Kod hotela “Onogošta”, odrasli smo svi mi skupa,
Željko, Filip i Milica, bjesmo ista krvna grupa.
U “zelenoj” zgradi Ratko, sin Miloša Kneževića,
kad se sjetim tih komšija, pamet mi još traži pića.
U “žutoj” si bio Sava, nadimak ti bješe Mišo,
a sada se Džigi zoveš i u kocki jadna lišo.
Željko osta vazda isti, važan pion DPS-a,
žali Bože pametan je, volio bih da je blesa.
Za Filipa rekoh davno, advokat je bio prvi,
sve hijene DPS-a, napiće se njemu krvi.
Milica je bila mala, a hrana joj Argo supa,
kod razvoja treba meso, možda zato osta glupa.
U Hrvatsku ode Ratko, da zajebe svoga kuma,
nije Milo Karađorđe, pa da smetnem ja sa uma.
Najbolje se Džigi drži, duševna mu biznis hrana,
prosio bi po Nikšiću, da seljaka nema Brana.
Prepiću se rujnog vina, vi recite sram te bilo,
ali moram uzet’ lijek, ne s'lazi mi s uma Milo ………
Reciklirani Fantom: Komšijska
23. Aprila 2012. - 15:51 od 4 komentara
javniservis.me 
Lako li je prekorit’ junaka, još kad kažeš da mu fale mooda,
on ti temu postavi iz taka, jer ne voli da ga praviš looda …… :)
Duh koji hoda !!!
Da ponovim svoj raniji komentar, i zamolim Zippa i Miska da doprinesu informacijama, siguran sam da bi bilo za po jednu strofu od svakoga. A ko nije stihoklepac, Fantom jeste, ja ti jemac ;)
Sjutra odoh za Beograd, skeniraću važan sajam,
kako ne bih dozvolio, da fukari budem najam.
Napiću se garant tamo, povratak je težak ođe,
čobani su i kerovi, poodavno nama vođe ……. :(