Aerodrom Podgorica – Đuričković kompani

Aerodrom  Podgorica  je  dobio  novog  starog  vlasnika,  porodica  direktora  Aerodroma  Crne  Gore  novi  je  vlasnik  aerodroma  u  Podgorici  i  Tivtu.  I  ako  je  u  javnosti  dugo  vremena  bio  poznat  kao  protivnik  privatizacije  Aerodroma  Crne  Gore,  na  kraju  je  odlučio  da  još  jednom  kao  mnogo  puta  do sada  lično  podmetne  leđa  i  podnese  teret  prevatizacije.

Koliko  je  ovaj  skromni  čovjek,  suprug,  otac,  stric,  prijatelj  i  prije  svega  pregalac  spreman  da  se  žrtvuje  za  opšte  dobro,  govori  ova  tužna  priča.  U  vrijeme  ekonomske  krize  prihvatiti  funkciju  direktora  Aerodroma  Crne  Gore  nije  mala  stvar,  ali  nije  ovo  jedina  žrtva  koju  je  Milovan  Đuričković  prinio  na  oltar  Crne  Gore.  Kada  niko  nije  htio  da  se  prihvati  izuzetno  teškog,  odgovornog  i  rizičnog  posla  pomoćnika  direktora  za  bezbjednost  Milovan  nije  žalio  svog  sina  Marka  već  ga  je  imenovao  na  to  mjesto.  Da  li  bi  još  neko  u  Crnoj  Gori  uradio  ovako  nešto?

    Da  je  Milovan  sve  podredio  Aerodromima  pokazalo  se  vrlo  brzo  kada  je  u  propaloj  firmi  zaposlio  svoga  zeta  Radenka  u  finansijama,  a  nedugo  zatim  i  brata  od  strica  Zorana  i  Mladena  sina  drugog  brata  od  strica.  Propadanje  firme  je  tražilo  novu  žrtvu  pa  je  Milovan  zaposlio  sestrića  Mirka  samo  da  bi  firma  opstala  a  da  radnici  ne  bi  izgubili  posao.
Pored  svoje  porodice  koju  je  cijelu  ugradio  u  Aerodrome  Crne  Gore  Milovan  se   nije  libio  da  i  svoje  prijatelje  žrtvuje  za  društvenu  korist.  Tako  je  zaposlio ženu  Ministra  policije  Brajovića,  kao  i  ženu  potpredsednika  Skupštine  Crne  Gore  gdina. Rastodera.  Žrtvujući  svoje  partijske  drugove  iz  opštinskog  odbora  koje  bi  sezonski  zapošljavao  da  crnče  za  male  pare  pokazao  je  koliko  voli  svoju  domovinu.
Kako  je  vrijeme  prolazilo  Milovan  Đuričković   je  uvidio  da  cijela  firma  leži  na  plećima  njegove porodice  i  plećima  njegovih  prijatelja  te  je  odlučio  da  je  privatizuje,  odnosno  otkupi  od  države.  Odmah  je  sastavio  ponudu  vrijednu  1  euro  i  da  država  snosi  troškove  socijalnog  programa,  što  je  po  ocjeni  tenderske  komisije  dobra  ponuda.
Posle  ove  uspješne  transformacije  državnog  u  privatno,  Vlada  mladog  i  nadasve  poslušnog  Rodni-a  je  zadovoljna  jer  je  konačno  imala  priliv  od  neke  privatizacije  u  budžet,  sa  tako  obogaćenim  budžetom  će  moći  da  isuni  dugogodišnje  obećanje  bivšeg  premijera  Đukanovića  da  prosječna  plata  u  Crnoj  Gori  bude  500 eura.

Bivši  premijer  kada  je  čuo  za  ovaj  uspješno  obavljen  posao  odmah  je  zakazao  parlamentarne izbore  na  jesen,  da  se  ovoj  dvadesetogodišnjoj  vladavini  divne  koalicije  ne  bi  prekinula  uspješnost   sprovođenja  procesa  privatizacija.  A  kada  je  čuo  da  će  gospodin  Đuričković,  tj  uža  i  šira  familija  Đuričković   uložiti  ogroman  novac   u  modernizaciju  aerodroma,  izgradnju  stambenog  prostora, i  preseljenje  u  isti,  kako  bi  dan  noć  mogli  biti  posvećeni  poslu,  njegovoj  sreći  nije  bilo  kraja,  u  ushićenju  cijeloj  Rodnievoj  Vladi  kupio  je  donji  veš….sa  natpisom  “Sa  gaćama  u  Evropu”  naravno  u  Zari.