza postati međunarodni izopćenik i da će biti propisno kažnjena.

    Najbolji odgovor na to možda je dala sama Fernandez, kada je prošlog tjedna objavila novu rundu vladinih poticaja za argentinska poduzeća. “Mi ne funkcioniramo mimo svijeta. Mi imamo problem zbog pritiska iz svijeta”, kazala je.

    http://www.index.hr/vijesti/clanak/eu-u-wtou-podigao-tuzbu-protiv-argentine-i-pozvao-druge-aktere-da-im-se-pridruze/617130.aspx

  7. 110% , NEOLIBERAL says:

    Autor Svetozar Pejović

    Informacije o političkoj situaciji u Sjedinjenim Državama koje čitam u srpskoj štampi imaju jedan zajednički imenitelj: za one koji šalju te izveštaje činjenice nisu od značaja.

    Netačna je tvrdnja levičarskih medija i Obamine administracije da je današnja kriza najveća od 1930-tih. Ekonomska situacija koju je Regan nasledio od demokrata bila je ako ne gora onda ista kao ova danas. Još manje je tačno da je današnja ekonomska kriza dokaz da slobodno tržiste ne funkcioniše i da ga treba menjati. Menjati sistem koji postoji zahteva alternativu koja obećava nešto bolje. Činjenica je da kroz celu ljudsku istoriju nijedna aternativa nije učinila više od slobodnog tržista za prosečnog čoveka. Slobodno tržište nije eliminisalo siromaštvo, niti je to moguće zbog one nesretne jabuke u raju, ali ga je smanjilo u odnosu na sve druge alternative. Svi vodeći indeksi pokazuju da postoji pozitivna korelacija između slobodnog tržišta i životnog standarda; tj. porast obima slobodnog tržišta u jednoj zemlji vodi boljem životu naroda te zemlje.

    Iz ove činjeničko-istorijske perspektive, Obama je destruktivni predsednik jer njegova politika udaljuje Sjedinjene Drzave od sistema koji su tvorci Amerike stvorili krajem 18. veka na principima federalizma, slobodnog tržišta i privatne svojine. Dajem tri razloga, bazirana na činjenicama, za ovu tvrdnju.

    1. U kritičkoj debati sa Karterom, Regan je precizirao dve alternative koje su bile pred američkim glasačem. Jedna alternativa je bila da država nastavi kejnzijansku politiku aktivnog učestvovanja u rešavanju ekonomskih problema. Druga alternativa je bila da država prenese što više aktivnosti na slobodno tržište. Gledajući direktno u TV ekran, Regan je rekao: “Jednostavno rečeno ja želim da skinem breme države sa vaših leđa.” Pobeda na izborima 1980-te dokaz je da je narod prihvatio Reganov poziv vraćanja slobodnom tržištu. U međuvremenu, levičarska inteligencija u Sjedinjenim Državama i Evropi dočekala je novog predsednika sa potsmehom – „šta jedan poluobrazovan glumac može da zna o domaćim i međunarodnim problemima?“.

    Niko se nije setio činjenice da su poluobrazovani američki pioniri stvorili američku ekonomsku mašinu koju danas doktori nauka i njihovi pitomci razgrađuju. Činjenica je da su ti ljudi stvorili državu u koju ljudi sa strane žele da uđu, a iz koje oni koji u njoj žive ne žele da izađu. Činjenica je, a ne samo jedno mišljenje, da je Reganova politika povratka slobodnom tržištu i jako smanjenim marginalnim porezima (podvlačim: marginalnim a ne prosečnim porezima) brzo smanjila inflaciju, smanjila nezaposlenost, povećala stopu rasta i smanjila kamate. Narod je na izborima 1984-te godine nagradio politiku svog “poluobrazovanog glumca”; Reagan je pobedio u 49 od 50 država. Dok ovo pišem, Obama nas vraća na alternativu jake državne kontrole čije su se posledice pokazale manje efikasnom od povratka na slobodno tržište.

    2.Velika je razlika u posledicama ekonomske politike koja reguliše igru unutar postojećih pravila igre, i ekonomske politike koja menja pravila igre (tj. institucije). Greške ekonomske politike je mnogo lakše ispraviti negoli greške koje proističu iz promena u pravilima igre. Buš nije bio dobar predsednik ali je njegova ekonomska politika pravila greške koje su vrlo malo uticale na pravila igre. Činjenica je, a ne samo jedno mišljenje, da je Obama otvoreno izjavio da on planira

    a) reformu sistema, i
    b) pre-raspodelu bogatstva.

    Obe intencije zahtevaju ograničenje slobodnog tržišta i federalizma (videti dole treću tačku), tj. promene u pravilima igre. Obama opravdava obe intencije sa dva usko vezana objašnjenja.

    Prvo, slobodno tržište je eto krahiralo i država mora da se umeša u ekonomsku igru; drugim rečima, zadnje dve-tri loše godine su važnije za ocenu posledica slobodnog tržišta nego prethodnih dvesta godina.

    Drugo, socijalna pravda zahteva bolju raspodelu bogatstva. Socijalna pravda je svetiteljski zvučna fraza (ko sme da bude protiv socijalne pravde?!) koja krije činjenicu da ljudi koji raspodeljuju bogatstvo nisu vlasnici bogatstva koje se raspodeljuje, i koja pretvara slobodne izbore u licitaciju ukradenih dobara. Reforma zdravstva, novi finansijski zakoni, regulacija banaka, obrušavanje države na privatno vlasništvo, politički pritisak na radnike da se vrate u sindikate, i stimulisanje preduzeća koje sindikati kontrolišu nova su pravila igre koja zamenjuju američku tradiciju individualizma, lične odgovornosti, ličnog odlučivanja, i slobodnog izbora rizika, sa kulturom zavisnosti od države. Dok ovo pišem (kraj avgusta), istraživanja pokazuju da je preko 60% naroda protiv novih pravila igre dok većina doktora nauka, njihovi pitomci i mediji favoriziraju Obaminu politiku.
    3. Tvorci (The Framers) Amerike su stvorili državu koja se umnogome razlikuje od Evrope. Amerika nije demokratija. Amerika je savez suverenih država koje su prenele deo, i ne više nego deo, svog suvereniteta na centralnu vladu. Džejms Medison, jedan od autora našeg ustava piše u Federalističkim spisima: “Prava koja ustav daje centralnoj vladi su ograničena i tačno definisana, dok su prava suverenih država velika i neograničena.” (1) Ustavni amandman broj 10 ozakonio je taj odnos između centralne vlade i država. Obe intencije Obamine administracije, reforma pravila igre i preraspodela bogatstva podrazumevaju kršenje ustavnog odnosa između centralne vlade i države, koji se Obama zakleo da poštuje i brani. Do avgusta ove godine, guverneri skoro 30 država su prihvatili inicijativu guvernera Teksasa i podneli žalbe sudovima povodom Obaminih kršenja ustava. Za godinu ili dve ove tužbe će stići do vrhovnog suda. U međuvremenu, najveći “think tank” u Teksasu je već dobio nekoliko miliona dolara za svoj novi istraživački projekat odbrane 10-og amandmana.

    Da zaključim, u američkoj tradiciji država je jastreb, koji je, kao i svi predatori, potreban ali koga pravila igre moraju da ukrote. U socijal-demokratskoj Evropi, čije institucije Obama želi da prenese u Ameriku, država je ključan partner u ekonomskoj igri. Važno je reći da su pravila igre u oba regiona rezultat slobodnog izbora glasača. Međutim, isto tako je važno reći da posledice nisu iste. Činjenice su da je od početka 19-og veka, Amerika, sa svojim pravilima igre, bila utočište za ljude koji su bežali od onakvih pravila igre koja postoje u Evropi, a ne vice-versa; da je Amerika branila Evropu od raznih diktatora i ideologija, a ne vice-versa; i da je Amerika a ne Evropa hranila skoro ceo svet. Kao i na izborima 1980-te, pitanje pred američkim glasačem ovog novembra je kojem se carstvu privoleti.

    Svetozar Pejović (Steve Pejovich) je profesor emeritus na univerzitetu Texas A&M i profesor na univerzitetu Donja Gorica, Montenegro.

  8. Stiv Pejovic prof. na Udg!?Koliko cesto drzi predavanja?Jednom u dvije godine ili jednom je odrzao predavanje! A da mozda video linkom. Ko mu je asistent?Daj ne sprdaj se sa nama. Ja mislim da on ima 80 god. minimum.

  9. Sto je Negross, opet hiljadu nejednakih?! I ja drzim nastavu preko skajpa i ide
    mi odlicno.Doduse, nemam osamdeset godina.:)

    • Ako je to taj Stiv na kojeg ja mislim on ima 90godina, posto on zastupa tu skolu da nema besplanog rucka pitam se kako ga placaju i placaju li doprinose na tu platu njegovu. Ko mu je asistent? Valjda je vandredni profesor ili predavach? Jeste vi Bibana ekonomista isto?

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d blogeri kao ovaj: