Sve će to, o Milo moj, prekriti koprive, drače i jed

piše: Blažo Davidović

Skojevka rijetko komentira moje pisanje, tako je bilo oduvijek, kratka je i krajnje apstraktna : vrag ti jezik odnija ! Ili : lude, šta san rodila, čemu sam se radovala, odnosno : Budi faca pa napiši da si mi iz borše ukra 300 kuna i ja u frizera došla da se sramim, i sve tako. Pokojni otac još je rijeđe komentirao moj posao. Pamtim svega nekoliko slučajeva. Prvi kad sam o njemu, jer je bio neki direktor u državnoj firmi napisao negativan tekst, tada sam se zaključao u sobu, jer me on, ljut ka pas, pozivao da izađem i da se muški borim. Zatim je kod mene protestirao i tražio moj profesionalni odgovor kad me nategao RTS, a onda i neki megasrbin u Dugi, sve na konto nekih mojih tekstova o Kosovu. No, ja i on više se ne svađamo, a Skojevka i dalje ne podnosi moje grintanje. Uostalom, njoj je loše, ne podnosi nikakvo putovanje, muka joj je i povraća joj se, a ja sam opet ispalio na eko taxu, na ulazu u Crnu Goru, uz to je i Piko prdnuo, zaključili smo to dvotrećinskom većinom.
Noć je i ćorav sam, potpuno smo bez love, taj krš od 17 godina ima svjetla nalik na skromnije izrade voštanih svijeća.
Sad joj, konkretno, smeta “moje lajanje, samo je nerviran “. Ruku na srce, ima pravo.
I ona i Miodrag Vuković.
Fino je kazao taj gospodin u državnom parlamentu kako se mnogo ljudi naviklo da bezrazložno pljucaju sve što je crnogorsko. Čak se i takmiče u tome.
Pronalazim sebe u toj kritici Vukovića. Ona pita ko je taj, kažem svojevrsni Edvard Kardelj DPS-a, um za ustavna, pravna i druga pitanja.
Ona nastavi povraćati. Piko izbacio glavu kroz prozor.Sine mi prekasno ideja.
– Mogli smo u Neumu zatražit azil !
– Aj ne seri !
Možemo pljunit do Herceg Novog, kažem, aj izdrži još malo. A pljuni, sine, oli šta drugo radiš ?
Hm, ispada da sam mogao umrijeti od dehidracije uzrokovane abnormalnom količinom izbačene pljuvačke, istina metaforičke, ali svejedno. Zapalim Largo i dunem namjerno Pikiju u ćunku.
– Eto ti na !
Na trajektu pokušavam uraditi popis dobrih stvari u Crnoj Gori. Nešto me ne ide, list je prazan, opet stajemo u Tivtu kod Seke, tu srčem kavicu i nastavljam spisak, ali negativan. Sad me to, nekako ide, puni se…Ovdje postoji monumentalni, suštinski, fatalni,bolni, tužni, tragični,društveno opravdani, klasični, krajnje ljudski, radnički i socijalni, sveukupni, nacionalni, državni i racionalni razlog za bunt.
Ali, nema buntovnika sa razlogom. Nema buntovnika bez razloga.
Crna Gora je razlog za bunt, bez buntovnika. Svi skupa, kao i nezavisni novinari, možemo stati u jedan kombi.
Kod Seke bacim oko na cg štampu, činim to mehanički, fokusiram se na naslove rubrika. Piše gore Marketing. Tip ispod toga prodaje domaća jaja, ali eto- to nisu mali oglasi, nego Marketing.
Da je još led, bio bi to cirkus na ledu.
Piko je prvi put, Bože mi oprosti, u Crnoj Gori. Sladak je beskonačno. Dođe mi svako malo da ga zviznem nogom.
Bilo bi mu bolje da je ostao u Kotlenici, kod Dugopolja.
Opet smo stali, na kružnom toku, u Budvi, kod onog kafića kojeg zovu ” Berković “. Mora povraćati.
Zapalim i slušam Azru, mislim kako je ova slika antologijska : stara Skojevka povraća u Budvi ! Ima li prirodnije reakcije kad taknete ovaj kvazigrad i pseudonaselje?
I tako smo nekako došli, a brzo se valja i vratiti.
Sve će to, o Milo moj, prekriti kopriva, drača i jed,
I šesto hiljada pokislih ptica, sa tvoga oka otprhnut će na zapad
Nijedna suza, nimalo volje
Nijedna ljutnja, ni glas
A moglo je bolje…
Reći ćeš, ovo je stvarno pretužno,
A Milo je bio kopile i jad,
I stat ćemo svakako goli i apsolutno sami
Pred ovo jebeno nebo i mrak.
Miriše barut,pusta oranica, traži se pasoš i granica
A moglo je bolje…Sve će to, o Milo moj, prekriti koprive, drače i jed…
……
Nalazim na gomile sudskih opomena, tužbi, žalbi i prijetnji. Mi smo mafijaši, okorjeli kriminalci.
Ipak, ja opet, čim uđem u Crnu Goru, odam priznanje njenoj LGBT populaciji.
– Sa Loovćeena le-lu-jaaa se traavkaa, Crna Goraaa podržava Zdra-ka !