Večeras je sala JDP-a, na mojim “Skakavcima”, bila puna srednjoškolske dece. U jednoj sceni, junakinja, koju smatraju glupom, ima monolog u kojem kaže “levo je zapad, desno je istok, sever je gore a jug, jug je tamo gde si ti upao u neko selo, ubio dva civila, bacio pušku i dezertirao. Pobegao. I iz četnika, i iz partizana.” Po prvi put, nakon pet godina izvođenja, iz sale se začulo jedno kolektivno (dečije) UUUUUUUUUA. A na poklonu je ta divna glumica, Aleksandra Janković, po prvi put u životu popila zvižduk. Onda je, izlazeći iz pozorišta, ugledavši tu “našu decu”, odlučila da joj je pametnije da skrene u suprotnom pravcu. Neopažena. Predstava će idućeg meseca imati svoje stoto izvođenje.
Ako Kosovo Srbiji do tada konačno ne dođe glave. Ima li neko da mu još uvek nije jasno kolika je cena koju ćemo platiti za sve ovo? Ima petnaest godina, a mrzi sve: Šiptara, pedera, kurvu izdajničku. A u stvari, najviše sebe. Kosovo gori, a mi bi da živimo u miru. Je l to?
Pišem ovo, i plačem kao u kapeli. Onako, kao moji glumci večeras. Taj žamor publike, to je uvek neki znak. Kao kada su voleli “Kolubarsku bitku”, prekidali “Svetog Savu”, skidali Šekspira jer je Engleska u NATO. Pa kad vas neko pita koliko košta Kosovo, a vi mu recite – tačno onoliko koliko koštaju glave naše dece. Ja sam navikla da mi ljudi govore najgore uvrede, da me jure po netu, po pijaci, po smeću na kioscima. Ali čak ni ja nisam doživela ovo. Stvar je daleko od lične, ovo je stvarno metastaza jednog društva. Moja lepa Splića, lepo i hrabro ipak i dalje igra. Nije, dakle, zbog nas. Bar ne više nego zbog vas. Tako da nam ne treba da nas neko teši.
Nije ovo psihodrama, lična frka, trauma iz detinjstva, pa da nam se kaže – obriši suze. Samo vam pričamo crticu iz života Beograda, prestonice zemlje što se nada da je sve ovo samo trenutna kriza. I da će proći bez posledica. Preciznosti radi, opet: bilo je to kolektivno srednjoškolsko UA i zvižduk. Na priču o tome da je tajna koja muči junaka to što je pobio civile. Boris Isaković, koji fantastično igra ubicu, dobio je aplauz. A Aleksandra, koja fantastično igra njegovu ženu koja to otkriva, dobila je UA. Razumete? Heroj je ubica civila, a kučka izdajnička je ona koja nam je to saopštila.
izvor: twitter
javniservis.me 
Odlicna analiza nase surove okoline.
“Ima petnaest godina, a mrzi sve: Šiptara, pedera, kurvu izdajničku. A u stvari, najviše sebe.”
True, true…
Kad imas petnaest godina, ne mrzis nista i nikoga, jer jos nista ili gotovo nista od zivota ne razumijes, pa je ovo teska optuzba za bilo kojeg mladog covjeka koji tek treba da zakoraci u pravi zivot, a koji mu se u svakom slucaju nece dopasti, ako ga vec na samom pocetku osude kao mrzitelja svega, a on to nije.
Mislim da autorka ovom recenicom nije htjela da optuzi 15-ogodisnjake, vec ambijent u kojem oni izgradjuju to svoje misljenje. Mene licno je ova izjava natjerala da se zamislim i postavim sam sebi pitanje: Zasto ti mladi ljudi koji, kako Vi kazete, jos nisu zakoracili u pravi zivot imaju ovakvo (jos uvijek neizgradjeno) misljenje? I na kraju svega, cemu ono vodi? Mislim da su male sanse da budes bolji ako sa 15 godina zelis da ubijes pedera, zakoljes siptara itd…
Ova tema me podsjeca na knjigu/predstavu od iste autorke “Porodicne price”, u kojoj se djeca igraju imitirajuci svoje roditelje.Toplo preporucujem.
http://javniservis.me/2011/10/27/porodicne-price/
S petnaest godina te sredina u kojoj živiš uvodi u nešto što oni smatraju da je poželjni Matrix. Srbljanovićka naravno kritikuje sve to što je dovelo do toga da teenageri ne mogu prepoznati zlo , pa niti dobro, razumije se.
Prije neki dan je u Utisku nedjelje nekoliko puta pokušala objasniti olji Bećković da na Kosovu ubijaju kriminalci, bez obzira na etničku pripadnost, kao što su ubijali i u Hrvatskoj, Bosni…I , meni nevjerovatno, na kraju je “Tatina kći” to prihvatila…
Мора се признати да Србљановићка сјајно изгледа…
2005.
VLASNICA KIBLE
Bogdan Tirnanić
Dobro je učinila jedna dramska spisateljica po pozivu kada je razočarenje iz neke sumnjive ljubavne veze izlečila tako što je svoje cipele preselila u Pariz, na mansardu jednog ražalovanog diplomate. I mimo toga, njoj je život u ovoj zemlji džibera, džiberki i njihove džiberske dece bio teško podnošljiv. Pariz leči bolje od gorke trave.
Inače, ona tvrdi kako ne voli da piše po ugovoru, a piše na „skakavac“ programu, da joj nije do slave, ali ne propušta da nas podseti na svoje svetske uspehe, nabrajajući taksativno zemlje u kojima se njeni komadi već igraju i zemlje u kojima se njeni komadi još ne igraju, a ima, kaže, i svoje mesto u francuskom pozorištu. Da l’ u loži il’ na galeriji? Znao sam jednu koja je imala svoje mesto na trotoaru bulevara Sen Deni. Ne znam da li je sirotica još u životu. Budući da se, osvojivši pomenuto mesto, nije izjašnjavala u vezi sa srpskim prilikama.
Dramska spisateljica po pozivu ne pati od sličnih obzira, nema ona tu vrstu „samozatajnosti“. Jer, baš zato što ima svoje mesto u francuskom pozorištu, ona se oseća obaveznom da, kada ponovo dođe u Beograd, bilo na premijeru bilo po preostale cipele, izruči kiblu zna-se-čega na ovdašnju stvarnost, koja je, razume se, užasna, dibidus propala, sve džiber do džibera, kultura zapuštena, čemu je, uz ostalo, dokaz da neke treš novine, koje su nekada na naslovnim stranama objavljivale fotografije Bobe Selenića i Mihiza (a to, naravno, ne odgovara istini), sada taj prostor ustupaju supruzi Milorada Ulemeka, zvanog Legija, majci malih budućih „legijčića“.
Valja ovde napomenuti da je uspon u evropskim razmerama dramske spisateljice po pozivu neposredno vezan uz epohu Slobodana Miloševića. Je li mu je ona bliska rođaka ili, mož’ biti, verni partijski drug? Ne. Sve suprotno od toga. Znači, banalno. Njene drame su se nesmetano izvodile, a junakinja ove priče je, pride, po mnogim evropskim novinama objavljivala kolumne kritikujući u njima režim dotičnog Slobe i opisujući razorne posledice njegove „demokrature“. A to se onomad lepo plaćalo.
Danas nema novina koja će objaviti tekst o Slobodanu Miloševiću, osim ukoliko taj ne nosi potpis Karle del Ponte. Spisateljica iz nužde je, dakle, izgubila svoje tezge. Ali se nije dala zbuniti. Sa individualizacije zločina prešla je na kolektivizaciju zločina, sa Slobe na Srbiju. Po meni, to je jedno te isto. Jer se sam metod nije izmenio. Ono što je nekad pripisivala bivšem službeniku Beogradske banke sada je, pretvarajući jedninu u množinu, što je gramatički laka operacija, postalo u njenim očima kolektivna crta jednog nacionalnog (nacionalističkog) mentaliteta. To je, nekim slučajem, metod Karle del Ponte. Bar kada su srpske prilike u pitanju. Zna Karla del Ponte da sroči i nešto o hrvatskim prilikama. Ali, koliko pamtim, Karla nikada ne napada švajcarski narod, optužujući ga što se uvek izmigolji iz ratnih klanica.
Ne pada mi na pamet da tvrdim kako ovde teku samo med i mleko. Moju malenkost je ovom slučaju privuklo nešto drugo. Nešto inače dobro poznato. Naime, zašto neko ko ima svoje mesto u francuskom pozorištu (i matorog ljubavnika), ko se izbavio iz ove kloake, preselivši u Pariz svoju dušu, odnosno cipele, drži za obavezno da komade prikazuje i na scenama Srbije u govnima, te da, koristeći taj alibi, i blagonaklonost nekih ovdašnjih medija, dopuni senkrup obarajući se gnevno na sve i svašta, a naročito na tuđu decu.
To je, avaj, pravi „srpski sindrom“, naročito izražen kod tzv. dijaspore. Moguće je, u smislu dijaspore, izvesti jednu zakonitost opšteg tipa. Srbi koji žive van Srbije dele se, uslovno, na dve skupine: na one koji gledaju svoja posla, hrane decu, plaćaju porez, glasaju za Širaka ili Buša, i na one koji, jer im poslovi dobro idu, što u pozorištu, što na trotoaru, drže sebe obaveznima da izigravaju „moralnog policajca bez jajca“, istresajući svoje duboke misli po modelu magazina za švalje na glavu ovdašnjeg nesrećnog naroda. Naša spisateljica nije, u tom poslu, usamljena. Samo se malo više ističe. Ono što je u toj stvari jedino sporno jeste taj nagon da se piša preko plota, da se iz neke zemlje „prosvećene demokratije“ i iz kreveta ražalovanog diplomate stalno iznova vrši čas anatomije ovdašnjeg postojanja, da se večno izigrava babasera. To je lako, a i otmeno je, imaš prednost kod dobijanja stola u restoranima.
Može li neko na net pronać ono pismo podrške Šešelju koje je Biljana napisala sa nešto malo više godina od aktera njene potresne pričice, stvarno licemjerno da se ono sad kao čudi tome, pogotovo što kontam da su se đeca nešto sprdala.
A plus što me banovala s bloga :) kad sam pita za finansiranje Ldp-a, kad su počeli da iznose podatke o tajkunima koji stoje iza njih.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=332405
sreća iza svih mišljenja ipak stoji teorija_ kapitalističko tržišta ideja i beskonačnih blebetanja-ljudi misle i pišu konačno za pare …antonić klasično analizira sreća je što postoje ovakvi ljudi u srbiji
Pa da… Srbljanovićka se kritizira tekstovima Antonića i Tirnanića, i uvijek od strane čuvenih nacionalističkih krugova. Srbljanovićka koja odgovara okolini, ne odgovara profašistima iz NSPM, sve odreda seljobanima prve vrste.
Eto, sjete me na veliku i herojsku borbu svetostefanskog puka da postave crkvu kojoj ni ime ne znaju sa sigurnošću, u dvorište elitnog grada hotela. To im je ponuda društvu.
Nacionalisticki, profasisticki krugovi?
Kozak da nijesi TO isto samo druge nacije i drugog naZiJonaistickog krugonazora?
Čuo sam da se na kumrovačkom kursu detaljno izučava tehnika procjenjivanja seljoberstva, kao i da se, u okviru istog časa, spominje ova ideologija, kako je nazva Ukrajinac: “pro-fašizma”. Leleeee…
Na tekst Biljane Srbljanović, rođenjem Srpkinje, ali krajnje liberalnih stavova i djela, javljaju se kao kritizeri fanovi NSPM (nova srpska politička misao), postavljajući tekstove Antonića i Tirnanića (jer naravno sami nemaju ništa pametno za reći) . U tekstu Antonića se pominju Đorđe Vukadinović i ostali, pa je jasno što se od takvih protuva može očekivati. Pošto nemaju mudah otići na kosovo braniti barikade , ostalo im je da uređuju odnose u Srbiji i CG na način kako su te sulude glavudže zamišljale da se trebaju uređivati odnosi u svijetu. Veličinom nacije. Brojem popova i topova. Hiperprodukcijom slava…
Fašisti su šokirani kada im se kažu da su fašisti. Srpski fašisti su još specifičniji jer oni i dalje vjeruju da je Dimitrije Ljotić bio anđeo, Milan Nedić nedužno lane, a Đeneral Draža nevini bubuljičavi teenager…a svi su bili , dakako, ratni zločinci i inspiratori zločina.
Ipak su još veće legende neki učesnici u dijalogu koji vjeruju da će saradnjom sa njima dobiti neki novi kvalitet, kakav im samo treba da bi pobijedili decenijsku vlast DPSSDP. Onda imate i izbor. Biti sa Srbljanovićkom u stroju, ili gledati zadrigla Vukadinovićeva i Antonićeva tjelesa…
Slijepci…
Pošto sam samo ja kačio tekstove Slobodana Antonića i Bogdana Tirnanića, jasno je da je komentator Kozakmene definisao kao fana NSPM, protuvu, fašistu, profašistu (!?), seljobera, čovjeka “bez mudah” etc. :) Da bi komentator Kozak, lakše progutao knedlu mržnje prema jednom “profašisti” poput mene, izjavljujem:
– Priznajem da sam fan NSPM, i to prije svega zbog mog najdražeg profesora Slobodana Antonića.
– Priznajem da sam seljober po svim standardima kumrovačkog “univerziteta”.
– Priznajem da mi se nije grelo na kosovske barikade. Prepustio sam taj podvig većim patriotama od sebe.
Ostale stavke optužbe nisam razumio. Nikad nisam veličao svoju naciju (pa čak ni javno izražavao kojoj pripadam), nigdje se nisam bavio Ljotićem, Mihailovićem, Nedićem… Nisam razumio ni razloge zbog kojih sam optužen da sam fašista, protuva etc. Moja saznanja o značenju navedenih riječi, nisu bila dovoljna da bih shvatio razloge zbog kojih sam etiketiran istima.
Toliko o optužnici.
Prokomentarisaću i poslednju opasku komentatora Kozaka :) Ovu o mogućnosti izbora: U stroju sa Srbljanovićkom ili zadriglim tjelesima profesora Vukadinovića i Antonića.
Moja poruka, onima koji, uprkos svemu, razmišljaju o ovom izboru, glasi:
Preporučujem da mlađahno tjelese Srbljanovićke ostave ofucanom izabraniku srca njenog, a da o Vukadinoviću i Antoniću razmišljaju iz perspektive njihove sive moždane mase a ne njihovih tjelesa, kako to čini komentator Kozak čučuk Stana. Oni koji sumnjaju da je moja preporuka problematična, neka nategnu svoj razmišljajući aparat i pročitaju još jedared linkovani tekst Slobodana Antonića, prije nego izvedu zaključak.
:-D :-D :-D
“KAD ČUJEM REČ VIDOVDAN, ODMAH SE HVATAM ZA MUŠKOST”, sjajni kolumnisti E-novina: http://goo.gl/j2pmZ
Kako je to divno legendarni Tirke za Srbljanovićku primijetio: “Žena koja je postala klasik prije nego pisac”.
To mu ga je nešto nalik mlađahnom spisatelju Balši Brkoviću čiji je potonji roman postao kultan i prije nego se pojavio na tržištu :) Tako se moglo zaključiti iz reklame na TV Vijesti.
Istina je nedje izmedju.
Evo ‘nam’ malo Antonića, at his best :
“Питам се шта то има у негативном извештавању, током деведесетих, што га чини толико изузетним у односу на, рецимо, негативно извештавање из седамдесетих или из осамдесетих, па да се само због њега РТС мора извињавати? Које су то лажи, искривљавања, клеветања и манипулације, из деведесетих, тако посебне врсте, тако нарочите и тако изузетне, па да захтевају нарочиту изјаву у овој, 2011. години? Шта је то што се са Србијом десило у тој особеној деценији, па да УО РТС изабран 18. априла 2011. не може да отпочне са радом а да се о томе свечано и драматично не изјасни?”
Dakle, Antonić i Neon kao njegov idolopoklonik, ne vide ama baš ništa sporno u izvještavanju RTS, da bi se eventualno trebalo izviniti za to što su prethodnici radili . Naravno, Antonić Neon ne konsultuju pritom milionski auditorijum Srbije koji je ‘presudio’ RTS-u više puta zadnjih decenija. Najprije smanjenom gledanošću, da ne pominjem paljenja, kamenovanja i sl.
Mislim, ipak, da mi ova titula “idolpoklonik” ne pristaje. Makar i samo zbog drugarskog odnosa sa profesorom ;)
Usput, kako je drug Kozak zaključio iz navedenog citata da Antonić (i Neon) “ne vide ama baš ništa sporno u izvještavanju RTS”. Kamrad, jel` su vas to i logici podučavali na Višoj kumrovačkoj? Ajmo sve ispočetka: prvo prepoznajte premise, pa onda iz njih izvucite konkluziju.
Podrazumijeva se, etikete nisu premise. Osim ako vam mentor nije Lado Tajović.
Sramota je da se o ovome još uvijek diskutuje!
Pa pogledajte bilo koji početak dnevnika rts/tvcg od 91-9? – klasični fašizam at his best!
Slobodan Neon Antonić se ovako obratio Baranima i Crnoj Gori na Vidovdanskoj večeri, ovom zdravicom :
“Али, до тог дана чувајмо ову лучу слободе, која је остала још да гори у нашим грудима. Није узалуд речено да је Црна Гора српска Спарта. Имена оних двојице великих Спаратанаца и данас, после 2,5 хиљаде година, памтимо. Јер, то су имена поносних и храбрих људи. А имена свих оних пузаваца и чанколиза, који су љубили папуче Деспоту зарад пунијег трбуха, нико се више не сећа.
То је и ваша, и наша судбина. Да будемо часни, да будемо лучоноше слободе и да, када дође време, запалимо ватру слободе, велику ватру која ће сажећи и у пепео смрвити, и Молохов храм, и Молохове врачеве и Молохове деспоте. Колико је тај дан слободе билизу, а колико далеко, то засада не можемо знати. Али, Видовдан је дан када се духовно спремамо и радујемо том часу. Часу када ћемо рећи – Време је за слободу. Нека буде слобода!
И биће слобода.”
Dakle, da nestanemo ostali oko Vidovdana, kako nas kakva ‘spartanska’ štrkotina ne bi strefila…Ja odoh do Raguze, na kavu…
Jos jednom: “Vidovdanska beseda redovnog profesora” :-) :-)
http://goo.gl/j2pmZ
Pristaje ti ta titula, jer jesi. Ne mogu se sjetiti ko je prvi upotrebio termin “Umiveni četnik” , pa ni za koga…Al ti tako dobro ‘čuči'…
Inače, ovo pišem zarad “legendica” na ovom blogu koji nisu sljedbenici NOVE SRPSKE FAŠISTIČKE MISLI, niti bilo čega sličnog, ali im je palo na pamet da bi udruženje sa vama moglo donijeti nekakvu korist u demokratizaciji CG. Jedina korist bi mogla biti kakva usmrđena panaija , zaostala od Đurđica ili Svetog Ignjatija …
Ja taj želudac nemam…
Ako ti prije Raguze iskrsne kakva pravoslavna crkva, samo tri put pljuni, odi dva koraka unazad i pomisli na presvijetlu Biljanu Srbljanović.
Vječno inspiriran ovim pokušajima “umivenih”, ali ipak, četnika , da se predstave u intelektualnom svjetlu zainterisiranoj debiličnoj sljedbeničkoj javnosti, nalazim i boldovani citat urednika NSFPM , Đorđa Neon Vukadinovića (slava mu i milost), pa ga radosno dijelim sa vama, ‘draga braćo i sestre’ :
” Нажалост, светосавље и косовски мит су данас више фолклор (а у појединим екстремним случајевима чак и предмет мржње и исмевања појединих делова одрођене и/или погрешно „просвећене“ српске јавности), а мање продуктивне норме српског народа и, посебно, његове интелигенције. ”
Dakle, Đorđe žali što svetosavlje i kosovski mit nisu norme , već samo folklor…Đorđe bi da se svetosavči i kosovulja od kolijevke pa do groba. Malo je ovo sad. Jebeno malo. Nekako su mi draži oni prljavi, bradati likovi sa redenicima preko drobova, i kamama o pasu. Autentično izgledaju, koloritno na neki uvrnuti način. Kao dobra šumadinska prasetina u odnosu na neki fine dining pokušaj u Kragujevcu ili Novom Beogradu. Prasetina je cool, umiveni Četdomiri “smrde nečovještvom” ( poslužih se velikim srbijanskim pesnikom)
NSPM (Nosi Se u Političku Misao) by Tomislav Marković, http://goo.gl/skuhE
Kako sandjak pres veli?
Kozak kaže:
29. Oktobar 2011. – 18:22 u 6:22 pm
Vječno inspiriran ovim pokušajima “umivenih”, ali ipak, četnika , da se predstave u intelektualnom svjetlu zainterisiranoj debiličnoj sljedbeničkoj javnosti,
Ovo veli Kozak bosnjacki ekstremista , umiveni mujahedin.
Ako nemaš što reći, prilično bi bilo dobro da pališ ka mitskome in4s…
Tamo bi ispao ‘faca’ i delija. Ođe si budala.
Bojim se da Kozaka u Raguzi neko ne na*uzi zbog onijeh bokeskih legendica sto izginuse pucajuci po Raguzi i sto izmucise one jadnike, ni krive ni duzne po Morinju.
Kragujevački časopis „Pogledi” je početkom devedesetih promovisao borbu “Kraljevske vojske u otadžbini” za vrijeme Drugog svjetskog rata i radio na rasvetljavanju istine o četnicima Draže Mihailovića.
Miloslav Samardžić, osnivač tog časopisa „Pogledi”, za Pressmagazin:
“Biljana Srbljanović je kao studentkinja drame u „Pogledima” pisala kritiku. Bila je jako stidljiva. Da nije postala slavna, ne bih je se sećao. Nju je dovela Isidora Bjelica, kao svog „pulena” sa FDU, i nahvalila je kao „jednu od najboljih pripadnika naše četničke avangardne omladine.”
—-
Biljana Srbljanović, inače rodom iz Pljevaja, je neđe krajem ‘93 početkom ‘94. potpisala peticiju za puštenje Šešelja iz zatvora, a POTPUNO SLUČAJNO je, neđe u isto vrijeme njena serija “Otvorena vrata” prvi put išla na RTS-u Slobodana Miloševića.
wawy,
oduševljen sam tvojim argumentima protiv Biljane Srbljanović. Svjedoci kao što su Miloslav Samardžić iz “Pogleda” ili mitska sveremenska Isidora Bjelica , pa sve još zajedno sa jednim tako uglednim i dostojanstveno pravoslavnim dnevnikom kakav je “Press” su trenutno izbrisali moju volju za favoriziranjem Srbije kakvu bi željela šešeljeva kurvetina Srbljanović Biljana. Nema toga zemaljskoga suda koji ne bi tu fuksu momentalno osudio za izdaju i prevrtljivost kada ugleda taj spisak svjedoka i te tiskovne autoritete , poput Pogleda i Pressa. Ja mislim da sam neđe u Politici pročitao i da se karala sa Kostom Neon Čavoškim, pa čak i sa Veljom Ilićem. Od danas , Slobodan Neon Antonić i Ćetdomir Antić, uz prisustvo njegovog preosveštenstva Đorđa Vukadinovića, u mom životu figuriraju kao moralno – etički Panteoni…
I uopšte se ne šalim, ako si to pomislio zbog naglog obrta u mom pisanju. Oće to Srbi, ponekad. Ni sa tobom tako pametnim kakvog te je Isidora Bjelica donijela na svijet, se ne šalim, niti sa pravoslavljem, ni sa srpskom Spartom ( CG) …
Ostrogami…
Čučuk Kozak Stanin je hodajući detektor za fašizam i “profašizam” (sunce ti jbm!), protuvizam, umiveni četnicizam i…
Al je izgleda ostao bez baterija, čim me nije provalio.
Čučuk Stano, to sam ja – Vojislav Neon Koštunica /Šekijev alterego – ili jednostavno, po Đukanovićki: Šešelj u akademskom odijelu /
PRISAJEDINJENJE ILI SMRT!!!
Petar Kozak Luković :)
Mislim da ova priča sa Biljanom Srbljanović ima manje veze s nečim šovinističkim a više sa nečim drugim, jer đe su pare i moć – tu je i Biljana. Postoje izjave nedemantovane da je Ldp stranka koju podržava francuska obavještajna služba. Ona podržava i kosovsku vlasti, i crnogorsku. A Biljana je s ovim diplomatom (čitaj – špijunom). Znači da se povezala obavještajnim kanalima tim putom, preko Ldp-a.
A s druge strane, ako se pogleda njena karijera, ja nijesam primijetio da je imala ikakvih problema što se tiče režima Miloševićevog, jer je stajala uz njegove omiljene opozicionare – četnike, pa je onda viđela da puvaju drugi vjetrovi i postala svjecka, pa je uskočila u kosmopolitiske cipele, naravno đe su pare.
Skandal koji je izazvala prozivajući da je Tadić profitira od Đinđićevog ubistva je čisto djelo obavještajca, nema to nikakave veze sa njenim “umjetničkim viđenjem”, niti opredjeljenjima za koja vjerujem da ni ne postoje trenutno.
Ali je jasno da se apropo ovog teksta folira, s obzirom na to što je ona činjela sa pet godina više, i kakva je razmišljanja imala.
Ajde moj…
“Postoje nedemantovane izjave”…čije ? Urednika pogleda i Pressa , te Isidore Bjelice !!! Jorgovanke Tabaković !!???
“Nije imala probleme jer je bila sa četnicima”… kad i đe ?
“LDP, obavještajci, diplomate…” ….Kosovo, Crna Gora…
jedan od najbudalastijih komentara koje sam ikad pročitao. Ravan tekstovima u Srpskom Glasu Boke i Trećem Oku.
Ovim “BREZOBRAZNIM GANGESTERIMA NAZIJONALISTICKE ORIJENTACIJE”, predlazem PREOBRAZENJE,
da priznaju GRESKE IZ PROSLOSTI i ZABLUDE,
da se izvine BOGU I NARODU,
da mole za OPROST,
jer ce jednoga GRESNIKA POKAJNIKA bolje docekat nebeske sile,
nego 99 drugih BEZGRESNIKA, jer samo oni sto se KAJU, najbolje ZNAJU,
koliko su bili slicni, sa pojavom Satrovog ZILA NISTAVILA,
koji POSTAJE FAKTOR, kad pomenes ENGLEZE,
a toj se djeci ne cudim, kad su ih pravili sa OVAKVI naZijonalisticki obojenim q.rcevima.
Mene jedan bliznji rodjak (13 godina)umalo izbi oci sa TRI PRSTA, jer je Srbija pobijedila CGu, na moju terasu ispred moje kuce, njemu nista ne reko, ali sam mu ocu heba oca, sto ga nije bolje VASPITA, ali sa PINKOM&RTSom, je vjerovatno bio nemocan, znao sam da gasi vatru kod sina, sipljuci KEROZIN, obogacen sa 1000 oktana MRZNJE.
Kako nacionalisti da se preobraze kad nam “mondijalisti” zvuče kao fašisti? Od šovinizma ne vide ni šta čine ni šta govore, već podučavaju druge kako bi trebalo raditi. Pride su i nepismeni.
Gospodine Jankoviću preispitajte vi sebe, da bi razumjeli zašto hoće baš vama da izbiju oči sa tri prsta. Meni niko ne bode ni sa dva ni sa tri, ni pred mojom kućom, i na mojoj terasi, ni na Kalimegdanskoj terasi.
@Kako nacionalisti da se preobraze kad nam “mondijalisti” zvuče kao fašisti?
Slažem se, manijače ;)
KEROZINSKA ZA MOGA BRATA MILOVANA
Milovane ne avetaj, kerozinom vatru gasiš,
ti se se samo ođe sprdaš i gledaš da dušu spasiš.
Đe ode u zemlju tuđu, da odatle prcaš Vladu,
eh, da si mi u Nikšiću, imao bih neku nadu ……
Da, stvarno, sto se non-stop vraca u Dziberiju? Nije valjda da joj u Azerbejdzanu ne posvecuju dovoljno prostora u medijima??