Čini se kako je poljski premijer Donald Tusk napravio potpuni politički zaokret i Evropu spasio od ACTA-u, barem u obliku u kojem je trenutno predložena.
Nekada žestoki zagovornik ovog pakta, Tusk je bio i prvi političar koji se zbog toga suočio s ozbiljnim posljedicama u svojoj zemlji. Ne treba podsjećati da su upravo Poljaci bili prvi koji su masovno izašli na ulice protestvovati protiv ACTA-e, a stranice poljske vlade prve koje su se zbog podrške ACTA-i našle na udaru Anonimusa.
Tusk u svemu prvi
Zbog svega toga Tusk je bio i prvi koji je odlučio malo razmisliti o onome što je napravio, pa je najavio kako će odložiti ratifikaciju sporazuma dok se ne iskristališu njene stvarne posljedice po društvo.
Time je pokrenuo lavinu sličnih nastupa šefova evropskih država, koji su mahom počeli najavljivati kako ni oni nisu spremni bezuslovno staviti paraf na ACTA-u. Međutim, postoji jedna stvar koja upada u oči, a to je činjenica da su suspenziju ratifikacije ACTA-e najavile mahom zemlje “istočnog bloka”.
Budi se Istok, čeka se Zapad
Konkretno, nakon Poljske isto su učinile Češka i Letonija, a potom i Slovenija, Litvanija i Bugarska. Jedina “zapadna” zemlja koja je napravila odmak od potpisivanja pakta u Japanu je Holandija, koja je odlaganje ratifikacije najavila prekjuče. Slovačka i Njemačka također su iskazale rezerve prema ACTA-i, ali one ionako nisu bile među 22 potpisnice pakta u Japanu.
Međutim, njihove rezerve oko ratifikacije ACTA-e ne znače i da je na kraju neće potpisati. Stoga je Tusk ponovo odlučio biti “prvi” i odlučno kazati kako Poljska neće pristati na ACTA-u, jer “ona ne odgovara realnosti 21. vijeka”, prenosi Index.hr.
“Bio bi grijeh držati se pogrešnih uvjerenja”
“Poslao sam pismo svim stranačkim vođama koji sarađuju s Građanskom platformom (Tuskova stranka) i Poljskom narodnom strankom u Evropskoj narodnoj stranci, uključujući brojne premijere, i predložio im da odbiju ACTA-u u obliku u kojem ga je ispregovarala Evropska komisija”, kazao je juče Tusk. Važno je naglasiti kako upravo Evropska narodna stranka dominira Evropskim parlamentom, a protiv ACTA-e već su se pobunile i neke manje alijanse u EP-u poput Zelenih i Socijaldemokrata.
Tusk je juče otvoreno priznao kako je pogriješio: “Bio bi grijeh i dalje zadržati uvjerenje koje je pogrešno. Ovaj sporazum naprosto ne odgovara realnosti 21. vijeka. Bitka za vlasnička prava ipak mora poštovati pravo na slobodu”, objasnio je Tusk.
Dovoljna je jedna zemlja da sruši ACTA-u
Ono što je najvažnije u cijeloj priči jeste činjenica da ACTA kao “miješani sporazum” koji sadrži nove kriminalne mjere ne može biti stavljen na snagu bilo gdje u Evropskoj uniji ukoliko je i makar jedna zemlja odbije ratifikovati, objašnjava ZDNet. To im je navodno potvrdila i sama Evropska komisija. Nadajmo se da Tusk neće ponovo mijenjati mišljenje te da će ostati na braniku slobode i EU sačuvati od ACTA-e.
Sigurnosnu mrežu trebao bi predstavljati Evropski parlament, koji takođe mora ratifikovati ACTA-u da bi postala dio pravne stečevine EU, a trenutno raspoloženje među parlamentarcima sugeriše da su male šanse za to.
izvor: javniservis.me / index.hr
javniservis.me 
MA OVI NASI CE GA ODMAH USVOJIT ETO RANKISI MALO DA SE BUCA U PRSA PA NEK PRIHVATI KAO STO JE SVE PRIHVATIO!! JOS KOJI POLITICKI POJENCIC ZA MLADJANI SPD!!!
“Poljska u mome srcu
u mome srcu mazurka
Poljska nije nikad
nije nikad dala quislinga”
znaju oni šta je sloboda…
Alea ACTA est
Dok se politički krugovi i dalje bore oko sve slabije vlasti, koju preotimaju sve moćnija tržišta, jedina ustanova EU koja još uvek može da utiče na realnost, Centralna banka, nije pod kontrolom nijedne demokratske institucije, jer ne postoji federalna vlada evrozone.
Na opštem planu, širom sveta, tržišta postepeno samoinicijativno stvaraju institucije neophodne za zaštitu jedinog njima bitnog prava: prava vlasništva.
Tako u finansijskom i komercijalnom svetu nastaju mnoga kontrolna tela, kojima nacionalni parlamenti ugađaju, ne vodeći računa o svojoj nezavisnosti, budući da su te institucije transnacionalne. Takva tela tretiraju državne vlasti kao obično oruđe koje im se stavlja na raspolaganje.
Ovo naročito važi u slučaju sporazuma ACTA (Anti Counterfeiting Trade Agreement), trgovinskog sporazuma o kojem od oktobra 2007. godine, u najvećoj tajnosti, pregovaraju vlade nekih razvijenih zemalja, između ostalih i Francuske. Sporazum su odbili Kinezi, Brazilci i Indijci, a njegovu primenu u Evropi može jedino da spreči glasanje u Evropskom parlamentu, koje potvrđuju nacionalni parlamenti. Pod izgovorom globalne borbe protiv piraterije, zaštite autorskih prava i brendova, ACTA zapravo podstiče prismotru potrošača i građana, pretvarajući države u pomoćne policijske aparate u službi velikih kompanija.
Konkretno, namećući čitavom svetu principe američkih zakona SOPA i PIPA, i daleko nadilazeći okvire francuskog zakona HADOPI, ACTA sve interakcije na internetu smatra pretnjama jednako ozbiljnim kao piraterija. ACTA obavezuje sve države potpisnice da krivično gone provajdere koji bi odbili da nadziru i cenzurišu komunikaciju na internetu; Član 27 čak propisuje i „brzu akciiju za sprečavanje budućih prekršaja“ bez izlaska pred sudiju, i prepušta vandržavnim akterima zaduženja policije (prismotru i sakupljanje dokaza) i pravosuđa (sankcije); ovaj isti član, koji se bavi „masovnom distribucijom falsifikovanih dela“ zabranio bi čak i blogove, P2P mreže i besplatan softver. Na kraju, što je još neverovatnije, Član 23 omogućio bi državama potpisnicama uvođenje krivičnih kazni za besplatne aktivnosti, jer bi one, prema ovom sporazumu, trebalo da se sprovode samo na „komercijalnoj bazi“: tako bi od nas moglo da se traži da plaćamo za slanje imejlova, ili za međusobno deljenje fajlova.
Čitav sporazum pisan je u ovom maniru, i mogao bi da dovede do toga da se generički lekovi smatraju falsifikatima, a efekat toga bila bi njihova zabrana.
Na kraju, što je možda najgore: kada ga parlamenti ratifikuju, ovaj sporazum će biti izvan demokratske kontrole. Član 36 propisuje stvaranje nekakve opskurne „ACTA komisije“, koja bi, prema Članu 42, bila zadužena da primora države koje nisu potpisale sporazum na njegovo poštovanje, a mogla bi čak i da menja sadržaj sporazuma, bez kontrole nacionalnih parlamenata!
Zato je od nesagledive važnosti suprotstaviti se potisivanju ACTA-e, jer uvođenje globalne vladavine prava ne treba da bude smrtna presuda za demokratiju, već podsticanje razvoja na globalnom planu.
Žak Atali, L’Express blog, 13.02.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 16.02.2012.