Nakon što je gotovo deceniju ćutala zbog državnog okvira, sada ćuti zbog državnog sadržaja. Ako progovori, smatra da će ispljunuti sadržaj – najslabija grupa suverenista navodno će pomoći antidržavnoj opoziciji i ugroziti državu. Da li su oni u pravu ili je riječ o alibiju ili nesvjesnom sužavanju sopstvenog izbora?
piše: Stevo Muk
Prvo država, pa demokratija! Taj beskrajno ponavljani poklič suverenista iz predreferendumskog perioda još uvijek odzvanja u ušima. U tom projektu, više ili manje, glasno ili prećutno, učestvovala je gotovo cjelokupna javnost opredijeljena za nezavisnost Crne Gore. Rijetki suverenisti uspjeli su ostati suverenisti, a ne zaćutati pred nepravdom i nezakonitostima. Suma te i takve politike sadržana je u tekstu Jevrema Brkovića, objavljenom u Crnogorskom književnom listu (CKL) uoči referenduma.
Prvo državotvorna opozicija, pa smjena vlasti! Tako bi mogao da glasi novi poklič „najslabijeg“ dijela suverenista. Drugim riječima, tek nakon što se u Crnoj Gori opozicija formira po ukusu „najslabije“ suverenističke struje, moguća je i njihova podrška promjeni vlasti.
Nakon što je gotovo deceniju ćutala zbog državnog okvira, sada ćuti zbog državnog „sadržaja“. Ako progovori, smatra da će ispljunuti sadržaj – najslabija grupa suverenista navodno će pomoći antidržavnoj opoziciji i ugroziti državu.
Da li je baš tako ili je riječ o alibiju ili nesvjesnom sužavanju sopstvenog izbora? Odgovor na ovo pitanje zahtijeva konstruktivan i argumentovan dijalog. Od dijaloga na ovu temu, nikom ne može biti nanijeta šteta, a Crna Gora može imati koristi. Namjera ovog teksta je da postavi neka dodatna pitanja koja taj dijalog mogu učiniti kvalitetnijim.
Nema sumnje da je današnja politička opozicija daleko od idealne – niti ima nesporan stav o nezavisnosti Crne Gore, niti jasnu evroatlantsku orijentaciju. Uz to, daleko je od profesionalne, dobro organizovane, strateški profilisane organizacione strukture.
Istovremeno, činjenica da ogromna većina Crnogoraca glasa za Demokratsku partiju socijalista i SDP, mora (makar SNP i PZP, ako su im javno proklamovani ciljevi identični sa stvarnim željama) zabrinuti i navesti na promjenu strategije političkog djelovanja.
Naravno, niko ne može očekivati da će značajniji broj suverenista glasati za opoziciju dok se ona jasnije ne profiliše kao građanska, za koju je državnost nesporna i koja ne dovodi u pitanje bitna obilježja državnosti. S druge strane, teško je očekivati da bi se u nekom doglednom periodu postojeća opozicija mogla transformisati da u cjelosti bude po ukusu „najslabije“ suverenističke struje.
S druge strane, uređivačka politika, novinarsko izvještavanje, javni istupi, programske aktivnosti, nacional(ni)istički incidenti viđenijih novinara, intelektualaca, pisaca, koji pripadaju „najslabijoj“ suverenističkoj struji, govore o nesposobnosti da se odvoje od cjeline Pokreta za nezavisnost (što najprije pretpostavlja jasan otklon od Đukanovića i njegove porodične i poslovne imperije), pod parolom da borba još traje i da posljednja bitka još uvijek nije dobijena, ali i da identitet Crne Gore i građana Crne Gore posmatraju izvan nacionalne matrice najbrojnijeg naroda.
„Najslabija“ struja suverenista ne razumije da se država najbolje čuva dobrom vladavinom, jakom ekonomijom, a ne latentno nasilnom identitetskom politikom koja sa pozicija većine, pozicije moći želi da rješava sve istorijske nepravde. „Najslabija“ struja suverenista ne razumije da je ova vlast imala obavezu da Crnu Goru učini prihvatljivom zajednicom za referendumsku manjinu, a ne da manjinu ispravnom nacionalnom politikom privede k željenom političkom, nacionalnom i jezičkom identitetu. Da je vlast činila tako, danas bi broj građana koji visoko uvažavaju nezavisnost Crne Gore bio daleko veći, umjesto što je tek neznatno veći od onog prije pet godina.
Trećem dijelu, „najslabijem“ crnogorskih suverenista raspoložive su različite opcije.
Prva, da podstaknu procese raslojavanja u Demokratskoj partiji socijalista, na način koji bi jedan dio DPS-a približio demokratskim vrijednostima za koje se zalažu.
Druga, da podstaknu transformaciju Socijaldemokratske partije u opozicionog faktora, demokratski opredijeljenog i identitetski prihvatljivog.
Treća, da podstaknu jasniju procrnogorsku identitetsku profilaciju Pokreta za promjene (moguće i SNP) što bi podrazumijevalo pokušaj povratka PZP na poziciju iz 2007. godine, odnosno vremena usvajanja Ustava Crne Gore, odnosno radikalnu transformaciju identitetske politike SNP.
Četvrta, da formiraju novu političku partiju i/ili ujedine/pridruže postojeće vanparlamentarne suverenističke partije, grupe i inicijative.
Peta, da bez obzira na politički raspored snaga, govore javno, snažno, kontinuirano i glasno o karakteru ove vlasti (i opozicije), ukazuju na nepravde i nezakonitosti i traže odgovornost i transparentnost na svim nivoima.
Šesta, da ne govore o bilo čemu drugom, osim o pitanjima identiteta. Ova opcija je istovremeno i najlošija od svih. Ako se opredijele za taj izbor, prije ili kasnije (ako već nisu) skliznuće u prostor crnogorskog nacionalizma i postati privjezak najnazadnijih snaga unutar same vlasti.
javniservis.me 
wtf… o čemu priča ovaj lik…
GLASAM ZA SEDMU OPCIJU, JER KAD OVAJ NUDI OPCIJE ZNAM DA IM JE ROK TRAJANJA ISTEKA.
Prijatelju ti su gradjani glasali na referendumu i samim tim dali mu legitimitet da je demokratski, nije bilo uredu proglasiti ih neprijateljima odmah posle referenduma i do dana danasnjeh su ostali neprijatelji i bice pod stalnim pritiskom da postanu prijatelji. jedini nacin kojim se moze dokazati da nisi vise neprijatelj drzave jeste uclanjenje u SDP, to je proces kojim se skidaju “sramne etikete” neprijatelja drzave i nametnutih identiteta.
SDP je kriminalna organizacija, koja urušava integritet, slobodu i sigurnost građana Crne Gore time što direktno sprječava lustraciju ratnih zločina. A, đe su tek ministri? Ojha! Po perfidnosti i licemjerstvu su gori od DPS. Crnogorstvo je samo maska, nacionalni predznak je prijetnja svima koji se usprotive politici DPS, čitaj kriminalu.
Ništa ja ovo ne kapiram…ko je ovđe ”naslabija suveristička struja” ?
α) Za DPS glasaju činovnici državne i javne uprave i njihove porodice. Zbog “nacionalnog kursa” koji su odredili M. Đukanović, B. Mićunović i C. Subotić većina glasača je suverenistički orijentisana. Da je pomenuta trojka uhvatila drugačiji kurs, recimo prisajedinjenja Srbiji, podrška DPS-a ne bi bila manja. Riječ je o cirka 90.000 glasača (DPS navuče još 30.- 40.000 raznim trgovaćkim mahinacijama.
β) Nijedan referendum, i nijedni izbori ikada održani u Crnoj Gori nisu odrazili realnu volju građana Crne Gore. Svi izbori i svi referednumi bili su štimovani od strane vlasti.
γ) ” viđeniji novinari, intelektualci, pisci, koji pripadaju „najslabijoj“ suverenističkoj struji” mahom su produkt režimske pretorijanske garde (U.D.B.A).
Da sam u krivu – zar bi “viđeniji novinari, intelektualci i pisci najslabije suverenističke struje” ćutali ili saučestvovali u svim predreferendumskim, referendusmkim i postreferendumskim prevarama režima? Odnosno, da li bi, kao takvi – nacionalšovinisti – bili “viđeniji”?
δ) “Šesta, da ne govore o bilo čemu drugom, osim o pitanjima identiteta. Ova opcija je istovremeno i najlošija od svih. Ako se opredijele za taj izbor, prije ili kasnije (ako već nisu) skliznuće u prostor crnogorskog nacionalizma i postati privjezak najnazadnijih snaga unutar same vlasti.”
– Pa zar se to već ne dešava?
ε) “niko ne može očekivati da će značajniji broj suverenista glasati za opoziciju dok se ona jasnije ne profiliše kao građanska, za koju je državnost nesporna i koja ne dovodi u pitanje bitna obilježja državnosti.”
– Opozicija nije jedinstvena. U opoziciji ima (ili je bilo) stranaka koje su, ako tako može da se kaže (ultrasuverenističke). Suverenisti su imali 15 godina fore da glasaju za LSCG, i dokažu da su većina. Ali se to nikada nije desilo jer je u Crnoj Gori svaka priča o suverenističkoj ili unionističkoj ideologiji idiotizam pošto je u feudalnim državama postoji samo jedna ideologija: Volja gospodara.
Za kraj, imam pitanjce za autora: Da li vjeruje da bi njegova NVO dobila ovoliko love koliko je minulih godiona, da nije bio deklarisan kao suverenista?
Izvinjavam se što je ovaj komentar postavljen kao replika Maestru. Komentarišem isključivo Mukov tekst.
uh, posebno ti je dobro ovo krajnje pitanje…
Dopala mi se ova Mukova analiza, ali i ovaj Neonov šamar je odličan!
:-)
Evo jednog britkog komentara kolumniste Javnog servisa i Dnevnih novina oji savršeno pristaje temi kojom se pozabavio Muk.
Milovan Vukov Jankovic 23. Septembar 2011. – 21:27 u 9:27 pm kaže:
STARA BABA U BALJEGU GATA, KOLIKO JE RANKO IMA SVATA
Crna Gora pocijeva na dvije noge od mosta, Ranka i Mila, Ranko bi bez problema mogao da pozove na veceru ili konsultacije provjerene Crnogorske intelektualce, ali je problem Milo i DPS, koji nije homogen, i prije ili kasnije predstoji obracun u DPS, a razloga ima nacijonalnih, pravnih, ideoloskih, vjerskih, ali taj CIR nije sazrio i opasno je rezat zdravu capru dok se gnoj ne skupi na jedno mjesto i pod pritiskom tezine tijela ne izcuri blicu zadnjice, jer ako se prosiri u cijelom ORGANIZMU moze doc do sepse, a sam Ranko bez Mila i kakvog takvog DPSa, bi bez jedne noge od mosta, mogao da dozivi sudbinu Beranskoga i ceka popravku, pisanje uz vjetar kod takve snage SJEVERNIH VJETROVA, CGi organizam bi moga da poklekne od najmanje prehlade od popisanih opanaka, jer ona Hvala Bogu uvijek slize od nogu, i na NOS nam iskace svakih 30-40 godina. Grdno se varaju OPTIMISTI, da se CRNA GORA stabilizovala i da moze otvoreno da bajraci sa CRNOGORSTVOM, mi smo SO U OCI BLIZNJIMA, ne moram dalje odit od rodjaka preko potoka, ne dao nam Bog ono sto zele Crnogorcima, Albancima, Muslimanima i Hrvatima. Jedini nacin da se HOMOGENIZUJEMO, je jos jedan zakon VLADE SRBIJE, kao onaj Vladana Djordjevica koji je zabranio naseljavanje Cigana i Crnogoraca na teritoriju Srbije, mozda bi nasa braca progledala i sagledala razlike i specificnosti CG.
Pošto mi Stevo ne odgovara, zaključiću citirajući legendarnog Blaža Davidovića:
“Pa, to je Crna Gora. Dođe mi, bože mi oprosti, da citiram čak i Tuđmana kad je razočarano rekao ” Ima naroda, nema ljudi “. Mi smo taoci, kidnapirani smo, mi smo zarobljenici takozvanih boraca za samostalnu državu Crnu Goru. Koja nije ni samostalna. I sad će nas jebati u mozak i u džep jedno 707 godina, prvo nas, pa našu đecu, Šjutra njihovu đecu i sve tako. Ako ova Država ikad bude računala na mene, bit će u minusu. Kao i do sada.”
Stevo Muk: “Nema sumnje da je današnja politička opozicija daleko od idealne – niti ima nesporan stav o nezavisnosti Crne Gore, niti jasnu evroatlantsku orijentaciju. Uz to, daleko je od profesionalne, dobro organizovane, strateški profilisane organizacione strukture.”
Господине Мук,
с вашом другом реченицом се слажем.
С првом не слажем, јер примједба- “неспоран став о независности” би био мотив за реакцију уколико би било ко од опозиционих политичара ишта проговорио о условима за промјену државности Црне Горе датим у њеном Уставу.
Дакле државност је неспорна! Да је спорна, елементи промјене Устава и државности, самим тим, би први дошли на ред! Не?
Да вам напоменем,
за промјену државног стауса Црне Горе је било потребно да за то буде 55 одсто грађана Црне Горе. Ипак, морало је изаћи више од 50 одсто грађана.
По садашњим нормама Устава, при истој излазности, а већ сада је излазност битна?!, је потребно цијелих 69, 4 одсто грaђана да буду за промјену државности.
Услов више није да мора изаћи 50 одсто грађана, већ 60 одсто грађана, али да при тој излазности СВИ буду за промјену државног статуса. Један је био против, остали могу да беру шампињоне, јагоде, копају кромпир, али им је све било узалуд.
Дакле, господине Мук, ова прва реченица не стоји.
Neon-e,munjo nebeska!
Господине Мук,
да ли сте примјетили у мом прошлом коментару да сам предочио како се правила игре мијењају у трку.
И да је завршетак те трке био недемократски. Демократија, као воља већине, се претворила у недемократију, као немогућност већине, ако она теоретски икада буде, да било шта важновпромијени.
Нисам примјетио да је ико из опозиције, или из НВО сектора направио било какав осврт на ту димензију Устава.
Зато се сви ваљају у жабокречини, која је перцепција из угла недостатка елементарне логике.
Дакле, или су сви купљени, или су сви ограничени. А у ово друго је тешко вјеровати.
Ako je tekst vjerno prenešen, a ne treba sumnjati previše u to, ovo je jedna od najžešće napisanih budalaština iz pera neutralnih analitičara, koju sam možda ikada pročitao. Ovo je za minus 1. I tema, i stil i krajnja namjera teksta.
Počeću od kraja . Zadnji pasus je besmislen. Trebalo je stajati da : mogu govoriti o bilo čemu a NE govoriti o identitetskim pitanjima ( makar je tako pozicionirao fabulu teksta autor).
Muk spominje, ustvari obrazlaže poziciju nekakve ‘slabe’ suverenističke grupacije, otprilike tamo stavljajući sve one koji nisu na javnoj sceni podržavali ili bili u DPS, a glasali su za nezavisnost. Kaže da su oni ćutali sve vrijeme (apsolutna neistina) dok je Đukanović harao crnogorskim prostorom. Prava je istina da nisu oni ćutali, već da su jako malo uradili kroz lični angažman da se to ne desi. U te spada i Muk, koji se javlja kao Halejeva kometa, a krcka orahe sigurnosti odabranog NVO sektora.
Sam je spomenuo kao jasne sistemske neregularnosti na opozicionoj strani, koje su bez sumnje tako značajne da ne postoji šansa da ih iko razuman i dobronamjeran može prenebreći, a opet Muk kao traži da se ‘nastavi’ borba protiv DPS-a.
Muk, odjebi , zajedno sa svim analitičarima koji ‘sa strane’ pokušavaju nagovoriti građanstvo da se bori kontra vlasti, čekajući i nadajući se da na talasu te borbe profitira kao neko ko je tako nešto ‘podržavao’ ; tamo neđe davno u nekim kolumnama. Zasuči rukave sokole, osnuj stranku, pokret, što te volja; pa da vidimo koliko znaš i umiješ.
Ovo važi i za sve ostale ‘subjekte’ ( kurajbere i kurajberke) koji u NVO sektoru ( VIP zona na tribini) laju i kevću kontra vlasti, bez ikakve odgovornosti. Svako takav ko se ne legitimiše ulaskom u neku političku stranku, ili osnivanjem neke takve organizacije koja bi se odmjerila sa DPSSDPOM na konkretnom mjestu (izborima) je stopostotna politička šmizla i zentara prvog reda. Bezvrijedni olajavači, često dobro plaćeni za tako nešto. petopozivci, koji na kraju završe u nekom od parlamentarnih odbora…
Muk,uMUKni, ili se bori…I budi spreman da izgubiš. A to da je DPS loš i poguban zna i moja pokojna baba Stane iz sjene zagrobnog života.
Неон је направио одличну анализу гласачке машине ДПС-а.
У Муковом тексту добро је анализирано “опозиционарство” неких суверенистичких кругова, који се још увијек нијесу ослободили оне максиме – “Држава, па демократија”. Након свега, исправније је рећи да се у суштини радило о “Мафија, па демократија”. О овим стварима, као и могућностима заједничког анти-режимског дјеловања написао сам прије пар дана коментар.
Јесте, господине Јанковићу, “бездушне пустиње владају Црном Гором и институцијама У Црној Гори”. Они доносе законе, контролишу милицију, судове, затворе. Права су питања – именовање тих бездушних пустиња које непрестано владају и пљачкају, и на који начин се покренути у успостављању правде и владавине права.
Што се тиче именовања, то није компликовано и то не треба избјегавати – ради се о ДПС-у и СДП-у, у спрези са организованим криминалом, неким домаћим и страним тајкунима, још неколико породица и кумова. Нико од тих појединаца и ентитета не може претендовати да учествује у будућој демократизацији земље. Они су примарни проблем друштва, они само треба да оду а кривично одговорни међу њима да изађу пред лице правде.
На који начин их приморати да оду господине Јанковићу, на то питање треба одговорити. Моје је мишљење да треба направити неку конвергенцију интереса разнородних анти-режимских субјеката, неку листу са најмањим заједничким садржаоцима демократске провенијенције, и у том процесу занемарити неке крупне, наизглед непремостиве разлике. Након одласка пошасти са власти, ваља се позабавити повољним решењима за те крупне разлике, све у духу владавине права, поштовања људских права и једнакости. И све у духу разумних компромиса, чији би резултат био да се сви у овој држави осјећају као своји на своме, слободни.
Неки други, који сами себе сматрају опозицијом, не сматрају да је режим примарни друштвени проблем, већ да је то нека етничка заједница у оквиру друштва (или више њих) и они су спремни у сваком тренутку да пруже помоћ режиму уколико буду угрожени неки “виши интереси”. Уочавају константну “спољну опасност”, острашћени су у одбрани неких кључних “достигнућа” независне државе и спремни су да у тој одбрани жртвују многе демократске принципе. Жељели би да смијене режим, “који је коруптиван”, али прихватају готово све његове “тековине”, од којих су многе недемократске или дискриминаторске.
Мислим да ти други заправо нијесу опозиција, они су само резервна варијанта режима. Мање-више исто, само другачије паковање.
Bilo bi zanimljivo čuti kako bi se demokratija mogla ostvariti van institucija države, prije nego što se ona konstituiše. To će sigurno znati objasniti zagovornici ideje : Daj što daš od Velike Srbije, pa demokratija!
Muk je inače ovo pisao da bi se dopao njima, sebe označio kao multi kulti praktika, da bi ispao antivladin kadar, i da bi nešto napisao i uradio ove sedmice . Možda ga objave i u DAN-u na ćirilici. Pored kolumne Mraovića ili Čedomira Antića…nova srpska demokratska misao…a stari problemi…sa pameću.
Посљедњи примјер глупости која извире из тзв. суверенистичког опозиционог амбијента (или се ипак ради о прорачунатом понашању, опортунистичком, заиста није лако докучити) можемо пронаћи у најновијој колумни уредника “Вијести”, извјесног Рудовића. (Дигресија: да ме неко не би прогласио пристрасним, истичем да тоне глупости свакодневно извиру и у оном бројнијем опозиционом амбијенту, који је био за заједничку државу).
Дакле, што би рекао један мој пријатељ: шта је Глупости сада пало на памет? Па, маестралан закључак у тексту. Глупост мора оправдати очекивања, сопствену репутацију и реноме, те посебну пажњу треба посветити закључку, који се ипак мора издвајати, мора бити необично глуп. Надмашити у глупости бар за три копља од преосталог дијела текста (који, истини за вољу, и није превише глуп колико баналан, тако да мисија глупог Закључка није компликована). Али идемо редом, до Закључка треба доћи.
Елем, млађани Рудовић нас у колумни “Враголан” обавјештава о грешкама бившег премијера (како га он искључиво ословљава): о хушкању на рат почетком деведесетих, о уступању већег дијела црногорске привреде Русима, о опасности да ЦГ постане попут недемократске и диктаторске Русије, у којој не постоје слободне и независне институције (другим ријечима, као да су код нас слободне и независне тренутно), о Ђукановићевом изненадном лобирању против пута у ЕУ (у вези чега Рудовић још увијек исказује сумње, и оставља наду да Мило ипак неће коначно преузети анти-европски курс; “можда заслужује још коју шансу, па ће врло брзо бити јасно што смјера” – резонује млађани Рудовић Неђељко)… Затим колумниста истиче и “све добро што је (бивши премијер) урадио за Црну Гору”, а што би могло бити угрожено наметањем анти-европског пута. Већ овдје се назиру премисе “маестралног” Закључка. Па добро, нећу више да давим овим стварима (а просјечни читалац пи се упитао: шта је ново овдје речено?), већ да одмах скокнемо до дугонајављиваног Закључка. Ево га:
“Bivši premijer još može da bira da li će njegovo ime u udžbenicima istorije zauzeti mjesto pored onih koji su uzdizali svoju državu ili onih što su pokušavali da je unište, prepoznatih i po tome što je njihova imovina rasla dok je Crna Gora propadala. Da klizi ka ovoj drugoj grupi, vidi se i po tome što je, kao što je nekada propagirao srpski, sada gustira crnogorski nacionalizam, nadajući se da će, predstavljajući sebe jedinim pravim zaštitnikom Crne Gore, sačuvati vlast, odnosno svoj i novac sebi bliskih osoba. Takve „vragolije“ bi Crnu Goru skupo koštale, a bivšeg premijera najskuplje.”
???
Бивши премијер још може да бира…??? Да ли да буде херој??? Он “клизи” ка групи оних који које није брига за ЦГ, већ за сопствену имовину???
Треба му дати нову шансу???
Након 20 година непрекидне владавине, коју сада наставља из сјенке, можда се опаметио, можда опет преузме званично кормило и усмјери друштво на прави пут? Може да бира? Још…? Да му се да још мало кредита, још једно 20-ак година владавине, па да видимо како ће се показати? Ако одабере прави пут, ето Хероја у уџбеницима историје, је ли тако?
Ужасне су ово ствари. Нико нема права да се овако изругује покушајима демократизације друштва. Заправо овакви текстови су најбољи показатељ да ово друштво никада у својој историји није искусило демократију.
Након свих непочинстава посљедњег балканског диктатора, поткрадања народа, бављења криминалом у свим могућим његовим појавним облицима, генерисањем подјела у народу за што дуготрајнији опстанак на власти, итд, итд. – неко из тзв. суверенистичког опозиционог (медијског) амбијента се усуђује да диктатору нуди нови кредит, нови почетак, нову шансу? Иако је очигледно да је његово извођење пред лице правде conditio sine qua non демократизације државе.
Да може да бира? Свака нам част…
Можда сам ипак све погријешио у поставци коментара. Можда се ипак не ради о глупости колумнисте, већ о опробаном традиционалном, дјелотворном опортунизму. То је ипак логичније и природније за ове просторе.
@Perfect
Pročitao sam jutros komentar/kolumnu Neđeljka Rutovića i ostao bezazeknut. Da ne bih ponavljao ono što ste Vi već naveli, potpuno sam saglasan sa Vašim komentarom.
I poslije svega, jedan od urednika “Vijesti” smatra da za Djukanovića nije kasno da se popravi i uđe u užbenike istorije! Perverzija.
Pošto se ovdje govori o Mukovom tekstu , moglo se primijetiti da se Muk ‘rudovićevski’ takođe nada kako se djelovi DPS-a i SDP-a mogu i moraju promijeniti nabolje:
“Prva, da podstaknu procese raslojavanja u Demokratskoj partiji socijalista, na način koji bi jedan dio DPS-a približio demokratskim vrijednostima za koje se zalažu.
Druga, da podstaknu transformaciju Socijaldemokratske partije u opozicionog faktora, demokratski opredijeljenog i identitetski prihvatljivog.” (citat MUK)
Da ne spominjem kasnija nadanja u promjenu opozicije…
Ah, sad ukapirah da je ovo tema za identitetske zajebancije…
Eo malo Primjera čojstva i fašizma, u korist Mafije naravno:
http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/39257-politiari-eree-na-jezik.html
Вук Мићуновић – да ве нешто речем |08.10.2011. 13:06:58
Нешто ћу ве рећ на овије начин, из некије књиге, како бе ме што бољије капирали мисионари на Сорбону и добрије чико Тутанкамон.
И структурније, и генецкије и комуникативније кринтеријум – а то су богоми три једина лингвистичкије и социјолингвистчкије релеватна кринтеријума у одређење индетитета једногаје језика – јасно покажују да се у Црну нам Гору не мере говорит о некакије посебније црногорски језик. У недостатку лингвистичкије, црногорски језик оће се у Црну нам Гору васпоставит узпомоћ политичкијех кринтеријумах.
Ето, шћео сам само да ве поменем ову ствар. Живјело нам свима с’ и ж’, а највише ми је жа’ те се оно з’ није ижљегло, но га вријеме иж'ело.
*
*
Btw, nova tema na sajt… Sjajno, sad i vizuelno liči na Pcnen.
“Ako ova Država ikad bude računala na mene, bit će u minusu. Kao i do sada.”