piše: Marko Milačić
Da li postoje granice crnogorskog trpljenja? Dvadeseta nova godina – dvadeseti kraj jednog istog i dvadeseti početak jednog istog. Dvije decenije vrtimo se u tom i takvom, njihovom, krugu – laži, zločina i kriminala. Našem krugu ćutanja.
Još jedna, velika propuštena šansa, 2011. godina. Izmiljeli su na naše oci Šarići i Kalići, njihove imperije zla, zavirili smo u (ne) originalne listinge prema kojima su premijer Igor Lukšić i ministar vanjskih poslova Milan Roćen telefonski komunicirali sa prvim od narečenih „finih momaka”, svjedočili smo pritajenom, kriminalnom sukobu između klanova Mila Đukanovića i Svetozara Marovića, zatvorskim danima brata ovog drugog, posmatrali nekoliko svirepih i nerasvijetljenih ubistava kao ono Dragana Bećirovića, čitali o paljenju vozila dnevnika „Vijesti”, pokušaju slanja novinara Petra Komenića u zatvor, izbacivanju sa posla novinara Javnog servisa zbog učestvovanja u anti-vladinim protestima i pisanja o mafiokratiji sa izvorištem u DPS-u, medijskom odstrelu Njemačke i njenog ambasadora Petera Platea, gledali nezabilježene i nikada učestalije štrajkove radnika velikih, uništenih privrednih giganata, rađanje i razbijanje studentskog pokreta, dobijanje uslovnog, nezagarantovanog datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom…
I ništa. Kao da nije bilo ničega navedenog. Kao da nijesmo država koja je, vjerujem, tik iza Kosova, rame uz rame sa Bosnom i Hercegovinom po neuređenosti, neozbiljnosti i zatvorenosti. Kao da nijesmo zemlja čiji je brend organizovani kriminal, korupcija i nepotizam. Kao da nijesmo malo, privatno carstvo Mila Đukanovića i Brana Mićunovića. Kao da nijesmo društvo veoma ograničene slobode i paralizujućeg straha, kolektiv u kojem se državna administracija pumpa kako bi se stvorila i stvarala vojska od budžeta zavisnih – glasača DPS-a. Kao da nijesmo samo tužna skica iz snova Njegoševih.
Ništa. Ćutimo stameno i junački, hrabro i mudro kao malo ko na svijetu ovome, sve pričajući o moralu, čojstvu i poštenju. Sve pozivajući se na Svetog Petra i Njegoša, Danila i Nikolu. Sve govoreći o obrazu. Ćute Crnogorci i Srbi, u tome su složni, do kosti.
Ćutimo, tako dobro, tako pametno i tako proračunato da bi nam, siguran sam, pozavidjeli i nijemi.
Da bi nam pozavidjeli i mrtvi.
izvor: pressonline.rs
javniservis.me 
“Da bi nam pozavidjeli i mrtvi.”
uh, oh, drama queen…
Проћи ће Мило али глупост никад.
stari dobri Albert
Dobar naslov…
DOK JE OVAKVIH KAO STO SU TAJOVIC & DRUGOVI, MILO I BRACO BICE VAM VJECNI GOSPODARI!
Па то нам је и циљ. Добар је Мило, а генерацијо! Него да узмемо ову ситуацију око Лаушевића па је обрнемо. Жарко издаје књигу за Побједу, а Мило га помилује, све остало исто. Били Милачић спомињао ‘пудлице’, Медо поручивао да се убије, велики интеренет мудријаши били вјежбали несувисло своје пљувачне жлијезде… Би! Е то су ти двоструки аршини на који се ломе сви позиви на било какве промјене. Проћи ће све и Мило и године а ми ћемо остати вјечито исти у својој недосљедности и глупости, немајући ништа паметно да кажемо осим ‘пљуц’ које се, као у оном филму гдје Мики Манојловић покушава да пљуне комшиницу на спрату, све враћа у лице.
Lado u pravu si glede ovog sa Žarkom, Pobjedom, pudlicama i Milom. Tvoj komentar čitam, inače, odmah nakon ovog teksta: http://www.vijesti.me/sport/pavicevic-milo-je-bio-moj-basket-mentor-clanak-53928
Nadam se da si shvatio poruku. Pozdrav
Milo je dobar isto onoliko koliko su dobri Ranko, Rocen i Luksic, a Dubrovnik te nesto mnogo zulja Tajovicu. Nadam se da si shavtio poruku.
Nece ni proci, Milacicu, dok se ne stvori (zdrava) alternativa. Ukazivati na probleme nije vise dovoljno. To je potreban uslov, ali ne i dovoljan. Ovo prvo dovoljno dobro radi MANS, ali posto njih ne zanima da idu dalje i bave se politikom u smislu da budu alternativa, potrebna je druga neka garnitura koja ce reci ‘za mnom’ (ne ‘juris’, kao sto vicu Misko Perovic & co.). Naravno, nije dobro ni da to bude neko ko ce reci ‘za mnom’ zbog toga sto su Misko & co. rekli ‘juris’, kao sto se spremaju za divnu & krasnu 2012. Bojim se da i u toj 2012. godine ne pocnu januarom.