Pokušaj apsolutne reorganizacije opozicione scene doveo bi do gubitka dragocijenog vremena i odložio trenutke demokratizacije. Naravno, opozicija mora izaći iz Parlamenta što prije i ne vratiti se više u njega do prvih slobodnih izbora.
Perfektni Stranac je internet intelektualac. Bez trunke ironije i cinizma. Naprotiv. Riječ je o čovjeku koji je zauzeo svoje mjesto u beskrajnom prostoru virtuelnog svijeta, makar što se tiče Crne Gore. Čovjek koga mnogi „realni” intelektualci, koji se „potucaju” po internet prostorima znaju, čitaju i prate, iako pojma nemaju o kome je riječ. Zar je i bitno kada je on u pitanju?
Perfekt je dokaz da anonimnost ne mora da bude nedostatak. Ne mora da bude razlog za kritike tipa – svako danas može da ima svoj stav, svako danas može da učestvuje u javnom životu ili – anonimnost je bježanje od odgovornosti. Ima istine, međutim, moj sagovornik je dokaz suprotnog – postoje i oni koji, iako anonimni, mjere svaku riječ, ne zloupotrebljavaju bezimenost i pišu sa punom svjesnošću o posljedicama napisanog.
Pričam sa njim, putem Fejsbuka, o Crnoj Gori.
Kako bi definisao dvodecenijsku vladavinu Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista?
– Ukratko, ovom zemljom vladaju transformersi. U proteklih dvadeset godina prisustvovali smo neumornoj djelatnosti preoblačenja košulja uvijek iste garniture ljudi koja nema ideologije, već je, vodeći računa isključivo o sopstvenim interesima, od komunističkih, preko ekstremno nacionalističkih, došla do neoliberalnih pozicija, uz ponovno vraćanje ekstremnom nacionalizmu, ali drugog predznaka, i tako u krug (a sve to uz odgovarajuću dozu demagogije i populizma). Za sve to vrijeme ova vesela družina je imala prevashodni cilj praćenja tragova novca (obično prljavog). Njihov šef Milo Đukanović je vremenom uspostavio tip diktature koja se u literaturi često naziva kleptokratskim režimima. Osnovni motiv kleptokrata je punjenje sopstvenih džepova i nuđenje usluga građanima u minimalnoj mjeri, tj. onolikoj kolika je dovoljna za opstanak na vlasti. Dakle, čisto da bi se održao neki privid o težnji ka uspostavljanju demokratskog društva.
Da li postoji nešto pozitivno kada je riječ o političkoj biografiji tog čovjeka i te partije?
– Pa, zavisi iz kog ugla posmatramo situaciju. Ako je posmatramo iz ugla najbližih saradnika, rođaka, kumova tog čovjeka, i čitave one armije partijskih poslušnika koji imaju bilo kakvu vrstu privilegija od strane režima (kao što je neplaćanje računa za struju, prvenstvo prilikom zapošljavanja, protežiranja u okviru institucija i razne druge beneficije koje proističu iz korupcionaških djelatnosti) – njegov način bavljenja politikom se svakako može ocijeniti uspješnim. S druge strane, objektivan pogled, koji odgovara stanju koje preživljava ostatak društva, ne uočava u Transformersima samo lopove, već i kreatore podjela na ovim prostorima, učesnike u ratovima i moguće generatore budućih nemira. Takav moralni talog na vlasti se nikada nije ranije javljao na ovim prostorima, po mom mišljenju. Dakle, objektivan odgovor na postavljeno pitanje bi bio: „Ne, ništa.”
Očekuješ li u skorijoj budućnosti smjenu vlasti u Crnoj Gori?
– Očekujem. Naše društvo jeste po mnogo čemu specifično, plemenska svijest, podanički mentalitet i neke druge stvari su generisale taj nesrećni fenomen nesmjenjivosti vlasti mirnim putem (na izborima), ali mislim da bismo „prevazišli same sebe”, ako bismo dopustili kleptokratama da se još dugo održe, uz ovako oštru ekonomsku krizu i sve sićušniji „plijen” koji moraju razdijeliti između sebe. Režimlije će se svakako podijeliti, ta podjela je dobrodošla jer će ubrzati vremena demokratizacije, a demokratske snage treba da idu svojim putem, uz sagledavanje političke upotrebljivosti eventualnih režimskih svjedoka-pokajnika.
Često komentarišeš slične teme, pa ću te pitati – koji je najbolji način da Crna Gora uđe u društvo demokratskih zemalja, koje su promijenile vlast? Kako promijeniti vladajuću garnituru?
– To je način suprotstavljanja demokrata diktatorskim režimima. Dakle, koordinisani ulični protesti svakako moraju predstavljati prvi korak, dok bi krajnji razvoj situacije morao dovesti do manifestacija građanske neposlušnosti. To je teorija. Međutim, kod nas je situacija kudikamo komplikovanija, a ta složenost proističe iz izuzetne podijeljenosti društva koju je vlast prouzrokovala (a koju su pratile, između ostalog, i politike diskriminacije na nacionalnoj osnovi), i koja se odražava i na antirežimske snage. To je veliki problem, ali ne i nerješiv.
Šta misliš o crnogorskoj opoziciji? Pojedinačno, po partijama.
– Mislim da su njeni učinci katastrofalni. Treba naglasiti da su svi opozicioni lideri u raznim situacijama učešće na izborima okarakterisali kao farsu. Ispravno su utvrdili da je režim pokrao apsolutno sve dosadašnje izbore, uz upotrebu „institucija”, ANB-a i kriminalnih struktura. No, pored svega toga, opozicija i dalje prihvata „tekovine” tih krađa i tako pruža režimu legitimitet. Pored svega rečenog, mislim da je suštinski pogrešno poistovjećivati tu opoziciju s režimom, i da je takva priča najljepša muzika za kleptokratske uši („svi su isti – besmislene su promjene”). Pokušaj apsolutne reorganizacije opozicione scene doveo bi do gubitka dragocjenog vremena i odložio trenutke demokratizacije unedogled. Naravno, opozicija mora izaći iz Parlamenta, što prije, i ne vratiti se više u njega do prvih slobodnih izbora.
Šta misliš o formiranju širokog nadstranačkog fronta koji bi zagovarao spajanje svih zdravih segmenata društva sa ciljem smjene vlasti?
– Izvjesno vrijeme insistiram na tome da se mora ostvariti jedna široka koalicija, po samoj prirodi stvari heterogenih činilaca, čiji će zajednički interes da bude pad režima, demokratizacija društva, pravna država, ostvarivanje ljudskih prava u svakoj društvenoj sferi, pokušaj prevazilaženja podjela, ostvarivanje koncepcije države kao građanskog servisa, itd. Naravno, kada govorim o širokoj koaliciji u okviru koje će se, za početak, tražiti neki najmanji zajednički sadržaoci – ne mislim da u nju može ući baš sve i svašta. Demokratska orijentacija pojedinaca, poštovanje različitosti i ljudskih prava su među osnovnim preduslovima za učešće u njoj. To je izuzetno složena misija, ali ne i neostvariva. Tu će biti mjesta za studente i sve radne kategorije koje jedva sastavljaju kraj s krajem, političare, intelektualce, NVO, medijske predstavnike. Takvi, masovni protesti, uz istovremeno formiranje paralelnih institucija, Vlade u sjenci, i konstantno denunciranje nedemokratskih režimskih politika evropskim institucijama i međunarodnim organizacijama, mogli bi dovesti do nečeg konkretnog.
Kako komentarišeš čitavu aferu „Listing”, tj slučaj u vezi sa listinzima razgovora prema kojima su premijer Lukšić i ministar vanjskih poslova Roćen 2008. godine komunicirali sa Darkom Šarićem?
– Da su ti listinzi autentični, ne bi bilo ničeg iznenađujućeg, uz sve dosad rečeno. Opet, vlast tvrdi da se radi o falsifikatima. Bilo kako bilo, u trenutnoj situaciji nemoguće je doći do istine: čitam u medijima da je „do tog zaključka Tužilaštvo došlo na osnovu dokaza koje su im dostavili Uprava policije, Telenor i crnogorski Telekom”. To je kao da vam kažu: „Režim je došao do zaključka na osnovu dokaza koji im je dostavio režim, režim, i na kraju – režim.” Besmisao.
Kako gledaš na aktuelna studentska dešavanja? Šta bi savjetovao studentima?
– Studentima bih prije svega savjetovao sljedeće: osim zahtjeva koje su ispostavili, a koji se tiču prije svega njih kao društvene kategorije, a polazeći od pretpostavke da je kod nas već dvije decenije na vlasti diktatorski i mafijaški režim – osnovni studentski zahtjev treba da bude smjena takvog režima. Studenti su, kao društvena kategorija sa posebnom odgovornošću, obavezni da učestvuju u procesu demokratizacije društva. Kao studentski predstavnici u protestima ne smiju figurirati formalni članovi režimskih stranaka.
Svjedoci smo vremena u kojem važnu ulogu u političkom životu ima internet i društvene mreže. Kakav je crnogorski internet prostor? Možeš li opisati glavna stjecišta, probleme i aktere tog virtuelnog prostora crnogorske stvarnosti?
– Pojava interneta je svakako donijela revoluciju u političkom ambijentu, kao i u mnogim drugim oblastima. Brzina postaje odlučujući faktor, događaji se komentarišu u „realnom” vremenu, političari su u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa komentatorima. CG ima malo portala, ali se na njima često vode interesantne diskusije koje mogu imati uticaja na realnu politiku. Problem je, kao što je opštepoznato, cenzura, a u nekim slučajevima i nedostatak cenzure.
Zbog čega anonimnost?
– U mom slučaju, rekao bih da se prije svega radi o spletu okolnosti, a vjerovatno i o skromnosti. Mišljenja sam da je stvarni identitet osobe, u raspravi koja se vodi ad rem a ne ad hominem, u suštini nevažan. Svakako, za režimske „institucije” nije nikakav problem da saznaju ko se nalazi iza pseudonima. Što se mene tiče, to pitanje ne smatram značajnim, budući da nijesam javna ličnost.
Bivši premijer, Milo Đukanović, političkim protivnicima i neistomišljenicima zaprijetio je deratizacijom. Interesuje me da li si zbog straha od takve vrste istrebljenja prešao u internet anonimnost?
– Pa, Laki je malo nervozan i svi mi strašljivi miševi moramo da se povučemo u rupice i drhteći iščekujemo upotrebu oružja za masovno uništenje.
Da li mi možeš reći nešto više o sebi? Ko je Perfekt Strendžer?
– Perfekt Strendžer je građanin koji vjeruje da će na ovim prostorima, i pored višedecenijskih tužnih iskustava, demokratija zakucati na vrata građana. Nijesam jedini, ima nas dovoljno.
Vajat Erp
Vajat Erp, čovjek čiju fotografiju, kao Fejsbuk profil, koristi naš sagovornik, bio je američki farmer, vozač kočija, lovac na bufalo bikove, policajac u mnogim gradovima na granici američkog Divljeg zapada, kockar, vlasnik saluna, rudar i bokserski sudija.
Najpoznatiji je po tome što je, zajedno s Dokom Holidejem i svoja dva brata sudjelovao u znamenitom obračunu kod OK korala kao i u poslednjoj Erpovoj osveti.
Erp je nakon toga postao jedna od ikona američke istorije i popularne kulture. Život mu je predmet brojnih knjiga, filmova, stripova i TV serija.
Marko Milačić, Press ,
izvor: elektronska pošta
javniservis.me 
Svjesan je Milaš svega, otud tolika narvoza. Jer, svaki građanin je potencijalni perfektni stranac, nikada ne znaš odakle dolazi i koje su mu namjere. Bravo za intervju. Inventivno i inspirativno!
KAUBOJSKA
Dok Holidej bješe munja, a Vajat je ima’ oko,
obični je ovdje koral, zar ne vidiš grdna stoko.
Od ljudi nas ogradiše, ovaj zatvor “najljepši” je,
to nam reče mali Momo, bogme ništa slaga’ nije.
Još smo dobri na pištolju, dok pucamo u kafani,
vlastodršcu OK život, a narodu stani-pa'ni ………
a) Perfektni je u odgovoru na prvo pitanje savršeno opisao Transformerse. Bolje nego ijedan opozicionar poznatog identiteta.
b) Na prvu loptu sam htio da kritikujem Milačića zbog ovakvog intervjua, ali onda sam sebi postavio pitanje – hoće li neko od javnih opozicionih djelatnika reći nešto pametnije od Perfektnog? S obzirom da Stranger nije izblamiran kao većina opozicionih političara u CG, svrsishodnije je čuti njegove stavove nego recimo vatrenog lidera PzP-a koji je pola godine uoči bankrota DKP-a savjetovao da se ova kompanije ne prodaje.
c) Nikako se ne slažem sa poslednjim odgovorom Perfektnog. Istorija nas uči da je za Crnu Goru građanska demokratija nedostižna. Tri vijeka empirije su dovoljan period za takav sud. Uostalom, zar se oni koji danas najviše laju protiv transformers Mila u svom mikrokosmosu ponašaju drugačije od njega u ulozi Gospodara Montenegra?
bila demokratija dostižna ili ne, moramo da pokušavamo. Mislim, empirijski je utvrđeno i da ćemo svi umrijeti, a opet ne ukidamo medicinu.
“… Istorija nas uči da je za Crnu Goru građanska demokratija nedostižna.Tri vijeka empirije su dovoljan period za takav sud. Uostalom, zar se oni koji danas najviše laju protiv transformers Mila u svom mikrokosmosu ponašaju drugačije od njega u ulozi Gospodara Montenegra?”
gradjansku demokratiju, osim na posterima i u praznim parolama lopova, lazova i izdajnika do sada u crnoj gori niko stvarno nije niti zagovarao, niti pokusao da sprovede, bas kao ni demokratizaciju, evropeizaciju, humanizaciju, ili socijalizaciju. jedino je uspjesno sprovedena milicijalizacija, a to traje vise od vijeka ipo.
sta preostaje osim iskrene borbe za decentralizovano drustvo i gradjansku demokratiju, iskreno?
Otkud TRI VIJEKA EMPRIRIJE Neone ? Mislim da onda ne živimo na istom planetu. Ti si u nekoj Crnoj Gori na nekom Sirijusu 48.
Na ovom mom , CG nikad nije živjela u demokratiji.
Kozak, u pravu si – hiperbolisao sam. U 18. vijeku, do Robespjerovog poduhvata, nije se znalo ni za obrise te institucije :)
Dakle, vijek i po empirije, na globalnom planu. U okruženju iskustvo traje desetak godina – takođe “u obrisima”.
Nije ti to bila hiperbola, no bomba Kragujevka ……. 1,5 x 2 = 3 …… :)))
Fantom, nabacio sam samo 80 godina a to je uvećanje od jedva 30%.
Ne znam je li ovo budućnost novinarstva, ali ima nečeg duboko bizarnog u intervjuu sa osobom koja savjete za ”ponašanje na javnoj sceni” dijeli pod svojim internet nick-om. Mislim, nemam neki naročit problem s tim, al’ šta je sledeće – intervju pod maskama, iza zavjese, pod ćebetom…
jeote, dobro zvuči za late night show: “Pod Ćebetom Sa Markom Milačićem”, informativno-erotski program.
Na foru ‘Naked chef’ ;)
Saglasan sa Maestrom.
Dobar intervju, pozdravljam ovaj potez Milacica uprkos tome sto licno vjerujem da pisanje pod sopstvenim imenom ima najvise smisla na ovakvim temama.
I pored blage opsirnosti, perfect vrlo fokusiran i precizan. Jedino se ne bih slozio u vezi studenata (no o tome smo elaborirali na drugoj temi), i ne bih se nadao toliko koliko on. Ni u pogledu demokratizacije (ipak, slazem se sa piantaom), ni u pogledu sansi za smjenu vlasti: cak iako je poznat recept, put do rjesenja, do zeljenog rezultata se ne moze stici ako je alternativa nesposobna, netalentovana za politiku, bez hrabrosti ili jakog osjecaja odgovornosti. Drugim rijecima, mozemo se sloziti sta je potrebno, ali je nazalost ocigledno da to trenutno nema ko da uradi.
U kavim je odnosima ovaj Perfekt Strenger sa opozicijom? Moze li kako da ih on licno izvede iz Parlamenta? Ako ne moze, nije mi jasno zasto i cemu ovaj intervju.
ja milacica ne podnosim, nijesam ga podnostio (uglavnom) ni dok je bio marko petrovic, a sa strejndzer erpom se ne slazem u nekim pogledima koje iznosi, ali mislim da je ovaj razgovor i clanak iskorak u bolji dijalog sa ljudima koji diskutuju internetom vec dugo vremena i iskorak u pozitivno. mnogo se vise dobrih ideja i boljih razgovora vodi na forumima i portalima i slicnim analima pod nadimcima, nego na javnim servisima i medijijima. mozda je format neizdefinisan, mozda postoji bolja formula de se razgovor i ideje prenesu bez formatizacije istih kao da je standardni interviju u pitanju, ali mi je ideja za peticu, narocito kada sam skoro odgledao clanak sa javnog servisa kojim se diskretno daje na znanje da svi koji diskutuju na internetu mogu lako bit pronadjeni i prijavljeni.
Kako bi se promocija i politicke ambicije Vladimira Nedovica pocele ostvarivati predlazem da Milacic napravi intervju sa njim, posto covjek umire od zelje da se promovise.
Apsolutno. A hvala Bogu da je neko ovo prepoznao i otvoreno rekao, da ne moram vise da se foliram.
Molio bih Marka Milacica sto prije da me interjvuise, gorim od zelje da porucim neke vrlo vazne stvari narodu napacenom crnogorskom. Jos bolje bi bilo kad bih nekako mogao dati intervju za Pobjedu, jer jos vise gorim od zelje da se pomirim sa tim divnim ljudima. Pa kad zavrsimo to preletanje, da naplatim ovaj angazman po portalima i grickam kikiriki u nekoj zavjetrini vo vjeki vjekova.
Tane, od srca vam hvala za vase prvo i jedino, ali vrlo smisleno javljanje!
Ako mogu perfect i Nedović što ne bi mogao i ja kao treća -između – varijanta. Perfect je anoniman, Nedović se ne skriva a ja sam poluizmeđu, i Kozak i Šepelj, tako da vjerujem kako bi to bilo jako zanimljivo našem originalnom i jako produktivnom uredniku Milačić Marku.
Moj jedini uslov je da me neko dobro uradi u photoshopu zbog godina i narušene idealne linije i da me ture na naslovnu stranu Pressa, novine koju inače jako cijenim i rado čitam kada se nalazim u nekom od javnih toaleta po bjelosvjetskim aerodromima, kafeima, restoranima; obavezno kada imam jak i nezaustavljiv proliv i mučninu. Tu je Press, novina od reči, djeluje poput streptoksazola.
Ostrogami…
Bi li na toj naslovnoj kao Kozak morao da jašeš konja? ….. ili makar kakvu kobilu ….
A mozda da svi pocnemo pod pseudonimima da javno govorimo, hahahhahhahha
Opozicija mora izaći iz parlamenta…tu je perfect u pravu, ako oni stvarno misle ovo što nam saopštavaju da je istina do koje su došli empirijom. Sve ostalo su bapske priče.. Ja .čekam.
Ko je Perfect stranger? Možda je to još jedan, virtuelni, Marko – Petrović – Milačić, “taj naš, troimeni, novinar”? Student Hodžić, Boro i Ramiz, duh Hamletovog oca? PlatonMarkoAurelijeSeneka a.k.a Sveto Marović ili možda – stivensonovski rečeno – , glavom i dugim prstima, lično Milo Đukanović?
Zapravo, puca mi prsluče ko je Perfect stranger – u virtuelnom svijetu, on je ono što govori da jeste, sve dok se ne dokaže suprotno, makar bio samo anti dpSSdp-ovski bot! Ionako, sve što je mislilo slobodno, ili samo, mislilo, dpSSdp bratija je nogom šutnula iz realnosti, poodavno…”ostali samo dugmići.”
Domestique imbecile: Parlament mora izaci iz opozicije.
To je to, ovo je slučaj za egzorciste…
Ја сам хтио да предложим Марку Милачићу да сљедећи интервју уради са Марком Милачићем, некако осјећам да би то била права ствар, да би много тога правога рекао и да би Марко Милачић фасциниран појавом Марка Милачића, њега, за разлику од осталих персирао. Ипак је то Марко Милачић. Како незванично сазнајем, он пак ради на другом интервјуу, са Крњашем Рогавчевићем који је црногорска верзија перфектног странџера, па да не буде дискриминације. Но, ђе ми га је перфектни, изгледа да ми је Дандалиона уморио овај ‘успјех’ па ми је послије вишегодишњег преданог рада узео пар дана одмора.
Injorise te…
Ма знам да ме ињорише него је почео да ињорише све живо, није ни Лукшићу пис'о цио дан, па ме страх да га је ухватила блага меланхолија са назнакама да пређе у депресију. Но, ево се појавио и показало се да Тајовић одлично призива духове, али опет она ми бојазан са почетка остаје. Не дај се Дандалионе!
Владимире, мораћу да прокоментаришем ово у вези “благе опширности”, јер сте ме баш насмијали (тј. полако се увјеравам да понекад заиста јесам опширан дозлабога). Наиме, Милачић ми је нагласио да одговори на питања треба да буду до одређеног, максималног броја карактера. Када сам написао одговоре, пребројао сам карактере и утврдио да је неопходно да интервју скратим за једно 3 пута :). Ако је и овакав скраћени интервју благо опширан, можете мислити на шта би личила првобитна верзија…
perfect stranger kaže: – Pojava interneta je svakako donijela revoluciju u političkom ambijentu, kao i u mnogim drugim oblastima. Brzina postaje odlučujući faktor, događaji se komentarišu u „realnom” vremenu, političari su u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa komentatorima.
Ова димензија Интернета има револуцинарну категорију. Дакако, неспособни политичари се не могу снаћи у том реалном времену брзих интервенција јер су анахрони, јер их је вријеме претекло. .
Добар је овај интервју!
ma kako moe bit los ako zadovoljava jedan jedini kriterijum – da je u sluzbi srpstva i “oburdavanja” Dukljana ?
Perfekt, intervju je perfektan, a Vladimir zna koja je prava mjera u svakoj corbi. Tu nema pomoci.
U ocjeni rada Marka Milacica se u potpunosti slazem sa Ladom Tajovicem, ali i Ladova reakcija govori da je intervju odlican.
Puno pozdrava za PS-a.
Када говоримо о стварању широког антирежимског фронта који би покренуо демонстрације и грађанску непослушност (и у коме би се нашле парламентарне и ванпарламентарне опозиционе партије, НВО, синдикати, студенти и многе друге категорије) – инсистира се на томе да је опозиционо напуштање Парламента conditio sine qua non за само настајање таквог фронта и за успјешно развијање његове стратегије. Међутим, с тим у вези већ дуже вријеме се јављају проблеми. Парламентарна опозиција је углавном глува на такве захтјеве, а они њени припадници који нијесу глуви (већ показују разумијевање за ту стратегију) су мање-више пасивни.
Мора се признати да опозиционим представницима није једноставно да се одлуче за тако радикалан потез као што је напуштање институција. Треба имати у виду да се режим увукао у све друштвене споре, а општепознато је и да опозиција није имуна на његове “активности”, тј. да режимских плаћеника има апсолутно свуда. Свједоци смо шта се дешавало са студентима и режимског “успјеха” у разбијању студентских демонстрација. Од прије неки дан “обрадовани” смо новим подвигом диктаторског режима, кроз бизаран (у овом тренутку свакако) потез потписивање уговора Владе са карикатуралним представницима синдикатских организација. Дакле, клептократе обављају оно за шта су мајстори, плаћеници цвјетају у свим амбијентима, купопродаја људи је традиционално заступљена код свих друштвених категорија – тако да ни парламентарна опозиција није имуна на режимску племениту дјелатност.
С друге стране, ваља имати у виду да су парламентарним статусом многи опозиционари ријешили имовинско стање, да не морају (као већина преосталог грађанства) да размишљају како ће “догурати” до краја мјесеца. Тако да, без обзира на свјесност о диктаторској природи режима и о једином начину свргавања ауторитарних система – велики дио њих није спреман да ризикује. Радије ће зажмурити на једно око, одржати пар ефикасних говоранција мјесечно о комуналним проблемима у неким градовима и сличним темама – и наставити своје политичко битисање у овом демократском симулакруму. Није им лако одвојити се од неких, каквих-таквих привилегија (иако нижеразредних у односу на повластице режимских шампиона).
Они трећи истичу да су свјесни ситуације, да знају да је излазак из институција неопходан и да су демонстрације једини начин за угрожавање диктаторског система – али денунцирају пасивност околине и у њој налазе изговор за сопствено неангажовање. Правилно истичу очајно стање у оквиру друштвених категорија (тј. недостатак грађанске храбрости и режимско постављање плаћеника које смо описали), примјећују да њихове колеге из других опозиционих партија нијесу спремне за тај корак, итд. То је можда све тачно, али уз такву ситуацију ствара се нека врста circulus vitiosus-а у оквиру анти-режимских снага; свако чека да се онај други покрене како би се активирао.
Опозиција мора бити свјесна да је њена улога од посебне друштвене одговорности. Они су представници народа, њихова улога је да бране грађанске интересе, да шире демократију. На њима је да направе први потез, да изнесу примјер, да едукују, да шире храброст и мирис слободе. Да покажу да су за слободу спремни да ризикују нешто, да се жртвују. Ако нијесу спремни то да ураде, зашто су се кандидовали за улогу представника народа?
Коначно, сви треба да одраде свој дио посла. У оваквим друштвима за слободу се морате изборити.
Najprije, sve pohvale zbog načina na koji zastupaš svoje političke stavove, i to ne samo zato što su ti stavovi, unekoliko, bliski mom razmišljanju. Pohvala se, prevashodno, odnosi na finu argumentaciju i teorijsku utemeljenost kritike dpSSdp režima. Ipak, da ovaj komentar ne bi dobio formu panegirika, ukoliko dozvoljavaš, iznio bih nekoliko “konstruktivnih” primjedbi, koje su, da budem potpuno iskren, izrazito subjektivne:)
Po mom sudu, gorepomenuti kvalitet ovakvog kritičkog pristupa CG stvarnosti, ujedno je i njegova najveća slabost. Obzirom da se, makar u prethodnom komentaru, služiš indukcijom, finalna konkluzija(mislim na dva poslednja pasusa) gubi na intezitetu i kritičkoj vjerodostojnosti, postajući plijenom apstrakcije, ako ne i teorijskog eufemizma, “larpurlartizma”. Na taj način, obesnažene su one faktičke konstatacije, koje su, kako ja to vidim, sama esencija tvoje kritike.
Naime, surovo istinitoj dijagnozi jalovosti opozicije, morao je korespondirati oštriji terapeutski predlog. Primjera radi, da se još malo zadržimo na medicinskom terenu, bolesniku kojem je dijagnostifikovan kancer, izlišno je naglašavati koje situacije i postupci mogu da ga dovedu u opasnost da se razboli od raka. Ako kažeš da “клептократе обављају оно за шта су мајстори, плаћеници цвјетају у свим амбијентима, купопродаја људи је традиционално заступљена код свих друштвених категорија – тако да ни парламентарна опозиција није имуна на режимску племениту дјелатност.” , nije mi jasno otkud, nakon svega toga, slijedi zaključak da opozicija treba da postane svjesna svoje odgovornosti i ” покажe да су за слободу спремни да ризикују нешто, да се жртвују. Ако нијесу спремни то да ураде, зашто су се кандидовали за улогу представника народа?” Valjda zato da bi lakše i unosnije trgovali! Šalu na stranu, neko je korumpiran ili nije, nema sredine. Cjelina, rijetko ili skoro nikako, ne može biti značajno kvalitetnija od svojih djelova. Kada je o CG opoziciji riječ, ona ne treba da dokaže svoju “svijest, odgovornost i hrabrost” već svoju nekorumpiranost. A nepotkupljivost se, tu se slažem sa tobom, zasigurno ne dokazuje prigodnim postilama i protestnim izostankom sa zajedničkog ručka u skupštinskom bifeu. Eto, onomad sam čuo poslanika PZP-a koji reče da je opozicija čitavu godinu zdušno podržavala Lukšića, čak, kako, u nastupu iskrenosti, kaza, preko mjere dobrog ukusa. Istina, nažalost! Navodno, naivni i prepuni dobrih namjera, kanili su mu podrškom uliti hrabrost da se suprotstavi šefu. Za mene je takva opoziciona strategija ravna otvorenoj kolaboraciji sa režimom, samo još nedostaje svečana ceremonija potpisivanja, u duhu tekućih sindikalvladinih bahanalija. Ma koliko groteskno zvučalo, postignuti dogovor sindikata i vlade, mene je obradovao, jer je, za naivne,(što je samo eufemizam za “potkupljene”) takođe u formi eksploatacije tobožnjih demokratskih kapaciteta CG društva, vaskolikom narodu na uvid dostavljen krunski dokaz korumpiranosti sindikalnih predstavnika. Sasvim je drugo pitanje što se u svijesti naroda zbiva sa dokazima onda kada treba da presudi.
Stoga, pozivati vlast da se “upristoji” a opoziciju da se “osvijesti”, odveć liči na ispraznu, gromopucatelnu, (prepaid) NVO retoriku(ovim nipošto ne insinuiram da je to i tvoj motiv, samo konstatujem izvjesnu sličnost). Sindikat je i zvanično stavio moratorijum na svrhu svog postojanja; nezvanično, opozicija to čini svaki put kada pristaje da odigra namještenu(izbornu)utakmicu, uz docnije “svakidašnje jadikovke” i otužne jeremijade o krađi i sl. Mislim da je neka strategija dobra(podrazumijevala ona izlazak iz parlamenta ili ne), samo ako se zna pravi odnos i raspored snaga. U CG, to je, evo već više od dvije decenije, najbolje čuvana tajna i moguće je, glavni razlog našeg ukupnog – oprostite na izrazu – strmopizda. Mada, čisto da ne bude zabune, ja redovno glasam čak i za takvu opoziciju, obzirom da, kao i ti, vjerujem kako je apstinentski sindrom po formuli “svi su oni isti” upravo smišljen u dpSSdp laboratoriji i efikasno ubrizgavan u svijest brojnih ogorčenih građana kontrolisanim sredstvima javnog informisanja i inim ANB kanali(zacija)ma, .
Imao bih još što-šta da primijetim ali plašim se da sam i sa ovim već prilično dosadio. Na koncu, želim samo još da dodam da ovaj moj komentar, uprkos polemičkoj intonaciji, treba shvatiti kao podršku tebi i svima onima koji se bore za zajednički cilj – rušenje dpSSdp diktature!
Pozdrav…
Jedna ispravka: “Ma koliko groteskno zvučalo, postignuti dogovor sindikata i vlade, mene je obradovao, jer je, za naivne,(što je samo eufemizam za “potkupljene”) takođe u formi eksploatacije tobožnjih demokratskih kapaciteta CG društva, upriličen još jedan bizarni show, kojim je, zapravo, vaskolikom narodu na uvid dostavljen krunski dokaz korumpiranosti sindikalnih predstavnika.”
Dojčilo, možeš li da mi prevedeš ili makar prepjevaš ove dvije rečenice iz tvog teksta:
“Obzirom da se, makar u prethodnom komentaru, služiš indukcijom, finalna konkluzija(mislim na dva poslednja pasusa) gubi na intezitetu i kritičkoj vjerodostojnosti, postajući plijenom apstrakcije, ako ne i teorijskog eufemizma, “larpurlartizma”. Na taj način, obesnažene su one faktičke konstatacije, koje su, kako ja to vidim, sama esencija tvoje kritike.”
Ako je pacijent bolestan od kancera, onda se bolesno tkivo mora odstraniti. Pitanje je dakle – šta je bolesno tkivo u CG: samo Milov režim, Milov režim i njegova opozicija, ili možda Milov režim, njegova opozicija i cjelokupno crnogorsko društvo. Za razliku od Perfekta koji vjeruje da je kancer obuhvatio samo Milov režim dok je opozicija u stanju akutne upale, moja dijagnoza je da je metastaza uahvatila baš sve pore CG društva. Zbog toga, za razliku od Perfekta koji kao terapiju prepisuje napuštanje parlamenta od strane opozicije kako bi se kancerom zahvaćeno tkivo ostavilo samo u Skupštini, ja smatram (ako ikog to interesuje:) da je jedino što nam je preostalo kolektivna autanazija.
Valjda eutanazija, nećemo skakat’ pod auta ….. :o
Očigledno nisi shvatio moju zajebavanciju: Eutanazija je kad nekog drugog ubiješ iz milosrđa, dok je autanazioja kada rokneš sebe iz milosrđa.
Oli će mi se i ovo brojati kao “kragujevačka”?
Jok, nećemo da skačemo pod “Zastavu”, kad imamo bolji izbor ….. Toyota je IN … :))
Znaš kako je Japanci reklamiraju – “Danas, śutra, Toyota”!
PS.
Ti skači pod Toyotu, ja ne odustajem od bratskih kragujevačkih proizvoda :)
Ih, ostaćeš živ …… posebno ako je u pitanju YUGO 45 …… :))
To je i “poenta autanazije” – nagovoriš ekipu na kolektivno samoubistvo, preživiš i ostane ti čitav plijen :)))
“…Они су представници народа, њихова улога је да бране грађанске интересе, да шире демократију. На њима је да направе први потез, да изнесу примјер, да едукују, да шире храброст и мирис слободе. Да покажу да су за слободу спремни да ризикују нешто, да се жртвују. Ако нијесу спремни то да ураде, зашто су се кандидовали за улогу представника народа?”
‘oni’ su predstavnici partija, izabrani kao predstavnici partija od strane partijskih rukovodstava i uvijek prvo zastupaju interesa partija i partijskih rukovodstava, pa onda ideologije, pa tek ako sta ostane ide na zastupanje naroda. zato su se i kandidovali kroz partijska tijela, pa odobreni od strane partijskih koemsara i na kraju servirani narodu. preca je poslanicka penzija za njih i njihovu djecu nego sve ovo sta se pise i predlaze i kritikuje i zahtijeva. ovaj visepartijski partisjko-interesni sistem nema veze sa demokratijom, osim na posterima i u lazima sa govornica, te se treba zalagat da svi izadju iz ovog i ovakvog parlamenta, pa da se pravi narodni predstavnicki parlament, a ne partijska javna kuca.
ima nekoliko dobrih ideja koje vrijedi zapamtiti. i da je napisao ime ja bih ga brzo zaboravio. kao, uostalom, sve ic-ic-icovice – nicovic, nikovic, nicovic, nikovic, nicovic, nikovic.
da se primijetiti da je 99% potpisanih kolumni obichno shupljiranje koje ne kaze nishta novo ni nishta vazno.
Marko Milacic o Strangeru. Bravo. Konacno su se sastali. Dva vrsna intelektualca.
Odavno se mogla primjetiti jasna paralela izmedju njih dvojice. Jos neizbruseni dragulj novinarstva u CG (i Srbiji), face to face sa dolazecom zvijezdom crnogorske opozicione scene, pomalo stidljivim ali hrabrim anonimcem Stranglerom.
Vrlo zanimljiv intervju, prosto sam ga progutao.
Na pressonline.rs ovaj interview se sasvim adekvatno nalazi u rubrici “REGIONI” dalje podjeljenoj na Republiku Srpsku, Crnu Goru i Vojvodinu.
Jeste li primjetili intelektualna pitanja:
Kako bi definisao dvodecenijsku vladavinu Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista?
Da li postoji nešto pozitivno kada je riječ o političkoj biografiji tog čovjeka i te partije?
Covjek bi na kraju ocekivao pitanje:
Da li navijate za Zvezdu ili Partizan?
Sta mislite o brzoj voznji Seke Aleksic?
A o grudima Soraje?
Nisam znao da pitanja mogu da budu “intelektualna”… Sunce ti jbm
Intervju se nalazi u rubrici CRNA GORA !
Pogledajte.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/crna_gora/story/193815/Opozicija+mora+iza%C4%87i+iz+Parlamenta!.html
Dojcilo, odlican komentar. Mislim da bi ga trebalo staviti kao zaseban tekst, kako bi na osnovu tvoje analize bilo omoguceno komentarisanje i razmjena misljenja.
Osvrnucu se na osnovnu primjedbu vezanu za uzaludnost davanja bilo kakve sanse postojecoj opoziciji. Ukratko, ne vidim alternativu. Vec sam negdje isticao, ukoliko bi se islo ka potpunom otpisivanju takve (zalosne) opozicije i uspostavljanju neceg sasvim novog, pribojavam se da bi takva strategija mogla dati rezultate mozda samo na neki jako dug vremenski period. Ako bi oni pristali kolektivno da se samougase, to bi bilo dobro resenje, ali takvo ocekivanje je iluzorno. Naravno, pokretanje neceg novog je pozeljno, ali ne i dovoljno. Moramo se osloniti, nazalost, i na ono, istroseno, sto trenutno imamo na “trzistu”, ma koliko takav izbor ruzno izgledao. Tako nema izbora osim insistiranja na njihovom “osvjescivanju”, makar takvo osvjescivanje i ne bilo iskreno kod svih njihovih pripadnika. Totalna lustracija (moguca samo u teoriji), dakle ona koja ne podrazumijeva samo krivicnu odgovornost, vec i politicku, eticku – dovela bi do opstanka par desetina “cistunaca”, a to je snaga koja ne moze nista pokrenuti. Ne mozemo zatvoriti oci i pretvarati se da zivimo u nekom drugom drustvu, u kome je moguca demokratizacija na drugim osnovama i bez, makar djelimicnog, oslanjanja na neke segmente koji su u prethodnom periodu vodili pogresnu politiku (da se posluzimo eufemizmom). Moramo pokusati da ih mijenjamo, iznutra. Ovo je CG, nazalost, imamo narod kakav imamo, mentalitet kakav imamo i treba poci od tih pretpostavki. Neka stvari koje sam iznio otanu medju nama, zamolicu. Kako bih dodatno pojasnio svoja razmisljanja na ovu temu preslikacu jedan svoj odgovor od prije par mjeseci:
Hемам ништа против формирања нових партија и појављивања нових људи. У више наврата сам исказивао своје мишљење о погубним опозиционим стратегијама и позивао на оставке све опозиционе лидере након ко зна којег пораза на недемократским изборима на којима су учествовали.
Но, у политици ваља бити реалан и прагматичан. Без обзира на слабо тренутно стање опозиционих партија, ваљда је свима јасно да њихово игнорисање или фронтална конфронтација с њима удаљава тренутке демократизације ових простора. То је очигледно, ради се једноставно о математици, тако да то не треба образлагати. Па не мислите ваљда да би неки новоосновани политички субјекти могли одједном имати већинску подршку грађана? Не могу имати ни 10% бирачког тијела, да вам одмах кажем, без обзира на сву разочараност и апстиненцију која влада. Са 10% се не може обарати режим. Треба бити реалан. Осим тога, не треба да живимо у илузијама. Ово је дубоко подијељено друштво, те подјеле су разнородне, и у овој држави није могућа, колико год она пожељна била, општеприхваћена грађанска иницијатива. Смјена режима је овдје могућа уз широку коалицију хетерогених антирежимских ентитета и интереса. То је изузетно компликовано удружити, укомпоновати, али то је једина могућност. Рецимо, националне партије ће увијек овдје постојати, оне никада неће нестати. И без њиховог учешћа неће бити могућа смјена режима. То је реалност – можемо ми овдје да маштаримо и причамо бајке, али се ваља позабавити стварношћу. Треба тражити неке најмање заједничке садржаоце између тих различитих анти-режимских субјеката и правити заједничке стратегије.
Komentar jeste odličan i dobronamjeran, samo da se Dojčilo ne frljoka stranim izrazima ….. ja sam se prije četrdesetak godinica zajebavao na pismenom iz tadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika koristeći izraze: pispikulativno, perpedikularno, dizvizuelno i sl. …… izrazi naravno ne znače ništa, za razliku od Dojčilovih, ali kad pročitam: inkluzija, finalna konkluzija, teorijski eufemizam, larpurlartizam i esencija, uhvati me muka …. pomislim da me neko zajebaje ka’ što sam ja žalosnu profesoricu …..
Najprije, hvala na visokim ocjenama:) Žao mi je ako si stekao utisak da se zavitlavam sa tobom ili bilo kim drugim, jer mi to nije bila namjera. Smatram da je upotreba stranih riječi opravdana, taman toliko koliko je i njihova zloupotreba nedopustiva. Saglasan sam sa tobom da je sve moglo biti drugačije izrečeno ali evo, da navedem samo neke od razloga koji, mislim, opravdavaju njihovu upotrebu u konkretnom slučaju.
Dvije, po tvom mnjenju, sporne rečenice, u nekoj drugoj, manje koncentrisanoj formi, pretvorile bi se u čitav pasus, tako da sam “sporne” termine upotrijebio, između ostalog, iz razloga ekonomičnosti. Takođe, obraćao sam se perfect strangeru, koji i sam koristi takav vokabular. Osim toga, takav je moj stil; ma koliko se trudili da ga prilagodimo za jedan kontekst, on će uvijek – htjeli mi to ili ne – o nama govoriti više nego što smo željeli reći, tako da smo svi, na ovaj ili onaj način, zatočnici vlastitog stila koji se može nekom svidjati ili ne.
Imam puno razumijevanje za sve one kojima se moj stil ne dopada; to je, valjda, prevashodno stvar ukusa, i protiv toga ne možete učiniti mnogo. Jedan čitalac će, na osnovu takvog stila, pomisliti da sam snob, drugi da sam pretenciozan ili da ne znam da se izražavam, dok neko možda neće ni primijetiti bilo šta pomena vrijedno. Bilo bi prilično besmisleno, ne samo ovdje nego i inače, svakom ponaosob objašnjavati ko-šta jesam ili nijesam od svega toga. Svakako, imaš pravo da misliš kako se “frljokam stranim izrazima”; ovaj moj komentar ne služi tome da ti to pravo uskrati, već samo da moje pravo da to činim i u budućnosti učini manje “kontroverznim”.
Pozdrav…
Dojčilo, zadovoljstvo mi je u eri polupismenih (koji su mnooogo opasniji od nepismenih), komunicirati sa pismenim, obrazovanim i dobromislećim “likom” (izvini što koristim ovaj izraz), kao što si ti …… ipak te molim da kod sljedećih komentara, što više “eskiviraš” :) korišćenje stranih izraza ….. s osobitim poštovanjem, Fantom …..
Perfect, želim još jednom da naglasim kako vjerujem da između mojih i tvojih stavova nema suštinske razlike.Saglasan sam sa tobom i u ocjeni da bi nova politička partija bila čisto traćenje (skupog i preskupog) vremena; takođe, ne vidim posebne pogodnosti u prekompoziciji i preraspodjeli opozicionih snaga unutar postojećeg fronta.
Međutim, tvoj poziv upućen opoziciji podrazumijeva nekoliko stvari, koje se na osnovu, premisa od kojih polaziš u svojoj analizi, odnosno, prethodno (veoma precizno) uspostavljene dijagnoze(oko toga bih se složio sa Neonovim komentarom), čine nevjerovatnim. O čemu zapravo govorim?
Mutatis mutandis, ne odbacujem a priori niti jednu priliku koja bi se mogla pružiti za ostvarenje već pomenutog cilja, pa tako ni onu koju bi, eventualno, stvorila i ovakva opozicija. Zbog toga, glasam na svakim izborima – protiv dpSSdp-a, naravno – premda, odavno već, ne postoji partija ili političar koja bi uživala moje povjerenje. (To je već pitanje – zašto se u CG, kao po pravilu, jedino može opredjeljivati protiv nekog,nečega a ne i za nekog,nešto? – koje iziskuje detaljniju elaboraciju, ovdje ga uvodim tek kao napomenu.) Štaviše, nije mi bitan ni nacionalni prefiks stranke za koju glasam; postoji samo jedan kriterijum koji mora biti zadovoljen da bih glasao za neko od ponuđenih rešenja: neupitan opozicioni angažman. Obzirom da na CG političkom tržištu, barem po mom sudu, takvih, apsolutnih rešenja i odgovora već odavno nema, krajnje minimalistički, snishodljivo, biram onu stranku koja izaziva najmanje sumnje u tom smislu. Sa žaljenjem moram da konstatujem, da je moj glas- do besmisla usitnjen i izlomljen u sitnim stranačkim prepucavanjima i zađevicama – redovno završavao kao opozicioni Ahasver. Stoga, mislim da sam jedan od onih koji bi gromoglasno pozdravili formiranje široke anti-režimske koalicije, bojkot svih institucija i građansku neposlušnost, kao što ti predlažeš.
Problem je, što se takve strategije tiče, u sledećem:
1. Kao što sam ranije napomenuo, ključno pitanje koje se u vezi sa ovim nameće, nije (ne)kvalitet opozicije, već da li opozicija (budući da u njenom dosadašnjem djelanju ne naziremo svrhu njenog postojanja) jeste, in toto, opozicija ili nešto drugo?
2. Dokaz svoje istinski opozicione profilacije stranke u CG koje nominalno pripadaju opozicionom korpusu, građanima mogu pružiti jedino – i samo ako – počnu da djelaju opoziciono.
3. Jedinstvenost opozicije je, apsolutno se slažem sa tobom, conditio sin qua non takvog djelovanja. To je, kao što kažeš, čista matematika. Indikativno je, međutim, da tog jedinstva nema, a kako stvari stoje, teško da će ga i biti. Mislim da u ovom slučaju nemamo pravo biti naivni i povjerovati u klasična obrazloženja tipa: jedinstveni opozicioni front sabotiran je samo i isključivo zbog partijskih animoziteta, liderskih sujeta, sebičnih interesa ili puke nekompetentnosti. Jedinstvenost opozicije je u ovom trenutku, najblaže rečeno, jednačina sa previše nepoznatih, i sposobnost njenog rešavanja prije spada u domen alhemije nego li u oblast matematike.
4. Najčešće, opozicioni predstavnici sveukupnu javnost i potencijalne glasače konstantno spinuju pričom o svemoći dpSSdp aparata i njihovoj navodnoj nemoći da tu bilo šta promijene. Osim što se takvim binarnim “svemoć-nemoć” diskursom i famoznim identitetskim temama širi virus podjela, defetizma i straha, odgovornost zbog teškog stanja u zemlji prebacuje se isključivo na vlast i birače; što bi se reklo, takva priča pogoduje situaciji u kojoj je vuk sve sitiji zato što je ovaca sve više.
5. Ono što je očigledna prepreka demokratizaciji CG i njenom realnom iskoraku u pravcu neke drugačije i svjetlije budućnosti jeste upravo odsustvo vidljivih alternativa. Ne vjerujem u evoluciju građanske i opozicione svijesti; odveć dugo smo vremena proveli u čauri svojih poraza da bi se sada mogli nadati da ćemo, na koncu, (p)ostati išta drugo do larva “nedosanjane slobode”.Promjene koje bi bile isključivo kozmetičke a ne suštinske bile bi ravne istorijskom samoubistvu.Ne samo da se mora pronaći alternativa ovoj vlasti nego i opoziciji; tačnije, mora se u pitanje dovesti čitav ovaj politički sistem, odnosno, mora se poreći njegova sposobnost da nam isporuči adekvatna politička rešenja. Treba nam politički diskontinuitet, jer ne treba smetnuti sa uma da je pod različitim partijskim imenima, parolama i programima, u CG na vlasti – a dobrim dijelom i u opoziciji – ona ista (post)komunistička struktura ljudi, koja je navodno evoluirala u nešto drugo. Takva operacija nužno podrazumijeva revoluciju, – makar i plišanu! -, a revolucija, u šta sam lično uvjeren, ab initio ne mora biti upućena na političke stranke i političare. Dovoljno je da postoje revolucionari i naša sposobnost da ih prepoznamo i podržimo.
6.Perfect, tvoje tekstove i komentare doživljavam kao jedan od načina da se takva sposobnost održi u životu, zato ih svima toplo preporučujem za čitanje.
p.s.
Dosta toga, i ovom prilikom, ostalo je neizrečeno – valja čitati i između redova:)
Opet odlicno Dojcilo, postavio sam te na svoj zid na FB, jer mislim da analize poput tvoje treba da procita sto veci broj ljudi. Mozda sjutra napisem neki komentar.
nemate shanse sa DPS-om. oni su prvi shvatli da se od pravde, istine i patriotizma ne placa stan, struja, telefon… ne kupuju kola, vikendica… i debelo zloupotrijebili tu chinjenicu. nikad nije obecanje pravde i jednakosti donijelo revoluciju i promjenu vlasti, nego obecanje da ce pobjednici nositi sve: vlast, radna mjesta, najljepshe cure… gubitnicima pipun.
zato… mijenjajte tu pokvarenu plochu vec jednom!
Plannco Wallach S. nije ni pipun za bačit :) Ako je ova priča pokvarena ploča, šta je tvoja alternativa otužnom pop-šlageru “winner take it all” u turbo-folk interpretaciji dpSSdp-a?
Ne slažem se da je takva deviza nadahnjivala revolucije kroz istoriju, jer zašto bi neko beskompromisno žrtvovao svoj život ili ga samo reskirao, ako je, kao što kažeš, krajnji smisao revolucije čisto materijalna korist? Drugo je pitanje ko je stvarno profitirao na račun mnogobrojnih žrtava koje su podnijete u ime (moguće je, beznadežnog) idealizma ili čistog utopizma.
Jeste, režim je instalirao taj ljigavi vrednosni okvir koji pominješ, većina ga je prihvatila iz čistog oportunizma. No, mislim da sebi dugujemo barem jedan dobar pokušaj da taj sistem promijenimo. Iskreno, draže mi je da slušam i pokvarene ploče nego iritantno i neukusno kreštanje “zvezda” oba “Granda”…
“jer zašto bi neko beskompromisno žrtvovao svoj život ili ga samo reskirao, ako je, kao što kažeš, krajnji smisao revolucije čisto materijalna korist? ”
zashto bi neko dovodio svoj zivot u opasnost ako mu to ne obecava vlast, radno mjesto i naljepshe cure (ili bar jednu) iz mjesta? revolucija ima smisao samo ako je krajnji cilj promjena loshe vlasti sa boljom, losheg radnog mjesta sa bolje placenim i starije zene sa mladjom.
Vjerovatno da, a oduvijek je to tako, među revolucionarima ima i određen procenat onih koji u “revoluciji” vide šansu za zadovoljenje vlastitih “niskih pobuda”. Eto, Juda je bio Hristov učenik, jedan od 12-ice izabranih ali ga to nije spriječilo da Gospoda izda za 30 srebrnika. No, ljudi sa takvim – pohlepnim i egoističnim – motivima, nije manje ni na strani “kontra-revolucije”.
Ono što hoću da kažem je sledeće: nema previše smisla rizikovati svoj život na tamo nekim barikadama i ulicama, zarad nekog maglovitog obećanja “boljeg sjutra”, ako je ono što takav čovjek želi moguće ostvariti već i najobičnijom izdajom, denuncijacijom, kupo-prodajom, pljačkom, lopovlukom, beskičmenjaštvom i.t.d. A iz iskustva življenja u ovakvoj CG, kao što si ti sam primijetio, znamo da su to prilično eksploatisani modusi “unapređenja” sopstvene egzistencije.
zashto je AB bila tako masovna i porazno uspjeshna? zato shto su vodje obecali lak i brz plijen.
AB revolucija je bila masovna i porazno uspješna zato što je ključne poluge vlasti (čitaj: DB) imao onaj ko je pogurao i logistički podržao AB revolucionare. Da su Vukašin Maraš i služba bili odani Marku Orlandiću, kako je neko divno na ovom portalu primijetio, Mio bi danas bio šef pravne službe odjeljenja poreske uprave u Plužinama a Svetozar M. nastavnik u OŠ u Krtolama. Da su sličnu podršku onoj koju su dobili junaci sa Žute grede dobili nedavno željezarci, KAP-ovci, studenti, gledali bi ovih dana AB revolution reloaded. Pošto stvari stoje drugačije, Keković je potpisao primirje.
AB nije bila Revolucija, nego ludilo neznavenih …… zajedno sa mnom kod logističke podrške pri pisanju transparenata ……… OPROSTITE MI BRAĆO I SESTRE, ako ikako možete ….
…. do groba poniženi, vaš Fantom
“Bio sam mlad, lud, uzeo bih pušku msleći da ginem za svetsku pravdu…” :)
Nijesam bio mlad, nego neznaven …. u oktobru 1988. godine, imao sam više od 30 godina …… lele men(e)i za mnom ….. :smajlikojibeskonačnoplače
Sve u rok službe… I ja sam sa skoro 30 nade polagao u Čedomira Jovanovića… :))
Ih …… sad si me utješio time što znam da i na ovom portalu ima većih međeda od mene …. :)))
Kakav crni medved!? To je kompliment! :O
Međedi su zaštićeni, dok medvede rđa bije,
dozovi me moj Neone, tako nikad bilo nije ….. :(
Ih, zbog jednog J si se u rimoklepstvo bacio…
Begam odma Fantom s časa jotovanja. Piši neopravdani :)
PRAVOPISNO-GRAMATIČKA ZA NEONA
Jotovanje nije tema, nego neki tobož’ ljudi,
što isture neznavenog, o jeziku da mi sudi.
Na tebe se ne odnosi, no na neke ljudske ljige,
te nemaju drugog posla, pa zadaju nama brige.
Popuši mi ispod pupka, a poliže što ostane,
samo neće time nesoj, zacijelit’ moje rane …..
“Tobož ljudi”, “nesoji”, “ljige” i “neznaveni”… Jel to sujeta zbog nečega izvrcala u petposlednjem stihu? smajlikoji viče: UUUUUUUUUU :)))
Sujeta je izvrcala, ali više tužna tuga,
otišlo je sve u qrac, niđe brata, niđe druga.
Da mi nema tebe rode i sličnijeh sa portala,
davno bih se upucao i rekao: Milo hvala ……
Ne zafaljuj Milu pobratime, nit Neonu vagaj slova,
njima qrac puca za drugarstvo, njih zanima samo lova.
Pod Toyotu Fantom skači, to je bolje no pod truli Yugo,
Il kragujevka da ti glavu krati, pobratimska moja tugo.
Nek ne brinu tebe neznaveni, nesoji i tobož ljudi,
Ne troši se ti na ljige, zbori tako da ti znaven sudi.
Šta će tebi ova rimovanja “ispod pupka”,
kad već nisi rđav medo, i kad nisi ispao iz šupka?
HYPOBANKOVNA (ILI PRVOBANKOVNA) PO IZBORU ….
Ne znam ni ja šta će meni, da budale nešto učim,
ali ti si dobar čovjek, pa se zato jadan mučim.
Ovo moje nešto znači, svima vama što ste ljudi,
jer o svemu moj Neone, vrijeme će da presudi.
Za druge ti ne dam centa, jer je njima evro mali,
da pokloniš milijardu, rekli bi da jedan fali …….
Fantom, kad sam već dobar (a zna se jelte da su dobar i budala braća rođena), poduči i nešto konkretno, nemoj samo ovo kad mi pobjegne malo ekavice i kad ne shvatiš štos sa “A”utanazijom ;)
Ovo “ispod pupka”, sve sa onim dodatkom o lizanju, ne čini mi se baš pedagoški.
AB je bila Revolverolucija natrashke.
Ispravio sam se poslije godinu-dvije, ali tu mrlju u biografiji ni sam sebi ne mogu oprostiti ….. leeleeeeee …….
UVLAKAČKO-POŽMIREPSKA
Perfect stranger dobro piše, Dojčilo mu “šlagvort” daje,
samo niko da oslušne, više no da pašče laje.
Nego neka, sve prolazi, fukara će da odjebe,
ali niko sa portala, stidjeti se neće sebe.
Mislio sam spasa nema, “Javni servis” upoznadoh,
spasih dušu, izjadah se, prije no u ponor padoh …….
obecajte BOLJE DANAS! get moving!
Fantom opuchi ovog “demokratizirajuceg” Srbina
Da znaš. Ovo mu je bio vrh:
“Popuši mi ispod pupka, a poliže što ostane,
samo neće time nesoj, zacijelit’ moje rane …..”( by Fantom)
… da ne bude zabune, i ja mislim da je profa genijalac al ga je ovog puta baš začinio sa podpuačnim glagolima. Bolje da se držao opučanja samo moje poluekavizovanopolupismene ciničnosti :) Tu mu ide kao Barseloni :)
nema vishe Mojtenegro, nego Crna gora u Eur-Aziji.