piše: Dragan Šepelj
Ništa lakše. Dozvolite mu da ga sjetuju iskusni bardovi u politici koji sebi tepaju da su opozicija vlastima i imate riješen slučaj studentskog bunta. Crnogorska vlast i u situaciji kakvoj se nalazi je dovoljno promućurnija od oponenata i nema problem da dokaže kako je superiornija od histerične mase simuliranih opozicionara. Dovoljno je, a to su naučili kao početnu lekciju, da se ne oglašavaju previše i sve će se to samo urušiti, već, budimo sigurni u to.
Studenti su, odvajkada, opoziciji i ovlaš zainteresiranoj javnosti na našim prostorima simbolizirali dio društva koji može, potencijalno, napraviti problem vlastima, a koja je ,inače, nenavikla na postojanje ikakvih značajnijih otpora u državi i društvu. Zasluga je famoznih šezdesetosmaša za takvu percepciju, a i nešto skoriji bunt studenata protiv Miloševića je takođe tome doprinio; na stranu što je većina šezdesetosmaša i studenata otporaša kasnije naplatila svoje ranije buntovanje ličnim bogaćenjem i ponašanjem koje je apsolutno u neskladu sa tada romantičarski naivno proklamovanim zahtjevima za sveopštim reformama u SFRJ , a njihova uloga ( šesetosmaša, od milošte) u slamanju Jugoslavije je – sve samo NE – primjer politički korektnog i poželjnog djelovanja jednog intelektualca.
Crnogorska javnost i opštepoznati , nazovi, oponenti vlasti, su najednom, u samo mjesec dana, u studentima vidjeli potencijalne „Jahače Rohana“ koji bi za njihov račun mogli , uz još neke eventualne okolnosti iz vanka, „oduvati“ sa vlasti nesmjenjivu DPSSDP alijansu, kojoj se od dugovječnosti vladanja i sjedenja na tronu Petrovića, pojavila svojevrsna zabrinjavajuća izraslina,u medicini poznata kao tzv. „AB kila“, u zadnjem dijelu kičmenog stuba. Neizlječiva „bolijest“. Studenti, pa još i Ra(t)dnici pride, su samo trebali jurnuti na skupštinu i Vladu i višedecenijska vladavina Nesalomljivih bi se za tren pretvorila u prah i pepeo. Za tren je većina šatro oponenata zaboravila kakve su se sve riječi kritike , iz istih tih sokolačkih redova , upućivale baš tim segmentima društva, najčešće u rugalačkom tonu, uz pregršt viceva koji su aludirali na izostanak aktivnosti u društvenim i političkim događanjima i Radnika i Studenata, ne dozvoljavajući nikad da se povede jedna rasprava u društvu o tome kako je moguće uopšte da neko „ima obraza“ upućivati kritike nekom drugom kada o samom njihovom učešću u demontiranju DPSSDP sistema postoje tako očiti tragovi nesojskog, amaterskog, čak i budalastog djelovanja, a da za argumentovanje te tvrdnje ne treba kopati po knjigama iz istorije jer živih svjedoka ima još mnogo, imamo i prilično bogatu arhivu i na internetu iz koje se jasno vidi sramotna uloga aspolutno svih parlamentarnih stranaka koje danas egzistiraju na političkoj sceni. Tu, za razliku od mnogih, ne zaboravljam ni mizerno – nakaradnu ulogu do tada prilično pozitivnih tužbalica iz LSCG prilikom podržavanja manjinske vlade DPSSDP 2001-e godine.
Nakon onog najmasovnijeg od svih protesta studenata, došlo je do otrežnjenja i svojevrsnog razočaranja u kilave studente. „Jahače Rohana“ nije predvodio Teoden u neodbranjivom jurišu već nekakvi bledunjavi studenti povjerenici, sve samo NE, tako misle i zbore Medo i Danilović, hrabri vitezovii vješti sa ognjem i mačem, koji bi za njihov račun a na zadovoljstvo mnogih u auditorijumu počistili mrsku vojsku DPSSDP Orki . „Nemaju jaja“ – kaže Medo, a Danilović je, kao iskusni buntovnik iz devedesetih sa ranama Isusovim zadobijenih od batina Slobinih brkajlija ( bez svjedoka) očekivao mnogo više, valjda po afinitetu nekakav „Beogradski scenario“ .
Studenti su – protivno onom što misle ova dva komedijanta od političara i silesija ostalih „posmatrača“- to je jasno kao dan, naša djeca, proizvod našeg društva, sa manama i vrlinama koje karakterišu naše društvo; bolji tek onoliko koliko im se pružala prilika da iz kontakata sa civiliziranim svijetom „pokupe“ ono dobro čega ima tamo „preko“, a lošiji samo zbog svojevrsne zatvorenosti kojoj smo bili , i još jesmo, izloženi jedan duži niz AB godina. Studenti imaju profesore koji se ne trude i nisu ih naučili da imaju stav buntovnika, od njih prave poslušnike na taj način ubijajući kvalitet, a isto to najčešće nose iz iz kuće; od njih se traži da budu poslušni a ne samoinicijativni. Takvi su gotovo svi profesori, od kojih je izostao lični primjer požrtvovanja a koji bi studentskom buntu sigurno dao dodatnu dimenziju. Stavljajući na njihova mlada leđa teret Osvetnika, a sebe stavljajući u komfornu ulogu zainteresovanog auditorijuma, javnost ih je kao moguće Osvetnike upokojila prije nego što je i došlo do mogućnosti da se pokažu kao mogući nasljednici Nesmjenjivih.
Nemam dobar savjet za studente , mislim da je jako malo onih koji imaju neko moralno pravo tako nešto i davati a da se lično ne angažuju oko svega, uz spremnost da savjetodavac i sokolač prihvati neuspjeh , ako do njega dođe. Ipak, uvjeren sam da zahtjeve i borbu moraju koncipirati gotovo isključivo na osnovu onoga što njihovoj generaciji smeta u procesu studiranja i življenja, otprilike kako su to radili na početku protestovanja, prije nego što ih je opilo gostovanje po budalastim medijima i tapšanja po ramenima od strane ultrasa iz sijenki. Oni ne smiju i ne mogu biti davno izgubljene bitke ostatka javnosti i tužne opozicije jer su unaprijed osuđeni na neuspjeh. Danilović će ih dovesti u situaciju da rješavaju njegove palanačke duševne bolove glede svatovskih zastava, guraće ih da brane autorska svetosavska prava na jezik, pismo i crkvu a Medo će im voajerski tražiti da pokazuju „jaja“ u momentima dok on bude u nekoj drugoj čekaonici, toplijoj od Bekove ili Subotićeve, u kojima je bio rado viđan gost, svojevremeno. U situaciji kada je broj profesora koji bi stao iza njih svojim autoritetom i integritetom brojiv brojem prstiju jedne osakaćene šake, studenti definitivno imaju samo sebe, ma koliko to neobećavajuće i onespokojavajuće zvučalo. Sada možda nije uspjelo ali biće novih momenata; neće se DPSSDP tako lako popraviti. Dozvolite da svaki pojedinac među vama učestvuje u biranju, predlaganju; dozvolite da svako može biti biran i predlagan, otvorite za javnost rasprave i tribine na vašim fakultetima i slušajte samo one koji stoje uz vas i koji bi trpjeli posljedice neuspjeha kao što bi uživali u plodovima uspjeha. Neka vas ne plaše UDBOM i mafijom; to je priča za neuke šabane, luzersko pravdanje nakon neuspjeha.
Pink Floyd u Hey You pjevaju : „Together we stand, divided we fall“, a cijeli taj veličanstveni The Wall album je posvećen pozivu na bunt protiv tadašnjeg tačerovskog konzervatizma. Kad se saglasite unutar vas samih, dođite da se dogovorimo. Drugih do vas nemamo a na vašu žalost ni vi boljih uzora i podržavalaca do nas. „Knjigu u šake ( Hessel – Vrijeme za pobunu) )“ , Hey You do daske, svijet je pred vama. Jednom u životu..
javniservis.me 
Козаче, мислио сам да ти честитам наступајући католички Божић али како знам да си анационалан и аконфесионалан нећу то урадити да те не бих увриједио. Из истог разлога нисам ни Планку честитао Бајрам.
Текст има и сјајних и идиотских момената. Типично за неуротичаре.
Planku Bajram? dobar! sad si me u'vatio.
Hvala Sekula što mi nisi čestitao božić. Sredite i dogovorite kalendare ili se spojite u jedno – kad već vjerujete da je stolar iz Betlehema božji sin a mi ostali u ljudskom rodu kurac na biciklu – pa se ja onda možda, iako nisam siguran previše u to, odlučim čestitati hrišćanima na upornosti kojom vjeruju da je pomenuti stolar rođen na taj dan koji dogovorite.
Tekst je odraz onoga što razmišljam glede studentskih muka sa nama i sa samima sobom. To je to….
S manjom količinom testesterona u pojedinim fazama promišljanja Šepeljove analize bi svakako bile još kvalitetnije. Za ovu mu se, i pored blagih “hormonalnih talasanja”, mora čestitati.
Meni je, inače, autor postao prihvatljviji odkako sam prepoznao da je vrlo principijelan po pitanju nabijanja svetosavlja na onu rabotu (čak i kada je tema analize sastav knorove zimske juhe). Ako zaboravimo tu notu :), većina njegovih primjedbi u ovom tekstu prilično su precizno pogodile bit problema kojim se pozabavio.
Problematično mi je samo uopštavanje kojim tretira građanske kategorije – recimo, bar polovina studenata u Crnoj Gori dolazi iz familija koje pripadaju glasačkoj mašini DPSDP-a. Njihov interes je, dakle, da DPS još dugo dugo vlada. Kao što se interes pojedinih studenata vjerovatno podudara sa Medojevićevim ili Danilovićevim, ma koliko se nekom činila gadna potencijalna smjena vlasti u kojoj bi ova dvojica profitirala. Dakle, potpuno je razumljivo da Medolino očekuje da studenti spale zgradu Vlade i DPS-a, kao i Danilovićevo bavljenje zastavom, odnosno DPS-ova podrška studentskim protestima… Svaka ideologija ima interesnu pozadinu. Vlast se vrši i obara iz interesa. Studenti i radnici se bore za svoja prava iz ličnog interesa. Država postoji i gasi se zato što je to interes većine njenih stanovnika (bar bi tako trebalo da bude, ako se držimo demokratskih principa).
Iz te perspektive, čini mi se naivnom svaka generalizovana kritika ili podrška nekoj kategoriji stanovništva, samim tim i bilo kakvo savjetovanje upućeno u tom smjeru. To su boljševičke zablude.
U svakom društvu postoji, naravno, jedna mala grupa građana, kojima interes nije vodilja prilikom zauzimanja društvenih i političkih stavova. Oni čine intelektualnu elitu jednog društva. Za dijagnozu stanja crnogorskog društva bitno je, čini mi se, imati u vidu da se glas ove grupe još uvijek nije čuo a to djeluje prilično kancerogeno.
Mene interesuju baš tii iz tvog zadnjeg pasusa. Oni I njihovo ćutanje, ćutanje od kojeg se dobro živi, nemanje stresova zbog toga, kao što me interesuje što bi mogao biti okidač koji bi ih “nagnao” da se glasnu i da se pokrenu, stave svoj angažman na kocku. Ima li toga više i da li su to sami svijetli primjeri, iznimke koje potvrđuju pravilo o šporkeci javnih ličnosti i političara ?.
Sve u CG, ako tako gledaš na stvari, dakle svaki drugi čovjek u autobusu, na utakmici, koncertu, dolazi iz porodice DPSDP glasača, članova i sl. Glasače te koalicije smatram pragmatičarima, a članove interesdžijama. Prvi su, mnogo prije mene, shvatili da su protivnici ovih drugih najobičniji diletanti, voljni i nevoljni saradnici istih tih DPSDP baraba, često i sami instruirani od tobožnjih “protivnika” iz mrskog DPS.
Za mene, bavljenje javnim poslom, u koji smatram i učešće u kreiranju studentskog života i borba za njihova prava, imperativno određuje čovjeku koji drži do etike i morala da lični interes upodobi javnom.
Oni koji to NE rade su tu samo u nadi da će i Miško Vuković, možda, jednog dana umrijeti, pa da ima šansi da uskoče na njegovo upražnjeno mjesto. Bezličnih krpa…
Ako se dobro sjećam, famozni prof. Miodrag Perović je jednom prilikom, u predreferendumskoj histeriji, javno rekao Peđi Bulatoviću da će mu, ako promijeni stav oko državnog pitanja, nabaviti 50-ak viđenijih intelektualaca čija podrška bi mu olakšala dolazak na vlast. I da je Miško P. bio na Peđinoj strani proljeća 2006. a ovaj na profinoj, situacija oko “nabavke viđenijih intelektualaca” u Crnoj Gori bila bi ista. Oni se, jednostavno, ovdje nabavljaju.
Razmisli, za koliko ljudi znaš u CG koji svojim umnim, stvaralačkim i duhovnim potencijalom zaslužuju epitet intelektualca, da nisu spremni da budu roba u tom “procesu nabavke i isporuke”, a jesu da rizikuju svoj status glasnom odbranom ideala iza kojih mora stajati svaki intelektualac? Deficit je jeziv. U tom grmu leži i odgovor kako se to uvijek na pozicijama sa kojih se može mijenjati svijest građana radi opšteg dobra nađu neki idioti, sociopate ili prevaranti.
Upravo zbog toga, ja vjerujem da se ovdje situacija da popraviti isključivo tehnikom kojom se održava Milova vlast – golim pragmatizmom.
Mislio sam da bacim 2-3 reda na Kozakovu kolumnu, ali mi odjednom odleprsa inspiracija! Ali zato ocu da ve recem ovo: ovije Kozak je jedan grubijan i neotesanko (ne zamjeri mi Kozace!), ali zato umije lijepo da pise, brate! Ima stila i pismen je, nas dobrije Kozak. Batali se politike, posveti se beletristici, sigurno imas vise dara od raznih Nikolaidisa i kompanije.
Lijepo je sve to napisao Kozak i pored par nepotrebnih rijeci na racun svetosavaca, ali izgleda da je to jace od njega, to njegovo sabansko potenciranje necega sto nigdje ne postoji do u njegovoj glavi opsjednutoj duhovima i vukodlacima. Greska sveukupna Kozakova, ne teksta kao teksta, jer je dobro napisan, bas kao i odlicna analiza sveukupnog studentskog cirkusa, nego Kozakovog ocekivanja budjenja studenata iz letargije, sa pitanjem, sta bi to moglo da ih natjera da nesto ucine od zivota svoga. A zasto bi studenti ista cinili? Gdje su to u svijetu studenti promijenili, ili napravili neki ozbiljniji poduhvat za ugrozavanje vlasti? Nigdje. Zapamtite, nigdje. Osim sto su protestovali, zapalili nekoliko kontejnera smeca i dvije tri gume, uz vristanje i pistanje, studenti u Rimu, Parizu i Zagrebu, zavrsili su svoje iskazivanje nezadovoljstva na manje, vise isti nacin: dobili su ono sto su trazili. U Rimu i Milanu su trazili
Nastavak teksta i ako je cudno da mi je tekst sam odleprsao u eter i ako nijesam stisnuo enter. Bas cudan neki portal. Kao da mi cita misli… Dakle,u Rimu i Milanu, cak nijesu ni dobili ono sto su trazili, u Parizu su ih dobro izdegenecili, a u Zagrebu, kao sto znate, sve se rijesilo na demokratskim izborima. Izbori gospodo rjesavaju sve. Imate cijelu 2012 da se pripremite za njih. Da pripremite i studente i radnike i gladne i nezaposlene i nezadovoljne kojih ima sigurno vise nego dps stakora. A studenti do tada neka studiraju. Ako ste i sami bili studenti,shvaticete da je to jedini nacin da zavrse ono sto su zapoceli. A na izborima neka pokazu koliko su svjesni.
Dobro je ponovo vidjeti Šepelja na djelu – iskren i politički nebalansiran tekst, od sveg srca. Svaka čast.
Aguante, Cosaco!
Meni je ovdje vise interesantno zasto je DPS preko svoga agitpropa i aktivista ovako burno reagovao. Pa svi valjda znamo da se nisu oni od ekipe nesto prepali. Djeluje mi da su ovo iskoristili samo kao trening ili sto neko reci kao dzak za udaranje.
Koji intelektualci? Naučimo samo od gostujućih profesora iz Srbije. Ovi naši su obične pljake, korumpirane, čast izuzecima. Misle da su povikli boga za muda. Zarad čega? Zarad površnog znanja i lojalnosti partiji.
pljak znachi stari, starac. zashto vi koristite “regularne” tudje rijechi za neshto podrugljivo u “crnogorskom”?
Ако одређено понашање се крсти на један начин и када долази са одређене стране шта се деси ‘крститељима’ па исто понашање са друге стране задобија похвале? На страну идеје, ставови и сл. али када би неки професор, рецимо, који подржава владајућу структуру, када би он радио оно шта ради Филип Ковачевић био би попљуван на најбруталнији начин, када би неко радио шта ради реформисани Милачић, био би Милачић прије реформе… Зато када неко жели да критикује то понашање, које је исто код свих, зато ако желиш промјену, желиш за почетак промјену тог понашања и нормално добија се одговор, који је не критика, полемика, већ брутални обрачун промотера тог понашања према сваком ко дигне глас против тога. Постајеш сумњиво лице, завјереник или шта већ јер ти морају наметнути неки паранормални елемент, јер на основу идеја они не умију разговарати јер су у суштини безидејни и јалови. Зато тако понашење и не може да донесе ништа продуктивно јер је у основи недосљедно. Оно шта раде замрзнути либерали уназад пар година једна општа параноја и пљување на свакога, оно шта ради ПЗП или како један од њихових лидера каза ‘демократију ћемо развијати кад се за њу изборимо дотад се морамо ка’ они борити’, оно шта ради група свјештеника и интелектуалаца око Амфилохија Радовића је једна негативна енергија која поклапа сваку позитивну мисао и жељу да се човјек упусти у икакву борбу и зато је летаргија једно стање у Црној Гори, које одржавају сви скупа заједно, које вуче назад. Мртво море које гута и енергију, полет и идеје.То су урадили са студентима, то раде уназад двадесет година… Они су сви заједно један систем, они су фирма и на најбруталнији начин бране своје изграђене позиције у систему и фино овдје примјети ”Неон”;
U svakom društvu postoji, naravno, jedna mala grupa građana, kojima interes nije vodilja prilikom zauzimanja društvenih i političkih stavova. Oni čine intelektualnu elitu jednog društva. Za dijagnozu stanja crnogorskog društva bitno je, čini mi se, imati u vidu da se glas ove grupe još uvijek nije čuo a to djeluje prilično kancerogeno.
Ово је трагедија и ово јесте канцер овога друштва јер су закуцани као ексер од маља системских играча, без жеље да ишта мијењају, без воље да се боре на овакав приземан начин. Тако су и студенте протресли на исти начин квази позициони и квази опозициони квази интелектуалци. Ово није био удар ни власти, ни опозиције и интелектуалаца њима склоних, ово је био системско закуцавање, системско затуцавање. Системско сито које би требало да раздвоји нове наде за систем а остатак да баци у летаргично море.
na mladjima svije(s)t ostaje…i zato je tako neozbiljan.
Nevjerovatna je zelja da se problem mocvare svodi na brzu krusku u koju se udara a ne na subjekta. Ta logika je jedan dodatni sloj problema.
“tajovicu”, vase analize su jos gore nego vase kritike, jer niti sta kazu a sto vec ne znamo niti usmjeravaju, niti nadahnjuju, jer vi ne kritikujete da bi motivirali, nego kritikujete da bi pokazali koliko ni sami ne znate sa koje ste strane vise suplji. Argumenti su osnov svake kritike, ali kod vas ne da nema argumenata, nego nema nikakve sostance u svemu onome sto pisete. Kenjaze “Tajovicu”, samo toga ima u svakom vasem tekstu i jeftinog sarkazma kojim vi poprilicno iritirate, sto vam je predpostavljam i jedini cilj kada pisete svoje kriticke crtice, jedne rezimske krtice.
Da, to je to.
Јел’ те ко тјера да их читаш? Ако те ко тјера онда је то страшно и ја то осуђујем у супротном један те исти одговор на њих је гори од овога што сте примјетили да у њима налазите. ‘Аргументација’ вам је такође на нивоу што потврђује и подршка од типа који открива торте по подгоричким школама све дружећи се са београдским, њемачким, талијанским кремом врхунске шпијунаже…