Pišem ovo u pomalo depresivnom stanju.
Bio sam danas popodne u Skupštini grada, na komemoraciji Radomiru Konstantinoviću, velikanu pisane reči, književniku i filozofu, jednoj od najznačajnih ličnosti srpske kulture u njenoj istoriji.
Došli su na komemoraciju njegovi prijatelji i poštovaoci. Prigodno slovo su održali Nenad Prokić, Mirko Tepavac, Filip David i Latinka Perović. Svi redom su govorili veoma nadahnuto.
Ono što je bilo više nego zapanjujuće jeste činjenica da na komemoraciji nije bilo ni jedne kamere, tek po koji novinar pisanih medija i dva – tri foto reportera.
Nikoga, ama baš nikoga nije bilo iz struktura državne vlasti. Nikoga iz gradske vlasti iako se držala komemoracija jednom od najznačajnih ljudi koji je ikada živeo u Beogradu.
Porodici Konstantinović nije stigao ni jedan telegram ili neka poruka saučešća iz oficijelnih struktura, neke institucije ili pojedinca koji vlast vrši. Oni što nikada ne propuštaju slati telegrame i u banalnim situacijama ako misle da će im to doneti neku političku korist, ovoga puta su se, niko me ne može ubediti da nije tako – odlučili da kolektivno ignorišu odlazak sa ovoga sveta jednog velikana srpske kulture.
Sasvim je legitimno, nakon svega, postaviti nekoliko pitanja.
Nije li to osveta većinske, parohijalne, politički dominantne i palanačke Srbije, autoru “Filozofije palanke” zbog proste istine da im je gurnuo pred lice ogledalo u kome su mogli da se vide.
Nije li to osveta rodonačelnika palanke, Radomiru Konstantinoviću za hirurški precizne dijagnoze lutanja srpske države i društva kroz poslednjih tridesetak godina i definisanja onoga što bi morala biti “druga Srbija”. A on je govorio da je ta druga Srbija, zapravo ona koja ne prihvata zločin i kulturu laži.
Pogodilo se da je u danu kad je umro istinski filozof Radomir Konstantinović, a mediji jedva zabeležili tu činjenicu, jedan drugi pisac, ideolog palanačke Srbije potpisivao na sajmu svoju knjigu, a ti isti mediji slavodobitno izveštavali da je ta knjiga rasprodata u četrdesethiljada primeraka. Ova sasvim usputna digresija govori u kakvoj Srbiji živimo, i da je ona Srbija koja može na istinski način prihvatiti Radomira Konstantinovića kako on to zaslužuje, još mnogo daleko.
Da ga je u stanju bila prihvatiti, na njegovu grobu bi napisala baš onako kako su stari Rimljani pisali svojim najboljim ljudima – “Ovde je pepeo a ime je svuda”.
javniservis.me 
Ođe bi dobro došao onaj Zippov komentar, da danas dobrog čo'eka u smrt prati šaka ljudi, a fukaru bulumenta u redovima… Sve se obrnulo naglavačke.
Filozofi njegovog FORMATA umiru tijelom, ali se RADJAJU DUHOM, sa svakom novom GENERACIJOM, 25 vjekova zive Sokrat, Platon, Aristotel i njihove IDEJE, svjezije i MUDRIJE od piskarala, koja podilaze masama svoje generacije.
Umro je PJESNIK, cuce se PJESMA,
nika Leso i Vito nijesu bili ZIVI kao DANAS, kad su mrtvi.
Autor FILOZOFIJE PALANKE je mrtav, a djelo ce zivjeti ZESCE nego ikad i vjecno i nepresusno, a kad ova BAGRA PALANACKA POMRE,
ni njihova djeca se nece sjetit da su zivjeli, bez po ZLU I NEMORALU.
Samo ODABRANI I BLAZENI prezive svoju SMRT, i ZIVE VJECNO ZA NEKA NOVA POKOLJENJA, koja ce razlikovat DOBRO OD ZLA, MORAL OD NEMORALA, ETIKU KOJA JE VJECNA, OD ESTETIKE PINKOVE, KOJA JE PROLAZNA HERCEGOVACKOM I RASPADA SE SA SMRADOG GRESNIKA.
CRNOGORSKA PALANKA je odvratnija od Srpske,
je se OTROV PAKUJE U MALIM KOLICINAMA, a koncetracija je gusca.
Srbija je dozivjela klinichku smrt.
Лијепо би било да се открије да ли постоје “Радомири Константиновићи” и у другим народима бивше Југославије, те каква је њихова судбина. Послије тога аналогије и поређења те, на концу, општи закључци везани за опште принципе и изводе, ако претпостављамо да су они репери.
Trun, balvan, oko, tuđe, svoje…
Pa, sastavi, tupane…
Kod drugih naroda postoje filozofi palanke: Jevrem Brkovic , Milo Djukanovic , muftija Zukorlic , Sanader
Рецимо, по мени је режисер Живко Николић био филозоф.
И, уопште, међу подржаваоцима, неискреним, Константиновића постоје и они који су смијешни, те који нису отишли далеко од паланачких резона.
Ево примјера…
http://www.pcnen.com/portal/2011/11/04/odlazak-posljednjeg-velikana-vjeciti-kriticar-paljanke/
Или извода…
Beograd, utorak, 1. novembra/studenog, petog dana od Konstantinovićeve smrti. Skupština grada ustupa salu za odavanje počasti jer je velikan srpske književnosti i misli nije želeo (i da je hteo izostala bi) pompu. Beležim prisutne, brojim nekoliko puta i nikako da napabirčim stotku. Uz udbaše i druge doušnike nekoliko preko osamdeset. Pola sale prazno.
Stoga će se o Konstantinoviću više čuti u okruženju, jer u Srbiji je i dalje, i mrtav, izgleda opasan po njene palančane. O njegovom povlačenju u više navrata smo dugo divanili, najviše – ćutanjem.
Uostalom, bivši «naški» smaknuti premijer (Z.Đ.) za jednog od savetnika postavio je bivšeg, ej bre, šofera šefa policije RS-a sa Pala. Srbija, brale. Da ne citiram Domanovića.
Укратко, лик попут Драгана Бањца је поражен од такозване паланке, а и у овом тексту он ту паланку, такозвану, није желио промијенити. Просто је , паланачки , пљунуо, и у агитпроповском смислу показао такозвану паланку у себи.
Елем, ако великана разумију само изнијансирани, такозвани, паланчани попут Бањца, тада је проблем очигледан. Сјајно:))
Drago Kovačević:”Da ga je u stanju bila prihvatiti, na njegovu grobu bi napisala baš onako kako su stari Rimljani pisali svojim najboljim ljudima – “Ovde je pepeo a ime je svuda”.
Кратко, да нису тзв. паланчани, овакви ликови који су га, типа разумјели, могли су такав епитаф поставити на његовом гробу а да никога не питају.
Паланка, такозвана, у њима је рекла- ако неће сви нећемо ни ми!\
Не, ово је, изгледа, некакав циркус истински лоших глумаца.
U Palanci dje svi obozavaju Vucinica, Cece, Mece, Cice, Pice,
i Bobana i Pink i naravno Djeja, i Novaka,
a niko nije cuo za Mirjanu Kuljak,
koja ima u GLAVU i lijepe noge,
mogu svi GLAVARI CRNIH OBRAZA IZ CRNIH MERCEDESA I AUDIJA,
da gledaju NISTE KAKO VRISTE,
i ceskaju JAJA,
jer OVOM LUDILU,
nema KRAJA NI POCETKA.
Pitam se koliko je mislilaca koji pod ovim tekstom slave Konstatinovića i Filozofiju palanke zbilja pročitalo to djelo :) U odgovoru na ovu malu tajnu stanuje identitet “građanske” Crne Gore :)) Ove koja se kurči liberalizmom i širinom duha…
Usput, da li se neko od mislilaca zapitao zašto je u Srbiji, tako prepunoj palančana, postalo jako isplativo biti kontrapalančanin, odnosno “građanin”, odnosno član Druge Srbije? I to ne tek nakon pada Miloševića. Još sredinom 90-ih počela je ta era, i da je Slobodana poslužila vlast i zdravlje, posebno titula garanta “mira i stabilnosti”, od tog bi se građanstva još veći biznis napravio. I u Srbijici, ali i u našem malom Montenegru.