(izvor: Monitor, Draško ĐURANOVIĆ, 20. jun 2005. )Mnogo državnih službenika bilo je, krvavog maja 1992. godine, direktno ili indirektno upleteno u sraman čin izručenja izbjeglica policiji Republike Srpske. Počev od važnih političara Momira Bulatovića, Mila Đukanovića, Zorana Žižića, Pavla Bulatovića, policijskih funkcionera Milisava Markovića, Boška Bojovića, Milorada Ivanovića, Damjana Turkovića, Milorada Šljivančanina sve na kraju do državnog tužioca Vladimira Šušovića.
U hladovini terase znamenite hercegnovske “Gradske kafane” Slobodan Pejović mirno ispija espreso. Visoki, vitak čovjek kao da uživa u onom najljepšem dijelu godine kada na primorju još nema ljetnjeg žaropeka ni vreve ljudi. Ali, već u prvoj rečenici izbija grč: “Ne, neću da idem iz Crne Gore iako sam to najavio. Bilo bi kukavički da sada napustim sve”. Ima razloga Slobodan Pejović da bude ogorčen. Bivši samostalni inspektor za krvne delikte klučni je svjedok privođenja i deportacije izbjeglica iz BiH proljeća 1992 . Iako je najmanje dvjesta ljudi bilo uključeno u hajku na ljude jedino Slobodan Pejović već trinaest godina otvoreno govori o tim olovnim vremenima i težini državnog zločina.
Njegovu javnu riječ do sada je uvijek prekrivala koprena zvaničnog ćutanja. Država ga se konačno sjetila. Ali, kako? U srijedu veče, oko 21.30, na vrata njegovog stana u Igalu zakucala su dva naoružana policajca sa pozivom da se hitno javi u Centar bezbjednosti Herceg Novi. Pejovićeva supruga, koja je se sa najmlađom kćerkom zatekla u stanu, odbila je da primi policijski poziv. “U prvimah nijesam reagovao iako mi je supruga javila šta se dogodilo. Onda su mi neki prijatelji sugerisali da bi bilo dobro da se javim što prije, pa sam svojevoljno pošao u policiju”, govori Pejović.
Nakon trinaest godina taj kratkotrajni noćni susret dežurnog policijskog službenika i svjedoka zločina – jedini je zvanični kontakt države Crne Gore sa čovjekom koji može presudno doprinijeti da se privedu pravdi svi počinioci zločina. I to samo dva dana nakon tribine kojom je obilježena godišnjica bosanskih deportacije i promocije knjige Kobna sloboda novinara Šekija Radončića. To budi osnovane sumnje da nije riječ o nespretnosti državnih činovnika ili nestrplivoj želji da se sazna istina već o nečijoj namjeri da se ključni svjedok zastraši. “Mislim da su mi bili spremiji kompromitaciju, da me hvataju po gradu kao da sam kriminalac”. Crnogorska policija negira Pejovićeve optužbe. U saopštenju MUP-a ističe se da su službenici CB Herceg Novi – postupajući po nalogu Višeg državnog tužioca Novaka Ražnatovića , 1. juna pokušali da uruče poziv Pejoviću da bi dao izjavu o slučaju deportacije iz 1992. godine. “Nije tačno da je postojao bilo kakav pritisak na Slobodana Pejovića, niti bilo kakva radnja ili namjera koja bi se mogla tumačiti kao pokušaj zastrašivanja”, napominje se u saopštenju MUP-a.
Činjenice ne govore u prilog policijske verzije. Uobičajena je praksa da se pozivi za razgovor uručuju najmanje osam dana prije zakazanog termina. Na pozivu koji Pejović pokazuje zapisano je rukom: “Uručeno u 22,45 časova”. U gornjem uglu neko je korektorom brisao djelovodni broj, u nekoliko rečenica puno se griješilo, kao da je sve rađeno na brzinu. Zašto se nakon višegodišnjeg čekanja državi odjednom tako hitalo da je policija banula tokom noći i ostavila Pejoviću 12 sati da se javi u CB Herceg Novi? Da je nekim poslom bio van grada nagrabusio bi. “U slučaju vašeg neodazivanja po ovom pozivu bićete prinudno dovedeni na osnovu člana 231 stav 1 ZKP”, zapisano je upozorenje na kravu poziva. Ne djeluje kao molba za razgovor već kao potjernica.
Viši državni tužilac Novak Ražnatović ističe u, u izjavi za Monitor, da je riječ o uobičajenom pozivu za razgovor i da – što se tiče tužilaštva – nema spornih detalja niti je bilo razloga za neke brzopotezne policijske radnje. “Poziv za razgovor je uobičajena praksa i tužilaštvo je postupilo u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku”, tvrdi Ražnatović. To je, međutim, samo djelić istine.
Trinaest godina nakon deportacije izbjeglica iz BiH crnogorsko pravosuđe nije se udostojilo da napiše jednu krivičnu prijavu. Bilo je dovoljno saslušati priču Pejovića, čuti vapaje porodica žrtvi ili, prosto, zaviriti u knjigu Kobna sloboda: mnogo državnih službenika bilo je, krvavog maja 1992. godine, direktno ili indirektno upleteno u sraman čin izručenja izbjeglica policiji Republike Srpske. Počev od važnih političara Momira Bulatovića, Mila Đukanovića, Zorana Žižića, Pavla Bulatovića, policijskih funkcionera Milisava Markovića, Boška Bojovića, Milorada Ivanovića, Damjana Turkovića, Milorada Šljivančanina sve na kraju do državnog tužioca Vladimira Šušovića.
Poziv za razgovor povodom deportacije iz 1992. upućen je ove 2005. jedino Slobodanu Pejoviću. “Interesuje me da li će i drugim akterima ove krvave drame pozivi uopšte biti uručeni i da li će policija primijeniti istu proceduru: tokom noći i uz policajce naoružane do zuba”, pita se Pejović.
U crnogorskoj policiji – šutnja. Na brojne pozive Monitora nije bilo odgovora, niti od ministra unutrašnjih poslova Dragana Đurovića, niti od njegovog pomoćnika, socijaldemokrate Mića Orlandića. Kao da je vrh policije odlučio da se ne miješa u svoj posao.
Ili je možda rade posao: sve podsjeća na ponavljanje starih provjerenih metoda da se uplaši nezgodan svjedok? “Vidiš ona dva momka” – pokazuje u pravcu dvojice kratko podšišanih triedetogodišnjaka koji za susjednim ispijaju sok i kafu – “prikačili su mi ih od prošlog jula i one televizijske emisije”. Pejović, iskusni policajac, tvrdi da njih dvojica već duže brižljivo motre na njega kada je u gradu, prate sa kim se druži, koji mu novinari dolaze…
Ponovo smo, u srijedu ujutro, pozvali kancelarije ministra Đurovića i Orlandića. Upućeni smo na portparola MUP-a Branka Bulatovića. I ponovo – ćutanje: portparol je nedostupan. Je li to potvrda Pejovićeve priče da ga policija perfidno proganja ili tek nemarnost MUP-a prema novinarima i javnoj riječi? Posljedice su iste: država ne radi svoj posao, krivci mirno šetaju crnogorskim gradovima a istina o deportaciji ostaje prekrivena koprenom državne tajne. U međuvremenu, Slobodan Pejović hercegnovske dane živi u neizvjesnosti, kao da su on i njegova porodica krivci. Ne služi sve ovo Crnoj Gori na čast: umjesto da se gone počinioci ili da se makar simbolično obeštete porodice žrtava, neko je izgleda odlučio da ućutka jedinog svjedoka spremnog da javno govori o zločinu. Pejović tvrdi da je ovaj razgovor njegov posljednji – za medije. “Dosta mi je savjetnika i savjeta, muka mi je od svega, ovdje kao da važe one Andrićeve riječi da je na Balkanu moguće da se, u svakom trenutku, desi sve. Ja više nijesam spreman na to”, kaže Pejović na kraju razgovora. Treba razumjeti Pejovića: on hrabro nosi svoj teret i javno govori. U ovom slučaju Crna Gora mora da sebe pogleda u ogledalo. Od zločina deportacije izbjeglica ne može se pobjeći tako što će se ućutkati nezgodni svjedoci prošlosti. Tako se može samo zauvijek izbrisati ime čojske Crne Gore.
javniservis.me 
Reagovanje Semsudina Radoncica na okvaj Djuranovicev tekst..
Šeki, Draško i Monitor
28. Maj 2011. – 22:00 Od rtcg 27 komentara
izvor: “Liberal”, 15. decembar 1998.
Zbog neslaganja sa uredjivackom politikom i otkrica da je glavni i odgovorni urednik “Monitora” Drasko Djuranovic kao rezervista JNA ucestvovao u “oslobadjanju” Dubrovnika novinar Seki Radoncic napustio redakciju tog lista.
Dugogodisnji novinar “Monitora” Seki Radoncic demonstrativno je napustio redakciju tog lista. U pismenoj ostavci Radoncic je naveo da napusta “Monitor” zbog poduzeg neslaganja sa uredjivackom politikom, kao i zbog iznenadnog saznanja da je glavni urednik antiratnog “Monitora” Drasko Djuranovic kao rezervista nekadasnje JNA aktivno ucestvovao u urbanocidu, odnosno u “oslobadjanju Dubrovnika”.
Zloupotreba lista
Do eskalacije visemjesecnih podjela u “Monitoru” doslo je prije skoro dva mjeseca, kada je Drasko Djuranovic kao glavni urednik tog nedjeljnika odbio da objavi intervju, koji je Seki Radoncic napravio sa predsjednikom SNP Momirom Bulatovicem. To je bio direktan povod da na sastanku redakcije Radoncic optuzi glavnog urednika “Monitora” Draska Djuranovica da je cenzor i da je svojim losim uredjivanjem doveo do toga da citaoci bojkotuju “Monitor”. Uslijedilo je jos nekoliko vrucih sastanaka, pa prepiska dvije zaracene strane i, konacno, unutarredakcijski poraz Sekija Radoncica.
Pomenuta prepiska najbolje odslikava stanje u “Monitoru”. Evo sta je Seki Radoncic, izmedju ostalog, napisao redakciji “Monitora”: “Svi znamo da ‘Monitor’ pod urednikovanjem Draska Djuranovica dozivljava ono najgore – bojkot svojih citalaca. Tiraz i uticaj ovog lista drasticno je opao bas u vrijeme kada drugim novinama skacu tirazi. Glavni urednik toliko favorizuje sebe, da hoce da je i glavni urednik, i glavni analiticar, i glavni komentator, da uredjuje naslovnu stranu, da pise pricu sa naslovne strane, iako dobroj naslovnoj strani ne treba ni jedna jedina rijec… Ja vas molim da navedete makar jednu ozbiljnu novinu na prostoru bivse Jugoslavije, i sire, gdje glavni urednik u tolikoj mjeri zloupotrebljava list za sopstvenu promociju. U ‘Monitoru’ je, nadam se da ne pretjerujem, to dovedeno do neukusa. Zbog toga sam, na proslom sastanku redakcije uporedio ‘Monitor’ sa Krcicevim ‘Sandzakom’… Na istom sastanku, u prisustvu Djuranovica, upozorio sam na jos vecu opasnost: Da Djuranovic svjesno pravi destrukciju ‘Monitora’, te da se na perfidan nacin obracunava sa starom ekipom novinara. Tako je, da ponovim, jednom Esadu Kocanu oduzeo uvodnik, marginalizuje ga i gura gotovo do ukrstenice, jednog Veseljka Koprivicu je, gle apsurda, zaduzio da pise – reportaze… Mene pokusava da istisne iz politike, i uopste iz lista, jer mu ne odgovara kako pisem svoje teme”, konstatuje Radoncic.
Zatvorenost za sagovornike
Seki Radoncic je potom optuzio Djuranovica da je novina krajnje zatvorena za sve sagovornike koji ne dolaze iz vladajuce partije, posebno za liberale.
“U ‘Monitoru’ nema drugih sagovornika, osim onih koji govore za drzavnu Televiziju, ‘Polis’ i ‘Pobjedu’. Novina u kojoj su objavljivani intervjui sa Seseljem, Mirjanom Markovic, Bozidarom Bojovicem, Acimom Visnjicem, Brankom Kosticem, Rugovom… zahvaljujuci Djuranovicevom urednikovanju sada je totalno zatvorena. Tako se ‘Monitoru’ desila profesionalna bruka: intervju sa v.d. liderom LSCG Mikom Zivkovicem objavljen je sa zakasnjenjem od nekoliko mjeseci, tek poslije drzavne Televizije, ‘Pobjede’ i ‘Polisa’. Da stvar bude jos gora taj intervju ne bi bio objavljen ni danas, da ga na svoju ruku nije pustio Veseljko Koprivica, i to dok se Djuranovic nalazio u Americi. Po povratku iz Amerike, Djuranovic je objavljivanje intervjua sa Zivkovicem nazvao urednickim promasajem. Ni intervju sa Momirom Bulatovicem, koji sam predlozio, takodje nije mogao proci”, konstatuje, izmedju ostalog, Radoncic i nastavlja: “Moze Djuranovic licno da mrzi ili ne simpatise ‘momirovce’, liberale, Rakceviceve socijaldemokrate, ali mu to ne daje pravo da blokira i zatvara ‘Monitor’. Pogledajte kako se u ‘Monitoru’ opremaju tekstovi, kakvi se birokratski naslovi daju, kako se biraju podnaslovi, kako glavni urednik glatko odbacuje nove inicijative koje treba da povrate tiraz, kao onu o uvodjenju satiricnog podlistka koji bi isao jednom mjesecno.
Pitam vas: Da li je ‘Monitor’ objavio ijednu pravu aferu od kada je Djuranovic dosao za urednika, iako je to bila nasa ‘specijalka’? Zasto je po njegovom dolasku iz Amerike blokirao pisanje o slucaju Milana Gajovica? Zasto nije dozvolio da se taj slucaj profesionalno isprati do kraja”, pita se Radoncic i tvrdi: “Sve to ukazuje da Djuranovic u ‘Monitoru’ preuzima ulogu CENZORA.”
Tiraz vojna tajna
Radoncic dalje kaze da je ‘Monitor’ list koji svakim danom sve dublje tone: “Citaoci ‘Monitora’ su pametni ljudi: vide oni o cemu se tu radi. Zato su mnogi od njih prestali da ga kupuju. Milka Tadic je u svojstvu direktora ‘Monitora’ na sastanku redakcije, na moje insistiranje, kazala da je doslo do drasticnog pada tiraza ali je izbjegla da prizna koliki je on trenutno. Ja znam tiraz ‘Vijesti’, ‘Pobjede’, ‘Vecernjih novosti’, ali, evo, ne znam tiraz lista u kojem imam akcije. Taj se podatak uporno krije. Neko se, ocito, stidi tog podatka”, pise Radoncic.
Radoncic, takodje, tvrdi da je ovih dana saznao da je Drasko Djuranovic tesko obmanuo redakciju, jer je prilikom kandidovanja za glavnog urednika jednog antiratnog lista precutao da je kao rezervista bivse JNA bio na dubrovackom ratistu.
“Da sam za to tada znao, ja bih bio debelo protiv toga da Djuranovic postane glavni urednik ‘Monitora’, kategorican je Radoncic. Navodeci da sa Djuranovicem nije ni u kakvom licnom sukobu, on je na kraju zatrazio da se o njegovim navodima Redakcija “taksativno izjasni, na posebnom sastanku”:
“Trazim da se Redakcija, i vecinski vlasnik ‘Monitora’ dr Miodrag Perovic, izjasne o tome da li Drasko Djuranovic moze i dalje da bude glavni urednik lista”, napisao je Radoncic, zakljucivsi da iz principijelnih razloga zamrzava svoj status u ‘Monitoru’, sve dok je glavni urednik Drasko Djuranovic.
Pausalne ocjene
Uslijedio je odgovor Redakcije ‘Monitora’ u kojem se konstatuje da je “jedinstven stav clanova redakcije prisutnih na sastanku (odrzanom 27. novembra) da su Radonciceve ocjene iznesene u pismu neutemeljene i netacne.”
“Niti je ‘Monitor’ napustio od pocetka izlazenja zacrtanu uredjivacku politiku, niti je tacna tvrdnja o samovolji glavnog i odgovornog urednika Draska Djuranovica”, istice se u odgovoru Redakcije. Podatka o tirazu, razumije se, nema ali se zato navodi:”Konstatujuci da posljednjih mjeseci tiraz lista raste, a remitenda opada, Redakcija je zauzela stav da glavni i odgovorni urednik Drasko Djuranovic i direktor Milka Tadic imaju podrsku i povjerenje. Redakcija je upoznata sa licnom odlukom Sekija Radoncica o ‘zamrzavanju’ svog statusa u ‘Monitoru’. Zao nam je sto je Radoncic svoju dalju saradnju u ‘Monitoru’ ultimativno uslovio smjenom Draska Djuranovica sa mjesta glavnog urednika, protiv cega su se izjasnili sljedeci clanovi redakcije: Milka Tadic, Miodrag Vukmanovic, Branko Vojicic, Zoran Radulovic, Beba Marusic, Damir Vujosevic, Drasko Djuranovic, Veseljko Koprivica, Dragoljub Vukovic, Dragan Djuric, Gordana Borovic i Goran Vujovic”, stoji na kraju odgovora redakcije ‘Monitora’.
Zanimljivo: na sastanak redakcije nijesu pozvani ni Seki Radoncic, ni Miodrag Perovic. Sastanku nije prisustvovao ni Esad Kocan, ali je, saznaje “Liberal”, odbio da stavi potpis na takav odgovor redakcije. Kocan je, kao sto se zna, jos uoci izbora, nezadovoljan uredjivanjem “Monitora”, napustio Uredjivacki kolegijum tog nedjeljnika.
Razocaran organizovanjem sastanka redakcije na koji nije bio ni pozvan, i posebno njegovim zakljuccima, Seki Radoncic je definitivno napustio “Monitor”. Inace, u “Monitoru” odavno vise nema ni afera, ni prave kritike aktuelne vlasti, ni prisustva opozicije, niti kritike komunizma, stare vlasti, Milosevicevih generala, niti slika Mila i Momira sa dubrovackog ratista… Ali zato na drzavnoj Televiziji, vise od svih opozicionih lidera zajedno, ima glavnog urednika i direktora “Monitora” Draska Djuranovica i Milke Tadic. Zacudo: i “prozvani” utemeljivac i vlasnik “Monitora” dr Miodrag Perovic o svemu c
….>
Povodom slučaja deportacije, pogotovu u svijetlu aktuelnog i nametnutog slučaja oko Slobodana Pejovića(koji je stavljen u žižu cijelog zločina), zanimljivo je da se veoma dobro dopunjavaju i imaju skoro istovjetan stav: procrnogorski(prorežimski) mediji: Analitika, Antena M, Pobjeda, TV IN, RTCG sa jedne strane i prosrpske dnevne novine “Dan”.
Нијесам испратио уређивачку политику “Дан-а” у вези овог случаја, а вама вјерујем. Претпостављам да се њихов разлог за мистификовање и партнерство са режимлијама у овом случају налази у покушају заштите неких лица која су одговорна за депортације (командна одговорност), а која нијесу данас под режимским окриљем (вјероватно М. Булатовић и још неки).
У заблуди су. Таква врста сарадње наизглед непомирљивих субјеката у скривању истине, и у покушају спасавања сопствене коже, неће проћи.
“By: MODERATOR on October 27, 2011
at 09:21
POŠTOVANI,
Od nicka koji je poznati mrzitelj LSCG i Slavka Perovića, udbaš, otrovni velikosrbin…”
ха, ха, ха… То не спава, то не дише већ по нет-у пише… Дандалионе, ти си мој херој! Херој за сва доба… Какав лик…
Љубичице, знам да сам твој херој. И да ти не излазим из главе. Ево, да те удостојим коментара, након дуже времена. Само ти, синко, ради свој посао. Управо сам на Славковом блогу оставио сљедећи коментар:
“Поштовани модератору, одређени режимски шпијуни инсинуирају на другим порталима да користим различите псеудониме, па и на Вашем блогу, те бих Вас љубазно замолио да то демантујете. На Вашем блогу се нијесам јављао недјељама, иако сам га пратио. С поштовањем”.
Иначе, са коментарима особе коју је Славко означио онако како си овдје пренио се углавном слажем, тако да и није необично да неко помисли да се ради о мени. Не би ми то ни сметало. Али не ради се о мени. Ти свакако ради оно што нејбоље умијеш. надам се да се херпес бар у некој мјери повукао. Ћао!
By: perfect stranger on October 27, 2011
at 16:46
“Поштовани модератору, одређени режимски шпијуни инсинуирају на другим порталима да користим различите псеудониме, па и на Вашем блогу, те бих Вас љубазно замолио да то демантујете. На Вашем блогу се нијесам јављао недјељама, иако сам га пратио. С поштовањем,”
ха, ха, ха… А требао си му рећи који ‘режимски шпијуни’ и молба ће ти бити услишена. Што се чини, што ме нађе… Но, пошто користите исту ‘стварчицу’ ту двојбе нема… Дандалионе, Дандалионе… ццц… “Špijunu se omaklo!” ха, ха, ха…
Кад су се два дандалиона интрала на фјумери,
а ћа, а ћа, ћа кажу момка два?
Ма нема ништа твога, ма то је бачва моја,
ма ферала ми хој, ој соколићу мој…
hahhahhahahaa :))) suze mi idu naoči, kakav moron… :)))
@Perfect
“Dan” u stopu prati “Analitiku” i “Antenu M” kada se radi o hajci na Slobodana Pejovića. Tako je prije neki dan, povodom oglašavanja “Akcije za ljudska prava” apropo ovog slučaja “Dan” na naslovnoj strani stavio veliki naslov, koji je glasio otprilike: “Žrtve prepoznale i demantovale hapsitelja Pejovića”, iako u saopštenju “Akcije za ljudske prava” takve informacije nije bilo.
Jutros, vidim, Analitika opet prenosi pisanje “Dan”-a, kao što je to uradila još par puta predhodnih dana.
Imam saznanja – nepouzdana i neprovjerena, da je Radončić povodom ovog slučaja na stalnoj vezi sa “Dan”-om, da im čak daje smjernice pisanja. Da li su ove informacije tačne ne znam, ali su one iz jednog mog, relativno pouzdanog izvora.
Pored razloga koje ste Vi naveli, i za koje sumnjate da su povod pridružene kampanje “Dan”-a režimskim medijima, mislim da je takva uređivačka politika imanentna “Dan”-u: relativizacija onih zločina koji na ovaj ili onaj način korespondiraju sa uređivačkom politkom koju je “Dan” podržavao.
Да, када треба заштитити неке фундаменталне интересе личне и корпоративне природе (тј. избјећи кривичну одговорност), код нас и најљући непријатељи, на политичкој и медијској сцени, могу постати вјерни савезници. Тако и немогуће постаје могуће: да агент Диктатора Шеки тијесно сарађује с медијским круговима који су огорчени противници Двометрице.
A ova mucenica Rada Fejzic, e kako se samo njom manipulise, jel moguce da Dan ovo pise a portal analitika prenosi, ovo je dno dna ljudi. Ovo je posprdavanje zdravorazumnom covjeku, kakav propagandni zlocin, kakva laz. Pa njoj je muz umro prije par godina. Jel moguce da ova zena ide ovoliko daleko?
Da li primjećujete da je u poslednjem obraćanju Šemso izostavio đevojačko prezime Fejzićke, Žugić. Da, da, rođaka pokojnog Gorana Žugića, bivšeg savjetnika bivšeg premijera, koga je neko oladio, a gle čuda, još se ne zna ko, niti zašto.
A, što se tiče strastvene veze Radončić- Đuranović, kao što biva kad se puno sniva, a tako se malo zna, puknut će to jopet. Treba im još samo malo vremena dat.
U san mi je došlo, ne tako davno, da je udba kupila Dan.
Никако да ми ови компањони ‘секс’ и ‘маца мала'… да ми одговоре праве ли они кампању или антикампању!? Потпуно сам збуњен. Кад је црно, кад је бело, кад је моје, твоје цело, кад је твоје, само моје, кад је двоје или троје. Као одмор и као рад, као село и као град, као гавран и као лав, као мјао и јавававаававааа…
A ti nikako da shvatis da sa ove teme predjes na neku drugu. Posto nemas ocigledno nista pametno da kazes na ovu temu, onda ti toplo preporucujem neku drugu. Cao
Ма ђе ја и паметно!? Вас пар ме потпуно засјенисте. Хтједох постовати ваше умотворине али су изледа ваше опсервације биле толико ‘паметне’ па су обрисане, ваљда да не засјените друге, тја…, шта би друго. Него, кога ви оно браните?
KO je, GDJE je i KAD je NAREDJENA DEPORTACIJA?
TAKO SU GOVORILI, CAZIM LUKAC -ISTINA O DEPORTACIJI BIH IZBJEGLICA
UTORAK, 18 OKTOBAR 2011 00:47 NAPISAO SLOBODNA CRNA GORA 10 KOMENTARI
KAKO JE MUP CRNE GORE PRIKRIVAO ZLOCIN DEPORTACIJE, DEPORTOVANI GRADJANI BIH PROGLASENI IZVRSIOCIMA TESKIH KRIVICNIH DJELA
SVA DOKUMENTACIJA O ZLOCINU DEPORTACIJE UNISTENA JE U SKUPSTINI CRNE GORE U VRIJEME DOK JE NJEN PREDSJEDNIK BIO, I SADA JE, PREDSJEDNIK SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE RANKO KRIVOKAPIC
,,Oni najodgovorniji, koji su znali za hapšenja i deportaciju, su bili izloženi velikom riziku da se ne sazna istina, gdje bi se svo ogorčenje, protesti i prijetnje prethodno upućene meni, sada okrenule prema akterima ovog zločina, gdje bi se rasprava nastavila u Skupštini pred kamerama i javnošću CG, gdje bi morale biti rasvijetljene sve okolnosti vezane za hapšenja, imena onih koji su odobrili akciju, i sve njene neposredne izvršioce, što bi bilo pogubno za vladu i sve državne organe, te pronalaze mudro rješenje u prekidu rada Skupštine i daju pauzu od 15 minuta, pozivajući poslanike vladajuće stranke na sastanku njihovog kluba koji je trajao skoro 6 sati.,,
ĆAZIM LUKAC , nekadasnji poslanik SDA u Skupstini Crne Gore , o deportaciji bosanskih izbjeglica
Povodom feljtona Šekija Radončića: Deportacija Bošnjaka iz Crne Gore, osjećam neophodnu potrebu da se, u cilju prave istine, a zbog različitih verzija oko toga ko je zaustavio hapšenje i deportaciju izbjeglica Muslimana obratim dnevnom listu “Vijesti”.
Naime, po jednoj verziji deportacija je zaustavljena na intervenciju predsjednika parlamenta pokojnog Rista Vukčevića, a na dojavu dr Asima Dizdarevića koji je obavijestio predsjednika vlade gospodina Mila Đukanovića i predsjednika Republike gospodina Momira Bulatovića koji su se, navodno, sastali odmah i zaustavili ovu akciju ne navodeći datum kada je to urađeno.
Po drugoj verziji ova akcija je zaustavljena nakon mog istupanja Skupštini gdje sam obavijestio Skupštinu i širu javnost o ovom događaju.
Po trećoj varijanti gospodina Momira Bulatovića akcija je trajala samo jedan dan i odmah je zaustavljena. Ne sumnjajući u navode dr Asima Dizdarevića da mu je pokojni Risto Vukčević dostavio takvu informaciju, jer lično znam i cijenim dr Asima kao izuzetno čestitog čovjeka, ljekara i humanistu, ali ta informacija nije bila istinita, kao ni ona o trajanju akcije samo jedan dan, što je glavni razlog ovog mog oglašavanja u “Vijestima”, da bi se saznala prava istina.
No, pođimo redom: Dana 04.06.1992. boravio sam u Pljevljima i tom prilikom sam obaviješten da policija iz Pljevalja, u pratnji nekih nepoznatih ljudi noću hapsi muškarce izbjeglice iz BiH i odvodi ih u nepoznatom pravcu. Da bi provjerio ovu informaciju obišao sam neke porodice iz kojih su odvedeni ljudi i zatekao članove tih porodica u velikoj tuzi, plaču, zabrinutosti i strahu, naročito djece, jer se policija prilikom hapšenja ponašala krajnje grubo i bahato, uz obaveznu prijetnju da nikome ne smiju pričati o ovome, ako žele da sačuvaju glave onih koje su uhapsili.
Otišao sam u Crveni krst da zatražim pomoć i informacije o ovome. Umjesto bilo kakve pomoći ili informacije tamo su nam rekli da to nije istina i da ne nasijedamo na rekla-kazala i da je to nečija provokacija. Odmah sam znao da se ova akcija odvija u najvećoj tajnosti. Izvodi se kasno noću, obavezno se prijeti porodicama da ne smiju o tome nikom da govore, odvode ljude u nepoznatom pravcu, bar kada je u pitanju akcija u Pljevljima.
Odlučio sam da sjutra, 05.06. na sjednici Skupštine o svemu ovome javno progovorim i obavijestim Skupštinu i javnost Crne Gore i šire o ovom zločinu, te da neće izostati ni adekvatne reakcije relevantnih institucija i vlada širom Evrope i svijeta, i da će brzo reagovati u smislu zahtjeva državnim organima Crne Gore da se odmah zaustavi akcija hapšenja i deportacije izbjeglih muškaraca iz BiH. I na taj način zaustaviti dalja hapšenja, jer je akcija trebala da se prenese dalje ka sjeveru što je naročito bilo opasno za opštine Rožaje, Plav, Gusinje, Berane, Petnicu i Bijelo Polje, jer su u tim opštinama bile locirane, uglavnom, muslimanske izbjeglice, te je trebalo spašavati ono što se još može spasiti, jer ih je čekala ista sudbina kao njihove prethodnike, budući da je akcija bila tek na pola puta. Skupština je počela normalno sa radom po predviđenom dnevnom redu (05.06.) i na njoj su pored poslanika bili prisutni i predsjednik republike gospodin Momir Bulatović i predsjednik Vlade gospodin Milo Đukanović. Skupština je direktno prenošena preko radija i TV. Prijavio sam se za diskusiju po normalnoj proceduri, dobio riječ.
Tada sam se obratio Skupštini: “Poštovani kolege poslanici i svi ostai koji ste prisutni u ovoj sali, moram vam saopštiti podatak koji će, siguran sam, biti svima neprijatan, da će za mnoge biti nevjerovatan i da će kod svih poštenih ljudi izazvati ogorčenje i protest, a to je: Naša policija u Crnoj Gori hapsi muškarce, izbjeglice iz BiH i predaje ih jadne i nemoćne, vezanih ruku dželatima od kojh su pobjegli da bi spasili svoje živote i potražili spas i utočište kod nas u Crnoj Gori, računajući na svetu tradiciju crnogorskog naroda po kojoj su, kroz svoju vjekovnu istoriju, bili poznati po čojstvu i junaštvu, da brane sebe od drugih i da brane druge od sebe. Poznati su mnogobrojni svijetli primjeri gdje su svojim životima bili spremni da brane i odbrane one koji su kod njih potražili spas i utočište od svojih progonitelja. Je li ovo to vaše čuveno čojstvo? Je li to obraz Crne Gore? Je li Vlada koja je sve ovo odobrila i organizovala Vlada crnogorskog naroda koji je ponosno čuvao ovu tradiciju kroz vjekove kao svoju svetinju?
U Skupštini je nastao tajac, a onda je nastao takav haos koji se do tada ne pamti u Skupštini, o čemu postoji i video zapis, pa bi bilo veoma poželjno da ga neki od TV studija prikaže i da se sa ove distance vidi šta se tada događalo.” Poslanici SK su govorili da će, ako je to istina, baciti partijske knjižice Poslanici su sa svojih mjesta i sa govornice izražavali svoju nevjericu, ogorčenje i prijetnje upućene meni, tražeći dokaze za ono što sam govorio. Uzimali su riječ, bez odobrenja izlazili za govornicu i svoje ogorčenje i uvrede upućivali paralelno meni, ako ovo ne bude istina, i svim odgovornim koji su to radili, ako to bude istina. Neki poslanici su tražili ostavku vlade.
Izrekle su se mnoge teške riječi i uvrede na moj račun i na račun ministra policije. Uglavnom su to bili poslanici vladajuće partije (SK-DPS)
Oni najogorčeniji i duboko uvrijeđeni poslanici SK su govorili da ako ovo bude istina, baciće partijske knjižice i nikada više neće ući u ovu salu kao poslanici te partije, ako se potvrdi da je ovo istina. Predložio sam tada, a to su tražili mnogi poslanici, da Skupština formira komisiju koja će imati potpuna ovlašćenja i jedini zadatak da detaljno ispita sve nadležne organe koji su vezani za hapšenje i deportaciju, i da o tome dostave pismeni izvještaj ovoj skupštini. Kolika je bila nevjerica u ovu mogućnost hapšenja i deportacije vidjelo se i po tome što su mnogi poslanici mene predlagali za predsjednika te komisije, računajući pri tome kako će se radovati kada u tom izvještaju proglas-im sebe kao krivca i lažova.
Oni malobrojni koji su znali istinu, pokušali su da spriječe formiranje komisije i smire uzavrelu situaciju, ali su ogromnom većinom poslanika bili nemoćni i gotovo neprimijećeni, te je Skupština jednoglasno izabrala komisiju u sastavu: dr Asim Dizdarević, predsjednik, a članovi su – Ranko Jovović, Mićo Orlandić i Ćazim Lukač. Poslanici SK su bili najviše angažovani u raspravi (što je bilo i normalno, jer se odnosilo na krivicu, ili neopravdani napad na njihovu vladu, državne organe, policiju i uopšte politku SK)
Oni najodgovorniji, koji su znali za hapšenja i deportaciju, su bili izloženi velikom riziku da se ne sazna istina, gdje bi se svo ogorčenje, protesti i prijetnje prethodno upućene meni, sada okrenule prema akterima ovog zločina, gdje bi se rasprava nastavila u Skupštini pred kamerama i javnošću CG, gdje bi morale biti rasvijetljene sve okolnosti vezane za hapšenja, imena onih koji su odobrili akciju, i sve njene neposredne izvršioce, što bi bilo pogubno za vladu i sve državne organe, te pronalaze mudro rješenje u prekidu rada Skupštine i daju pauzu od 15 minuta, pozivajući poslanike vladajuće stranke na sastanku njihovog kluba koji je trajao skoro 6 sati.
Na tom njihovom sastanku poslanici su bili veoma oštri u zahtjevima da se do u detalje otkrije istina o ovom zločinu. Tražili su odgovornost vlade i svih državnih organa. Poslanici su tada do detalja bili upoznati sa cijelom situacijom oko hapšenja i deportacije izbjeglica. Bili su poznati po imenu i prezimenu kako oni koji su organizovali i odobrili ovu akciju, tako i oni koji su bili neposredni izvršioci. Gvozdenom partijskom disciplinom zabranjeno je svim poslanicima svoje stranke da o tim sazna-njima, koja su se doznala na tom sastanku, govore u javnosti, tako da je i do danas ostalo nepoznato pravo saznanje o svim akterima ovog zločina.
Kada bi danas neki od učesnika tog maratonskog sastanka progovorio javno, pošteno i vjerodostojno, saznala bi se istina, što bi umnogome olakšalo istražnim organima i sudstvu koji će se morati pozabaviti ovim zločinom, bilo da se sudi u Hagu, ili u Crnoj Gori. Nažalost, do danas to niko nije uradio te će možda glavni nosioci krivice ostati zaštićeni od suda pravde. Za vrijeme ove pauze, naš telefon u klubu je često zvonio.
Javljali su se ljudi iz svih krajeva Evrope da pitaju za svoje bližnje koji su izbjegli iz BiH u CG. Javljali su tada da su TV stanice prenijele ovu informaciju sa Skupštine i izražavali svoju zabrinutost. Preko svojih dopisnika agencije su ovu vijest brzo prenijele u svijet. Otuda i logičan zaključak da su pod pritiskom domaće i strane javnosti, odgovorni u Crnoj Gori morali odmah zaustaviti dalja hapšenja i deportacije.
No, položaj izbjeglih muslimana u Crnoj Gori bio je i dalje težak. Za njih je bilo sve manje moguć-nosti za smještaj i elementarne uslove za život. Pritisnuti strahom za dalju sudbinu, Crna Gora je za njih postala samo tranzitna stanica. Tražili su spas širom Evrope zadržavajući se u Crnoj Gori samo onoliko koliko im je bilo potrebno da dobiju putne isprave i organizovan prevoz.
U želji da ih što prije evakuišu sa svoje teritorije, nadležni organi su im u tome pomogli, pa su se pasoši svakodnevno na stotine izdavali, a i prevoz je bio regulisan. Svakodnevno su se formirale kolone autobusa koji su ih odvodili širom Evrope u nove krajeve i nove neizvjesnosti.
Kad se napokon završio sastanak njihovog kluba poslanika, na kome se definitivno otkrila istina, onda je počeo defile njihovih poslanika, koji su od mene tražili da u nastavku rada Skupštine odustanem od zahtjeva za komisiju pod izgovorom da se, eto, sada zna istina, pa za njom nema potrebe. Verzija pokojnog Rista Vukčevića o prekidu akcije teško je održiva
Skupština će mi staviti na raspolaganje službeno vozilo i vozača pa da ja sam lično obilazim Centre bezbjednosti umjesto izabrane komisije i da na osnovu prikupljenih podataka podnesem Skupštini izvještaj. Bilo je i drugih prijedloga, ali o njima ne bih govorio. Energično sam odbio taj i sve druge prijedloge jer sam znao da ako bi mi uopšte i bilo omogućeno da to radim moj izvještaj bio bi tretiran kao privatna stvar jednog ludog poslanika. U vrijeme kad su svakodnevno iz Republike Srpske upadale u Crnu Goru razne vojne, paravojne, policijske i svakakve druge grupe i ubijali Muslimane, najčešće iz lične osvete gdje je čak kompletna porodica Klapuh iz Foče ubijena od strane specijalaca Republike Srpske.
Živa je istina da bi u takvim uslovima samo lud čovjek prihvatio da sam lunja po Crnoj Gori od SUP-a do SUP-a tražeći istinu koju ne bih nikada našao, ako bih uopšte i ostao živ.
Kada su shvatili da komisija mora ostati, onda su je bez znanja Skupštine, automatski preinačili u Komisiju za raseljena lica koja će se baviti problemima koji su u domenu Crvenog krsta i opštih problema vezanih za sve izbjeglice u Crnoj Gori, zapostavljajući glavni razlog – istraživanje istine o hapšenju i deportaciji izbjeglica iz BiH. Da bi se ipak znala istina po ovom pitanju Komisija se zvanično pismenim zahtjevom br 01-3610 obratila MUP-u Crne Gore. Dobili smo odgovor od MUP-a Podgorica, službe za upravne i ostale unutrašnje poslove br 05-129 od 24.11.1992. godine, adresovan: Skupštini republike Crne Gore – potpredsjedniku Skupštine dr Asimu Dizdareviću. U kome se između ostalog kaže: Prikupljeni operativni podaci djelimično i u krivično-prvnom smislu procesuirani, ukazuju da se među raseljenicima nalazio jedan broj lica sa područja BiH koji su bili umiješani u vršenju teških krivičnih djela, pa čak i onih koja KZ SFRJ sankcioniše kao najteža….
TRI VERZIJE, JEDNA ISTINA: Verzija pokojnog Rista Vukčevića da su na njegovu inicijativu akciju odmah zaustavili Momir Bulatović i Milo Đukanović je teško održiva, a evo i zašto:
I – Nigdje se ne navodi datum kada je takva odluka donijeta, po kojem bi se tačno znalo kada je akcija zaustavljena, jer je hapšenje trajalo sve do u zoru 04. 06.
II – Ako je takva odluka i donijeta prije 05. 06, logično se nameće i pitanje pa zašto tada nije i zaustavljena, jer se u toj verziji kaže “milicija ih je poslušala”.
III – Da je ova odluka donijeta ranije (prije 05. 06) onda bi apsolutno bilo normalno i politički mudro da nakon mog izlaganja u Skupštini, neko od najodgovornijih, a bila su prisutna sva tri predsjednika (Vlade, Republike i Skupštine) ustane i obavijesti poslanike da je ova akcija zaustavljena na početku i na taj način stave tačku na moje izlaganje, izbjegnu onako žestoku i na momente tešku raspravu u Skupštini. Ne bi imalo potrebe za formiranje Komsije, i što je najvažnije ne bi imalo potrebe za raspravu na klubu njihovih poslanika koja je trajala gotovo šest sati. Na tom sastanku su morali da polažu račune pred svojim poslanicima svi akteri ovog zločina gdje su poslanici napokon doznali istinu.
Verzija gospodina Momira Bulatovića citirana u feljtonu od 12.07. t.g: “Operacija je trajala samo jedan dan i zaustavljena je od strane državnog rukovodstva u trenutku kada smo za nju saznali. (Kakva ironija o pravnoj državi – predsjednik ne zna šta mu radi policija), pa dalje navodi: “Ovaj događaj je veoma uznemirio crnogorsku javnost (što je apsolutna istina, vidjelo se to i po reakciji poslanika na Skupštini od 05.06), i na kraju navodi: “Skupština je po ovom pitanju trajala puna dva dana na kojoj su usvojeni zaključci u kojima nijesmo mogli da utvrdimo odgovornost za ono što se dogodilo”.
I – Da je ova akcija trajala samo jedan dan, onda bi to bila prava hajka na Muslimane izbjegle iz BiH. Za njenu realizaciju neophodno je bila potrebna duga sinhronizovana priprema uz učešće svih raspoloživih kapaciteta da bi se za jedan dan uhapsilo i deportovalo preko 120 ljudi. Za akciju tako širokih razmjera morali bi znati bar najodgovorniji ljudi u državi, a ispalo je da za nju ni predsjedik Republike nije znao, a kamoli neko drugi.
II – “Skupština je puna dva dana zasjedala i nijesu mogli da razbistre ko je odgovoran za hapšenja i deportaciju izbjeglica”. Alal vjera. Najmudriji predstavnici svoga naroda nijesu mogli da ustanove ko je kriv za hapšenja nevinih ljudi koji su, uglavnom svi stradali od četnika iz Republike Srpske, a zaklinju se u demokratiju i pravnu državu. Dva dana su se nadmudrivali, čuvajući se da u svojim izlaganjima ni slučajno ne nagovijeste ko bi mogao biti kriv za odvođenjue preko 100 ljudi pod nož. Tresla se gora – rodio se miš. Znači, izbjeglice pojele maca. Sami sebe su vezali i otišli dobrovoljno pod nož.
Uz opasku da ne znam kada je ova Skupština održana, jer što se tiče Skupštine od 05. 06. nakon saznanja istine, sjutradan nastavila normalan rad po predviđenom dnevnom redu. Ovo je bila tabu tema koju treba što prije zaboraviti. Nikada više nijesam uspio da ovu temu nametnem u Skupštini iako sam u narednim sjednicama dva puta govorio o tome. Zadnji put kada smo dobili pomenuti izvještaj MUP-a o ovom zločinu, ali to više nikog nije interesovalo, što je značilo da ga treba što prije zaboraviti kao da se nikada nije ni dogodilo. Na svu sreću pravda može biti spora, ali zločini nikada ne zastarijevaju i svi odgovorni moraće stati pred lice pravde, pa bilo u Hagu ili u Crnoj Gori, svejedno je, kao što je svejedno hoće li to biti oni koji grade crkve pomoću helikoptera kličući u slavu onih koje je svijet proglasio najvećim zločincima, ili oni koji se distanciraju od njih, jer ljudi koji su otjerali u smrt preko sto nevinih ljudi ne pripadaju nijednoj stranici. Oni su u cijelom svijetu – zločinci.
CAZIM LUKAC, AVGUST 2005.GODINA POSLANIK SDA U CRNOGORSKOM PARLAMENTU U VRIJEME RATNOG ZLOCINA DEPORTACIJE BIH IZBJEGLICA IZ CRNE GORE
Tacno tako, Zipp.Citam jutros i interesantno kako se Smradoncic svaki dan razotkriva.No bice kaznjeni svi oni, pa i akteri ovog uradka, koji stvaraju ovakvu konfuziju u drustvu.Samo polako…Inputi i smjrenice su tako uocljive da je to vise postalo smijesno.
Ovako veli Paco: „Mislim da je u pitanju bila emisija o njemu, u periodu kada su ga odvodili po ‘predstavama’ i davali mu nagrade“. A svi znamo koliko ovo smeta Smradoncicu.
A onda pazite Pačo je ispričao kako je njegov ujak Edo Fejzić umro 1998. godine od posljedica trauma koje je doživio u hercegnovskom Centru bezbjednosti. Sprdnja majkemi
A to što je imao par bajpasa, to ništa.
Dan mi se pomalko zgadio s ovim naslovnim stranama. Da li ovim žele da spasu svoju bulju ili nečiju drugu, nije mi jasno još uvijek. Ali da je odvratno, jeste.
Kako Smradonccica sahrani tuyiteljka CCarapic, svaka joj ccast. SSTa ima na ovo da kazu SSupkovic i Djuranovic-Radonccic?
Al interesantno kako su svi akteri filma ili familijarno ili prijateljski povezani. A jos interesantniji je podatak kad se davala podrska u zastiti Slobodana Pejovica, to je bio kraj 2009.godine, na spisku se naslo Udruzenje porodica Deportovanih Bosansko- hercegovackih muslimana, a isto tako se na spisku nasao i Smradoncic. Sta je presudilo da se desi ovakav nagli preokret da porodice,a i Smradoncic 2010 godine, traze zastitu za Slobodana Pejovica a vec 2011. godine zele da ga strpaju u zatvor? Ocigledno je da se svjesno pravi konfuzija ovom napacenom drustvu. Cinjenice su tu i demantuju njihovu najnoviju pricu.
26.11.2009. godine
Izražavamo ozbiljnu zabrinutost za bezbijednost Slobodana Pejovića, javnog svjedoka ratnog zločina deportacije bosansko-hercegovačkih izbjeglica iz Crne Gore Vojsci Republike Srpske 1992. godine.
Crnogorski civilni sektor je reagovao i povodom prethodnih deset napada na Pejovića, ali crnogorska policija i pravosuđe nijesu preduzeli odgovarajuće mjere i radnje kako bi, u dogovoru sa njim, napravili djelotvoran sistem zaštite, a postoje indicije da je opasnost po Pejovića uvećana i da je njegov život ugrožen.
Zaštita Slobodana Pejovića predstavlja test funkcionalnosti i odgovornosti ključnih državnih institucija i ona mora biti prioritetno tretirana. Njegova zaštita značiće i poruku žrtvama zločina: da zločin nikada ne smije biti zaboravljen i da će žrtve doseći pravdu.
Polazeći od značaja procesa suočavanja sa prošlošću kao preduslova održive regionalne saradnje, apelujemo na nadležne organe Crne Gore da bez daljeg odlaganja, definišu i operacionalizuju odgovarajući model zaštite građanina Pejovića. Odabrani model mora njega, njegovu porodicu i javnost u cjelini uvjeriti u ozbiljne namjere države po pitanju zaštite njegovog života i integriteta.Istovremeno, to će biti i jasna poruka javnosti u regionu da Crna Gora želi i može da se suoči sa svojom ulogom u ratovima na prostoru bivše SFRJ, bez čega nema evropske budućnosti za zemlje regiona.
Akcija za ljudska prava, Podgorica, Crna Gora
ANIMA, Kotor, Crna Gora
Bošnjački savjet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora
Centar za građansko obrazovanje, Podgorica, Crna Gora
Centar za monitoring – CEMI, Podgorica, Crna Gora
Centar za razvoj nevladinih organizacija, Podgorica, Crna Gora
Evropski pokret u Crnoj Gori, Podgorica, Crna Gora
Inicijativa mladih za ljudska prava, Podgorica, Crna Gora
Institut Alternativa, Podgorica, Crna Gora
Liga zena glasača, Nikšić, Crna Gora
Međunarodni forum ”Crna Gora”, Nikšić, Crna Gora
OKC Juventas, Podgorica, Crna Gora
Sigurna ženska kuća, Podgorica, Crna Gora
Udruženje građana Bukovice, Pljevlja, Crna Gora
Udruženje pravnika Crne Gore, Podgorica, Crna Gora
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, Srbija
Centar za komunikaciju Pravda, Paraćin, Srbija
Centar za ljudska prava Niš, Srbija
Centar za mir i razvoj demokratije, Beograd, Srbija
Centar za podršku ženama, Kikinda, Vojvodina, Srbija
Centar za razvoj civilnog društva, Zrenjanin, Vojvodina, Srbija
Centar za regionalizam, Novi Sad, Vojvodina, Srbija
Fond za humanitarno pravo, Beograd, Srbija
Fraktal, Beograd, Srbija
Građanska akcija, Pančevo, Vojvodina, Srbija
Građanski fond “Panonija”, Novi Sad, Vojvodina, Srbija
Građanske inicijative, Beograd, Srbija
Hearefakt Fond, Beograd, Srbija
Helsinški odbor za zaštitu ljudskih prava, Beograd, Srbija
Helsinški odbor za ljudska prava, Novi Sad, Vojvodina, Srbija
Impuls, Tutin, Srbija
Impunity Watch, Beograd, Srbija
Inicijativa mladih za ljudska prava Beograd, Srbija
Kikindski klub, Kikinda, Srbija
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Beograd; Srbija
Kulturni centar DamaD, Novi Pazar, Srbija
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Novi Sad, Vojvodina, Srbija
Odbor za ljudska prava Leskovac, Srbija
Otvoreni licej, Sombor, Vojvodina, Srbija
Ravan Grad, Sombor, Srbija
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava Novi Pazar, Srbija
Udruženje žena Peščanik, Kruševac, Srbija
Urban – In, Novi Pazar, Srbija
Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad, Vojvodina, Srbija
Žene u crnom, Beograd, Srbija
Community Building Mitrovica, Kosovo
Fond za humanitarno pravo, Pristina, Kosovo
SMART, Vučitrn, Kosovo
TOP GROUP, Vučitrn, Kosovo
Udruženje porodica žrtava „22 Maji”, Vučitrn, Kosovo
B.a.b.e, Zagreb, Hrvatska
Centar za građanske inicijative, Poreč, Hrvatska
Centar za mirovne studije, Zagreb, Hrvatska
Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, Osijek, Hrvatska
Centar za žene žrtve rata – ROSA, Zagreb, Hrvatska
Delfin, Pakrac, Hrvatska
Documenta – Centar za suočavanje sa prošlošću, Zagreb, Hrvatska
Građanski odbor za ljudska prava, Zagreb, Hrvatska
Inicijativa mladih za ljudska prava, Zagreb, Hrvatska
Miramida centar, Grožnjan, Hrvatska
Udruga za zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda “HOMO”, Pula, Hrvatska
Centar za informativnu dekontaminaciju mladih, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
Forum građana Tuzle, Tuzla, Bosna i Hercegovina
Helsinški komitet za ljudska prava u Republici Srpskoj, Bijeljina, Bosna i Hercegovina
Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH, Sarajevo, Bosna i Hecegovina
Savez logoraša Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Udruga BH novinara, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Udruženje porodica deportovanih bosansko-hercegovačkih izbjeglica iz Crne Gore, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
A evo i protestno pismo u kojem se nalazi Smradoncic, isto kraj 2009. godine
Povodom desetog napada na javnog svjedoka ratnog zločina deportacije muslimanskih izbjeglica iz Crne Gore vojsci Republike Srpske 1992. godine, Slobodana Pejovića, koji crnogorska policija i pravosuđe nijesu spriječili, kao što nijesu odgovarajuće istražili i sankcionisali niti jedan prethodni napad, izražavamo
P R O T E S T
– zbog toga što Crna Gora očigledno samo deklarativno prihvata međunarodne obaveze u odnosu na zaštitu ljudskih prava, a ne primjenjuje ih u praksi;
– zbog toga što država omogućava i toleriše da se već deseti put svjedok ratnog zločina javno zastrašuje od onih koji su vjerovatno i sami ratni zločinci;
– zbog toga što Slobodan Pejović od najviših zvaničnika ove države nikada nije dobio javno priznanje za hrabro svjedočenje koje spira ljagu sa crnogorske policije, već ostaje prinudno penzionisani policijski službenik koji se sam nosi sa napadima na svoju imovinu i porodicu;
– zbog toga što se zbog svega navedenog u Crnoj Gori podržava atmosfera nekažnjivosti za najteža krivična djela i na taj način zastrašuju oni koji se tome hrabro i časno suprotstavljaju.
* * *
Ovaj protest, zajedno sa dopunjenom hronologijom deset dosadašnjih napada na Slobodana Pejovića dostavićemo danas Ujedinjenim nacijama, Savjetu Evrope, Evropskoj komisiji, OEBS-u i ambasadorima u Crnoj Gori.
ALFA centar
Akcija za ljudska prava
ANIMA
Centar za građansko obrazovanje
Centar za razvoj nevladinih organizacija
CEMI
Dom nade
Evropski pokret u Crnoj Gori
Inicijativa mladih za ljudska prava
Institut Alternativa
Liga žena glasača u Crnoj Gori
Međunarodni forum ”Crna Gora”
OKC Juventas
Sigurna ženska kuća
Udruženje građana Bukovice
Udruženje pravnika Crne Gore
Aleksandar Saša Zeković, istraživač kršenja ljudskih prava
Dragoljub Duško Vuković, novinar PCNEN-a
Marijana Bojanić, novinarka
Milka Tadić Mijović, novinarka Monitora
Maja Kostić Mandić, profesorka Univerziteta Crne Gore
Mirjana Kuljak, profesorka Univerziteta Crne Gore
Lela Šćepanović, novinar Radio Montene
Petar Komnenić, novinar TV Vijesti
Slavica Brajović, novinarka Radio Slobodne Evrope
Tanja Pavićević, novinarka dnevnika Vijesti
Šerbo Rastoder, predsjednik Bošnjačkog savjeta u Crnoj Gori
Šeki Radončić, novinar
Slavica Vukčević, izvršna direktorka Montenegro Adventures
Snežana Nikčević, novinarka RTCG
Sonja Radošević, slobodna novinarka novinarka
Veseljko Koprivica, novinar Monitora
Vladimir Nedović, građanin
Omer Šarkić, građanin
Hronologija napada i prijetnji Slobodanu Pejoviću:
Na Slobodana Pejovića atentat je pokušan dva puta, 1992. godine, kada je pucano na automobil u kojem se vozio sa suprugom i djecom i 1993. godine, kada je upućen na službeni put vozilom kojem su kočnice otkazale, jer su prethodno onesposobljene, prema nalazu mehaničara. Ni jedan od ovih napada nije istražen.
Do kraja devedesetih godina Pejoviću je više puta anonimno prijećeno smrću.
Od 2000. do 2004. automobil mu je uništavan četiri puta, što je Pejović uredno prijavljivao policiji. Ni jedan slučaj nije rasvijetljen.
U avgustu 2006. godine, državni tužilac je uručio poziv Pejoviću za svjedočenje u istrazi povodom ratnog zlocina deportacije bosanskih izbjeglica 1992, tako što su specijalci pod punim naoružanjem, maskirani, u 11 časova uveče, došli u njegovu kuću da mu uruče poziv za saslušanje sjutradan. Prema svjedočenju Pejovićeve porodice, urucenje poziva bilo je zastrašujuće i ličilo na pokušaj hapšenja nekakvog teroriste.
U decembru 2007. godine, prilikom šetanje, Slobodana Pejovića je napao Vuk Selić metalnom palicom. Pošto se Pejović uspješno odbranio i Selić bio uhapšen, istraga protiv njega se odugovlačila, nalogodavci nisu traženi, a prvostepenom presudom Selić je kažnjen uslovno.
U 2008. godini, Pejoviću je kamenom razbijen prozor od kuće, zatim prozor od automobila, a na sjedištu je zatekao poruku „minirano”.
U septembru 2009. godine, razbijen je prozor na Pejovićevom automobilu, a na vozačevom sjedištu ostavljen je metak velikog kalibra koji se koristi u lovu na divljač.
Dana 10. novembra 2009. godine, automobil Slobodana Pejovića ponovo je demoliran.
Akcija za ljudska prava zatražila je 16. septembra u pismu Vrhovnom državnom tužiocu da, u skladu sa Zakonom o zaštiti svjedoka, kontaktira Pejovića i da u dogovoru sa njim, odluči o odgovarajućim mjerama njegove zaštite. Iako je Viši državni tužilac poslije toga kontaktirao Pejovića, zaštitne mjere još uvijek nijesu odobrene.
Што се тиче овог апела из 2009. године, поновићу оно што сам, чини ми се, и тада примијетио. Тај апел, нажалост, и поред добре намјере већине потписника, није био грађанске природе. Прије свега што је њиме обухваћен само један, препознатљив дио црногорске јавности, тзв. суверенисти. (Овдје није од пресудне важности што су добар дио тих људи и организација били у савезничком односу са диктаторским режимом Ђукановића у одређеним временским периодима). Од нарочитог значаја би било да се, рецимо, тим апелом обухватио и онај други дио подијељеног друштва. Сигуран сам да би у том дијелу било доста појединаца и организација који би дали подршку човјеку “који је проговорио” против злочина, и човјеку који је угрожен. Од посебног значаја, за достизање правде, за помирење на овим просторима и за демократизацију друштва, би била подршка баш са те стране, јер знамо да се злочин одиграо у временима када је ЦГ сматрана “про-српском” и да су несрећни људи предати Војсци РС.
Но, до тога није дошло, јер се код нас једноставно још увијек нема “слуха” за те ствари. Овако је лакше. И неучинковитије.
Saglasan Perfect.
Veliki je problem upravo taj: suverenesti neće da podrže ono što bi trebalo jer je interes “srpske strane”, i obrnuto. Niti se pokušavalo ići sa takvim ponudama, bar oko nekih, opštih, principijelnih i civilizacijskih načela.
Znam kada je u Hercegovačkoj ulici svojevremeno prikupljana peticija od strane “Narodne stranke”, mislim da je bilo u pitanju peticija povodom podrške da se nađu i procesuiraju ubice Duška Jovanovića, kada sam istu potpisivao i kada su mi vidjeli ime na ličnoj karti, ljudi za pultom su bili neskriveno iznenađeni.
Mislim da u poslednje vrijeme, dio i jednog i drugiog bloka shvata da je ta nesaradnja pogubna za sve. Vjerujem da će se uskoro prevazići te podjele, bar oko nekih opštih principa i akcija.
Vlado Jovanovic u danasnjem Monitoru “sahranio” Shemsa.
Doba njihovih heroja
(Vladimir JOVANOVIĆ)
Dokumentarac Heroj našeg doba najširoj crnogorskoj javnosti je prikazan u Živoj istini na TV IN, sa autorom Šemsudinom Šekijem Radončićem kao gostom. U samo nekoliko mjeseci, to je već drugi put da se pojavljuje u toj emisiji optužujući Slobodana Pejovića za „ratni zločin”.
Sada je konkretizovao porijeklo ideje za novi film. Obratio mu se Enver Pačo, koji se, citiramo autora dokumentarca, baš kod njega raspitivao „u smislu: čuo je da su bila obeštećenja za deportovane ljude; da li on, eventualno, da tuži… hapšen je njegov ujak”.
Pačo nije obeštećen. Samo članovi užih porodica koje su tužile državu Crnu Goru su decembra 2008, odlukom Vlade Mila Đukanovića a novcem crnogorskih poreskih obveznika, dobile sudsko poravnanje. No, za utjehu, Pačo dobija ulogu kao uvaženi sagovornik u Heroju našeg doba.
SCENARIO I ULOGE: Naime, Edhem Edo Fejzić, Pačov daidža (ujak), uhapšen je maja 1992. u Herceg Novom. Fejzić je boravio u kući oca svoje supruge. Nije deportovan i umro je šest godina kasnije u Sarajevu.
U dokumentarcu o hapšenju svjedoči i Fejzićeva supruga, Rada Žugić-Fejzić, kao i njihovi rođaci, braća Sijerčići, Nedžib i Nermin, takođe uhapšeni u istoj kući, pa oslobođeni. Pačo je, tvrdi, hapšenje Eda Fejzića i Sijerčića posmatrao skriven.
Inače, Pačo i Fejzićeva u dokumentarcu iskazuju izrazite emocije; plaču, a supruga pljuje u lap-top sa kojeg se (pretpostavljamo, jer nije prikazana slika) vrti svjedočenje Slobodana Pejovića. Fejzićeva tvrdi da se „u kući niko nije krio”. A Pačo?
Ima i drugih nepodudarnosti, no prijeđimo na meritum stvari, barem onakav kakav je prikazan u Heroju našeg doba. Neko je sat-dva sata nakon hapšenja oslobodio Eda Fejzića. Ko? U konfuznoj fabuli dokumentarca – voditelj Žive istine skromno tvrdi da je morao da ga odgleda 10-15 puta, plus premijera kojoj je u Sarajevu prisustvovao – poimenično se ne navodi ko je oslobodio Fejzića i navodno mu naredio da se izjutra javi u policiju „ako ne umreš”. Nedžib Sijerčić iz četvrtog pokušaja i tek na drugoj od dvije predočene fotografije pokojnog policajca Miodraga Milana Jokića identifikuje „sto posto” kao svoga oslobodioca – drugi Sijerčić, Neremin, ne prikazuje se na toj sesiji „prepoznavanja”.
Za tvrdnju Nedžiba Sijerčića autor filma ne dobija potvrdu kod Jokićeve porodice – njegov sin, vaterpolista Predrag Jokić, navodno mu je saopštio da „otac nikad nije govorio o službi”. No, autor konsultuje Ranka Martinovića, bivšeg inspektora, koji u filmu iznosi pretpostavku: „Po činu i po zvanju, (Jokić) nije mogao bez većeg čina, a to bi u konkretnom slučaju mogao da bude sada takođe pokojni Damjan Turković”.
Komandni lanac dobrih duša iz policije, koje su navodno oslobodile jednog ili dvojicu Sijerčića, dopunjen je u Živoj istini. Po verziji autora Heroja našeg doba, ni Damjan Turković – svojevremeno pomoćnik načelnika CB-a Herceg Novi za javnu bezbjednost, „nije mogao bez odobrenja vjerovatno Miće Markovića”, onomad pomoćnika za uniformisanu policiju ministra unutrašnjih poslova, sada optuženog. Ukratko, sva trojica – Jokić, Turković, Marković – predočeni su najprije Sijerčićima tokom „prepoznavanja”, da bi u srdačnoj interpretaciji autora dokumentarca mogli biti i istinski „heroji našeg doba”.
BITNO I NEBITNO: Da razmotrimo činjenice, uporedimo i testiramo iskaze svih aktera u ovom segmentu priče: Slobodan Pejović već 11 godina tvrdi jedno te isto – u kući u Meljinama, pokraj tamošnjeg samačkog hotela, sa pratnjom od dva policajca hapsi trojicu građana BiH. Razlike su u nebitnim detaljima, tipa: da li su policajci ulazili u dnevni boravak ili nijesu; ima li Edo Fejzić 120 kila li nema; je li gospođa Fejzić „stara”… nebitno, jer niko nije osporio Pejovićeve tvrdnje na okolnosti: uhapšena su trojica; kuća po njegovom naređenju nije temeljno pretresena – i to se uklapa, Enver Pačo tvrdi da je ostao skriven.
Jesu li trojica uhapšenih i oslobođeni i preživjeli deportacije? Sijerčići – oslobođeni i živi; Fejzić – oslobođen, 1998. umro u Sarajevu. Bez navođenja imena, ali sa ekstremno uočljivom karakteristikom jednog od uhapšenika – velikim Fejzićevim ožiljkom od operacije srca – Slobodan Pejović svih ovih godina tvrdi: iz kuće u Meljinama pokraj samačkog hotela sva trojica uhapšenika su oslobođeni i nijesu žrtve deportacija. Da li je lagao? Nije.
Ko je oslobodio Fejzića i Sijerčiće? Ako je to bio Miodrag Jokić, sa znanjem ili bez znanja pretpostavljenog Damjana Turkovića, zbog čega neko od njih nije osporio javno izrečene tvrdnje Slobodana Pejovića? Njegovo prvo kompletno svjedočenje o tome je iz 2000. na Radiju Fri Montenegro; Jokić umire tri a Turković sedam godina kasnije. Jesu li demantovali? Nijesu.
I najvažnije: sve ove godine, dok je Damjan Turković bio živ, Pejović ponavlja da je baš kod njega vidio depešu-naređenje tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova de se ova akcija obavi. Nikada niko to nije demantovao: ni u javnosti, ni u sudnici. Da ta depeša postoji navodi se i u optužnici i u oslobađajućoj presudi policajcima u slučaju deportacija.
Imaju li Enver Pačo, Rada Žugić-Fejzić i Sijerčići neku relevantnu ulogu u rasvjetljavanju činjenica u slučaju deportacija? Niko od njih – za razliku od desetina svjedoka i svjedokinja iz BiH, članova familija hapšenih ili deportovanih, koji su saslušani ili su pozvani da svjedoče u istrazi i na procesu pred Višim sudom u Podgorici protiv devetorice crnogorskih policijskih funkcionera i službenika – nije na prijedlog specijalnog tužilaštva niti odbrane pozivan radi davanja iskaza na bitne okolnosti za utvrđivanje činjeničnog stanja.
Ni Jasenka Perović, đevojačko prezime Titorić, sestra deportovanog i ubijenog Alenka Titorića, još jedna govornica u Heroju našeg doba, nije svjedokinja u slučaju deportacija. Poziva se na iskaz Ranka Martinovića i kolege mu Ranka Mihailovića, takođe aktera dokumentarca, da je „Pejović bio inspektor za potrage”. Laž – objavili smo i faksimil rješenja ministra policije da se Pejović od 1. januara 1992. raspoređuje na dužnost inspektora za imovinski kriminalitet i faksimil rješenja ministra policije da se sa te dužnosti krajem 1994. šalje u penziju.
NOVI SVJEDOK: Mogu li pobrojani svjedočiti o nečemu čime se utvrđuje konkretna uloga nekog od devetorice optuženih policajaca? Na osnovu tvrdnje Šemsudina Radončića – na okolnosti uloge optuženog Duška Bakrača neke stvari bi mogao razjasniti upravo jedan od junaka njegovog doba. Enver Pačo mu je, saopštava u Živoj istini, objasnio da ga je Bakrač isljeđivao na osnovu depeša policije bosanskih Srba. Opisuje njihov navodni dijalog o ratnim ulogama Slobodana Miloševića i Alije Izetbegovića; potom ga oslobađa. Tvrdi da se to desilo maja 1992. godine.
Optužnica Bakrača fiksira kao važnu kariku Službe državne bezbjednosti (SDB) u pripremi akcije hapšenja i deportacija – interesantno, jer ga Šemsudin Radončić u Živoj istini tretira u drukčijem svijetlu, otprilike – eto, Bakrač optužen, a Slobodan Pejović na slobodi!
Prema optužnici, Bakrač, viši inspektor sektora za poslove SDB-a u Herceg Novom, bio je u akciji deportacija od strane dvojice pretpostavljenih, sada optuženih, šefa SDB-a Boška Bojovića i načelnika sektora za SDB Herceg Novi Radoja Radunovića, zadužen da: „prikuplja podatke o označenim licima i iste, radi dobijanja daljih uputstava, dostavlja Upravi SDB MUP-a”, pa je „prikupljao i dobijao podatke iz Republike Srpske o označenim licima a zatim ih dostavljao i o istima obavještavao Upravu SDB-a od koje je dobijao uputstva za dalje postupanje u odnosu na označena lica”. U optužnici se navodi da je Bakrač, skupa sa Radunovićem, dostavio uniformisanoj policiji podatke o građanima BiH radi protivpravnog hapšenja – poimenično za 16 stradalnika, najmanje.
Kao što je poznato, Bakrač nije prisustvovao suđenju – bio je u bjekstvu. Prije nego što je zbrisao, dao je iskaz istražnom sudiji, različit od tvrdnji autora Heroja našeg doba i narečenog Pača koga je, navodno, Bakrač isljeđivao. Naime, Bakrač je kazao da je „za predmetnu akciju saznao nakon što je završena a ne zna na koji način je za nju saznao”!
ČINJENICE: To nas dovodi do slučaja Elvire Rikalo, udate Šljivar, rođene sestre braće Huseina, Zaima i Midhata Rikala. Ona je, skupa sa majkom, braćom i njihovim porodicama, 1992. izbjegla iz Foče u Baošiće i bila je prisutna kada su joj braća hapšena; sva trojica su mjesec kasnije pobijena u blizini Foče.
Elvira Rikalo je rođena 1974. i u to doba je bila punoljetna. Radončić je citira u svojoj knjizi Kobna sloboda (2005). Iako je napisao da joj se „dan kada su joj crnogorski policajci u smrt poslali trojicu braće urezao dobro u pamćenje”, tada nema njenog opisa kako su policajac ili policajci izgledali. Ne pominje ni Slobodana Pejovića.
U istoj knjizi je svjedočila i Vahida Rikalo, njihova majka. Kazala je da su njene sinove uhapsila dvojica policajca. Ni ona ih ne opisuje. Saopštava, međutim, važan detalj – prethodno su ta dvojica pokazala nalog. Pokazati nalog – to znači da su, ma ko oni poimenično bili, postupali po naređenju pretpostavljenih; nikako samovoljno – bitno je po čijem naređenju i ko ih je i gdje izručio.
O tome postoje podaci u rijetkim službenim dokumentima koji su, igrom slučaja, isplivali na površinu. U sudskom dokazu, Informaciji MUP-a RCG SDB Herceg Novi Br. 279 od 01. jula 1992. godine, potpisao narečeni Duško Bakrač, a koja je upućena 3. odjeljenju 1. uprave SDB-a u Podgorici, navodi se da su „organima MUP-a Srpske BiH, na njihov zahtjev” predata braća Rikalo i da su prethodno „22. i 23. maja 1992. zadržani u prostorijama CB-a Herceg Novi na zahtjev radnika milicije i sektora SDB-a”.
U drugom dokazu, Dopisu Milorada Šljivančanina – sada optuženog, bio komandir Stanice milicije u Herceg Novom – izvještava se Milorad Ivanović, načelnik CB-a Herceg Novi, takođe optužen, da su „dana 24. maja 1992. sprovedena tri lica i predata u SUP Plužine, Rikalo Husein, Rikalo Midhat i Rikalo Zaim”.
Isto se navodi i u trećem sudskom dokazu, Odgovoru na poslaničko pitanje, Kabinet Ministra unutrašnjih poslova RCG, Br. 278/2, 08. april 1993. godine, str. 2, potpisao ministar policije Nikola Pejaković, uz dodatak da su braća Rikalo „zadržana na zahtjev SUP-a Foča” a da je „prijem lica u Stanici milicije izvršio komandir Milomir Mališ”.
PITANJA: O svemu tome u Heroju našeg doba ni pomena. Elvira Rikalo 18-19 godina nakon hapšenja – za koje kaže da je „brzinski odrađeno” – bez bilo kakvog dokaza, uprkos dokumentaciji koja jasno opisuje liniju subordinacije po kojoj su joj braća uhapšena, zatvorena i isporučena, za Slobodana Pejovića tvrdi: „To je taj čovjek koji je moju braću odveo u smrt”.
Da pogledamo: svi koji se pominju u policijskoj dokumentaciji o stradanju njene braće sada su na slobodi – Bakrač, Šljivančanin, Ivanović… na slobodi su i službenici Odjeljenja bezbjednosti Plužine koji su joj braću u tom gradiću „iz ruke u ruku” predali dželatima.
Zbog čega je ćutala o navodnoj ulozi Slobodana Pejovića gotovo dvije decenije? Što je sprječavalo da o tome ranije progovori? Mogla je o tome riječ-dvije 31. maja 2006, kada je svjedočila pred sutkinjom Natašom Bošković u Osnovnom sudu u Podgorici po tužbi protiv države porodica Rikalo za naknadu štete (tri odštetna zahtjeva; tražili ukupno 4,4 miliona eura, dobili od Vlade Mila Đukanovića daleko manje), ali – nije se još bila sjetila, šta li?
Što Elviru Rikalo sprječava da progovori o specijalnom tužilaštvu i postupajućoj tužiteljki Lidiji Vukčević koja je – u završnoj riječi – umanjila broj deportovanih. Sa spiska stradalih izbrisana su i njena pobijena braća: Husein, Zaim i Midhat!
Ako po toj optužnici Lidije Vukčević, a ona će, prema najavama Radončića, možda pozvati Elviru Rikalo radi terećenja Slobodana Pejovića , neko od optuženih dospije robije zbog ratnog zločina deportacija – to neće biti i zbog smrti njena tri brata.
Advokat
Što osim snimanja filma spaja Šemsudina Radončića i Ranka Martinovića, penzionisanog policajca, karakternog svjedoka koji je dva puta arestovan pod optužbama da je pripadnik organizovanih kriminalnih bandi, pa je od avgusta 2005. do juna 2006. odležao u pritvoru? Odgovor – Zoran Piperović, advokat. Gospodin slučaj je možda tako uredio? Možda. Ili nije? Advokat Piperović je jedan od branilaca u slučaju deportacija. Proljetos je advokat Piperović zastupao Ranka Martinovića po tužbi zbog klevete protiv Slobodana Pejovića pred Osnovnim sudom u Herceg Novom. Upravo je poslije jednog ročišta po ovoj tužbi Radončić napravio „sačekušu” Pejoviću koja je prikazana u Heroju našeg doba. Baš je advokat Piperović nedavno zastupao Radončića po vlastitoj prijavi tužilaštvu da utvrdi da li u SMS porukama koje je slao ima elemenata da bude terećen u krivičnom postupku. U policijskim spisima, sada sudskim dokazima, navodi se da je policija deportovala „u konsultaciji sa nadležnim državnim tužilaštvom”. Specijalna tužiteljka 22. februara ove godine saopštava da „upravo ta formulacija” govori da su navodne konsultacije obavljene sa tužilaštvom – i u Ulcinju. Zoran Piperović je proljeća 1992, tokom deportacija, radio u tužilaštvu u Ulcinju, odakle su Bošnjaci takođe poslati pravo u smrt. Dva službenika policije iz Ulcinja sada su optuženi za ratni zločin deportacija.
Vladimir JOVANOVIĆ
Amin.
Perfekte, Slobodan Pejović je u Herceg Novom i inače u Crnoj Gori poštovan od strane, kako ih ti zoveš, pro- srpski orjentisanih. Samo zato što su pro- srpski ne znači da su nemoralni i ludi. Druga stvar je što su fašisti koji su klali, pljačkali, silovali još na slobodi i samim tim se pro-srpski i dalje gleda u negativnom kontekstu. Lustracija, lustracija i samo lustracija. Ni crnogorstvo ni srpstvo se ne dokazuju superiornošću jednog nad drugim, crnogorstvo i srpstvo se dokazuju ljudskošću.
Ovo je zemlja svih nas, MA KOJE vjere bili. I ako ne prepoznajemo ovaj dar od Boga, bolje da nas nije.
Sto bi reka sam pao, sam se ubio. Sahranio je samog sebe. E ona narodna: Ko drugome jamu kopa sam u nju upada.
Bez teksta!
A zamislite samo koju verziju dogadjaja bi ispricali u sudnici kad se ni ovako nisu poklopili.Ma sprdacina, to je sve sto cu da kazem. Podzapali bi se jedno s drugim na kraju, Carapicka bi samo a zasto meni, a zasto ja. HAHAHAHAHA ma provala
Iz voza u stanici Štrbci oteti su i ubijeni 19 putnika,Predsjednik države u vrijeme zločina je bio Momir Bulatović, predsjednik vlade Milo Djukanović.Preko 80 Bošnjaka, izbjeglica iz BiH, je uhapšeno u Crnoj Gori.Predsjednik države u vrijeme zločina je bio Momir Bulatović, predsjednik vlade Milo Djukanović.U vrijeme takozvanog rata za mir, Crna Gora je formirala logor za zarobljenike(vojne i civilne) sa Dubrovačkog ratišta, u Morinju. Predsjednik države u vrijeme zločina je bio Momir Bulatović, predsjednik vlade Milo Djukanović.Prije skoro 20 godina policija je uhapsila lidere zvanično registrovane, parlamentarne stranke – SDA. Predsjednik države u vrijeme zločina je bio Momir Bulatović, predsjednik vlade Milo Djukanović. Pljevlja, Bukovica, Kaluđerski laz su slični slučajevi.Predsjednik države u vrijeme zločina je bio Momir Bulatović, predsjednik vlade Milo Djukanović.
http://www.pcnen.com/portal/2011/10/27/slobodan-pejovic-heroj-ili-zlocinac/
———————————————
TREBA DA NARODNO SLOZNI NAPISEMO TUZBU MEDJUNARODNOM SUDU SA BRDOM DOKAZA , A PROTIV PREDSJEDNIKA I PREMIJERA CRNE GORE MOMIRA BULATOVICA I MILA DJUKANOVICA .
ako ne mislite da chekamo , da se ”sjetimo” onda kad kad i mi odemo s ovoga svijeta.
ako ne zbog nas , onda zbog nashe i sve djece koja su vec porasla i djece koja ce doci
djece svih vjera i nacija .
hoce li i ta djeca da prave isti krug pakla . hoce ! ako ostane balkan ovakav kakav je .
Aco,
ispod teme o Slobodanu Pejoviću objevljne jutros na Analitici sam u “odgovoru” jednom, tamo stalnom, a korektnom komentatoru, koji se javlja pod nickom “bane” ostavio i od tebe navedeni linc teksta kojeg sam juče napisao na PCNEN-u. Pored linca nijesam ostavljao drugi komentar.
Urednik “Analitike” je to cenzurisao, tj. nije objavio.
Valjda sam nekog uvrijedio?
Zipp, ceracu ih dok sam ziv . ne zbog mene ..mene boli k.. ocu , zbog sve djece koja slusaju svakakve gadosti nepochinstva za koju nijesu kriva . djece koja su porasla i one djece koja dolaze i uskoro postaju ljudi … i ja djecu imam . prokletnici i hijene . darko drasko .. ne mogu da nabrajam …
sushtina je : TREBA DA NARODNO SLOZNI NAPISEMO TUZBU MEDJUNARODNOM SUDU SA BRDOM DOKAZA , A PROTIV PREDSJEDNIKA I PREMIJERA CRNE GORE MOMIRA BULATOVICA I MILA DJUKANOVICA .
Slažem se i potpisujem!
napravimo onda optuznicu i saljemo . ako treba , na ruke nosimo , toj ”divnoj” medjunarodnoj zajednici .. ali ja ne vidim smislenije rjesenje ..
osim da nastave ove nove generacije tamo dje su pradjedovi, djedovi i ochevi stali .. da oshtre kame i kashike ..
Ma nama nude UKLJEVE I LJOLJE ZETSKE,
da njih LOVIMA,
a LOVOCUVARI, ne daju SUDSTVU I TUZILASTVU,
da love MORSKU PASCAD I KITOVE.
Mi tresemo PRAZNU SLAMU O UKLJEVAMA,
a PRAVI ZLOCINCI ONI NALAGODAVCI, NAM PUCAJU OD SMIJEHA,
DOK MI TRAZIMO DLAKU U JAJCE HEROJU NASEGA DOBA,
JEDINI KOJI JE KUKURIKA, SVI DRUGI CUTE KAO ZALIVENI I PONJAVOM PO CRNOM OBRAZU POKRIVENI, ZBOG MINULOG RADA, kad 83 BLIZNJIH NEVINIH NA PRAVDI BOGA NASTRADA U LJUDSKU I COJSKU CRNU GORU.
ZNAM JA NAS, JEBO JA NAS, CITAT. Copic , rece i skoci sa mosta,
i dusom DANU OD COJSKE I LJUDSKE BAGRE OKO SEBE.
Slazem se i potpisujem!
Zipp,
Dnevni list Dan je svojina Mila Đukanovića. Da, njega lično.
Dan je svojina Mila Đukanovića. Da, njega lično.
Tachno !
Evo jos jedan interesantan tekst iz najnovijeg Monitora
Hemija zločina
PETAK, 28 OKTOBAR 2011 NOVI BROJ – NOVI BROJ – TEKSTOVI
Diskreditacija svjedoka deportacija Slobodana Pejovića brižljivo je isplanirana da bi zamaglila liniju nalogodavne odgovornosti za slanje ljudi u smrt tragične 1992. I pored združene akcije – filma, portala, TV i radio emisija, teško je prikriti odgovornost tadašnjeg premijera Mila Đukanovića. Surovost prema onima koji ne ćute je eskalirala. Slučajno pred otvaranje pregovora sa EU, kada će procesuiranje odgovornih za korupciju i organizovani kriminal, a i za ratne zločine, biti prioritet?
Svjedoci su, jasno, glavna meta bratije zla. Kako to rade u okruženju: Agim Zogaj, ključni svjedok zločina u selu Klečka likvidiran je prije nepun mjesec u Njemačkoj. Svjedočio je protiv potpredsjednika vladajuće partije Kosova, Fatmira Ljimaja. Brisel je zbog toga ponovo otvorio priču o zaštiti svjedoka na Balkanu.
Još u januaru 2010. Savjet Evrope je usvojio rezoluciju o zaštiti svjedoka u kojoj se kao primjer pritisaka pominju napadi na Slobodana Pejovića. Nakon neuspjelog zastrašivanja, spremljena je njegova moralna likvidacija. Nijesu slučajno na istoj meti Monitor, Vijesti i slobodni portali koji otvaraju dijalog. Objavljene stranice ovih medija su dokumenti – svjedočanstva o zločinima ove vlasti.
Cijena fizičke likvidacije je manja od moralne. Uži je krug ljudi: od ubica do čistača tragova iz tužilaštva i policije. Moralna likvidacija podrazumijeva službenike na svim nivoima: iz ANB-a, policije, pravosuđa, među novinarima, urednicima, pa čak i književnicima.
Crnogorsko pravosuđe ni jedan ratni zločin počinjen u Crnoj Gori nije istražilo do kraja. Pala je i optužnica tužilaštva u slučaju deportacija. I ispalo je da niko nije kriv. U zarobljenom sistemu slijepe pravde to je moguće. Krivica makar jednog u sistemu povukla bi odgovornost nadređenih.
Radi se o tragičnoj grešci i državnom zločinu, rekao je na suđenju najznačajniji svjedok, tadašnji predsjednik Crne Gore Momir Bulatović. To godinama potvrđuje i Slobodan Pejović. Vidio je depešu sa potpisom Đukanovićevog ministra policije iz 1992. A u depeši poziv na lov izbjeglih. Da je ministar radio na svoju ruku bio bi smijenjen i podvrgnut istrazi. Ali tako nije bilo. Zato u verziji medijske agenture „depeše nema,” potvrdiše u živoj istini.
Loša montaža se vraća autorima kao bumerang. Od premijere filma sve je bilo jasno. Prisustvo Miomira Mugoše, Sita Rakočevića i medijskih kerbera na premijeri otkrilo je ko je producent. Podršku u vulgarnostima i spinovanju pružila je novina svih građana – Kusovčeva Pobjeda.
Ubrzo je plan krenuo po zlu. Nije se očekivao jak otpor. Namijenjena uloga glavnog zločinca Slobodanu Pejoviću toliko je providna da je izazvala pobunu zdravog razuma. Hvataju se nelogičnosti propagande i iskazi svjedoka: policajac- osumnjičen za organizovani kriminal, žena koja optužuje Pejovića da joj je odveo muža u smrt, a muž joj umro prirodnom smrću godinama nakon deportacije…
Tako je to kad vas brane lažima. Umjesto amnestije, u cijeloj priči dodatno je osvijetljena uloga Mila Đukanovića u zločinu deportacija. Sad agitprop povlači nove svjedoke sa kojima je mahao kao da nad njima ima monopol. Čak i Vrhovna državna tužiteljka Ranka Čarapić gura ga od sebe. Ironično, preko njihovih medija. Izgleda da je Šef poslao poruku – nemojte me više ovako braniti.
Ne čudi što se nalogodavac drznuo da na ovaj način krene u akciju. Učinilo mu se da je pogodan momenat. Liberalnog saveza nema. SDP, antiratna partija, danas je samo cigla u sistemu koja sprječava lustraciju. Sa prosrpskom opozicijom i njihovim medijima nijesu ni morali sklapati dil. Veže ih hemija zločina iz devedesetih.
Prećutna saglasnost za linč Pejovića od suverenista koji stoje po strani je takođe značajna. Ne žele da se u tuđe bitke miješaju. Oni se bave uzvišenim stvarima – zastava, himna, jezik. Kako da govore o ratnoj ulozi Mila Đukanovića, kad šefa DPS-a izjednačavaju sa onim što im je najsvetije – državom.
Zaboraviš li kamen sa kojeg si se spotakao – pašćeš opet. Zaboraviti ratne zločine – spotaći će se i društvo i država. Kupljene nagrade za mir ne donose spokoj velikom vođi. Ratni zločin deportacija ne zastarijeva.
Miodrag RAŠOVIĆ
Cijena fizičke likvidacije je manja od moralne.Ubrzo je plan krenuo po zlu. Nije se očekivao jak otpor.Izgleda da je Šef poslao poruku – nemojte me više ovako braniti.
Odlicno Rasovicu, oznacih ovo kao najbolje djelove teksta.
shta sad – Shmeki RADION-chic? neuspjelo pranje.
HVALA DAN-u . vrijeme je da se podrze zrtve rata . brat je mio koje god vjere bio . Nadam se da je sada jasno KO JE UBIO DUSHKA JOVANOVICA ? UBIO GA JE SLOBODAN PEJOVIC . HVALA DAN-u , milu i momiru .
http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_deportacije_pejovic/2196234.html?s=1
Stvarno su patetični. Iz svakog dana u svakom trenutku sve se više srozavaju. Ali, da vidimo koliko će njih ” kupit” štrajkove. Nije ratno vrijeme pa ne mogu da uvedu vanredno stanje, ali evo se uprežu svim silama. Džaba, džaba…
Ovako Dan zakljucuje tekst.hahahahahahahhaahahah koji debili majko mila, jos imaju hrabrosti da ga nazovu.
Slobodan pošao u drva
Kako bismo čuli i drugu stranu u ovom slučaju, pozvali smo juče i Slobodana Pejovića. Na broj njegovog mobilnog telefona javila se Pejovićeva supruga, koja je tvrdila da on nije tu. Kada smo joj kazali zbog čega je zovemo i da bi bilo dobro da, ako želi, i Slobodan prokomentariše teške optužbe koje poslednjih dana na njegov račun iznose svjedoci iz filma „Heroj našeg doba”, ona je rekla da je to nemoguće jer je on pošao u drva.
– Stigla su nam drva, tako da će biti odsutan neko vrijeme – kazala je ona.
Da Čarapićka dobro ispita izjavu Slobove žene i da li je to uopšte istina da su drva stigla. Ako su stigla da se reče metraža i koliko su drva koštala. Da se reče jesu li cerova ili bukova drva. Da se reče ime onoga ko mu ih je dostavio, zajedno sa registarskim tablicama i brojem telefona.Od velikog je značaja i kubikaža vozila kojim su dostavljena drva. Isto tako, treba obratit pažnju na to jesu li mu dostavili ćepanice ili trupla, a ako su trupla u pitanju kako će se šegat, motornom šegom ili će se cjepat sjekirom. Jer svi ovi podaci mogu voditi ka rasvjetljavanju slučaja Deportacija.
Kako su pukli, kukala im kuka!
znam kad je slobodan pejovic dobio jednu nagradu i novchani iznos od 4000 e . covjek koji ima djecu koju skoluje , sastavlja kraj s krajem, od nikoga pomoci (koju i ne trazi ) , dao je te pare djeci u Bijelu(oj).
svi smo rekli ludi Slobodane !
kako se Slobodan ne sheti da se i time pohvali u Shekijevim fimovima !?
piiiih , sramota me moje crne gore !
===========================================
:))) nasmija me mm.
Slobova banica je sojski odgovorila tim placenicima . I nije ni slagala .
Da svevishnji dade da se grijete Pejovici , kucho junachka !
Napolju je kijamet od govana , da se dusha smrzne .
JEDINA SRECA JE,
ljubav za bliznjega svoga,
I HRISTOVA KAD GA RAZAPINJU NA KRST ILI KRIZ, I SOKRATOVA KAD ISPIJA OTROV,
jer RAJA CINJI STO ZNA, A NE ZNA STO CINJI,
one koji ih najvise podignu kao LJUDSKA BICA, najjace mrze i najgore TRETIRAJU.
Koliko daleko ljudska zloba mozda da ode, lele….Juce je crvenkapa bila u Dan-u, danas Paco, a sjutra Smradoncicu ne zaboravi onu malu sa promocije sto je Slobo nije htio pogledati.A dje da je ne pogleda, aoooooooooooooooooooooo, dobro joj se zamjerio.
Da gospođica, žrtva neuzvraćenog pogleda i nesuđenog zagrljaja opiše intezitet svoje potrebe koja,na njenu žalost i veliko razočarenje, nije zadovoljena od strane Pejovića.
FATAMORGANSKA
Niko nije deportovan, to se nama samo čini,
jer ne može da se vidi, mala tačka na pučini.
Izmišljaju ljudi svašta, napadaju mirotvorce,
mi imamo vlast za primjer, prekaljene prvoborce.
Milo, Momir i bratija, prstom nikog ne takoše,
i Dubrovnik oni vide, sve okruglo, pa na ćoše.
Комплименти за даровитог Фантома. Стихови увијек везани за тему, ефектни, често провокативни, никад банални.
Огласио се и Предсједник Црногорског Хелсиншког Комитета за одбрану диктаторског режима – незаобилазни Слободан Франовић. Мислим да је и он у читавој ситуацији уочио кључни моменат, од пресудне важности за достизање правде: да ли је Слободан Пејовић имао повишен тон у гласу приликом једне полицијске акције?
http://www.portalanalitika.me/drustvo/vijesti/41152-franovi-nakon-radonievog-filma-oekujem-iru-istragu-.html
Ево малог упутства за младе снаге диктаторског режима, разне чланове партије, оперативце, доушнике, интернет шпијунчиће и осталу сличну братију – учите како се бране клептократе! Учите од старог вука, прекаљеног борца, човјека који је вишеструки шампион у дисциплини “Царски пољубац” и један од највриједнијих Двометричиних кадрова! Човјек се, иначе, бави заштитом људских права :)))) Ево како то професионално одрађује “стара гарда”, строго професионално, никад нападно, индиректно и мајсторски:
“… Što se tiče praćenja “slučaja”, kao prvo, od trenutka kada je on procesuiran, CHK i ja lično smo taj slučaj pratili držeći se razvijenih međunarodnih standarda o načinu praćenja sudskih postupaka za ratne zločine, nastojeći da naš pristup bude stručan i nezavistan a ne politički. Nastojali smo i nastojimo dati doprinos javnosti suđenja i motiviranju pravosudja da radi u skladu sa međunarodnim standardima profesionalnog i nepristrasnog suđenja.
FRANOVIĆ: Složiću se sa Vama da su nažalost mnogi, ne samo jedan broj medija već i neki političari pa i neki iz parapolitičkih struktura, učinili sve da slučaj preraste u visoko i dominantno politički profilisan. Miješane su i zamjenjivane potencijalna krivična i politička odgovornost. To, ne samo da nije isto nego je i nedopušteno. Postoje na ime više različitih vrsta odgovornosti za situacije kao što su bili ratovi i šire uzeto oružani sukobi u procesu raspada bivše SFRJ. Karl Jaspers je , primjera radi, u svojem antologijskom dijelu “Pitanje Njemačke krivice” razradio obrazac o krivičnoj, političkoj, moralnoj i metafizičkoj odgovornosti za ono što se dogodilo u Drugom Svjetskom ratu.
Mnogi su svojim djelovanjem doprinijeli stvaranju utiska u javnosti da ih zapravo suočavanje sa prošlošću, politika krivičnog progona osoba odgovornih za ratne zločine i kvalitet odnosnih pravosudnih postupaka ili uopšte ne interesuju ili samo toliko koliko sve to eventualno može poslužiti za političke “obračune” i diskreditovanje njihovih političkih suparnika. Stoga je navedeno bilo jedan od ključnih dodatnih razloga mojeg pojačanog opreza, kako bih izbjegao da me se uvuče u zamku političkih manipulacija “slučajem”. Zloupotreba krivičnog prava za političke svrhe je najgora moguća zloupotreba prava, pa svaki takav pokušaj predstavlja i kršenje ljudskih prava…”
Ето, овај мајстор свог заната у свему види злоупотребу кривичног права за политичке сврхе. Уочава кршење људских права Двометрице.
Осјећам слободу да покренем још једну петицију, у низу изузетно успјешних петиција које сам покренуо на овом сајту.
Да се заложимо, брате, за престанак кршења људских права Двометрице из Никшића! Шта год неко о њему мислио, мислим да стварно није у реду да се због некаквих политичких обрачуна човјеку крше људска права!
Ево предлога за текст петиције:
“Ми, дољепотписани, мотивисани племенитом иницијативом Предсједника Црногорског Хелсиншког Комитета, тражимо од надлежних црногорских институција хитну акцију поводом драстичних примјера кршења основних људских права бившег премијера Мила Ђукановића који, ево, не може да пронађе душевни мир и слободу ни откад се засјенчио, већ је жртва агресивних покушаја кршења права човјека, гарантованих повељом УН-а, од стране политичких супарника. Истовремено апелујемо и на Слободана Пејовића, који је изманипулисан од стране одређених политичких и пара-политичких структура, да се преда надлежним органима и да коначно призна на који начин је осмислио и спровео у дјело акцију привођења и депортације босанских избјеглица.
Уколико се настави са драстичним кршењем људских права бившег премијера, дољепотписани ће почети штрајк глађу који ће бити окончан само одлучном акцијом надлежних органа у траженом смислу, или чврстим обећањем о праву учешћа на наредном натјецању у популарној спортској дисциплини “Царски пољубац”.
Моја петиција узима маха и добија на масовности. Ево како је на порталу Аналитика одговорила извјесна госпођица Маја на њу:
“Gospodine Mićunoviću, već jednom sam Vam rekla da je Vaša politika koju zastupate ubila Bošnjake koji su deportovani iz Crne Gore! To je uradila Vaša politika gospodine Mićunoviću…Bez obzira što sada glumite velikog evropejca Vama i dalje srce poskoci kada cujete ono Noz, zica Srebrenica, ili Spremte, spremte se cetnici…
Dzabe VAM JE SVO KRECENJE gospodine Micunovicu vi ste i dalje jedan frustrirani srpski nacionalista i nista vise…”
:)
POTPISNIČKA
Peticiju potpisujem, neću ni ja biti rđa,
sudbina nam može biti, od današnje puno grđa.
Mnogo mi je žao Mila, višestruko taj se pati,
da ublaži bol i tugu, manekenku *urcem mlati.
Bolovi su nesnošljivi, a najveći oko muda,
izjavljujem saučešće, zbog njegovog slavnog uda …..
Ma to su sve budale bre. Eno je Štefan Majer poručio preko Medojevića da je organizovani kriminal PRIJETNJA PO BEZBJEDNOST NJEMAČKE. A, Francuzi su prekjuče Roćena izuli iz cipela. Zvali su ga da podhitno dođe u Pariz. Obrni okreni 23. poglavlje ih čeka. Prpa.
Na sjeveru Kosova je njemački kontigent razbio barikade, saćera im kamion u jarak.
AUFIDERZEN MILO!
Slobo je rekao da moral nije poginuo u Crnoj Gori. I NIJE i NEĆE!
хахахахаха…. који лик, не могу да вјерујем… хахаха…
чек, чек да и ја пробам да се упишем. Дакле НН лице које се између осталог представља као перфектни странац, од милоште дандалион, а који је пировао на блогу Славка Перовића под ником Горње Заостро, што није признао али му је пуну подршку дао, тј. подржао сам себе. Дакле , лик који велича лик и дјело Павла Ђуришића пружа подршку да се разоткрије прича о депортованим Муслиманима из БиХ и починиоци казне!? У које смо ми црне рупе упали…. ццц…
Дандалионе, Дандалионе… ако наставиш овим интезитетом да наносиш штету режиму он мора пасти до понедјељка… хахахаах… Нема одмора док траје обнова….
Само ти, синко, ради свој посао :) Што више лажи просипаш, режим све боље стоји видим :) Како ти се господар “наоштрио” данас :)
Је ли вам одговор на моју причу то помињање и подметање Горњег Заострог и Павла Ђуришића? Ја немам потребе, биједо људска, да користим друге псеудониме, све што имам да кажем о диктаторском режиму и доушницима и шпијунчићима попут тебе говорим под овим ником. Мислиш ли да те ико ферма у твојим лажима маслачку? Гре'оте, на ниске сте гране пали…
Имаш ли ишта друго да радиш, маслачку, осим мене у стопу да пратиш и да лажуњаш крпо режимска :)? Лијечи тај херпес, њежни створе.
Шта да очекујем сјутра, да ми клавир падне на главу, муњо небеска :)?
Само ти, синко, ради свој посао…
Дандалионе, Дандалионе… хехехехе…,
херој твога доба је Павле Ђуришић, нећеш га се ваљда одрећи!? Ако хоћеш ја ћу те похвалити па макар ме слагао, што је код тебе нормална појава, али би био неки напредак… Нећу ја тебе, мени си забаван баш такав какав си али примјећујем да не спаваш у задње вријеме, одмори мало…, јес’ да си у велику ‘немилост’ запао од ‘режима’, дабогда и мене стрефила таква, али имаће они разумијевања ако узмеш пар дана одмора…. хахахахах….
svaka chast, junachino! sve hrabro reche pod nikom.
Znači Gornje Zaostro sa Sjatinog bloga revidir'o neke od čvrstih stavova…
U ‘bote, ipak napredak.
Како скочи компанија, Дружина Пере Квржице, само ли им се Двометрица мало јаче боцне :))))
Јер кад птичица заврши у кавезу, нестају и привилегије…
Uh… Fuzionišu se Lado i Čučuk Stana!
Ма пусти Ђуришића маслачку, ево ти се удвара нека бабетина, ‘оће неку фузију с тобом, искористи прилику! Да одмориш мало од “Царског пољупца”, пробаш другачије искуство :)
е па… ја реко’ сад ће рећ’ није истина а он пусти Ђуришића, добар је он… ццц… мајор и то млад ка’ ти…, командант, не било какав, а и имате склоности сличне, волите понекад да ‘сарађујете'… хе, хе, хе… шта да се ради ‘отаџбина зове’, није то мала ствар…
Ајде љубичице, пусти сад службовање на секунд, те приче о Ђуришићу и компанији, него ми пришапни (нећу ником рећи): је ли био добар бабац?
нема блога, нема сајта, нема битке ђе не стигну ђуришлије…
цццц… а јеси ишјекирао па ми сад упадаш… не ваља ти то, ‘ајд се потруди више други пут, мора и из тебе нешто креативно да изађе па ха…
PARANOIČNA
Paranoje virus hara, špijuni su u većini,
sve udbaši režiraju, ili mi se samo čini.
Od portala ko se boji, doša’ mu je crni petak,
jedini je lijek tome, da opali glavom metak ……
Vijesti online Piše: Igor Pejović
Objavljeno: 29.10.2011 u 15:3 12018 prikaza 226 komentara
kritikuje opoziciju i nezavisne medije
Đukanović: O kriminalu u Crnoj Gori govore promoteri kriminala
=====================================================
ljudi iscijepa sam se od smijeha komentatorima . glavna uloga je radomir pavicevic 67 godina. novi sad .
===========================================================
acotabas | 30.10.2011. u 02:09h
Radomir Pavicevic :
.. sto bi dolazio u Srbiju…on (milo), zato podje kod Putina pa ga najsrdacnije primi.
———————————————————————————
Mokeli :”Ajde ti moj Radomire namazi jednu mazu sa pastetom pa pravac u krevet!Baci politiku djavoli je ponijeli!”
=======================================================
hahhhahahhahhahaahhaa
italijanska mafija u US je nastala kao otpor drzavi i kapitalistima, a srbocrnogrska mafija je nastala pod patronatom drzave.
Radomir Pavićević je stari udbaš.
A, jesu li nagrdili Mila u Vijestima, jesu-muški.
Jedan od komentara: Ide Mile Canetovom prugom…
Ja mislim da je Lado Tajovic ili Fatmir Taipovic sto kucka i udara kontre na blogovima javniservis.me i slobodnacrnagora.me, ustvari Radomir Pavicevic.
‘удара контре’!? хохохохо… Ја неђе ‘контриро’!? Зар мислиш да има потребе теби неко да удара контре!? Ти себе сам најбоље ‘исконтрираш'… Видиш да нико не ‘контрира’, нема'у зашто поред тебе. Још да су ти оставили, а не брисали, оне ‘живописне’ постове што си сијао… ех…
Не знам како нијеси примјетио до сада, ја сам у ствари перфектни странац, млад мајор у егзилу… ааааххх… А перфектни каже; “Ја немам потребе, биједо људска, да користим друге псеудониме, све што имам да кажем о диктаторском режиму и доушницима и шпијунчићима попут тебе говорим под овим ником.”
хахахаха…. Што је ово мајко моја, што ме нађе… Какви су ово циркусанти!?
Lično znam Taipovica i svakako je istina da se neko lažno predstavlja
dje bih mogao vidjet te tekstove ..opucih se trazeci ?
http://english.aljazeera.net/programmes/meltdown/
trebalo bi biti obavezna “lektira” koja bi doprinijela razumijevanju globalnog kapitalizma.
Provaljen si ladisha sladisha, drago mi je sto me ne demantova.
А ђе тебе да демантујем!? Таквог ‘ексклузивца’, иди бре… Тебе који знаш и ко шмрче и ко дува!? Ма какви… него ми није једино јасно ко контрира? Чему? Треба да постоји нешто, не можеш контрирати ничему… хехехехе…
SEXUALNA IZ LELEJSKE
Gonite se u majčinu, Tajoviću druže Lado,
dosta nam je Sexa zguza, đe nas *ebe svaki jado.
Ako nećeš da smo skupa, zajedno sa tim što kaki,
odjebite u troskoku, onda ćemo biti jaki …….
ФАНТОМСКА
Неће Ладо никад с никим,
јер је Ладо увијек свој.
Бит’ нормалан, ведра лица
то је за вас непознаница.
Ви морате бити нечији
улицу вам тешко прећи.
Сипат’ глупости из потаје
то је оно што вамa пристаје.
Такви ‘онима’ баш леже,
њих воле и њих траже.
Гуслат *** поред бабе
то се тражи, још је џабе…
Dokle li ces crni Lado kenjazama da nas mucis,
zasto li se bolan jado, za postene ne odlucis.
Zasto brukas Lalicevu, moju, nasu Crnu Goru,
i prodajes svoju guzu crnogorskom boss-zlotvoru.
Zar ti nemas druga posla, do udbaskog crni jado,
sta jos treba da ti kazem,nego da si p**da Lado.
TUŽNA ZA LADA TAJOVIĆA
Upravo sam skonta’ ko si, jer sam Lado ođe novi,
vazda bude neko ko će, sprečavati brod da plovi.
Nego neka, nema veze, naučiću puno toga,
samo brani tvog Milaša, a plata ti bila droga …….
O Gospode mili Boze,
pomozi mi da pomirim,
ludu bracu, sto se gloze,
da njihove strasti smirim.
Da u slozi i ljubavi,
sve za djecu i unuke,
da tenzija olabavi,
i da braca, pruze ruke.
Da procvjeta rosno cvijece,
da nam sunce sa istoka,
nosi ljubav i puno srece,
i otvara oba oka.
GREŠNA (MOŽDA)
Milovane mio si mi, jer je tvoja duša čista,
zašto braniš Tajovića, kad on glumi antihrista?
Moguće je da sam grešan i da njega ja ne shvatam,
što se kurči i aveta, da budalom njega smatram? ……
Фантом и остали заиста на ефектан и одговарајући начин третитају створење из Штакорландије, мада морам да признам да ми га је помало и жао. Он само ради свој посао, то је једино што умије и за шта је плаћен. То што ради јесте ниско, али и то је посао. Када сам ја у неким приликама тога изузетно упорног крпеља одирао на сличне начине, говорили су ми неки људи да је јако патио. Зато углавном избјегавам да га вучем за уши након његових свакодневних провокација, осим у ријетким приликама. Али сам заиста задовољан овим развојем ситуације, јер помишљам да ће бар за тренутак да се ослободи опсједнутости мноме, и направити паузу у лажима подметањима и измишљотинама. Мени то много и не смета, али знам да се много труди, и када види да не иде – пати. Он је болестан човјек, људи, схватите.
CoJek CoJ´ku , ne smije da sudi,
svi su suznji, od Boga stvoreni,
vas se svijet i pita i cudi,
sto nam Djavo, napravi od ljudi.
A aber mi od Andjela stize,
da brat brata, primakne sto blize,
da se ljubam u dusama rodi,
da se pjesma ispjeva SLOBODI.
ANTIFRIZNA
Sude nama sve što hoće, američko tu je pravo,
svi ćutimo i pizdimo, samo nek’ je Milo zdravo..
Obraz nam je u guzici, a prkno nam na obrazu,
nedoder smo vazda bili, ka’ antifriz kontra mrazu ……..
Ох, ево ми га и рено мајор, потпарол. Ето како Ладо спаја људе а ви сви на Лада…
Црни Ладо, шта ти је фалило у Завичају? Шта те је и ко те је наћеро да дођеш овамо и постове остављаш као посљедњи биједник? А био си човјек Ладо! Ладо!!! Е црна удбо што учиње од мене… Спасите ме људи, недајте ме…
Ево траже још више да се активирам. Кажу перфектни зиппови са мачкама сексуално оптерећеним чине до сада најјаче ударе. Са највећег мјеста стигла наредба за контраофанзиву. А ђе ћу? Са чиме? Спасите ми браћо душу благородну. Готови су! Армија никова их је разбуцала са оном петицијом. Радићу ја за вас само ме поштедите… Ах, Ладо…
П. С. Пошто сам чуо да перфектни странци из Горњег Заостра имају проблема ево им једног рецепта, кажу да помаже. Наиме, кад имаш проблем ти дигни руку и држи је све док ти не утрне. Кад спустиш руку биће ти пуно лакше. Пробај перфектни, не кошта ништа а не може одмоћи, напротив.
Vazda iste stvari pises, nista nova, ni pametno,
sve okolo po udbaski, nebil’ nesto odgonetno.
Uzalud se Lado trudis, uvijek isto palamudis,
ovaj ono, onaj ovo, bas si jedan smijesan covo.
Zato savjet Tajovicu; nemoj vise da se javljas,
nego hajde pa gluposcu, svoju udbu da zabavaljas.
“Pavle Bulatovic je imao 52 godine. Rodjen je 13. decembra 1948. godine u Gornjim Rovcima, nedaleko od Kolašina u Crnoj Gori. Diplomirao je i radio kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Radio je kao glavni i odgovorni urednik univerzitetskog lista “Univerzitetska rijec”, za koji je pisao i tadašnji savezni premijer Momir Bulatovic, koji s Pavlom nije u rodbinskoj vezi, mada se u javnosti pominjala ta nepostojeca rodbinska veza. Od tada datira prijateljstvo dva Bulatovica, što se vidjelo i po otvorenom Momirovom placu tokom Pavlove komemoracije. Njihovi kasniji protivnici ce pisati kako je Pavle “antibirokratsku revoluciju docekao kao vjeciti asistent na titogradskom ekonomskom fakultetu i kao odgovorni urednik ‘Univerzitetske rijeci'”.
U vrijeme dolaska “mladih lijepih i pametnih” na vlast u Crnoj Gori 1988. Bulatovic je eksploatisao cuvenu “Žutu gredu”, napadajuci crnogorsku policiju zbog prebijanja probudjenog naroda. Postao je ministar policije i, kako izgleda, poceo cistku profesionalaca – protivnici ce reci još i da je na njihova mjesta dovodio svoje prijatelje, kolege ili one koje su mu preporucivali iz vrha vlasti. Važan sporedan detalj, Bulatovic se pominje i kao predsjednik Auto-moto saveza Jugoslavije, to veoma interesantno kadrovsko mjesto koje su pokrivali i Vukašin Maraš, Milo Djukanovic i mnogi drugi Crnogorci.
Moglo bi se reci da je pokojni ministar bio umiješan i u naoružavanje Srba u istocnoj Hercegovini 1991/92. U vrijeme kad je Pavle Bulatovic bio ministar policije u Crnoj Gori je primjecivan Mihalj Kertes, “ministar za narod”, i mnogo se govorilo o oružju koje je išlo preko Crne Gore prema Bosni i Hrvatskoj… Jedan požar u zgradi MUP-a u Podgorici, kao i to što policija nije mogla nikada da razjasni kako je to iz nekoliko magacina TO Crne Gore oružje netragom nestalo, bilo je predmet politickih optužbi… Uostalom, MUP BiH je zaustavljao šlepere sa oružjem cije je porijeklo bilo u crnogorskim magacinima.
Kao ministar unutrašnjih poslova Bulatovic je, kako je javljao dopisnik “Vremena” u to doba, izdao naredbu i da crnogorska policija operiše na dubrova?kom ratištu.
O njegovoj ulozi u toku bosanskog rata svjedoce naredbe o hapšenju izbeglica muslimanske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine i njihovom deportovanju u Republiku Srpsku, odnosno vojsci i policiji dr Radovana Karadžica, generala Ratka Mladica, gradonacelnika Trebinja Božidara Vucurevica. Najdalje dokle su ti nesrecnici stigli bio je logor u Foci… Pocetkom maja 1992. godine u Plavu je vojna i civilna policija i pohapsila dvadesetak mladica sa teritorije BiH koji su u plavskoj kasarni završili služenje vojnog roka, a u hotelu ubijali vrijeme do dolaska autobusa koji je trebalo da ih odvede kucama. Pavle Bulatovic je još 21. jula 1992. godine priznao da je postojala “depeša”, zahtev Srpske Republike BiH, odnosno SAO Hercegovine, kojom je traženo da se sva lica izme?u 18 i 60 godina vrate na te teritorije. “Jedan broj tih lica”, rekao je kasnije Pavle Bulatovic, “vracen je, neka sa granice, a neka sa teritorije Crne Gore, i prema njima se srpska strana ponašala korektno, ukoliko neka od njih nijesu bila pocinila krivicna djela”. Pavle Bulatovic, tada prvi covjek crnogorske policije, tvrdio je da su izrucivana samo lica koja su se bavila kriminalnim radnjama, ali da se sa tim aktivnostima prestalo posle dva-tri dana. Momir Bulatovc je tada bio predsjednik Crne Gore, Milo Djukanovi premijer, Pavle Bulatovic ministar policije, a Vladimir Šušovic državni tužilac. Poslije je (kad su se razišli Momo i Milo) Šušovic prijetio optužnicom Pavlu Bulatovicu…”
Немојте да га дитате људи, болестан је човјек, озбиљно болестан, грехота је то… Видите ли да више не успијева да повеже ни двије мисли, и да сопствена магновења ни сам не разумијева. Чуо сам и да је почео жешће да пије, јер увиђа да се стеже обруч око Господара му. Јуче је имао делиријум тременс док је писао разне бесмислице. Не дирајте га, гре'ота је то…
Odvec dugo,pokusavam da razumijem,Vas pateticni lik Lado,odvec pateticni i vise nego tuzni lik Iskonstruisane bloggerske licnosti ,ili moze se cak reci Internet misica koji se zavukao negdje ,u nekom sobicku i svoje bitisanje i identitet gradi na besomucnom pracenju i svakom pokusaju kaljanja imena, koja su svoj identitet ,cast i postovanje vec izgradili,i koja svojim misljenjima zavredjuju postovanje svih citalaca.Da,ovdje nazalost Lado,mislim na poznatog Perfect Stranger-a,za koga zna citava javnost ,kao i za Vasu nesretnu opsesiju njime.
Vidite,neko hrabro gradi svoj identitet (politicki u ovom slucaju),koji ce uvjek nailaziti na postovanje jer je zasnovan na neprolaznim vrijednostima a neko pak kao Vi,ciju dusu razdire necija intelektualna moc,necija hrabrost,neciji potencijal ili moc da se zivi politicka i nacionalna borba,do te mjere da Vi trajno bivate pogodjeni onim ko je zapravo sve ono sto Vasoj jadnoj licnosti hvali,pa smisljate lazni lik cija je glavna uloga da besomucno prati objekta vase zavisti i mrznje ,i u svom fanaticnom pohodu da bilo kako oskrnavite taj lik,koji ce uvjek imati postovaoce ,pokusavate kao sto malo dijete nevjesto kredom skraba po tabli povrsine razlicite likove,tako i Vi pokusavate besmislenim lazima i konstrukcijama da iskrabate povrsinu ovog lika,postovanog Stranger-a,pa cak i mene kao njegove prijateljice.
Da, ipak dobila sam informaciju da Vasa opsesija njime ne poznaje nikakve ogranicenja,nit vremenska niti prostorna,pa ni moralna-odavno ste svoju moralnu rugobu oslobodili u svojim spisima (jer Vi jedino pisete o njemu)pa sta se sada odlucili da zadrete malo u neciju privatnost i date sebi slobodu da sudite o nekome koga ne poznajete i iznosite vama svojstvene informacije.
Vi mene ,ne poznajete,i zamolila bih Vas,prije nego sto bih vam ,u prijateljskoj namjeri preporucila zaista dobre psihijatre koji treba da izlijece fenomen vase alijenizacije i Internet opsesije gradnje svoje licnosti ,koju inace nemate(i za koju vjerujem da je u stvarnom zivotu veoma povucena i ne komunicira sa ljudima i koja u najmanju ruku zaradjuje tako sto ima zadatak da nekga kompromituje i spijunira )…dakle zamolila bih Vas da ne upotrebljavate moje ime i prezime i moje fotografije na ovom portalu ,posebno ne sa konstrukcijama o mom privatnom zivotu .To je odvec prenisko pa cak i za vas jadnog malog misica koji da ima imalo muskosti i imalo hrabrosti ,odavno bi makar priznao svoj stvrani identitet.
Vase insinuacije o meni,o kojoj ne znate bas nista i o mom prijatelju Stranger-u,sacuvajte za sebe i vasu psihozu u vasem sobicku,jer Vam obecavam pateticni Lado-bice ruzno…:))).
Zeljela bih ovim putem iskazati podrsku za Lada i njegovu mentalnu potemecenost,jer kazem treba izraziti zabrinutost za njegovo mentalno zdravlje.
Dobro Ljubice, majkumu…ti baš zapela da dijeliš dijagnozice po blogovima. Ostrogami, neš se najes’ ljeba k'o psihijatrica…
U “prijateljskoj namjeri” (Lj.G.) bih te zamolio da nam svima objasniš kako će to “biti ružno” kad se dofatiš sa Tajovićem. Neće valjda raditi utoke, legendice naša…
Puna podrške za tebe i za tvoj alijenski napor da napišeš ovaj komentar. Ako te boli glava, nakon svega, uzmi Aulin, te dosta tečnosti provjereno najbolje djeluje. Ili se prekrsti, triput razumije se,
hahahahha ljudi evo Smradoncic se javio poslije duzeg vremena, pogledajte na portal analitiku, kukukukukukku, evo suze od smijeha mi krenuse
Госпођице Гојковић,
прије свега да вам се захвалим на подршци. Како сте ми подршку дали цијеним да ће вам остати недокучиво. Послије овога ‘добри војник Швејк’, прочитајте обавезно, илити НН лице које се представља, између осталих, као перфектни странац ће морати не да дигне једну руку у вис, него обадвије да би олакшао себи боли. Из овог вашег излагања неко ће можда схватити да је њему право име Перфект а презиме Стренџер од чувених Стренџера из Горњег Заостра. Ако је то случај, сав гријех на мене, али како није он је само један камичак у укупном мозаику који доприноси општој банализацији. Кад примјенимо индукцију тј. пођемо од појединачног ка општем добијемо јаснију слику и као такав је интересантан за посматрање јер њега изражајно красе све особине стереотипног, лицемјерног медиокритета али надасве комичног у својим квази опозиционим покушајима. Сада постоји сумња да ли је то стварно тако или му је намјера бити такав, мада како сте и сами били дио покрета којег су исте особине красиле и којем је он сам допринос дао, као П. С., како друго до храбро и витешки, то је могућност да се погријеши шта је од ово двоје минимална.
Како је правилна дијагноза пола рјешења тако и ја осјећам извјесне знаке побољшања, но да би дошло до потпуног изљечења моје ‘опсесије’ НН лицем који се између осталих потписује као П. С. мораћете га упутити да Тајовића избјегава јер ја могу ‘издржати’ десет пута, од мене овако схрваног болешћу доста али једанаести пут ми се пробуди неки ђаво и шта да радим. Знам да на крају он преживљава велике боли, што и сама ваша заштитиничка реакција говори али нека не дира Тајовића и сви срећни и задовољни.
На крају овај дио; “dakle zamolila bih Vas da ne upotrebljavate moje ime i prezime i moje fotografije na ovom portalu ,posebno ne sa konstrukcijama o mom privatnom zivotu .To je odvec prenisko pa cak i za vas jadnog malog misica koji da ima imalo muskosti i imalo hrabrosti ,odavno bi makar priznao svoj stvrani identitet.
Vase insinuacije o meni,o kojoj ne znate bas nista i o mom prijatelju Stranger-u,sacuvajte za sebe i vasu psihozu u vasem sobicku,jer Vam obecavam pateticni Lado-bice ruzno…:))).”
Овај дио ми је крајње нејасан. Можда се болест погоршала па се испољава и са периодичним амнезијама, не знам. У сваком случају очекујем још једну дијагнозу како би и то ријешио. Прво лијепу а послије ‘ружну’ ако прва не упали. У сваком случају хвала на лијепим ријечима и добрим намјерама да ми помогнете. Веома сам вам захвалан.
Samo napomena za ove sa jefinijim ulaznicama da je ođe tema ubistvo nekih ljudi.
drzavni vrh umijeshan u sex. tema, bash…
:))
Prenesite ova lupetanja Smradončića sa Prolivitike Drška Đuranovića-Radončića da se ljudi malo smiju e kako će taj glibonja uhapsti Slobodana Pejovića. Ako ga već nije uhapsio, jer sam tek sad pročitao da policija svakog časa Pejoviću može na vrata zakucati. I Smradončić još kaže e se ne sojeća bezbjednim u rodnoj Podgorici, a rođen je neđe u Plavu tamo đe lisica nosi poštu, a zec telegrame. Zna li iko ima li to stvorenje porodicu da joj javimo šta lupeta da se nevina porodica bar ne stidi
Taj glibonja koji cisti usi kljucem od auta. Da, da tako cisti usi! Sto to nije rekao u zivostinucoj emisiji, taj glibez!
EKSKLUZIVNO POTRESNA ISPOVIJEST SHEMSE SMRADONCICA
PREUZETO SA PORTAL ANALITIKE
ANA POPOVIC
SMRADONCIC SE DOGOVORIO SA TUZILASTVOM- KUKU LELEELELE HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA
Novinar i publicista Šeki Radončić izjavio je, nakon što je predao Vrhovnom državnom tužilaštvu adrese i kontakt telefone svjedoka deportacije Muslimana-Bošnjaka 1992. godine, da se dogovorio sa tužilaštvom da se ispitivanje svjedoka, zbog njihove sigurnosti obavi u Bosni i Hercegovini.
-Na osnovu sprorazuma između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, to je uobičajeni postupak i sada će naše tužilaštvo ući u taj proces ispitivanja svjedoka- kazao je Radončić.
On je naveo da svjedoci deportacije znaju da je on danas predao njihove adrese i dodao da je danas u razgovorima u Tužilaštvu bilo riječi i o medijskim pritiscima i otvorenim pritiscima Slobodana Pejovića „koji je u svojim intervjuima prijetio da će „prežati“, kako on to kaže, a u prevodu – sačekivati i vrebati svjedoke“. Radončić je ocijenio „fašističkim“ pisanje pojedinih medija kada su svjedoci u pitanju i konstatovao da je riječ o strahovitim medijskim pritiscima to što se žrtve deportacije kvalifikuju da su „plaćeni svjedoci“, „podmetnuti svjedoci“, „instruirani svjedoci“.
-Što se tiče pritisaka Pejovića, mi znamo da su prethodne policajce, onu petoricu plus četvoricu iz Srbije, u slučaju deportacije crnogorski nadležni organi odmah uhapsili da ne bi vršili uticaj i pritisak na svjedoke. Zašto to ne rade sa Pejovićem, to morate njih pitati. Očigledno da se radi o povlašćenom svjedoku tužilaštva- izjavio je Radončić.
On je saopštio da će nakon saslušanja svjedoka „tužilaštvo procijeniti što će dalje da radi“.
-Očekujem da će tužilaštvo procesuirati Slobodana Pejovića, jer je to jedini policajac kojega prepoznaju žrtve i to kao „brutalnog“, kao što ste vidjeli iz njihovog svjedočenja – i to je čovjek koji je direktno vodio izbjeglice u smrt i ja očekujem da će tužilaštvo njega procesuirati i da ćemo veoma brzo imati suđenje njemu- izjavio je Radončić.
-Od danas Slobodan Pejović može očekivati svakoga časa i svakoga trena da mu zakuca policija na vrata i da ga privede- kazao je Radončić.
On je naglasio da je danas predao adrese svjedoka iz Bosne i Hercegovine, a da tužilaštvo već ima adrese svjedoka iz Crne Gore i da ih je ukupno oko 12 adresa.
-Mislim da svjedoci, dok god je Slobodan Pejović na slobodi, se ne osjećaju sigurnim. Razlog što je Šeki Radončić danas ovdje, a ne žrtve, je upravo nepovjerenje u crnogorsko pravosuđe, nepovjerenje u crnogorsku državu i ja te ljude apsolutnorazumijem. Jer, ako se Šeki Radončić ne osjeća sigurno – zbog medijske mafije i zaštitnika Slobodana Pejovića u svojoj Crnoj Gori – u rodnoj Podgorici, kako će se tek osjećati ljudi koji su ovdje izgubili svoje najmilije- saopštio je Radončić.
E, kako ćeš ga ti tek odgovarat smradončiću pred crnogorskim pravosuđem. Kukala ti majka.
Чух вечерас да диктаторски режим, кроз уста Шекија Радончића, поручује и пријети: “Ода данас Слободан Пејовић може очекивати сваког часа да му полиција закуца на врата и да га приведе”.
Дакле, исти они који су убили Душка Јовановића, Шћекића, Војичића, Сашу Пејановића (а да не набрајам све оне који су настрадали током “дуванског бизниса”), сада пријете човјеку који се усудио да проговори о злочину депортација. Хоће да неутралишу човјека који је један од ријетких свједока за непочинства режима и првог човјека режима.
Толико су осилили у свом безобразлуку да мисле не постоје границе бешчашћа.
Када падну, биће то болан пад.
shta bi sa pobjegli…pardon, izbjeglicama iz BiH. oni chak nijesu ni vazni u obrachunu srbo-crnogorskog i crnogorskog klana. samo “moneta za potkusurivanje”, a?
sredstva se ne biraju…cilj opravdava sredstva – rekao je…
rechite vi meni, jel ovo vi piskarate iz zabave, hobija il’ zbog posla?
Dakle odje jedino diktatorski rezim kroz usta Smradoncica prijeti velikom Slobodanu. Koriste napacene zrtve deportacije, pa i ove aktere filma. Bagra jedna, olos neotesana a onaj Krivokapic slavi, neka slavi, sram ga bilo.
“Onaj Krivokapic” gradjanin koji svjesno drzi crnu goru u rascjepu i time odrzava sporedne a opasne teme u zivotu , jeste bojim se osoba koja najvise doprinosi generisanju negativne polarizacije u crnoj gori koja u buducnosti moze imati svoju pravu kulminaciju. Taj “gradjanin” smatra da se tako brani drzava.
Doktore,
ko nas je racijepa na Bjelase i Zelenase, Cetnike i Partizane, Milovce i Momirovce,
ko nas je vodio u BRATOUBILACKE RATOVE,
prije Ran-kise,
su CUSKIJE PADALE PO LUDOME NARODU RASPOLUCENOM,
bolesnicima je lako uvalit MALIGNU BOLIJEST,
jer je ORGANIZAM OSLABLJEN.
Odje se LJUDI bore za svoj LIK&DJELO,
za svoj INTELEKTUALNI STATUS I PROMOCIJU,
kao oni za DPS, VLADU ; PARLAMENT I SVOJU NACIJU,
a jednako brinu o BLIZNJIMA moj Plannco,
i oni ZVANICNICI I RTCGe, i ovaj javniservis.me,
CAST IZUZECIMA OD PRAVILA, ovo je sanatorium za lijecenje LICNIH KOMPLEKSA,
i takmicenje ko ce dalje i zesce pljunut sagovornika ili NEPRIJATELJA,
jer mi nijesmo OPONENTI U STAVOVIMA,
nego NEPRIJATELJI, koji sad za sad samo VERBALNO ZLOSTAVLJAJU PROTIVNIKA, ali ih tanka CRVENA CRTA DIJELI OD FIZICKOG,
da mu udaraju eksere ispod nokata, ili strujne udare po mosnjicama.
Nije mi drago sto se moje PROROCANSTVO NA RAZRADI,
ovako realizovalo u STVARNOSTI,
REDAKCIJA je nemocna,
jer sto rece pop Risto, za pitu od ….
nije lako, a EVOLUCIJA GRADJANSKE svijesti je spor proces.
kad se brani PRAVDA mora se stalno ostati na VISINI zadatka. ne smije se pasti ispod NIVOA pravde.