Reagovanje na tekst Nemanje Tepavčevića: “Zauzimanje praznog prostora”
piše: Marko Milačić, naslov: “Mit o Evropi”
Moraću vas razočarati, ali ni u ovom odgovoru neću ponuditi niti jedan, kako se to kaže – argument. Radije se služim logikom, kao što nas je sve učio Hegel. Iako pišem magistarski rad na temu o kojoj pričamo, a zove se – Lisabonski ugovor – institucionalna kriza EU , i mogao bi ponuditi poneki maleni dokaz – ne želim. Mislim da je togo dovoljno čak i u komentarima ovog portala, na temu o kojoj pišemo. Komentatori su izdvojili odlične sekvence i pisanog i video materijala. I već uradili posao umjesto mene. Zahvaljujem.
Naslovljavate – Zauzimanje praznog prostora. Odgovaram potvrdno i u tome ne vidim ništa loše. Naprotiv. Uviđam da je neophodno zagaziti u taj kako sami, potpuno tačno kažete – prazan prostor ( mada ne potpuno, naravno ). Makar malo proći kroz njega. Za vas bih mogao reći nešto suprotno, i po meni više zabrinjavajuće – Zauzimanje dupke punog prostora. Govorili vam išta to jednoumlje, samo po sebi ? Nije li neprirodno ? Nije li to problem ? Komformizam.I to je ono što me obeshrabruje. Naime, mlad i obrazovan momak kao vi, treba, prema uzusima neke nikada nenapisane a itekako proživljene i stvarne istorije mladalaštva i buntovništva, da se opire, da negira, da sumnja, da poriče. A vi ? Vaša priča se ne razlikuje od priče bilo kog, za to plaćenog, briselskog – šrafa. I oni u Briselu blago kritikuju Evropu. Blago pljuckaju po njoj. Ovlaš je prozivaju. I ovi naši, kritikuju naše domete. Duško Marković ne spori da je organizovani kriminal problem države naše. Ista matrica koja za cilj ima samo i samo održanje postojećeg sistema. Na oba nivoa. Licemjerje.
Kažete da je u Evropi u modi euro-skepticizam. Na prostoru o kom sam ja govorio – nije. A to je Crna Gora. Važna stvar – ako je, kao što kažete, u Evropi, kod mladih, u modi euro-skepticizam – kako to da je zvanična politika svih tih država u kojima preovladava, kao što velite – euromržnja, ipak izrazito euro-optimistična, eurofilska ? Demokratija ? Ono što preovladava, rekao bih ipak je euro-ravnodušnost. Te dvije struje, ( euro-skepticizam i euro-ravnodušnost) svakako ne korespondiraju sa onim što se plasira sa zvaničnih, državnih, evropskih adresa. Uzurpatorstvo.
Postavljate pitanje – Zašto opozicija mora da oponira zvaničnoj politici Vlade koja teži članstvu u EU? To je strateški cilj države Crne Gore, a ne vladajuće structure. Ponoviću – to je strateški cilj Crne Gore, a ne vladajuće strukture. Prije svega strateški cilj svake države, je strateški cilj – vladajuće elite. To je politika. Medjutim ono što me je natjeralo da izdvojim ovo pitanje je – mirenje i ćutanje. To je i jedan od glavnih razloga za pisanje teksta Evropo, ljubavi moja. Opozicija mora, gospodine Tepavčeviću, da nudi alternative, kako bi građani mogli da biraju. Demokratija. Ako svi misle isto, rekoše li davno – tu niko ne misli. Dakle, nas koji se pokušavamo baviti javnim poslom, nas koji se trudimo da postanemo intelektualci ne treba da intresuju strateški ciljevi. Naprotiv. Njih prije svega treba da napadamo jer su – strateški ciljevi.
Pišete – Danas ni u euroskeptičnoj Britaniji ne postoji ogromna razlika između Laburista i Konzervativaca po tom pitanju. U prevodu – ni u Britaniji nema opozicije po pitanju Evrope, iako je u pitanju država u kojoj caruje euro-skepticizam. Treba li to da nam bude reper ? Mjerilo ? Norma ? Da li je to demokratija ? Idemo li po to u Brisel ? Anti-demokratija.
Navodite – Složiću se sa Vama kada kažete da postoji jednoumlje po pitanju članstva naše zemlje u EU. Međutim, to ne znači da nam je potrebna masa onih koji će kočiti svu EU priču, jer šta nam zaista ostaje kao alternativa? Iskoristili ste veoma indikativan termin – kočiti. To je taj stav, to je taj ustaljeni način razmišljanja protiv koga sam se borio tekstom. Etiketiranje. Jednoumlje. Bezalternativnost. Markuzeovski rečeno – jednodimenzionalnost. Kritiku poistovjećujete sa kočenjem. Da, da i da – potrebna nam je masa onih koji će da kritikuju. A to nije kočenje. Ili jeste ? Siguran sam da jeste, jeste u toj i takvoj Evropi, jeste kod ljudi koji slično misle kao Vi i možda kod onih koji uopšte ne razmišljaju. Nekritičnost.
Smatrate – Čini se da Vi želite Crnu Goru vidjeti kao balkansku Švajcarsku. Znate i sami da je taj argument iznešen i bezbroj puta, te da nema nikakvog utemeljenja u stvarnoj geostrateškoj konstelaciji – Crna Gora nije niti će biti Švajcarska. U tekstu sam pomenuo zdravi idealizam. Veoma intresantno – kažete niti će biti. Znate zašto neće nikada biti ? Zbog takvog stava koji promovišete. Tog pesimizma. Anti-idealizma, koji vjerovatno želite da opišeta kao – realizam. Kao real-politiku. Bilo bi to moguće kada bismo to željeli. Kada bismo to stavili kao alternative. Kada bismo o tome razmišljali. Kada bi o tome pričali. Ali, o tome se ne priča. Nije politički korektno. Ne uklapa se, kako rekoste u strateški plan. Ćutanje. Cenzura. Najgore – autocenzura.
Spočitavate – Iznosite nacionalističku priču o gubljenju suvereniteta ulaskom u EU. Nacionalistička priča ? Zašto bi to bila nacionalistička priča ? Ali uzmimo da jeste. Šta je tu loše. Nacionalista sam – volim svoju državu. Brine me njen put. Mislim. Kritikujem. Nacionalistički ili ne ? Prije će biti da je to ne nacionalistička već istinita priča o gubitku suvereniteta.
I sami priznajete, što bih ja odgovarao – Vaš stav o gubitku suverenosti je djelimično tačan i to je nepobitna činjenica, ali je on otrovan. Njime se sije sjeme destruktivnog nacionalizma, tačerizma, klausizma i drugih njegovih oblika. Moram priznati ova rečenica je najsimpatičnija od svih. Zbog nje sam i odlučio da odgovorim. Prije – da produbimo raspravu zbog onih koji nas posmatraju i čitaju.
Veoma znakovit dio. Rečenica – dokaz čitave moje priče. Rečenica – argument. Rečenica – ključ. Prevešću je pa će biti jasnije – Tačno je, izgubićemo suverenitet ali o tome se ne smije pričati! Otrovno je. Destruktivno nacionalistički, kažete. Nije ovdje problem u vama. Vi ste samo preovlađujući tip modernog euro-optimiste, kakvog sam imao pred očima dok sam slagao redove koje su nas naveli na ovo ćaskanje. Nije otrovno to što sam ja kazao, jer je, sami ste rekli – tačno. Otrovno je to što kažete da je to otrovno. Otrovno je što se istina ( Smijemo li pomenuti tu riječ ? Da li je političko-briselsko-evropski korektna ? ) odbacuje zarad višeg cilja. To me sjeti na Hitlera. Na Staljina. Istinito je otrovno ? Ili je, gospodine, otrovno ovo sve što je istinito ?
Pominjete Vaclava Klausa. Opisaću vam jednu intresantnu scenu. Po meni značajnu. Scenu fenomen. Nedavno dok sam boravio u Austriji, na seminaru u Albahu, prisustvovao sam predavanju narečenog čiče. U centru duha euro-optimizma ( gdje sam i održao krajnje skeptični govor koji se može naći na mojoj Facebook stranici ) i euro-tehnokratizma, u Albahu, Klaus je govorio radikalno euro-skeptično. Anti-evropski, rekli biste Vi. Većina mladih koji su slušali njegov razgovor sa Erhardom Busekom, i koji su boravili tamo – nalik je vama. Evropa, Evropa, samo Evropa i ništa osim Evrope. Postavljali su mu i oštra pitanja, na trenutke ispod pojasa. I znate što se dogodilo na kraju, u holu ? Trčali su da se fotografišu sa njim. Kao sa Džordžom Klunijem. Nije se moglo doći do Vaclava Klausa. Znate zašto ? Jer je Klaus – ime. A vi ga stavljate u negativni kontekst. Smještate u destruktivni nacionalizam. U otrov.
I još nešto, kada sam kod Albaha. Nakon mog krajnje anti-globalističkog, euro-skeptičnog i čak anti-albaškog govora ljudi su prilazili, ne u malom broju da mi čestitaju. Ne govorim ovdje o kvalitetu govora, već o temi i zauzetom stavu. I znate li što je bila najčešća opaska – rekao si ono što većina misli. Što znači to, gospodine Tepavčević? Karijerizam mladih . Komformizam. I prije svega – strah. Da li tome težimo ? Demokratija ? Idemo li po to u Brisel ?
Dalje, pišete – Takođe je jeftina i demagoški zadojena priča o tome kako je region ex-YU od većeg značaja za EU, nego EU za nas. Znate i sami da je cijeloj Evropi dosta priče o nerješivim problemima Balkana, o nebrojenim aferama, nekulturi i sveukupnoj zaostalosti. To je tačno, ali samo na površini. Ne mislite valjda da je Evropa, ta stara prostitutka, kako je nazva jedan ne mali um, zabrinuta nama zbog nas. Zbog naše kulturološke i sveukupne zaostalosti. Zbog naših nedostataka. Zbog naših mana. Druge muke njih muče. Njih brine – Telekom, Elektroprivreda, Rudnik uglja, Jugopetrol… Dakle, više njima trebamo mi. Oni nama trebaju površinski, mi njima dubinski. Mi bi bez njih i mogli postići naše ciljeve, oni bez nas nemaju teritorije. A teritorije su ograničen resurs. Kada kažem nas mislim i na sve susjede ali i šire. Globalni primjer i matrica – Libija.
Pred kraj vam preporučujem da agilnost koju pokazujete u odbrani Evrope preusmjerite na teme koje nas muče mnogo više od te, a to je, kako rekoh, mafiokratija oličena u Milu Đukanoviću i njegovim oligarsima koji su nam najveća prepreka, ne na putu za Brisel, već na putu za bolju Crnu Goru. To što ste rekli, negdje u komentarima, da ne želite ovu vlast da nazivate mafijaškom jer nemate dokaza – ne bih komentarisao. Ako već sami nijeste shvatili da je riječ o mafiji onda vas upućujem na sve brojeve Monitora. Ima tu da se čita. Tamo ćete naći argument i dokaze o kojima pričate.
Na kraju, čime ću i okončati ovu raspravu, prepustiću Davidu Albahariju da on nešto kaže, a što prilažem kao dodatak našoj raspravi o zlatnoj Evropi:
“ Pod prividom uvođenja raznih sloboda i navodnih jednakosti guše se sve slobode. Slobodno mišljenje se povlači pred starhom od politički neispravnog mišljenja. Sistem postaje nedodirljiv jer ukoliko neko iskoči iz njega sistem ga odbacuje kao strano telo “
*** ***
Kao duboko ubijeđeni pobornik evropske ideje ujedinjenja, bez ikakve želje da se “ulizujem” EU eliti jer od toga nemam apsolutno nikakvu korist, osjećam potrebu da reagujem na tekst Marka Milačića “Evropo, ljubavi moja”.
piše: Nemanja Tepavčević, naslov: “Zauzimanje praznog prostora”
Osim pretjerano ironične karakterizacije projekta EU, pomenuti tekst obiluje opsesivnošću teorijom zavjere, od koje se autor brani. Plašim se da ste postigli kontraefekat “skromno” insinuirajući da je Vaša kolumna izvan okvira trenutne mode. Naprotiv; valjda ste putujući Evropom i čitajući stranu štampu mogli uvidjeti da je upravo suprotna ideologija postala trendseterski način razmišljanja – danas je moderno biti neki hipi euroskeptik, euromrzac, ultraljevičarski nastrojen i prezirati sve kapitalističko. Takvim se Vaš tekst nastoji predstaviti, čime kao da ciljate da zauzmete prazan prostor euroskepticizma u Crnoj Gori. A ista ta “trendy” ekipa istovremeno uživa u blagodetima kapitalizma, konzumira njegove proizvode, ide u šoping gubeći se u izboru ponuđenog. I ja sam protiv divljačkog neoliberalnog koncepta koji po nekom UDG formatu razjeda Crnu Goru, ali se ne odričem kapitalističkog temelja na kojem gradimo današnje društvo. To je naša realnost.
Slažem se sa Vama da je “tužno, jer ćutimo, ne sumnjamo i ne postavljamo pitanja.” Shodno tome, trebali biste se i Vi složiti sa mnom da i tek isplivala priča o euroskepticizmu bivšeg premijera zaslužuje da nas natjera na razmišljanje i postavljanje pitanja – zar i ova priča ne može biti očajnički potez medija, razočaranih građana, opozicije da pokušaju i na taj način umanjiti njegovu moć zavođenja mase, igrajući na EU kartu, ili u Vašem slučaju na anti-EU kartu? I ja spadam u razočarano stado ovaca, ali i dalje ostavljam dovoljno prostora u svojim mislima da dozvolim i drugoj strani da se ispolji.
Zašto opozicija mora da oponira zvaničnoj politici Vlade koja teži članstvu u EU? To je strateški cilj države Crne Gore, a ne vladajuće strukture. To se dešavalo i u drugim zemljama koje su ranije pristupale. Danas ni u euroskeptičnoj Britaniji ne postoji ogromna razlika između Laburista i Konzervativaca po tom pitanju. EU je opšteprihvaćeno stanje, nekima najmanje zlo od svih ostalih, a drugima srećna okolnost.
Tvrdite da smo u opasnoj fazi procesa koji je problematičan i sumnjiv. Bilo bi korektno s Vaše strane da prezentujete makar jedan solidan i sveobuhvatan argument koji bi potkrijepio ovu, po mom ličnom mišljenju, klasičnu populističku fabulu.
Složiću se sa Vama kada kažete da postoji jednoumlje po pitanju članstva naše zemlje u EU. Međutim, to ne znači da nam je potrebna masa onih koji će kočiti svu EU priču, jer šta nam zaista ostaje kao alternativa? Čini se da Vi želite Crnu Goru vidjeti kao balkansku Švajcarsku. Znate i sami da je taj argument iznešen i bezbroj puta, te da nema nikakvog utemeljenja u stvarnoj geostrateškoj konstelaciji – Crna Gora nije niti će biti Švajcarska. Na kraju krajeva, sami sebi ubijate argument – pa zar nije upravo ta Švajcarska oličenje sumnjivog kapitalizma, čudnog protoka novca, raznih tajkunskih malverzacija koje teško izranjaju iz dubine?
Iznosite nacionalističku priču o gubljenju suvereniteta ulaskom u EU. Da li Vi to vjerujete u mitove o Crnogorcima kao vanvremenskim junacima koji prkose i odupiru se mnogo jačim silama? Vaš stav o gubitku suverenosti je djelimično tačan i to je nepobitna činjenica, ali je on otrovan. Njime se sije sjeme destruktivnog nacionalizma, tačerizma, klausizma i drugih njegovih oblika. Takođe je jeftina i demagoški zadojena priča o tome kako je region ex-YU od većeg značaja za EU, nego EU za nas. Znate i sami da je cijeloj Evropi dosta priče o nerješivim problemima Balkana, o nebrojenim aferama, nekulturi i sveukupnoj zaostalosti. Niko nas ne tjera kolega Milačiću da “putujemo u Evropu”. Ni Vas ni mene. Ali ipak putujemo. A imaćemo prilike na referendumu da kažemo da ili ne. Baš kao i kada smo obnavljali nezavisnost. Tako da se ne treba plašiti.
Cijenite da je “evropska familija” patetičan izraz. U tom terminu, iskren da budem, vidim mnogo manje patetike od repetitivne storije o Milu Đukanoviću kao korijenu zla Crne Gore.
Da manjkavosti ima u sistemu EU, slažem se. Korupcionaške afere potresaju itekako Uniju, ali se i rasvjetljavaju, dobijaju zdrav epilog, ljudi gube funkcije, idu u zatvor, ostaju bez plata radi nesavjesnog rada. To je druga strana medalje koju Vi očito ignorišete da biste odjednom prodali euroskeptičnu priču. Ponavljam, zauzimate prazan prostor. Navodite primjer Grčke i gordo zaključujete da kolijevka demokratije ne bi “grcala u totalnom nacionalnom očaju da je bila van domašaja EU.” Otkud Vi to znate? Jedino ako posjedujete vizije tipa “šta bi bilo kad bi bilo.” Prilično arogantno sa Vaše strane da jednostavnom riječcom NE takav zaključak donesete bez ikakve argumentacije.
Stalno spominjete alternativu i potrebu za zdravim intelektualnim dijalogom. Što je niste ponudili? Izgleda da odbijate da objašnjavate, da se ne biste ponizili. Ja sebe ne smatram nikakvom veličinom poput rumunskog filozofa kojeg ste pomenuli, te se stoga trudim da objasnim svoje stavove. Kao građanin kome je stalo do ove materije, molio bih Vas da ubuduće objasnite neke stavove i vjerujte da nećete biti poniženi u očima bilo koga jer je intelektualno i nadasve ljudski objašnjavati.
U zaključku, svoje mišljenje iznešeno u tekstu sami ocjenjujete tačnim?! Ne može mišljenje biti tačno. Činjenice da, mišljenje ne. Vi iznosite, sasvim legitimno, stavove i intepretaciju jednog fenomena. I ti vaši, kao i moji, stavovi i interpretacije, nikako NISU apsolutni i nikako NE moraju biti TAKVI. To je Vaše, odnosno moje mišljenje. Tu egzaktnosti mjesta nema.
Na kraju, i Vi i ja se slažemo u mnogim stvarima i ja iskreno s poštovanjem čitam Vaše tekstove. Ali ste u ovom pretjerali, a nijedan validan argument niste ponudili. I ja se nadam da ćemo se probuditi i zdravu debatu pokrenuti, ali ne na ovaj način.
p.s. Evropske zvjezdice nisu žućkaste. Zlatne su.
*** ***
Jadno je, što zbog nekolicine malenih ljudi predvođenih Milom Đukanovićem moramo put, tog i takvog – Brisela. Žalosno, što sami, njemu i njegovoj kamarili, ne možemo, ne umijemo i ne smijemo da kažemo – dosta!
izvor: vijesti.me, piše: Marko Milačić, naslov: Evropo, ljubavi moja
Majku ti euro-skeptičnu! To će nam biti najogavnija psovka. Da Bog dao pa ne ušli u Evropsku uniju – najtvrđa kletva. Tako ti Brisela – najumilnija molba. Kako smo krenuli. Utrkuju se poslanici naši, opozicionari i vlastodršci, ko će snažnije, ko će ljepše, ko će brže da poljubi ruke briselskih emisara, da im pomiluje uši onim što najviše vole da čuju, da im uputi zaljubljeni pogled u njihove slatke evropske okice u kojima je umjesto zjenice ona sjajna i sveta, sudbonosna i svevišnja, opijajuća i magična, iskonska i iskrena, toliko željena – žuta zvjezdica.
Smiješno je – ovi iz opozicije kritikuju one iz vlasti spočitavajući im euro-skepticizam. Tačno i ispravno – to je zbog vječitog premijera, korifeja mafiokratije – Mila Đukanovića, koji ne želi da kao Ivo Sanader u Remetincu, završi u – Spužu.
Normalno, logično i razumno. Što se njega tiče! Međutim, ono što zabrinjava u tom euro-optimizmu, euro-ushićenju i euro-ulizništvu – opozicija ne dovodi u pitanje samu Evropu. Naprotiv. Smiješno, naivno i tužno. I najvažnije – opasno. Smiješno, jer opozicija treba da oponira. Naivno, jer se slijepo vjeruje Briselu. Tužno, jer ćutimo, ne sumnjamo i ne postavljamo pitanja. Opasno, jer sve dublje ulazimo u proces koji je u suštini, iznad svakodnevice i smrtnih političara, iznad naših praznih priča i naglabanja, iznad dnevnih potreba i želja, iznad naših domašaja i pogleda, zapravo proces koji je, blago rečeno, opasan, problematičan, i, reći ću – sumnjiv.
Znam, nije popularno prevaliti to preko usta. Nije isplativo. Nije moderno. Nije u trendu. Nije kulturno, čak. Ne uklapa se u evropske i svjetske planove, u programe nadnacionalnih centara moći, u projekte planetarne dominacije, u ogromnu, utabanu medijsku propagandu, u postulate modernog, razvijenog industrijskog društva, u tokove koji nezaustavljivo obuhvataju kvartove, gradove, države i kontinente.
Struja je toliko jaka, toliko svemoćna i tako projektovana da sve koji misle drugačije automatski etiketira, na globalnom planu – kao eurofobe, antievropejce, antikosmopolite, antidemokrate i teoretičare zavjere, a na domaćem polju još, dodatno, i – kao anticrnogorce, nazadnjake, kočničare, prostake i ekstreme. Propaganda.
Jednoumlje. Očigledno je da smo iz jednog, bolesnog – komunističkog, sigurno i stameno zašli u drugo, bolesno – evropsko jednoumlje. I hvalimo se njime. Nezadovoljniji smo što je procenat istomišljeništva niži. Tužni što par procenata našeg naroda ove godine nije toliko oduševljeno Briselom, kao prošle.
Zabrinuti su poslanici naši zbog usporavanja na tom, kako proročki i vizionarski vole da kažu – evropskom putu. Iako nijesmo članica, kako se to popularno, patetično i ulagivački kaže – evropske familije, briselske zastave viore svuda – na institucijama, agencijama, lepršaju kako sa pozicionih, tako i sa opozicionih utvrđenja. Lideri, i ovih i onih, i lijevih i desnih, i građanskih i nacionalnih, i crnogorskih i srpskih, i poštenih i mafijaških partija, nose plavičaste bedževe sa žućkastim, malenim zvjezdicama. Uravnilovka.
Zamislite tu perverziju – strah od briselskih birokrata nadmašuje onaj od domaćih mafijaša. Da li neko pominje korupcionaške afere ljudi koji su na istaknutim pozicijama u Uniji? Da li neko insistira na manjkavostima evropskih izaslanika u našoj državi? Da li se priča o tome?
Da li se ozbiljno, intelektualno (naravno, ne iz đukanovićevskih, egzistencijalnih, antispuških razloga) govori o alternativi Evropskoj uniji? Naravno da – ne. Saglasje koje plaši. Društvo jedne dimenzije. Opozicionari se više boje Žozea Baroza ili Doris Pak od Mila Đukanovića ili Brana Mićunovića.
Ovi u vlasti više drhte od Štefana Filea ili Havijera Solane nego od Nebojše Medojevića ili Andrije Mandića. I jedni i drugi, uz nevladine organizacije, intelektualce i novinare, treba li to pominjati, više zaziru od najobičnijeg briselskog aparatčika nego li od našeg – naroda. Karijerizam.
A još nijesmo ni blizu članstva! Mora se reći – put u EU je svojevrsni oblik, vrsta i znak – izumiranja države. Naročito male i nerazvijene. Jer, zamislite koliki će pritisci biti kada uđemo u tu i takvu nad-državu, nad-naciju i nad-banku kada je sada ovako. Teško zamislivo. Tek što smo ga stekli, pozdravljamo se sa suverenitetom. Tek što smo povratili državu, gubimo je.
Sopstvenu valutu nijesmo ni tražili – da, kada za to dođe vrijeme, lakše kliznemo u novi, evropski i svjetski poredak. U Uniju. Ubijedili su nas da bi nas lakše i jeftinije kupili, riječima – mi trebamo vama, a ne vi nama. Udica laži. Istina je na drugoj strani. Suprotno se piše. Znaju oni odlično da mnogo, mnogo više mi trebamo – njima. I mi, i Srbija, i Makedonija, i Hrvatska i Bosna i Albanija.
Najsvježiji primjer od mora drugih – da li bi Grčka grcala u totalnom nacionalnom očaju da je bila van domašaja EU. Ne! A tek globalno – koliko svim tim centrima moći trebaju – Iran, Sjeverna Koreja, Venecuela, Kina, Rusija. Ista logika. Ista matrica. Ista laž. Geopolitički vir.
Da ne govorim o zakulisnim radnjama. O zlu. O Vatikanu. O anglo-saksonskom stožeru. O intresima gigantskih korporacija. O svemoćnim tajnim društvima. O bankama i bankarima. O Rotšildima. O Mankovima. O svima njima koji pletu veliku, najveću mrežu. Ne pada mi na pamet da detaljnije dokazujem. Toliko je toga napisano i rečeno – ko želi da vidi i ko želi da shvati. Veliki Danilo Kiš, je na jednom mjestu kazao da je kompromitantno budali govoriti da je – budala. Emil Sioran je poručio da objašnjavati znači umanjivati, ponižavati se”. Jasno.
Dakle, nije li sve to neprirodno? Zar sve to, samo po sebi, nije sumnjivo? Zar nije dovoljno da se kao narod, kao izdanci civilizacije, kao ljudi, kao misleća bića, zapitamo – čega smo svjedoci čemu sudjelujemo i čemu služimo? Ko nas, sve zajedno, tako snažno vuče k sebi? Zašto je struja toliko jaka? Postoji li drugi put?
Što ne bi sebi postavili naizgled nemoguće pitanje – da li je bolje da budemo jedan od rijetkih primjera, nalik Švajcarskoj, malenih oaza poštenja i čistote, slobodarskih i originalnih državica ili da kao skoro svi, kao surogat država, zaplivamo istom, nametnutom rijekom koja se uliva u ogromni, briselski – kompijuter?
Odgovor je jasan. Zar tako i tada, ako bi izabrali posebnost namjesto kolotečine, veći integritet umjesto veće kontrole, zar nas, nakon početnog garda, ne bi počeli poštovati? Uvažavati? Naravno da – bi.
Na kraju. Svjestan sam, vjerujem da je sve narečeno tačno, tako jeste i tako mora biti, ali za zdravi idealizam, za velike ideje, velike vizije i velike podvige potrebni su i veliki ljudi. Veliki političari. A mi? Šta imamo? Kriminogenu, dvodecenijsku, nesmjenjivu vlast, korupciju do guše, tajkune i mafijaše kao kumove naših vrhovnika, nedorasle sutkinje i sudije, upravitelje policije, diplomate, dvorske intelektualce i novinare. I zamrli narod.
Tužno je što, očigledno, moramo u EU, da bi nam pomogla u rješavanju našeg najvećeg problema. Jadno, što zbog nekolicine malenih ljudi predvođenih Milom Đukanovićem moramo put, tog i takvog – Brisela. Žalosno, što sami, njemu i njegovoj kamarili, ne možemo, ne umijemo i ne smijemo da viknemo – dosta!
Hoćemo li se probuditi, ljudi?
javniservis.me 
PRIVATNA SVOJINA je svetinja, ali treba biti pravedno distribuirana da bi bila SVETA.
Markov tekst je fantastican! Bravo Marko!
tačno tako, Nemanjin tekst je fantastičan. Bravo Nemanja! :)
Kad malo bolje razmislim, Marko će na kraju zajedno sa Milom postati najveći euroskeptik i borac protiv ulaska u EU. Možda mu se gradi pozicija za tako nešto?
Živimo li u demokraciji i što je rješenje ako izbori to nisu?
Trenutno živimo u sustavu koji se zove predstavnička demokracija. To znači da ljudi svake četiri godine biraju predstavnike koji će odlučivati u njihovo ime. Teoretski se svatko može kandidirati za neku poziciju, no u praksi to ovisi o tome ima li taj pojedinac novaca za kampanju da bi bio izabran ili može li dobiti sredstva od nekoga iz gospodarske elite (tj. u hrvatskom slučaju od naše kapitalističke elite nastale u lopovskoj privatizaciji u 1990-ima). Kada je jednom netko izabran, on u načelu četiri godine može raditi što god hoće, bez obzira na želje naroda. Kada se uzmu u obzir ta dva čimbenika – da je izbor moguć samo uz pozamašna financijska sredstva i da onoga tko je izabran ljudi više gotovo nikako ne mogu nadzirati – jasno je da predstavnička demokracija nije demokracija u pravom smislu riječi, već samo njezin privid.
No što je onda rješenje? Kako doći do prave demokracije? Ljudi se često zanose idejom da treba naći stručne i poštene ljude. Nažalost, stručnost ne znači i to da će rečeni stručnjak raditi u općedruštvenom interesu. To što je netko npr. vrhunski ekonomist ne znači nužno da će raditi u interesu čitavog društva. Traženje je pak “poštenih vladara” jednako uzaludno – moć kvari ljude, a, osim toga, valja u obzir uzeti i realne okolnosti, npr. pritisak iz inozemstva (iz EU, MMF-a, SB-a, WTO-a, NATO-a i sl.). “Dobri vladari” ne postoje jer prilika čini lopova, a moć opija. Rješenje nije u čekanju “poštenih političara”, nego u tome da se uklone pretpostavke koje mogu dovesti do toga da netko tko je na vlasti ne radi u općem interesu.
Kako to postići? Tako da se vlast ne prepušta predstavnicima, izabranima zato što su imali dovoljno financijskih sredstava za to, nego da sami ljudi odlučuju. Nema potrebe za vođama i liderima. Kako bi to u praksi izgledalo? Na nižim razinama – npr. u gradskim četvrtima, selima, poduzećima, fakultetima i sl. – funkcioniranje direktne demokracije je vrlo jednostavno. Svi se članovi dotičnih zajednica nađu na jednom mjestu (plenumu) i zajednički, glasanjem nakon rasprave, odluče što treba raditi. U slučaju države to nije moguće – stoga se tu najbitnije odluke mogu donositi na stalnim internetskim referendumima (uz nužne rasprave prije toga koje bi se održavale uživo, u medijima ili na internetu). Danas je tehnologija dovoljno razvijena da se internetsko glasanje može bez problema ustrojiti – npr. u 2011. je preko 2 milijuna ljudi glasalo preko interneta na izborima u Estoniji, a takvih primjera elektronskog glasanja ima širom svijeta (iako u okviru predstavničke demokracije, naravno). Osim toga, ako možemo putem interneta prebacivati novac s jednog bankovnog računa na drugi, nema razloga zašto se ne bi moglo internetski i glasati. Tako bi se troškovi stalnih referenduma sveli praktički na nulu. Na stalnim bi se referendumima, nakon otvorene i transparentne javne rasprave, moralo glasati o najvažnijim pitanjima (npr. o gospodarskom pojasu, izmjenama zakona o radu, ulasku u NATO, velikim ulaganjima i sl.). Također, na inicijativu glasača (npr. skupljanjem potpisa na internetu) svako pitanje koje ljudi smatraju bitnim također moglo staviti na glasanje. Na taj bi način svi ljudi u svakom trenutku mogli sami odlučivati o svim važnim pitanjima iako nije nužno da svi sudjeluju u donošenju svih odluka – poanta je samo u tome da, ako žele, mogu izravno sudjelovati u donošenju odluka. Ako bi u čemu donijeli krivu odluku, to bi se uvijek naknadno moglo promijeniti. Političari u današnjem smislu te riječi bi nestali – postojali bi samo javni službenici/birokrati, smjenjivi u svakom trenutku ako ljudi procijene da je to potrebno, koji bi obavljali formalan dio poslova, isto kao što bi stručnjaci različitih vrsta (ekonomisti, bankari, inžinjeri…), također smjenjivi u svakom trenutku ako se procijeni da loše obavljaju svoj posao, bili zaduženi za stručno provođenje općih ciljeva i odluka o kojima bi svi odlučivali u javnim raspravama i glasanjem.
Direktna demokracija već u određenim ograničenim pogledima postoji u nekim zemljama – npr. u švicarskoj referendumskoj demokraciji (u Švicarskoj se 3 do 4 puta godišnje provode referendumi s po 10-ak pitanja) ili u tzv. participatornom budžetu u brazilskom gradu Porto Alegreu, gdje ljudi sami za dio gradskog proračuna određuju kako će se potrošiti (za bolnice, škole, parkove, ceste ili nešto deseto). Jasno, to su tek primjeri začetaka direktne demokracije koje tek treba sustavno razraditi i primijeniti u čitavom društvu na korist svih njegovih članova.
Direktna demokracija je metoda organiziranja i cilj velikih svjetskih prosvjeda u 2011. Direktnodemokratski (putem plenuma na kojima se donose sve važne odluke i manjih, ali svima otvorenih, radnih grupa na kojima se raspravljaju pojedinačni problemi ili obavljaju tehnički poslovi) su bili i jesu organizirani prosvjedi u Španjolskoj, Grčkoj, Izraelu, SAD-u… Direktnodemokratski je još od 2009. organiziran i studentski pokret u Hrvatskoj, koji ga otada promiče i na širim razinama, a direktna demokracija je bio i jedan od zahtjeva na velikim prosvjedima u proljeće 2011. širom Hrvatske. Direktna demokracija, odnosno mogućnost da ljudi sami donose izravne odluke umjesto da se pasivno prepuštaju samovolji “demokratski” izabranih političara pod utjecajem kapitala, je i jedan od glavnih ciljeva globalnih prosvjeda u 2011. Upravo je direktna demokracija, i u politici i u ekonomiji (dakle ne samo što se tiče donošenja političkih odluka, nego i na našim radnim mjestima), pravo rješenje za postkapitalistički pravedniji i bolji sustav koji traže ljudi širom svijeta, suočeni sa strašnom svjetskom ekonomskom krizom kojoj se kraj ne nazire. Donošenje važnih odluka i upravljanje resursima (institucijama, bankama, korporacijama, tvornicama…) treba biti u rukama cijeloga društva, a ne uske političko-ekonomske elite koja će se njima koristiti radi svog privatnog profita.
http://www.slobodnifilozofski.com/2011/10/zivimo-li-u-demokraciji-i-sto-je.html
Obrija ga Tepavčević ”na suvo” …mada, pored ove gomile besmislica u Milačićevom textu to i nije bio neki problem.
taman tako!
Ne bih se slozila. Uvijek treba sumnjati i preispitivati kompleksne procese, kakav je potencijalni ulazak u EU. Autor (Milacic) opravdano kritikuje, ako sam dobro razumjela, nedostatak zdrave sumnje kod domacih ,,pregovaraca” i njihovo a priori poltronstvo, a ne proces (pridruivanja EU) sam po sebi. On je vrlo komplikovan, negdje cemo dobiti, negdje izgubiti, obzirom da obuhvata sve sfere drustvenog zivota. Relativizovace tj. smanjiti znacaj drzave i njene upravljacke ekipe sto je dobro, uvesti nove ekonomske odnose (ostriju, ali nadajmo, i zdraviju konkurenciju, s jedne strane, a sa druge, rigidniju i za domace proizvodjace). U kulturoloskom smislu, uvesce drugacije parametre identifikacije, novu paradigmu drustvenih odnosa itd.
Bi li ko od ovije dvojice uvaženih diskutanata, kolumnista mafijaških Vijesti, objasnio pod imenom il nikom svejedno – kako ćemo u Evropu (Nato, Tursku uniju, Evroaziju, Mediteransku uniju) – znači u bilo kakve integracije ako imamo na vlast mafiju? Kakva je razlika između mafijaške Crne Gore u Eu, ili mafijaške Crne Gore u Brik, il mafijaške Crne Gore van svega, il nemam pojma… Odgovor je jasan – nikakva.
Znači treba micat Mafiju.
Pitanje Steamie Ray Vaughan-a je u sustini jedno od najbitnijih,
ustvari najbitinije
Ovo drustvo sigurno na njega nema odgovor,
cak ni na blog-diskusiji
a ne kao program grupe gradjana sa politickom podrskom.
ah pa što ću, vidim što se čini, jer ono kao amaterski se bavim evropskim integracijama, a i diplomatski odnosi su mi pomalo hobi, pa eto..
Mislim da je bolje za Milacica da se specijalizuje,
a ovo je odlicna baza za mnoge nase diskusije
++++++++++++
U zaključku, svoje mišljenje iznešeno u tekstu sami ocjenjujete tačnim?! Ne može mišljenje biti tačno. Činjenice da, mišljenje ne. Vi iznosite, sasvim legitimno, stavove i intepretaciju jednog fenomena. I ti vaši, kao i moji, stavovi i interpretacije, nikako NISU apsolutni i nikako NE moraju biti TAKVI. To je Vaše, odnosno moje mišljenje. Tu egzaktnosti mjesta nema.
+++++++++++++++++++++
Luminosa: ne bih se složio da MM (Marko Milačić, ne Miomir Mugoša) u svom posljednjem tekstu kritikuje SAMO nedostatak debate i predstavljanje argumenata protiv članstva u EU. Naprotiv, MM je u više navrata vrlo jasno i prilično eksplicitno rekao da je protiv ulaska CG u EU. Jedan od primjera: MM se pita da li je bolje da budemo “nezavisni” kao Švajcarska ili da postanemo kao i ostale “prodate EU duše” i izdamo svoju nezavisnost (naravno, parafraziram, ali ćete naći taj dio teksta). I potvrdno daje odgovor prvoj opciji. Znači MM je protiv ulaska CG u EU. Mislim da je to jasno.
Steamie Ray Vaughn: već mi je upućena slična opaska o tome zašto pišem za Vijesti (mislim da je to bio V.N. na ovom sajtu). Ne želim da ulazim u takve priče iz prostog razloga što ne znam uopšte čiji novac stoji iza Vijesti. Pišem za Vijesti jer su u odnosu na Dan i Glas Čepuraka, jedine novine sa kakvom takvom dozom kvaliteta, novine koje pokreću teme, koje se bave istraživanjem, koje doprinose makar minimalno demokratizaciji ovog društva – to je moje mišljenje. Drugi razlog je što je njihova čitanost, tj. tiraž najveći, i samim tim mi omogućava da svoje skromno mišljenje uputim što većem broju ljudi u nadi da će barem pročitati i da će razmisliti, bez obzira da li se slažu ili ne.
Što se tiče puta CG u EU ili u bilo kakvu drugu strukturu…ja mogu samo da pokušam dati svoje viđenje stvari, ali isključivo za EU. NATO nema iste aršine koliko god svi pričali da su njihovi uslovi za članstvo jednako strogi. Jednostavan dokaz: susjedna Albanija koja je pristupila NATO-u, a od EU je dobila negativan izvještaj i nije se ni pomakla u procesu pridruživanja Uniji. NATO već ima drugačije interese i drugačiju prirodu od EU.
Kada je riječ o pristupanju EU, upravo je važan tzv. NOVI PRISTUP Evropske komisije pregovorima o pridruživanju. Naime, EK je predložila da se pregovori sa CG počnu najtežim poglavljima koja podrazumijevaju borbu protiv organizovanog kriminala, između ostalog. Ta poglavlja će ostati otvorena, tj. o njima će se razgovarati, u njima će se vršiti pritisak, sve do samog trenutka pristupanja Uniji. EK je jasna u svojoj namjeri: greške poput Bugarske i Rumunije se neće ponoviti.
Ja lično nisam zadovoljan napretkom CG u proteklih godinu dana, ali mi je drago što ćemo (najvjerovatnije) krenuti u pregovore i što su nas u tome podržali u Briselu. Zašto? Zato što je to JEDINI način da se u CG stvari promijene i pokrenu sa mrtve tačke. CG je izvanredan primjer u ovom regionu jer odstupa od već-viđenog na Balkanu – EU svojim pritiskom otvara teške teme i iz godine u godinu nameće određena pitanja. Pogledajte svaki godišnji izvještaj EK, i vidjećete da recimo EK zahtijeva od CG svake godine uzastopno da poništi sporazum sa SAD kojim se američki vojnici štite na našoj teritoriji i krši se Rimski statut vezan za Međunarodni krivični sud, ili recimo ako pogledate pitanje konflitka interesa – zbog čega naši poslanici više ne mogu sjedati u bordovima raznih preduzeća? Zbog pritiska EU. Naravno da građani to isto traže, ali su previše pasivni i nemaju snage da se izbore za promjene, te ih mi dobijamo spolja. Kako se pokrenula priča o ljudskim pravima najranjivijih grupa crnogorskog društva (Roma, osoba sa invaliditetom i seksualnih manjina)? Opet zbog Brisela. Nije sigurno ni gradonačelnik Podgorice, poznati Romofob i hendikepofob, niti Ferhat Dinoša, čuveni homofob.
I na kraju, ja vlast u CG ne karakterišem kao mafijašku jer ja za to nemam dokaze niti mogu da sve ljude koji se nalaze u vlasti na raznim funkcijama stavim u taj koš. Ali mogu da kažem da na mnogim (NE SVIM) ključnim funkcijama CG vlasti sjede nekompetentni ljudi sa uskogrudim pogledima na svijet, bez osnovne kulture i vaspitanja, primitivci autoritarnog stava, arogantni i bez imalo razumijevanja kako za posao kojim se bave tako ni za interese građana. I ne treba se zavaravati da su ovi drugi iz opozicije bolji – u mom gradu Novome su oni na vlasti posljednju deceniju i grad su doveli do tačke propadanja, zajedničkom strategijom rada sa nacionalnim vlastima u Podgorici – SNP i ostala pro-srpska ekipa na vlasti u HN i dalje gusla neku anti-crnogorsku priču a Vlada onda kao zbog toga kažnjava HN…I tako nas svi oni vuku za nos i prave nas ludim, a Novljani i dalje glasaju za iste. Zašto? Pa, vjerovatno je i druga ekipa ista, jer smo i njih imali ranije.
Kako izaći iz ovoga s obzirom da smo mala zemlja i da imamo bukvalno nedovoljno ljudi da se rotiraju? Mijenjanjem tih koje imamo! A oni mogu proći svoju metamorfozu samo pod pritiskom briselskog štapa, a novije generacije učenjem i putovanjem, upoznavanjem novih ljudi.
Kako ćemo u EU? Vrijeme će pokazati. Debata jeste potrebna, ali ovakvi tekstovi u kojima se jedan od najveličanstvenijih projekata (ujedinjena Evropa) blati na jedan argumentima nepotkovan način, uz toksični populistički ton, su vrlo štetni za sve nas.
Izvinjavam se na predugom odgovoru.
Politicki OLIGARSI i njihovi SEGRTI TAJKUNI,
koje ce pustit niz vodu kad prigusti, da bi izvukli svoju bezobraznu guzicu koja je opasno zinula na DRUSTVENO BOGASTVO,
koriste EVROPSKU UNIJU,
kao MOJSIJE OBECANU ZEMLJU,
da nas VODAJU KROZ KLEPTOKRATSKU PUSTINJU 40 godina,
i smijenit ce Mojsija-Mila,
prije ulaska u OBECANU ZEMLJU JEVROPU,
jer je pao u NEMILOST JEHOVE-FILEA,
jer kad je lupio stapom, po primorju PROCURELA NAFTA,
koju su GRCI UNAPRIJED KUPILI,
i ostavili IZABRANI NAROD DA OSTANE ZA ZGROZAVANJE JEVROPE,
KAKO MILO OD RAJA PRAVI PAKAO U CGi,
A JEVREJI OD PUSTINJE, RAJ NA ZEMLJI.
Milacic je u PRAVU,
jer da nema NAS, OVAKVIH KAKVE NAS JE BOG STVORIO,
da nasu ZEMLJU CGu, naseljavaju RADNI I ETICKI I MORALNO izbrusen NAROD, Svajcarci, Danci ili Svedjani,
niko ni LUD NEBI CEKA JEVROPSKU UNIJU,
NEGO BI ZASUKALI RUKAVE I POCELI DA RADE,
ZATVORILI BI KAFICE I KOCKARNICE; PEDIKIRNICE I MANIKIRNICE, I OTVORILI; FABRIKE, RADIONICE; FARME; RANCEVE; PILANE.
u pravi si. svi polijegali i ochekuju neshto od “ulaska u EU”… mudo Marjanovo.
Kaze Tepacevic da nema dokaza da je vrh CG mafija?! E, moj Tepacevicu citas li ti iste te Vijesti za koje pises ili samo svoje tekstove?
Majstore, s tobom nesto nije u redu ili neces da si u redu. A, zasto je MM dobio otkaz? Mugosu nazivas romofobom i samo to? Znas li ti da su Mugosa i sin mu skoro razbili glavu uredniku Vijesti i dizali pistolj na istog? Znas li da je tuzilastvo CG podiglo optuznicu protiv istog urednika? Znas li ti na koje pare Mugosa lezi i koje poslove onako usput obavlja? Znas li ti od kojih para nicu multimilionski objekti po Podgorici? Ne misliz valjda od aluminijskog i Plantaza? Mali, ne mlati casti ti.
Isto tako, valjalo bi ti i izmedju redova da citas Dan. Jesi li citao o Rocenu i njegovim firmama ovih dana? Isto to je bilo na Slavkovom blogu prije pola godine, a i cijeli region bruji o tome.Jesi li ikad cuo za Keljmendije?
Citaj, raspitaj se, pisi o tome ako ti basta, ne napadaj one kojima to basta, kao sto je bas taj mladi, hrabri momak Milacic koji jasno i glasno u svom tekstu naziva Djukanovica mafijasem!
Marko je i patriota i ne bi volio da mu zemlja bude jednog dana samo strik na upitniku EU, jer ista poslednjih dana salje neke sumnjive tipove sa sumnjivim komentarima, tipa jednog madjara koji kaze da zavidi crnogorskom sudstvu itd,itd,itd
Mace malo: ne, nemam dokaze i to i dalje tvrdim. Nisam narcisoidan da bih samo svoje tekstove čitao, i smatram da sam prilično dobro informisan o društveno-političkim tokovima u CG.
Kao što sam napisao u zaključku mog reagovanja, ja sam izrazio svoje poštovanje prema Milačiću. Njegov otkaz na RTCG smatram fašisoidnim potezom te kuće i te sam stavove javno iznosio.
Gradonačelnika Mugošu sam nazvao Romofobom i hendikepofobom iz stilskih razloga jer sam govorio o ugroženim socijalnim kategorijama u CG – Romima i osobama sa invaliditetom u ovom slučaju gdje se dotični političar pokazao tako kako jeste. O napadu na novinare Vijesti i o farsičnom sudskom postupku sam takođe JAVNO govorio, tako da mi nemate pravo ništa o tome da spočitavate.
Od kojeg novca se finansiraju projekti po Podgorici, zaista ne znam. Postoje novinski stupci u kojima se nagađa, vjerujem da postoji i osnov da se pokrenu istrage. Ali za epitet mafijaški su potrebni tvrdi dokazi i debela leđa koja te štite. Ja ih nemam za razliku od nekih.
Svaka čast MM na patriotizmu. Ja nisam patriota niti tome težim. Ja vjerujem u Evropu i Evropa mi je patrija, CG je samo mali dio mog doživljaja domovine.
I na kraju, kada se toliko divite MM na njegovom hrabrom javnom istupanju u karakterizaciji Mila Đukanovića kao mafijaša, zašto se onda Vi krijete iza nicka Mace malo? Zašto javno ne napišete svoje ime ako Vam je to uzor?
Klevetanje i bombastični tekstovi nisu moj stil. Kao što nick “m” reče, pitanje o tome kako će ovakva CG ući u EU ne može dobiti odgovor na jednom blogu, isuviše je kompleksno.
Poenta mog reagovanja na Milačićev tekst je odbrana evropske ideje u Crnoj Gori i intelektualne rasprave, a protiv populizma kojeg je sve više.
Nemanja Tepavčević:
“ja vlast u CG ne karakterišem kao mafijašku”
*
*
A da je karakterišeš kao mafijašku, kakav bi stav imao o ulasku u Eu i uopšte o politici Crne Gore?
I dalje bih bio za ulazak u EU kao jedini filter za prečišćavanje kako vlasti, tako i politike Crne Gore uopšte.
Koje garancije imamo da bi to bio filter?
i mene je malo razocarao Milacicev dio teksta gdje on podobro razvodnjava pricu o EU, sto zaista pomalo cudno zvuci, kada bi on kao novinar trebao biti malo vise informisan o nacinu na koji Brisel “tjera” kandidate da prociste svoje redove od osoba koje bi mogle ugrozavati ulazak u EU…jedino ako Milacic ima neku informaciju vise, iz koje crpi svoj skepticizam, ali i nerazumne konstatacije, da Crna Gora moze sama, bez Brisela, da se uhvati u kostac sa korumpiranim sudijama i ostalom bagrom na vlasti, pa to drzi kao tajnu, sto sumnjam, kao sto sumnjam i u Luksicevu, prije svega zelju i volju, a potom i hrabrost, da bude kao Jadranka, cvrsta i odlucna da se sa svima obracuna…
Milacic jeste Djukanovica nazvao da je mafijas, ali sta je osim toga jos uradio? Udruzio se sa onim Lekicem, pa guslaju polako, salonski, sanjajuci ulazak Crne Gore u Evropu jednog dana, a mozda i prije.
To je to. Apsolutno se slazem.
Garancije nemamo da je to filter. Postoji samo nada. Moje lično mišljenje, na osnovu dosadašnjeg iskustva u proširenjima i na primjeru onoga što je do sada urađeno na demokratizaciji Crne Gore, EU je jedini potencijalni filter. Sa sigurnošću to niko ne može tvrditi. Tražite od mene da dajem izjave poput one koju MM daje o Grčkoj i njenom članstvu u EU. Ja to ne mogu niti želim.
“Nemanja Tepavčević:
Garancije nemamo da je to filter. Postoji samo nada.”
*
*
To bi bilo to. Približavanjem i ulaskom u Eu nam nude – nadu, a ne garancije.
Ovaj komentar “To je to. Apsolutno se slazem.” je komentar na Steamie Ray Vaughan, da ne dodje do zabune.
Steamie Ray Vaughan: “Koje garancije imamo da bi to bio filter?”
wawy, iako si prečesto bezočni provokator, moram ti odat priznanje za pronicljivost. Ovo je ključno pitanje svih naših integracija, jer se već predugo stvar zasniva samo na religijskim osnovama (vjera i nada) da će zbog same EU sve biti bolje i da će mafija nekako sama od sebe da iščili. Treba pogledati bugarskog premijera Borisova… u EU koju mi zamišljamo čovjek bio mogao biti pošteni izbacivač ili nečiji gorila. U istoj toj EU koju zamišljamo, naš bi predsjednik KSCG bio u zatvoru. A Borisov je i alje premijer jedne članice EU.
Bojim se dana kada nas stvarnost demantuje, a javi se mnogo korisnika servisa zvanog “naknadna pamet”.
Piantao, Borisov je samo jedan od primjera naravno. Ima i drugih primjera o manjkavostima EU. To se i ne porice. Med i mlijeko nece teci samim ulaskom u EU. Ali taj proces jeste nada, u tom procesu pridruzivanja postoji sansa, narocito sada sa novim pristupom kada ce upravo kljucne oblasti pravosudja i temeljnih prava biti pod lupom od pocetka do kraja pregovaranja. Orbanovu Vladu u Madjarskoj je Evropska komisija uspjela da ubijedi da promijeni zakon o medijima kojima se gusila njihova sloboda (nedavno, kada su vec bili punopravni clan). Nazalost, u Italiji se ne radi nista. Mogu samo nagadjati razloge: velicina zemlje, istorijska uloga u stvaranju Unije, sto otezava uplitanje. Zato vjerujem da Crna Gora i njeni gradjani imaju sansu u ovom procesu. Jer u suprotnom zaista ne vidim drugu soluciju.
Protesti? I sta onda? Putem izbora – za koga da se glasa? Bojkot – cega i s kojim ciljem?
pazi, slažem se da postoji mogućnost da se, kada se uđe u EU, glasnije čuju i priče koje ne idu u prilog mafijašima. Ali na svaki jedan takav glas biće još stotinu koji će biti ponosni na svoju državu i njeno mudro&hrabro rukovodstvo. I navući će tada mafijaši odijelo evropskih birokrata a nama će ostati odijelo građanina eastern-european-semi-failed-state, koje nam omogućava da se poput miliona Poljaka, Slovaka i Rumuna odselimo u neku sređeniju zemlju u kojoj se nećemo pitati više nego li u sopstvenoj, samo nas za to neće biti briga jer ćemo za svoje znanje i sposobnosti dobiti malo udobniji život. To je naša evropska perspektiva.
Sjebani smo kako god okreneš, i to sa EU ima najmanje veze jer smo odabrali državu prije demokratije i stavili sopstvene snove iz devedesetih prije stvarnosti iz dvijehiljadešeste.
Sad je jasno sto Nemanja napada M.M.
Nemanja Tepavcevic's Experience
Political Section Trainee EU Delegation to Montenegro
International Affairs industry
July 2011 – October 2011 (4 months) Podgorica, Montenegro
Intern at the Department for EU and NATO Ministry of Foreign Affairs, Montenegro
International Affairs industry
July 2008 – July 2008 (1 month)
Pa pa Necko
kakav si ti lik. Momak je STAŽIRAO u ovim institucijama, sto znaci besplatno radio na poslovima za koje se specijalizuje na studijama.
Biografija Marka Milačića, uzdanice pro-režimskog RTCG-a je, po tom pitanju mnogo mnogo gora. Marko je naime svojom interesantnom emisijom davao LEGITIMITET mafijaškoj RTCG, i time doprinosi da još veći broj ljudi gleda njihov program, što samim tim znači i UDARNI DNEVNIK kojim nas svakodnevno truju.
Hvala ti Milačiću.
A moze biti i da je clan SDP ili DPs.
Ja nisam bio niti sam član ijedne političke partije ni u Crnoj Gori niti bilo gdje drugo. Javno sam iznosio kritičke stavove kako prema SDP i DPS-u tako i prema opoziciji, a ujedno i hvalio i jedne i druge kada su, doduše rijetko, pravili kvalitetne poteze. Ovakvi komentari su niski i zluradi i zaista ih ne planiram ubuduće komentarisati.
Što se tiče mog “experience” koje ste naveli, javno je dostupno svima na LinkedIn sajtu i toga se ne stidim uopšte. U MIP-u sam bio mjesec dana kao neplaćeni stažista gdje sam učio što je moglo da se nauči tada i u tim uslovima o pristupanju Crne Gore EU, tj. načinu rada u našoj diplomatiji. Tri mjeseca ovog ljeta sam bio pri Delegaciji EU, gdje sam radio istraživanje za magistarski rad. Zaista ne razumijem kakve to veze ima sa mojim reagovanjem na Milačićev tekst osim što to samo dalje pokazuje da je EU moja profesionalna orijentacija. Sve u svemu, promašili ste komentar.
Da Vam zahvalim Postovani Tepavcevic-u,
na Vasoj argumentovanom kritickom osvrtu,
svaki problem se mora rasvijetliti i posmatrati iz svih uglova.
Ali po mom misljenju, cekanje na resenja iz Jevrope, i plandovanje VLADE&MINISTARA bez VIZIJE I IDEJE,
kako da srede svoju kucu i pometu ispred svoga praga i pokrenu sve POTENCIJALNE RESURSE,
LJUDSKE I MATERIJALNE,
sa kojima je CGa bogatija od mnogih od tih drzava koje su clanice EUe, je POTPUNO LUDO&SULUDO,
i ukupno stanovnistvo SRLJA U DEPRESIJU I BEZNADJE,
jer je VLADAJUCA KLIKA BLOKIRANA OD INTERESNIH KLANOVA,
koji sve UMRTVE DA NEBI ISPUSTILI KOJI KONAC IZ SVOJIH RUKU.
Srdacan pozdrav,
i hvala jos jednom na Vasem doprinosu,
a dezurne PLUVACE U DALJ nemojte uvazavat, oni svakome nadju DLAKU U JAJCE,
a njihov doprinos PLJUVACKI, je zastrasivanje svakog dobronamjernog da oskrine vrata javnogservisa.me, jer BURE POMIJA-SPLACINA ISPRAZNE SVAKOME NA GLAVU,
cinje sto znaju, a ne znaju sto cinje, valjda lijece komplekse.
G. Jankovicu, hvala na diskusiji. Slazem se da je zalosno sto moramo cekati ljude sa strane iz Brisela da nam ociste kucu, tj. da nas natjeraju da je ocistimo. Ali nazalost, u takvu smo letargiju zapali da nam ovakva vlast i opozicija smetaju taman onoliko koliko i smece pokraj sopstvenih kuca, na nasim ulicama i u nasem moru i rijekama. Nazalost.
Немања, недај да те отрују квази опозиционари својим теоријама завјера јер докони ум није способан да нешто изњедри суштинско, нити има потребе да се правдаш шта, како, зашто, ђе… само то ти говори довољно јер у својој лијености провинцијалног духа за њих је велики напор испричати неку другу причу до ову којом су сами себи постали досадни.
“CG je samo mali dio mog dozivljaja domovine” rece Tepacevic.
E, kuku! Za ovu zemlju je krv prolivana, za ovo malo sto imamo vjekovima placamo!
Ocigledno da nekoima ta borba ne pada tesko, cak stavise s**u se po njoj!
Mace malo: Niko Vam ne brani da krv prolivate i dalje za svoju domovinu. Mozete i vene sjeci na sred Trga Republike ili pred Biljardom na Cetinju da biste sprijecili taj “zlocin” ulaska CG u EU.
Krvlju ne bih branio ni CG ni Evropu. Kada vec pominjete prolivenu krv, prolili su je i gradjani drugih zemalja i nacionalnosti zbog nas iz Crne Gore. Tako da mi taj Vas “krvni” patriotizam zaista ne pase. Za pocetak, kada ste toliki rodoljub, “branite” barem domovinu punim imenom i prezimenom a ne zivotinjskim nadimcima u deminutivu.
I dalje stojim iza svojih rijeci. Lijep pozdrav.
naprotiv, zemlja u kojoj se zarada univerzitetskog profesora sipa u rezervoar nepotrebnog službenog vozila za čijim upravljačem sjedi bahati majmun je NULTI dio doživljaja domovine za svakog ko još ima mozga i dostojanstva.
vjekovima prolivana krv za ovu zemlju… eh. Skoro da bih puštio suzu, nego nema đe da padne jer su potomci tih junaka radosno rasprodali real estate.
Mali ce napraviti karijeru.Garant!
Milacic je u pravu.
Moze biti da je njegov euroskepticizam nalik Milovom ali ishodiste nije isto.Pa ljudi moji 15 punih godina “tamburamo” o putu u EU i ko zna koliko jos,a tu smo gdje smo.
15 godina Bosna je protektorat Unije,evo ravnu godinu ne mogu ni Vladu da formiraju.
Mila Djukanovica kvalifikujemo kao uzrok svakog zla u CG.
Ko je dao “amin” da se u CG radi to sto je se radilo svih proteklih godina-gospoda iz EU.Mogli smo se mi svi na trepavice pobiti ali bi opet bilo kako su oni (EU i Ameri) zacrtali.
Koji je to od 7 uslova ispunjen da bi dobili datum pregovora-nijedan.Pa sta je onda u pitanju,normalno interesi ne EU vec interesnih grupa iz pojedinih zemalja koji odlicno korespondiraju sa ovdasnjim i.g.
Imam utisak da mnogi poklonici ideje pristupanja CG uniji imaju samo jedan motiv-sklonite nam Mila sa grbace pa posle toga neka nastane potop.Ima li to smisa?
Vuku nas kao cukice na uzici,istezemo izgladnjele vratove sa sludjenim glavama nebi li nam koje sto u “lokalo” ubacili.Mlatimo o nekakvim kapitalistickim drustvenim osnovama ,a u sustini imamo sitnosopstvenicku manufakturu i pljacku nevidjenih razmjera.To nar je dakle preporucilo?
Karijera, nego sto! Azuran, vispren, neumoran, pomirljivog tona kad treba.
Nego, pretpostavljam da mu nisu objavili neki tekst u Vijestima, pa sujeta proradila.
Da mu je samo bit clan pregovarackog tima, s Rocenom na celu i Djukanovicem u zacelju.Ojha!
malo mace: za Vasu informaciju, tekstove mi redovno objavljuju, nemam problem sa sujetom, i ne planiram se angazovati u drzavnoj sluzbi. kao sto rekoh, ostavljam Vama da se “borite” za domovinu na Vas nacin. Hvala na komplimentima o azurnosti, neumornosti i pomirljivom tonu kada treba. Karijera? Tocno tako.
M(il)ače malo, providan je način na koji sebe branite. Komentarišite kao Nemanja, punim imenom, ako imate da mu odgovorite, a ne da mu ovako podmećete bez argumenata. Tačno se vidi da ste uvrijeđeni, jer ne komentarišete tekst Tepavćevića nego samo vrijeđate i podmećete autoru.
Mada, Milačić je poznat kao neko ko voli da se eksponira, i bude u centru pažnje. Pretpostavljam da će za iduće izbore oformiti neku euroskeptičnu alijansu, za Đukanovićev račun, naravno, isto onako kako je već radio na Đukanovićevom RTCG-u.
Što se tiče Milačića, da nikad nije ni radio na RTCG danas bi bio jedan od nas, internetski komentator. Ovako se, zarumenjenih obraza, objavljuju, čitaju i komentarišu njegovi sastavi na nivou gimnazijskih tearjerkera. Najbolje prolaze kod ljudi koji najmanje čitaju.
I sve više to liči na pažljiv odabir kandidata, dovođenje u fokus i puštanje u promet. Ne bih se začudio da ubrzo postane Rankov savjetnik za vina i udice.
Da bi ste shvatili sto je EU treba da zivite,radite,osmatrate,osluskujete,analizirate sto se tamo dogadja i onda uporedjivati sa Crnom Gorom,Balkanom.potrebno je jako dugo tamo da zivite i da aktivno pratite sto se dogadja.
jedan od nacina je studiranje na nekom od univerziteta gdje se dolazi do kompleksnijih,potpunijih informacija ili pratiti svakodnevno dogadjanje u drustvu preko interneta,medija,preko poznanika,prijatelja ili kopati po knjizarama,antikvarnicama,ili jednostavno biti na ulici i posmatrati,razgovarati ici na proteste,demonstracije,mitinge predavanja kojih ima na stotine u Londonu gdje zivim od 1987.
Na Londonskom univerzitetu naucio sam jedno a na ulici potpuno druge stvari .
Nego da predjemo na stvarnost .EU nije ono cime se predstavlja a i mi treba da se pravimo i idealizujemo EU.
1,EU clanice su aktivno ukljucune trenutno u tri rata velikog inteziteta i jos desetak nizeg inteziteta gdje ima jako puno zrtava ali namjerno ignorisemo cinjenice.
Rat u Avganistanu gdje je poginulo preko 200 000 ljudi,a civili se ubijaju svakodnevno.Imamo po evrpskim sudovima desetine sudjenja zbog ratnih zlocina vojnicima iz EU,za ,masakre civila,silovanja desetogodisnjih djecaka i djevojcica.U britaniju donose prste i usi kao ratne trofeje.Amerikanci su sprovodili na hiljade zarobljenika kroz Evropske zatvore cesto bez znanja lokalnih politicara ali sa znanjem tajne policije.
Rak u Iraku je imao preko 1 500 000 zrtava a namjerno su ciljane odredjene etnicke grupe,ali to je neka kompleksnija tema za neki drugu priliku.Amerikanci su izgubili preko 70 000 vojnika i ranjeno je preko 1 000 000.
da li znate da su vojnici Iz EU u Avganistanu i Iraku pravno nezasticeni i neosigurani van teritorije Nato pakta.
O upotrebi razblazenog uranijuma u Iraku,Avganistanu,Libiji ne treba trositi rijeci osim da je poluvrieme raspada vise od 4milijarde godina.Jeste li gledali fotografije djece rodjene u Iraku sa genetickim poremecajima izazvanih radijacijom.
toga ima dosta i po Kosovu.
Hijerarhija ide sledecim redom
kraljevske porodice i plemstvo je odvojeno od politike ali ima velikog uticaja u drustvu.
Politicari su organizovani obicno iz vlasti i opozicije ,koje se cesto smjenjuju,dok pravi sou vode bezimeni bankari .
Tu su naravno mediji,pravnici ekonomisti da to sve umotaju u legalne oblande i zamajavaju narode .
ilustracija Blerove vladavine je primjer da je za vrijeme njegove vladavine donijeto 22 000 zakona i samo je 2% doslo do parlamenta ostalo su donijeli u kabinetu,i neki bezimeni cinovnici iz Vajt Hola.Zato se zestoko raspravljalo u oba doma kako ce se loviti lisice a one setaju po Londonskim ulicama u pola dana i napadaju bebe po kucama.
Dolaze zadnjih 20 godina iz EU da nam dijele lekcije iz demokratije a znate li sto se radilo u Sjevernoj Irskoj i koliko se ljudi otuda iselilo zadnjih 20 godina zbog terora.TO ne daju na BBC.
Sto rade tajne sluzbe,prije desetak godina MI5 i MI6 su otpustili vise od 100 000 dousnika,zato sto sada imaju tehnologiju da zamijeni toliki broj ljudi.
Sto da kazemo za prislusne stanice u Milton Kinsu i Menvit Hilu.Gdje se prikupljaju na trilione informacija i ide potom na obradu u USA.
Jeste li putovali prije 20 godina avionom i sada.kakav je totalitarni rezim na aerodromima danas,ne daju vam da prenesete bocu vode ili flasu mlijeka za dijete,ali kad prodjete kontrolu iame isto takve flase tri puta skuplje.
U avion ne mozete unijeti ni noktorez ali zato mozete kupiti bocu viskija,slomiti je i poklati i pilote i pola putnika.toliko o sigurnosti.
Ne moramo tako visoke teme da obradjujemo.
Mozemo da pricamo o smecu,prije su ga odvodili jednom nedeljno a sad nece ni posle 15 dana.ako je kontejner prepun nece da ga uzmu,U svim vecim gradovima je neobjavljeni rat izmedju vozaca koji nigdje ne mogu kola da parkiraju i lokalnih vlasti.
O velicini kondoma,banana,voca povrca da ne pricamo.
A famozni euro je kod nas zamijenjen za dvije marke,ali 2002 za marku se moglo kupiti vise dva puta nego sada za euro.Kada se to sve sabere i oduzme ispada da je marka ustvari prije 10 godina vredjela 4 puta i to je u osnovi NAJVECI PROBLEM EU.Od uvodjenja eura cijene su skocile cetiri puta a plate su ostale iste ili manje.Neko se tu namjerno dogovorio i izmanipulisao cijelu EU i vecini je opao standard za nekoloko puta,samo su ovi koji su stajali iza citave prevare napunili svoje DZEPOVE A FABRIKE SU PRESELILI NEGDJE DRUGO DA NAPUNE JOS VISE. A boranija neka ide na demonstracije,pa kad nam dosadi p[ostavicemo nove demokratskije politicare koji ce naprave jos vece sprdnje i jos vise da daju para iz budjeta BANKARIMA.
ALI SVE JE TO OBICNA ZAJEBANCIJA PRI HRANI I PRICI O HRANI.
Ljudska rasa se prvi put suocila sa hranom punom hormona,pesticida,hemikalija,koja je geneticki modifikovana .je ste li kada bili u Tesko ili Sanzberi samposluge po EU.voce i povrce izgleda prelijepo,iste velicine lijepe boje ali kada ga donesete kuci,je bez mirisa,tvrdo i ukusa.
Bezvrijedno smece koje jedu nasa djeca.Zapitajte sekada ste kupili u Podgorici na trznici ukusnu jabuku.Sve uvozno smece isto tako bez ukusa i mirisa.
2001 EU je unistila ,bukvalno unistila 500 miliona tona hrane da ne bi morali da smanje cijene.Znate li da EU placa na desetine hiljada funti nekim engleskim farmerima da ne uzgajaju nista samo da ne pretrpaju trziste.
U Hrvatskoj bikovi vise ne jasu krave sada taj posao obavlja veterinar a doce ti veterinari i kod nas svim zivotinjama su postavili znacke a nama ce ubrzo mikrocipove pa necemo morati da se brinemo,veliki TOTALITARNI brat je odavno pokucao na nasa vrata.
Dokle je to sve doslo ,ne vjerujem da su i Nacisti mogli to bolje da zamisle a cisto sumnjam da je Hitler ikada mogao pomisliti da ce crnogorska voska pod njemackom komandom ici da ratuje za neke bezimene bankare u 5-6000 hiljada daleke vukojebine Avganistana.
volio bih da me neko cacne ,pa cemo onda dati neke pikantnije detalje iz EU kuhinje.
Digitalni andjeo i ostala propaganda
Iznenadjen sam da ovdje provijava takvo nepovjerenje prema EU, ne smatram da je krsna crna gora može kontati nedostatke EU-a, dok smo mi šuplji kao budeli.
Buc buc buc! Razbuca ih ti obojicu! ;)
“U MIP-u sam bio mjesec dana kao neplaćeni stažista …”
kakvu li bi tek propagandu vršio da si bio “plaćeni stažista”?!
Inače, EU nije samo tvoja “profesionalna orjentacija” – većina političara u CG (bez obzira na stranačku pripadnost) su “profesionalno” orjentisani ka EU. Obećane su im fotelje negdje u gigantskoj EU administraciji po izvršenju zadatka – uterivanju ovaca (nas) u tor (EU).
Poštovani Nemanja, nemoj nas vrijeđati. Da li pokušavaš da nas ubjediš da makar jedan političar radi bilo šta u interesu naroda? SVAKA njihova aktivnost i odluka je usmjerena ka osvajanju i zadržavanju NOVCA i MOĆI. A ukoliko nešto odluče u interesu naroda, onda je to zato da bi imali koji glas više na narednim izborima.
Walter
FRONT!
Waltere, “propagandu” mozete vrsiti i Vi slobodno – napisite tekst i objavite ga u novinama, na internetu. Sto se obecanih fotelja tice, molio bih Vas da me ne stavljate u tu kategoriju – da bi se u EU fotelje sjelo, potrebno je da ste u drzavnim foteljama prije toga (kada govorite o politicarima). I jos jedna stvar, ja nisam politicar. EU je moje akademsko opredjeljenje a to sto sam rekao da mi je profesionalna orijentacija nije vezano za politiku. Zao mi je ako sam Vas vrijedjao.
Svi komentari na svoj nacin imaju svoju tezinu. Da bismo kako pojedini kazu micali ovu mafiju sa vlasti, prvo trebate Vi gospodo komentatori da maknete ove vase lazne inicijale.
Malo zamjerate Marku, malo ovom drugom. I jedan i drugi ce na kraju bas zbog vas tobos HRABRIH zavrsiti onamo dje su svi do sada zavrsili.
Greota je ove momke na takav nacin provocirati.
Mi koji nemamo hrabrosti da se potpisemo ispod komentara nemamo pravo ni da kritikujemo.
Predlazem da se zabrane svi komentari koji nijesu potpisani punim imenom i prezimenom.
Gospodine Kaludjeroviću,
i svima ostalima kojima “smetaju oni koji pišu pod inicijalima” tj. nickovima.
Ovo je internet portal. Uobičajno je da se komentari pišu pod nickovima, ne samo kod nas već u cijelom svijetu. Neko nema hrabrosti-što je ljudski, pogotovu u našem ovakvom društvu, a neko to radi iz sasvim drugih razloga. Pozivati se na ličnu hrabrost zbog toga što neko piše pod punim imenom i prezimenom, a nekom drugom je spočitavati ako taj drugi piše korektno i “hrabro”- na neki svoj način, meni je neumjesno.
Ja pišem skoro uvijek pod pseudonim “Zipp”- i pisat ću ubuduće, a zovem se Omer Šarkić, ako je to kome bitno. Na slične prozivke sam se predstavljao još par puta. Prozivke su mi upućivali obično oni koji su svoj javni angažman – pod punim imenom i prezimenom, većinom stavljali u službi režima. A takvim je veoma bitno, baš da im se zna puno ime i prezime. Stoga bih ja čak sugerisao da se pod punim imenom i prezimenom ne daju komentari na portalima, već pod nickovima.
Tacno tako Zipp
99% komentatora koji se potpisuju imenom rade to sa namjerom da budu prepoznati od rezima i zapisani kao branioci.
Zato bar u CG bi bilo mnogo produktivnije kad bi svi pisali pod nickovima .
Sjecam se kad je 2003 Vlada CG otvorila razvojni forum za diskusiju.
I tu su se registrovalo prilicno tadasnjih forumasa i osoblje iz vlade .
Bilo je krajnje komicno kako su Vladari pod imenom pristupali diskusijama,
moj predlog je bio da se zovu Sluzbenik 1 , 2 ,3 itd pa da bar kao ljudi pricaju o temama.
Posebna prica su bili oni stari komunisticki kadrovi Vladimir Vukmirovic i Radivoje Brajovic koji bi otvorili temu kao naslov i ne bi rekli ni rijec.
I da pitam Banju, sta je to on hrabro rekao i dobro izanalizirao da bi to zastupao svojim imenom i prezimenom,
osim neproduktivnog cetinjskog humora
i price
oce li ta zicara?
Gospodine Sarkicu, valjda nijeste u meni prepoznali covjeka rezima!
Onda malo citate ili ste se kasno ukljucili u ovu pricu. Ja trajem vec punih 22 godine, javno, jasno i glasno. Zbog toga mnogo puta imao problema. Tu temu ne zelim otvarati jer bi se protumacila kao licna moja reklama od cega se ne mogu zastidjeti.
Dok su se mnogi komentatori ili njihovi nalogodavci sa ovih portala bavili davnih devedesetih sticovanjem, naftom, valjanjem cigara itd, ja sam se bavio drzavom na svoj nacin, vaspitavan svojim korijenima.
Eto da Vam kazem ja se nadam dobronamjerni Omere, da moj predlog samo iz tih razloga moze biti opravdan, jer tim momcima trebamo pomoci u najgorem slucaju sacuvati ih nekih stvari i uzasa koji se nama vecini desavao svih ovih godina! Zivjela Crna Gora ali ne ovakva i nedaj boze sa ovakvom opozicijom na celu!
E moj Banja…
“Evo dokaza da mrčna opozicija ponešto i radi ali okle- vlast glasa protiv sve a ne gleda ni šta glasa:
Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslanici Skupštine odbili su danas da na dnevni red druge sjednice drugog redovnog zasjedanja uvrste set predloga zakona Pokreta za promjene, iako je njima, između ostalog, predviđeno da zarada zaposlenih u regulatornim tijelima ne može biti veća od poslaničkih.
PzP je u skupštinsku proceduru stavio nekoliko predloga izmjena i dopuna zakona, među kojima su o Državno-revizorskoj instituciji (DRI), osiguranju, elektronskim komunikacijama, Centralnoj banci Crne Gore (CBCG), hartijama od vrijednosti i energetici čiji je cilj da se institucijama koje obavljaju regulaciju u navedenim oblastima propiše da bruto mjesečna zarada zaposlenog ne može da bude veća od one koju prima poslanik Skupštine.”
Banja kaludjerovic: “Predlazem da se zabrane svi komentari koji nijesu potpisani punim imenom i prezimenom.”
vazda je dobro
i tako lako
posegnuti za zabranom
nego kako.
Gospodine Kaludjeroviću,
nigdje nijesam napisao da ste čovjek režima niti sam se bavio Vama, samo sam napisao što mislim “o nickovima i valstitim imenima” pri komentarisanju na portalima.
Moguće je da malo čitam, ali sam u ovu, crnogorsku priču aktivno uključen od 90-te godine. Zasluga nemam niti ih tražim. Zasluge nose i obilato ih koriste oni koji su 90-tih bili sve Srbi, a danas su sve Crnogorci. Oni koji su vodili ratove za mir, kojima su nekad svi narodi i nacije bili omrznuti neprijatelje osim Srba, a sada su sve te iste nacije najviši prijatelji a glavni i jedini neprijatelji Srbi.
Ponosan što sam bio suverenista 90-tih, gadi mi se od ovog lažnog suvereniteta, lažnih i nesikrenih suverenista, onih koji su ovu plemenitu ideju pretvorili u svoju suprotnost(jer suverenost po meni nije bila samo državno-pravni status nego mnogo drugo i mnogo više od toga-da ne pojašnjavam sad), ogadili je i meni i mnogim drugim gradjanima Crne Gore, koji su u tu priči ušli iskreno, onda kada je ona bila jeres svoje vrste.
P.S Zamolio bih Vas da mi se ubuduće obraćate sa nickom kojim se koristim a ne imenom.
Mislim da je dobro što je pokrenuta ova rasprava, samo da se ne svede na lična prepucavanja i dokazivanja.
Mišljenja sam da je velikom broju građana Crne Gore stvarana iluzija, kako od političkih partija tako od medija, da je EU sve med i mlijeko, te da ćemo eventualnim ulaskom u EU riješiti sve, ne samo društveno političke već i lične problema: da ćemo svi imati više nego pristojne zarade, da će svako ko hoće moći da radi-bude zaposlen, pravnu državu u pravom smislu te riječi…
Što smo bili dalje od EU, režim i prorežimski mediji prije svih, su idealizovali sliku EU, a zahvljujući pohvalama koje smo dobijali od EU zvaničnika(koja se odnosila prije svega na napredak u odnosu na zemlje regiona) vlast je dobijala ključne političke/izborne poene kod građana. Onog momenta kada kad se približio datum dobijanja pregovora, glavnim nosiocima vlasti je EU postala smetnja, što im realno ona jeste i uvijek im je bila. Ne samo prijetnja već opasnost.
Nem tog političkog radikala ili anarhiste-moje je mišljenje, koji se više plaši ulaska CG u EU od djelova ove vlasti i interesnih grupa povezanih sa njima. A upravo oni su bili najglasniji u propagiranju EU, dok nam je ona bila daleko(mada ni sada nijesmo baš blizu).
EU je daleko od idealnog, u mnogim stvarima je vještački sklepana, birokratizovana, interesno vodjena od strane njenih najuticajnih članica(nešto slično kao UN), ali je nama, ovakvoj Crnoj Gori, jedina perspektiva da koliko toliko postanemo, opet koliko-toliko pristojna država.
Građani Crne Gore su nedozreli, politički slabo svjesni, ne znaju ni svoja prava ni obaveze, gradjanske su kukavice, nijesu korektori vlasti niti njena nepočinstva znaju kazniti na izborima ili izražavanjem gradjanske neposlušnosti: protestima, štrajkovima. Tužna je činjenica da građani Crne Gore ne znaju sami srediti svoju kuću i da je jedino EU-takva kakva je može u tome pomoći, uspostavljajući nam bar neka pravila koje mi nijesmo u stanju sami primjeniti.
Mnogo, mnogo, mnogo i mnogo mi je zao sto sam Vas malo naljutio. Mene su ucili roditelji da dok sa nekim razgovaram da ga gledam u oci. Ovdje to nije slucaj!
Ostajte mi zdravo!
Да ли сте кршили топли родитељски савјет приликом телефонских разговора, или сте се одлучили да избјегавате тај ђа'ољи апарат?
Gosodine Kaludjeroviću,
uopšte mi nijeste naljutili, samo izbjegavam da ovdje polemišem familijarnim rečnikom.
I Vama želim dobro zdravlje i nafaku.
mozda od vas vecina zna istinu, ali ovo je za mog rodjaka Nikolu, koji je bio na protestima ogorcenih i koji od ogorcenja ne vidi vise ni sunca ni mjeseca…u pamet se Nidjo!
Razgovarao: Mario ĆUŽIĆ, preneseno s portala: http://www.mojzagreb.info
Gospodine Šikiću Vlada Republike Hrvatske i oporbene stranke koje se zalažu ulasku u Europsku Uniju kažu da je Europska unija uspjela je prekinuti povijesno stanje ratovanja i sada već 60 godina predstavlja područje mira i sigurnosti.
ROKO ŠIKIĆ: Do 1989. godine i pada Berlinskog zida mir i sigurnost Europe bili su jedino i isključivo u rukama NATO pakta i Varšavskog ugovora. Nakon 1989. godine sigurnosna situacija na području EU ovisi u najvećoj mjeri opet o NATO paktu, jer su gotovo sve članice EU ujedno i članice NATO-a.
Pitanje koje se prirodno nameće na začudnu gornju tvrdnju jest: Ako je Europska unija stvarno garancija mira i sigurnosti, kako onda objasniti njen neuspjeh u pravovremenom zaustavljanju rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj?
Posebno negativnu ulogu u tom sukobu je odigrao tromjesečni moratorij zemalja članica EU, na proglašenje već izglasane samostalnosti, a što je imalo tragične posljedice na tijek rata u Hrvatskoj.
Također tvrde da je EU značajan čimbenik na međunarodnoj političkoj sceni.
ROKO ŠIKIĆ: EU nije niti članica UN, niti ostalih relevantnih organizacija. U raznim svjetskim statistikama EU se uopće ne spominje izrijekom, pa zapravo u praksi niti ne postoji kao čvrsti politički subjekt.
Ona bi možda mogla postati značajan čimbenik u svjetskoj politici jednog dana, ako naravno taj dan uopće doživi. Naime, mnogi joj ugledni politički analitičari ne daju previše izgleda za dugoročni opstanak.
Kažu da će Hrvatska sjediti za stolom za kojim se donose odluke i ravnopravno s drugim članicama kreirati politike EU.
ROKO ŠIKIĆ: Naivno je i, u najmanju ruku, politički neodgovorno (vjerovatno i krajnje pogubno) zastupati politiku koja tvrdi da članica, koja stanovništvom i ekonomskom moći zastupa manje od 1 %. može ravnopravno suodlučivati s članicama mnogostruke veličine, snage i političke moći.
Kada toj činjenici dodate i mogućnost promjena pravila odlučivanja i načina upravljanja EU, o čemu, zahvaljujući višebrojnosti stanovništva, odlučuju predstavnici samo 5-6 zemalja članica, sasvim je jasno da zemlje veličine Hrvatske ne mogu uopće računati na ravnopravan odnos.
Negativno povijesno iskustvo iz drugih asocijacija kojima smo pristupali, trebalo bi svim “guskama u magli” biti dovoljno vidljivim putokazom.
Odluke u EU donose se konsenzusom temeljenom na dogovaranju, a ne preglasavanjem.
ROKO ŠIKIĆ: Ovakva tvrdnja dolazi iz prostora čiste demagogije. Po ugovoru iz Lisabona predviđeno je odlučivanje bazirano na tzv. dvostukoj legitimnosti stanovništva (koje predstavljaju članovi Parlamenta) i zemalja članica (koje predstavlja Vijeće ministara).
Svaka imalo značajnija odluka biti će prihvaćena ako za nju glasa barem 55 posto država članica, koje predstavljaju najmanje 65 posto građana Europske unije.
U Vijeću ministara glasanje je kvalificiranom većinom umjesto jednoglasnog odlučivanja. Kada Vijeće odlučuje kvalificiranom većinom, broj glasova koji pripada ministru pojedine države članice razlikuje se. Mnogoljudnijim i većim državama pripada veći, a manjima manji broj glasova.
Gdje se tu igdje spominje konsenzus? Da li se zna značenje te riječi?
Građani Hrvatske će to ostati i po ulasku u EU a povrh toga će biti i građani EU.
ROKO ŠIKIĆ: Čemu ova nepotrebna tvrdnja? To je isto kao da ustvrdimo da će građani Novog Vinodolskog uvijek ostati građani tog grada. Gdje je smisao? Ne može biti ciljem proglašeno postajanje građaninom EU, već promišljanje o EU treba voditi o tome koja bi prava građani mogli konzumirati, a koja bi izgubili.
Oni više neće morati čekati u ‘Ne-EU’ redovima na granicama.
ROKO ŠIKIĆ: Točno, ali točno je i slijedeće: Niti bugarski i rumunjski radnici neće više morati čekati na hrvatskim granicama. Moći će nesmetano ulaziti u našu zemlju i zapošljavati se u njoj, još niže rušiti već ionako nisku cijenu rada u trenutku kad mi imamo preko 330.000 nezaposlenih Hrvata i drugi smo u svijetu po nezaposlenosti (UN report 2011). Ako pak ne uđemo u EU, onda imamo i dalje strateški jako sigurnu “šengensku granicu” pred Hrvatskom. Tu je uspostavljena EU i hrvatska granična kontrola te se čeka se u oba pravca. Smisao granica je zaštita države. Kvalitetnom vanjskom politikom i uspostavljanjem međusobnog povjerenja između susjednih država brz promet putnika je lako ostvariti i bez odricanja od suvereniteta.
Hrvatska se, kažu Premijerka, Predsjednik, Vesna Pusić… vraća u Europu, gdje je uvijek i pripadala.
ROKO ŠIKIĆ: A kada je to Hrvatska izašla iz Europe? Od kad je prosvjetnog sustava u Hrvatskoj, u našim školama se uči da su ovi prostori, ljudi i kultura dio europskog korpusa. Stoga tvrdnja zbunjuje, jer otkriva sasvim novu dimenziju hrvatske povijesti. Dakle, Hrvatska eventualno i može ući u EU, ali nikako se ne može vratiti u Europu, jer nikad iz nje nije niti otišla.
Članstvo u EU podrazumijeva transparentniji rad državnih institucija.
ROKO ŠIKIĆ: Kako onda objasniti korupcijske afere poput one u Grčkoj (slučaj ministra Mentelisa), Njemačkoj (Siemens, Deutche Post, DT…), Austriji (Hypo-Alpe Adria), Finska (afera Patria) i Italiji (od legendarne akcije Čiste ruke gdje su u zatvoru završili desetci parlamentaraca, sudaca, političara i drugih dužnosnika do današnjih sudskih procesa protiv Berlusconija). Afere su to koje su spomenute države koštale desetine i stotine milijuna eura, a u konačnici mnoge milijarde eura poreznih obveznika diljem Europe? Hrvatskoj istovremeno nameće status zemlje korupcije, a činjenica je da i i našim velikim koruptivnim aferama u pravilu sudjeluju značajni gospodarski subjekti iz zemalja EU. Najveća političko-koruptivna afera se vodi protiv bivšeg premijera, koji je na svoju dužnost došao vrativši se iz zemlje članice EU, koristeći se poznanstvima iz EU u Hrvatsku je doveo koruptivni krak upravo iz EU, a sada se nalazi zaštićen od izručenja pravosudnim sustavom EU. Istraga i optužnica protiv Ive Sanadera su učinjene u Hrvatskoj, a tek se sada u EU pokreću usporedne istrage o korupciji na području EU.
Članstvo u EU donosi porast životnog standarda.
ROKO ŠIKIĆ: Možda jednino po analizama i statistikama agencija poput Moody, Standard & Poor i sličnih, koje su najpoznatije po svojim prljavim ulogama u stvaranju svjetskih kriza, a također dobro poznatim i da za dobre novce možete naručiti gospodarske prikaze, analize i statistike s rezultatima po svojoj volji. Dovoljno je pogledati primjere Irske i Grčke, pa zaključiti da je i ova tvrdnja netočna. Stvaranje slike o rastu životnog standarda, forsiranjem povećanja potrošnje temeljem zaduživanja napuhavanje je balona od sapunice koji su već počeli pucati, ali se eksplozije najvećih balona tek očekuju.
Izvoz bez carina na tržište od petsto milijuna ljudi.
ROKO ŠIKIĆ: Teoretski da, ali s kojom industrijom? Možda onom istom koja je prošla procese tzv. pretvorbe, privatizacije i tranzicije? Ili s ono malo preostale koja je u vlasništvu fizičkih i pravnih osoba iz EU? Ova tvrdnja je klasična zamjena teza. Prava istina je da se hrvatsko tržište bez ikakve kontrole otvara ekonomskoj snazi od 500 milijuna ljudi. Takva bi politika rezultirala konačnim pogubljenjem posrnulog hrvatskog gospodarstva.
Veća konkurentnost uzrokuje veći izbor robe što podrazumijeva bolju kvalitetu proizvoda za nižu cijenu.
ROKO ŠIKIĆ: Riječ je o pokušaju nevjerovatno nespretnog “političkog spina” u sferi gospodarstva. Teško je išta suvislo odgovoriti, kad se sretnemo s ovakvom razinom ekonomske neupućenosti. Kako se, ako je gornja tvrdnja relevatna, tumači uspjeh nekvalitetne (ponekad i nezdrave ili opasne) kineske robe u SAD, EU ili ostalim razvijenim zemljama? Također, kao krhko hrvatsko gospodarstvo uopće može konkurirati, u tako surovim uvjetima liberaliziranog tržišta, konkurirajući robi proizvedenoj u zemljama u kojima vladaju gotovo robovlasnički uvjeti?
EU zakonodavstvo garantira bolju zaštitu potrošača, uključujući sigurnost i kontrolu kvalitete hrane.
ROKO ŠIKIĆ: Kako onda objasniti brojne prehrambene afere u zemlji, koja je u okviru Europske unije sinonim za zaštitu potrošača, Njemačkoj? Od afere s pokvarenim mesom do najnovijeg skandala s dioksinom, Njemačka je živi primjer kako nam EU zakonodavstvo na tom polju ne garantira – baš ništa. Afere o uvozu nekvalitetne smrznute hrane iz zemalja EU se pokušavaju zataškati, ali s vremena na vrijeme se doznaju. Brisanjem granica i graničnih kontrola otvorio bi se dodatni prostor za poslovanje koje nema nikakve veze s argumentom zaštiti potrošača o garanciji kvalitete hrane.
Mogućnost školovanja u drugim državama članicama EU-a pod istim uvjetima, uključujući korištenje brojnih stipendija.
ROKO ŠIKIĆ: Rješenje je u izgradnji i provođenju vlastitog kvalitetnog obrazovanja, a ne predaji vlastitih resursa u strane ruke, za njihove interese i potrebe. Pitanje: kako ćemo vratiti te silne visoko obrazovane osobe nakon završetka studija u Hrvatsku, ako su stipendirani od stranaca? Kako ćemo, dakle, sačuvati stručni ljudski korpus, toliko deficitaran i potreban u ovoj zemlji?
EU nudi fondove za brži razvoj manje razvijenih regija (kohezijski i strukturni fondovi).
ROKO ŠIKIĆ: Ova tvrdnja je školski primjer političke “pile naopako”, jer se sustavno izbjegava reći najveći dio novca iz tih fondova primaju raznorazni konzultanti i partneri sa zapada EU (iz tzv. starih članica). Također se izbjegava pojasniti, da su kriteriji za primanje novaca iz bilo kakvih fondova toliko rigorozni, da slabašno hrvatsko društvo izuzetno teško može doći do značajnijih sredstava koja će ostati u Hrvatskoj. Jedna od namjena tih fondova je osigurati plasman roba, tehnologija i gospodarskih interesa upravo iz industrijski razvijenih zemalja osnivača EU. O fondovima za razvoj civilnog društva, putem čijih se sredstava moderira društveno i političko raspoloženje je posebna priče.
Ulazak u EU potiče gospodarski zamah koji donosi nova radna mjesta.
ROKO ŠIKIĆ: Tvrdnja je nastala na prethodnim pogrešnim postavkama, a ako je nešto pogrešno pretpostavljeno, nikakvim operacijama i egzibicijama ne možemo dobiti točan rezultat. Ta je tvrdnja fundamentalno pogrešna. Uostalom, nakon izbijanja ekonomske krize (koju zasigurno nisu izazvale zemlje trećeg svijeta) EU bilježi nevjerovatne gubitke radnih mjesta i smanjivanje ekonomskih aktivnosti. To se može nazvati “zamahom”, ali nažalost sa negativnim predznakom. Za zamisliti se je da, po najnovijem UN izvještaju 2011. o stanju zaposlenosti u svijetu, među 10 zemalja s najvećom nezaposlenošću su 6 zemalja članica, 2 kandidatkinje i samo 2 izvan Europe (JAR i Kolumbija). Da li su to veličanstveni rezultati plasmana tih „silnih“ sredstava iz fondova u nerazvijene članice? Nekad je prostor Europe bio prostor visoke zaposlenosti a danas EU proizvodi šampione u nezaposlenosti. Fakat je zamah!
Članstvo u EU automatski donosi veću sigurnost stranih ulaganja, što podrazumijeva privlačenje većeg broja direktnih stranih investicija.
ROKO ŠIKIĆ: Automatizam u ekonomiji, a pogotovo u financijskom sektoru ne postoji nigdje na svijetu, niti je postojao nikad u povijesti ekonomije. Tvrdnja pokazuje i dokazuje politiziranost ove, a i ostalih tvrdnji. Prava istina o investicijama je uvijek samo jedna i jedinstvena: Kapital ide tamo gdje se može lako oploditi! Stvarni izazov: Kako stvoriti okruženje koje će biti privlačno kapitalu? Jedan od omiljenih načina privlačenja kapitala u članicama EU je osiguravanje jeftine radne snage, koja je u potpunosti financijski ovisna o svojem poslodavcu. Budućnost hrvatskog radnika definitivno nikako ne smije biti u jeftinom radu za stranog investitora! To nije interes Hrvatske.
Građani RH moći će se nesmetano obrazovati i raditi u drugim državama članicama.
ROKO ŠIKIĆ: Tvrdnja je nedorečena i bajkovito napisana. Kao prvo, kada bi Hrvatska ušla u EU, ušli bismo, što se tiče zapošljavanja, u tzv. prijelazni period, a već sad je izgledno da će to biti barem 7 godina. Dakle, prvih 7 godina nikakvo slobodno i nesmetano zapošljavanje Hrvata po EU nebi bilo moguće. Hrvatska najvjerovatnije (poučeni dosadašnjim iskustvom ponašanjem oportunih hrvatskih političkih elita) nebi smjela sličnim mjerama zaštiti svoje tržište rada od najezde, recimo, Bugara i Rumunja. Taj proces može rezultirati samo na jedan način. Dodatnim padom cijene rada. Pitanje koje se prirodno nameće: Gdje je hrvatski interes u odlasku kvalitetne i kvalificirane domaće radne snage u inozemstvo i uvozu strane radne snage koja mora nadoknaditi nastali manjak.
EU će financijski i stručno potpomoći zaštitu okoliša u Hrvatskoj.
ROKO ŠIKIĆ: Sigurno, puneći džepove stranim konzultantima koji će putovati Hrvatskom i održavati “visokoumne” power-point prezentacije. U kojima će pogodovati plasmanu njihovih tehnologija i metodologija, a koje bismo trebali kupiti vlastitim novcem (kreditom). Dobivali bismo, dakle, njihovu stručnu i plaćenu pomoć, koja bi diktirala smjerove, rokove i načine ulaganja u njihovu tehnologiju Hrvatskoj. Tako je i bilo u apsolutno svim novopridošlim članicama od 2004. Jedino je zbunjujuće kako je nakon takve sveobuhvatne i sustavne stručne te nezamislivo izdašne financijske pomoći došlo do, primjerice, onakve katastrofalne ekološke katastrofe, prije nekoliko mjeseci u Mađarskoj. Također je upitno kako iz smjera zemalja koje su svoj okoliš i prirodu zagadile do granica izdrživosti uopće mogu dolaziti savjetnici i standardi zaštite prirode, a posebno u zemlju ekološke čistoće poput ove kakvu ima hrvatska.
Visoki standardi zaštite okoliša očuvat će naše prirodne resurse i ljepote.
ROKO ŠIKIĆ: Kao argument netočnosti tvrdnje poslužiti će neki nedavni primjeri oučinkovitosti tih “visokih EU standarda” zaštite okoliša:
GRČKA 2007: Požari uništili do 5 milijuna stabala masline, smanjivši tako proizvodnju trećeg proizvođača maslinovog ulja na svijetu, kojemu će trebati godine da se oporavi od udarca. Najveća ekološka katastrofa u povijesti Grčke.
RUMUNJSKA 2009: U najvećoj rumunjskoj željezari (smještenoj na Dunavu) pronađeno je ilegalno skladište tisuća tona otpada.
BUGARSKA 2011: Ova zemlja još uvijek nije donijela nacionalnu strategiju zbrinjavanja rudarskog otpada sukladno EU direktivi iz 2006. Gdje su tu kontrolni mehanizmi EU?
MAĐARSKA 2010: Već spomenuta ekološka katastrofa u Mađarskoj. Čišćenje područja zagađenog toksičnim muljem u ovoj zemlji trajat će najmanje godinu dana i koštati desetke milijuna dolara. Tvornica iz koje se izlio toksični mulj, raspolagala je dokumentima ovjerenim od strane Europske unije, po kojima se taj visokotoksični otpad nije smatrao opasnim za zdravlje. Da je to bila pogrešna procjena pokazalo se po teškim opeklinama ozlijeđenih koji su došli u dodir s ovom lužinom.
Bolja prometna povezanost s transeuropskim prometnim mrežama.
ROKO ŠIKIĆ: Bolja prometna povezanost isključivo koincidira s postojanjem prometne infrastrukture. Pojednostavnjeno – imamo li ceste i pruge, bolje smo povezani, to apsolutno nema nikakve veze s članstvom u EU. U slučaju ulaska u EU upitno je u čijem bi interesu bila razvijana prometna infrastruktura, no sasvim je jasno da to neće biti poklonjenim novcem. Dakle, razvijali bi se oni pravci koji ne štete interesima utjecajnih zemalja EU.
Građani RH imat će pravo na liječenje u drugoj zemlji članici.
ROKO ŠIKIĆ: Napokon nešto apsolutno točno, ali je i nedorečeno. Naime, zdravstveno osiguranje bi tada platito tek dijelić troškova lječenja, a ostatak bi bolesnik morao platiti sam. Već danas je moguće da zahvat bude u cijelosti plaćen o strane HZZO-a, ukoliko se radi o nekom operativnom zahvatu, pretrazi ili specijalnom liječenju rijetke bolesti koje se ne može izvesti u Hrvatskoj. Ulaskom u EU naši bi osiguranici mogli otići na liječenje, pretrage, operaciju itd. gdje žele, naravno, isključivo o svom trošku. HZZO bi za izvršene usluge tek naknadno nadoknadio samo onoliko koliko se za takvu uslugu plaća prema našem troškovniku, a to je tek djelić već plaćenog računa. Primjerice, ako se netko odluči na operaciju slijepog crijeva u Beču, Berlinu ili Londonu taj će ga zahvat tamo stajati 3000€ plus troškovi putovanja, boravka u stranoj zemlji itd., a po povratku, HZZO će mu za to isplatiti 500 Kn koliko takav zahvat košta kod nas. Složeniji zahvati u EU, koštaju i preko 50,000€, a HZZO bi to nadoknadio tek s 5,000 Kn. Znajući to, tvrdnja se pokazuje kao svojevrsna, da upotrijebimo živopisnu kolokvijalnu riječ, „navlakuša“.
Učinkovitija borba protiv kriminala kao rezultat suradnje policijskih i pravosudnih tijela unutar EU.
ROKO ŠIKIĆ: Već danas postoje tijela i međudržavni sporazumi (poput recimo Interpola) koji omogućavaju vrlo efikasnu suradnju, a samo postojanje granica omogućava zadržavanje ili, bolje rečeno, kontrolu kriminala na užem području. Otvaranje granica omogućilo bi i svojevrsni uvoz kriminala i djelovanje organiziranih kriminalnih skupina iz drugih zemalja, od čega smo danas prilično zaštićeni postojanjem državne granice. Tad bi nas u trenu prekrile sofisticirane kriminalne organizacije koje su već premrežile Francusku i Njemačku, talijanska mafija bi vjerovatno bila oduševljena novim i nesmetanim prostor, a brutalni obračuni srpske i bugarske mafije bi se preselili i na ulice hrvatskih gradova. Danas to imamo tek u tragovima, a otvaranje prostora za obračun kriminala i policije sigurno nije blagodat koju bi Hrvatska mogla baštiniti od EU.
Kažu da još nijedna zemlja članica nije poželjela izaći iz EU.
ROKO ŠIKIĆ: U Europsku uniju nije lako ući, ali je gotovo nemoguće iz nje izaći. Naime, Lisabonski ugovor uopće ne predviđa mogućnost izlaska iz eurozone, ali postoji teoretska mogućnost izlaska iz Europske Unije. Taj proces traje više godina i toliko je naporan (nepoznata je cijena izlaska), da i tu tvrdnju svakako moraju ozbiljno uzeti u razmatranje oni koji na referendumu lakonski planiraju zaokružiti put u, poigrajmo se riječima, hrvatsku EU-tanaziju. No, i ova je tvrdnja potpuno krivo postavljena. Bitno je što stanovništvo zemalja članica želi, a ne što želi zemlja članica. U demokratskom društvu je potpuno neprihvatljivo da o tako sudbinskim pitanjima jednog naroda, odlučuju samozvane političke elite, a ne svi građani te zemlje. Zašto, recimo, nigdje nije proveden referendum o izlasku iz EU ili referendum o želji za ostankom u EU? Razlog za održavanje je fundamentalno demokratski – jednostavna kontrola raspoloženja javnosti. Kako financijskih sredstava u fondovima u izobilju, cijena takvog jednog kontrolnog referenduma ne bi bio nikakav problem. Zašto se na to ne potroši dio novaca namijenjenog civilnom društvu?
Kako izgleda alternativa članstvu u EU i na čemu se temelji?
ROKO ŠIKIĆ: Suverena i neovisna Hrvatska, sa izgrađenom jakom i prepoznatljivom međunarodnom pozicijom i razvijenim bilateralnim odnosima s prijateljskim i partnerskim zemljama. Temelji se na želji za slobodom, koju smo krvavo i mukotrpno izborili u Domovinskom ratu, kao i stvarne, a ne samo proklamativne svjesnosti i odgovornosti za upravljanje svojom sudbinom. Zašto se traži alternativa takvoj suverenoj Hrvatskoj?
Što bi mogli još reći za kraj, a niste rekli u razgovoru?
ROKO ŠIKIĆ: Bezpredmetna je ikakva kvalificirana i odgovorna rasprava dok se svi sudionici rasprave, barem na elementarnoj razini, ne informiraju o funkcioniranju EU kao političkog, organizacijskog, ekonomskog i društvenog subjekta. Također se nameće osjećaj nepodnošljive lakoće iznošenja tvrdnji koje ne samo da nisu utemeljene nego su i silovanje elementarne logike.
http://www.volim-hrvatsku.hr/naslovnica/43-roko-sikic/222-ono-sto-doista-nema-alternativu-je-suverena-hrvatska
Dobro je sto je Milačić napisao ovaj tekst, još bolje sto je iziritiran istim Tepavčević reagovao, a najbolje je što ih je javniservis.me stavio 2u1. Dakle, čini mi se da po prvi put mozemo sagledati obije strane i konačno vidjeti prednosti i mane ulaska Crne Gore u EU.
Nije mi problem da priznam da su njih obojica mnogo više upućeni u ovu problematiku, te stoga želim napisati ovaj komentar iz ugla običnog gradjanina kome nije muka da udje malo dublje u priču (a ne kako obično biva, odabrati stranu jer Marko ima lijepe rumene obraze ili Nemanja sjajnu kosu), posmatravši ove dvije kolumne i uopšte priču o EU iz čisto fenomenoloskog ugla.
Milačićev tekst je istinit u dijelu gdje nam stavlja do znanja da smo inertni i letargični kad nam neko nameće tudju volju. To je već odavno poznato, ali i meni u toj kolumni smeta nedostatak informacija i argumenata kojima bi pisac morao potkrijepiti svoje stavove. Uopšte mi nije dovoljno da se svaka aktuelna tema prežvaće na isti nacin – ubaciš u tekst par puta Djukanovića, Roćena, Mićunovića i kažeš: “Zbog njega…”. Umjesto tri tačke ubaciti sintagmu po potrebi. Sveukupno, previše površno za stav da možemo bez EU.
S druge strane, Tepavčević piše mnogo stručnije i argumentovanije o Evropi, sto je i očekivano zbog njegovih interesovanja. Sveukupno, dosta korektnija prica pa onda meni, običnom gradjaninu, ipak uspijeva da ponešto i objasni. Veliki nedostatak je, sto na kraju, sve što Nemanja i EU nude – nada. Ne bih o tome kolike smatram da su šanse da nam Evropa stvarno pomogne, pa mi iz tog ugla i ova priča djeluje pomalo naivno. Ne sumnjam da će se ovi naši po potrebi vrlo lako presvući u plave evropske odore sa sve žućkastim/zlatnim zvjezdicama.
Gospodo Milačić i Tepavčević (azbučnim/abecednim redom),
na početku sam namjerno rekao da po prvi put možemo sagledati obje strane, ali pretpostavljam da niste ni pomislili da tim sagledavanjem, po mom mišljenju, dolazimo do apsurda.
Marko, da li stvarno misliš da Crna Gora može da bude Švajcarska?
Nemanja, da li je pravo rješenje da nam Evropa očisti jednom kuću (i to je vrlo upitno), ili bi trebalo da mi naučimo da je čistimo?
Marko, zar nema mnogo drugih pitanja prije ovog gdje bi trebali reći -dosta?
Nemanja, da li bi prosječan gradjanin usvojio evropske manire ili bi kao i sve kod nas to bilo mrtvo slovo na papiru (ja ne vidim da samo zbog EU neko prestaje da koristi auto sa CG tablicama u privatne svrhe)?
Na sva ova pitanja, možemo postaviti isto retoričko pitanje: Odakle nama svijest za tako nešto? Mi smo još plemenska zajednica obučena u nešto ljepše.
Iskreno, meni je već odavno samo pitanje ulaska CG u EU postalo opasno po nas. Zašto? Zato što je to jedan napredni klon svih ostalih pitanja podjele. Svi smo naučili kao ptičice na grani da režim vlada zbog podjela, i onda se manje psuje majka srpska ili majka crnogorska, navodno smo širi. Ali sad već imamo sofisticiranije metode, pa će se psovati, kako Marko reče, majka euroskeptična ili evropejska.
Ušli, ne ušli u Evropu, isto nam je. Dok god mi ne podignemo svijest i ne počnemo sami da rješavamo probleme, nema nama izlaza.
Branko, slazem se da je primarno da mi sami podignemo svijest i uhvatimo se u kostac sa sopstvenim problemima, ali to ocigledno ne radimo vec duze vrijeme. Mi cesto nismo ni svjesni problema kojima smo okruzeni, ai kada smo svjesni, prepustamo se staticnosti.
Usli, ne usli u EU…da, isto nam je. Ali nije svejedno da li cemo proces pridruzivanja blokirati sada, ili kada bude trebalo da se glasa na referendumu o pristupanju kroz 5-6 godina. Za tih 5-6 godina pregovaranja, NADAM se i VJERUJEM (sto drugo mogu osim toga?) da ce doci do postepenog filterisanja, mijenjanja i uskladjivanja sa EU. U tom procesu lezi prilika za promjene, ne u samom clanstvu. I zato taj proces treba iskoristiti za dobrobit gradjana.
Ne bih pricu o EU svodio na jos jedan mehanizam podjele; jasno je da su sve parlamentarne stranke u CG stavile EU kao dio svoje politike, a bez njihove podjele nema ni znacajnije podjele stanovnistva.
Nemanja, moram opet da repliciram: kažeš “jasno je da su sve parlamentarne stranke u CG stavile EU kao dio svoje politike” a to je potpuno neprecizna (netačna!) izjava, jer su RUKOVODSTVA svih parlamentarnih stranaka u CG stavile EU kao dio svoje politike. Članstvo i simpatizere (glasače) NIKO NIJE PITAO da se izjasne. To dobro znam, jer sam BIO član jedne “opozicione” partije, dok nisam shvatio da partijskom politikom upravlja nekolicina rukovodilaca. Članstvo je u statusu ovaca, uglavnom su tu zbog ideala (dok se ne opamete) ili čistog interesa.
Zar ti nije čudno da nijedna partija u CG, ni “poziciona” ni “opoziciona”, nije protivnik “evroatlantskih integracija”? Pa u startu bi imali podršku od bar 30% građana! Očito rukovodstvima partija i nije mnogo važan broj glasača, mnogo im je važnija “podrška EU” tj. obećane fotelje u administraciji EU, bez obzira na partijsku pripadnost.
A šta kažeš na početak medijske kampanje “CG će ući u NATO i bez referenduma”? O kakvoj se ovdje “demokratiji” radi kad se o tako važnom pitanju NAROD neće ni pitati?
Samo se pitam za koliko su nas prodali … A možda je bolje i da ne saznam, pošto znam kako su jadni i jeftini.
Da dodam jos nesto,
EU je dinamicna drzava i ne mozemo ocjenjivati nase benefite kroz to sto je EU danas.
Prvo je pitanje da li ce EU opstati i kakava ce opstati.
Ako opstane u danasnjem obliku prostorno i monetarno bice to jedna fiskalna cjelina godine 2020 kad se moguce ocekuje ulazak CG u uniju. Takva unija bi bila mnogo manje zavisna od USA.
Ulazak u takvu uniju bi bio blagodet.
Opstanak takve EU bi sigurno znacio smjenu vlasti u CG.
Da li ce Marko odgovoriti na vase pitanje o Crnoj Gori kao Svajcarskoj ,ne znam, ali to sto je rekao i nije tako bezvezno, jer imajuci u vidu da vecina crnogorskih tajkuna svoj novac drzi u svajcararskim bankama, kada bi im se konfiskovao, (a nece nikad), ili kada bi taj novac prebacili u svoje crnogorske banke (sto nece nikad),ili kada bi im se oduzela pokradena drzavna(narodna) imovina(sto nece nikad), e tada bi mozda i mogli reci da Crna Gora ima sansu da postane mala Svajcarska, jer brda i planine i jezera ima(ako ih ne proda),rijeke i more ima, ako i to ne proda…jedino nema Svajcarce(osim Caneta) i to je ono sto nas jebe. I taj Cane izmedju ostalih.
Jaooo Marko ne lupetaj i prestan prepisivat tekstove nego nešto sam smisli…ovakav načim kapitalističkog uređenja je do bola loš, a sama evropska integracija klasično ekonomsko pokoravanje zemalja Njemačkoj… samo glup čovjek to nije u stanju da vidi, ali pošto ne ide drugačije .. ćutimo i moramo da trpimo.
Samo glup čovjek može da ne uvidi da je Njemačka pokušala da okupira Evropu vojno, pa kada tako nešto nije prošlo (ali nije namjerno prošlo, jer nije ni bio cilj pokoravanje, već stvaranje Izraela) onda joj je data dozvola da ujedini Evropu ekonomski.
Zar čovjek može biti toliko glup da ne shvati da se to Njemačkoj bukvalno daje da tako radi i bude policajac u Evropi. Zamisli slučajnosti da se to baš daje zemlji koja je “izazvala” drugi svjetski rat, pa je sad odjednom postala dobra i fina zemlja koja brine o ostalim zemljama .. jaooo .. ne lupetaj Marko … ne lupetaj
Posijano je sjeme zla, siromašne Slovake prisilili da pomognu bogatim Grcima
Unatoč slovačkom ‘ne’, njemačka premijerka Merkel je jasno poručila: ‘do kraja listopada sve će članice prihvatiti povećanje sredstava kriznog EU fonda. Tako je i bilo. Građani svih prezaduženih članica eurozone višestruko su bogatiji od Slovaka iz čijih će džepova Europa sada za sebe uzeti 7,7 milijardi eura.
Unatoč masovnom negodovanju stanovništva, slovački parlament je u drugom pokušaju ‘pristao’ financijski učestvovati u europskom kriznom fondu kojim će se pomoći prezaduženim članicama eurozone, Grčkoj, Španjolskoj, Portugalu, Irskoj…
Zanimljivo je pritom da su redom sve prezadužene članice eurozone višestruko bogatije od Slovaka iz čijih polupraznih džepova sada treba uzeti 7,7 milijardi eura kako bi bogati i dalje živjeli.
Koliki je apsurd po srijedi pokazuju i slijedeći podaci economywach.com-a. Grčka s dvostruko više stanovnika, i 3,5 puta većim BDP-om uzeti će novac od siromašne Slovačke čiji umirovljenici primjerice primaju oko četiri puta manju prosječnu mirovinu od Grka.
Istovremeno, da bi održala svoj visoki životni standard ta se mediteranska zemlja zadužila čak 327 milijardi eura (142 posto svog BDP-a) a taj će dug sada morati vračati disciplinirani Slovaci.
O slobodi malih naroda unutar Europske unije, kaže ekonomski analitičar Guste Santini, mnogo govori izjava njemačke premijerke Merkel koja je unatoč slovačkom odbijanju sudjelovanja u kriznom fondu najavila da će ‘sve članice eurozone (uključujući Slovačku), do kraja listopada prihvatiti povećanje sredstava Fonda’. Nakon što je jučer zbog protivljenja toj odluci srušena slovačka Vlada, parlament je danas popodne prihvatio odluku da ta siromašna državica jamči sa skoro 8 milijardi eura (skoro desetinom svog godišnjeg BDP-a) za posrnule europske megaekonomije.
Smatra da manje razvijena Slovačka ne bi smjela subvencionirati više razvijenu Grčku.
– Problem bi bio riješen tako da Grčka snizi svoje plaće, nadnice, penzije, socijalna prava na razinu koja će omogućiti uredno servisiranja obveza po inozemnom dugu. U Grčkoj su neredi, što će sutra biti u Slovačkoj ili nekoj drugoj zemlji koja će imati manje za svoje ugrožene građane u odnosu na jučer ili danas? To su ozbiljna socijalna pitanja. Smatram da je najbolje za zemlje koje imaju problema u eurozoni, kao što je to danas slučaj Grčke, privremeno ili trajno napustiti eurozonu. Mudru je odluku donjela Rumunjska kada je zaustavila proces pristupanja eurozoni, ocjenjuje Santini.
GRČKA SLOVAČKA
Stanovništvo 11,2 milijuna 5,3 milijuna
BDP 305,4 mlrd USD 87,5 mlrd USD
Postotak nezaposlenih 12,5 % 14,4 %
Vanjski dug 327 mlrd. eura 66 mlrd. eura
Dug u odnosu na BDP 142 % BDP-a 42% BDP-a
Prosječna mirovina 1.200 eura 330 eura
Visoka cijena ulaska u eurozonu
– Nakon mirnog razlaza sa Češkom Slovačka je svu svoju snagu usmjerila na dinamiziranje razvoja. Pri tome je platila, i još uvijek plaća visoku cijenu. Smanjenje socijalnih prava, s jedne strane, i pružanje mnogih pogodnosti inozemnim investitorima rezultirao je rastom BDP-a. Da bi postali dio Europe pristupili su eurozoni koja je, sa svoje strane, nametnula dodatne kriterije. I to je sve koštalo slovačke građane. Sada im je ispostavljen, ni krivima ni dužnima, dodatni račun kojim bi se trebala, a neće, spasiti Grčka, procjenjuje ekonomski analitičar Guste Santini.
http://www.dnevno.hr/vijesti/novac/posijano_je_sjeme_zla_siromasne_slovake_prisilili_su_da_pomognu_bogatim_grcima/413124.html
Bravo DUNS!
Nemoc SKOROJECICA iz CGe,
u kojoj je Gusinje bilo najveci grad sa 23000 stanovnika,
da se odupre Jevropskim LIZALICAMA,
lice mi na CUBUK crveno-bijeli, kupljen kod CICE, kod pogrebnog vise male pjace, dje je bila KASAPNICA jedina u podgorici, tamo ste za dinar kupovali jagnjeca crijeva, pojeli sadrzaj i mogli prodati ista za domace kobasice za dva dinara.
Tak CIBUK je EU umocio u toplu vodu, da omeksa i ponudi VAROSANIMA iz stare i nove(Mirkove) varosi, lizalicu od CIBUKA,
krse iz Berkovica, AUDI koji smudi dvjesta na sat, mobilne za debilne i Grcko gorivo i mazivo, aero bika slika i prilika za nase varosanke, pedikire i manikire, GLASAJU VAROSANKE I VAROSANI,
svaki BOZIJI DAN, po desetak puta, u kaficu kad poruce Tursku ili EXPRESO, viski ili votku, Knaza Milosa ili Akva Monte, Barcelonu ili Mancester, kladionicu ili kockarnicu, Splendid ili Drobni pijesak, ali NIJESU SVJESNI JER SKOROJEVICKA SVIJEST, MIRIS JARDUMA I BALJEGA, ih posjeca na VUKOJEBINU is koje su dojavili u MUGIJEV,
PIZDILEND, sa premizgusama i vrckalicama i prckalicama, koje od zraka do mraka setaju vrsnicu izmedju dugackih nogu BRAVU, da nadje kljuc za nju, koji se OPUSTIO iznad mOOdi u nekom od kafica sa stotinak ornijeh mladica, i svi cekaju JEVROPU, obecanju ZEMLJU, sa NADOM da ce JEVROPA od tog MATERIJALA,
izbrusit PRODUKTIVNOG, KREATIVNOG, STEDLJIVOG I ODGOVORNOG GRADJANINA, koji ce svoju POTROSNJU USKLADIT SA SVOJIM UCINKOM ILI PRIHODOM, i svoju SIVU MASU AKTIVIRAT da prosiri mogucnosti za ZARADU.
Ta gomila nezadovoljnika, trazi KRIVCE za svoju nemoc da se ODUPRE LIZALICAMA OD CICINOG CIBUKA,
i krivi MARKA, JANKA, MIRKA I SLAVKA,
za svoju ZLU SUDBINU, ne da nikome na SEBE, jer on TAKAV KAKVOGA GA GOSPOD STVORIO, je TATIN I MAJKIN MILJENIK ILI MILJENICA, da on mucne svojom glavom, da njega neko pita, a koji si ti q.rac doprinio SVOJIM SVAKODNEVNIM GLASANJEM I GUBLJENEM VREMENA, da bar nesto POZITIVNO ZAZIVI U CGi.
I nebi ovo pisa, da ne posjetih slomljenog rodjaka na Zlaticu, koji se krece sa stakama, i rece da zivi od jedne SARULJE, koju drzi u garazi i zaradi 300 eura od mlijeka, sira i baljega, pomnozi to sa deset i onih hiljade hektara neobradjenog zemljista na kojem rastu koprive i drace.
Ne treba VAMA JEVROPA,
nego neko da VAM SKRESE ISTINU U BRK,
ko u Jevropi ima najvise radio, tv, stanica, dnevnih novina, modilnih debilnih, krsa iz Berkovica, stolica po kaficima po guzici lijenih VAROSANA, kockarnica po cuturi LUDOMANA, prebijenih supruga i djece na sto hiljada stanovnika, broja mrtvih u saobracaju na manje kilometara asvaltiranih puteva, iz kojih su VUKOJEBINA SLJEGLI TI REKORDERI, jesu li iz BRISELA ILI NASIH SELA.
Zaboravi broj PENDREKA po glavi VAROSANA, sest puta vise nego u JevroPU.
Истина, данас је јако модерно у свему проналазити неку теорију завјере, али је постало још више “тренди” уочавати нечију опсесивност теоријом завјере, и то најчешће тамо гдје те опсесивности нема, као у тексту младог Милачића. Заправо, ради се о једном солидном еуро-скептичном погледу, нечему што управо недостаје овоме, у сваком погледу, запуштеном друштву. Да будем искрен, није ми јасан тон полемике младог Тепавчевића (истичем младост обојице како би их похвалио): зашто је потребно “једноумље” поводом овог питања, зашто је опасно формирање “масе” скептичних, у чему је Милачић толико “претјерао” и зашто његов текст није “прави начин”? Истиче се недостатак аргументовања еуроскептичних ставова иако се ни у другом тексту не назире ваљана аргументација о предностима уласка у ЕУ (иако аргументације има на претек, и за једну и за другу причу). Умјесто тога, примјећује се идеализација европског пројекта, нешто чега не би смјело бити нарочито у овом тренутку, кроз помињање “златних” боја европских звјездица, чиме се додатно банализује текст. Хоћу да кажем: расправа између евро-ентузијаста и е евро-скептичара је нешто што је свакако добродошло у овом запуштеном друштву, не треба гледати са забринутошћу или у шоку на појаву евро-скептицизма у претполитичким друштвима, то сваки демократа мора да поздрави. Не постоји ниједна европска земља у којој евро-скептицизам није мање или више заступљен. Рађање такве дебате може заправо да буде један од показатеља за почетке демократизације.
Дакле, пожељно је отворити једну јавну дебату поводом овог питања, и не реаговати са “невјерицом и разочараношћу” због могућности заузимања празног простора од стране других. Нека се укрсте идеје и нека бољи побиједи. Данашње “једноумље” поводом овог питања (а оно то заправо и није, јер су многи јавни подржаваоци уласка, прије свега политичари, интимно скептични) је неприродно, а и понижавајуће на неки начин. Упознавање грађанства са предностима и манама пројекта уласка може само бити од користи. Прије свега, истицање предности слободног протока људи, робе и капитала, нпр. С друге стране ваља избјећи, демагошко истицање непостојања алтернативе и помињање Швајцарске. Алтернатива увијек постоји. У овом случају, алтернатива би била неулазак, и не мора неко да буде као Швајцарска да би одлучио да не приступи ЕУ. Моје је мишљење, као и неких других коментатора, да није суштински улазак у ЕУ, колико “европеизација” ових простора изнутра (а под тим подразумијевам оно најбоље што Европа има и нуди, њихова најсавременија достигнућа у области права, економије, људских права). Да ли је то могуће на овим просторима без пресудног утицаја са стране – и о томе ваља дебатовати.
Perfect stranger: možda imamo različito viđenje opsesivnosti teorijom zavjere, meni je ona u ovom pasusu odlično oslikana: “A tek globalno – koliko svim tim centrima moći trebaju – Iran, Sjeverna Koreja, Venecuela, Kina, Rusija. Ista logika. Ista matrica. Ista laž. Geopolitički vir. Da ne govorim o zakulisnim radnjama. O zlu. O Vatikanu. O anglo-saksonskom stožeru. O intresima gigantskih korporacija. O svemoćnim tajnim društvima. O bankama i bankarima. O Rotšildima. O Mankovima. O svima njima koji pletu veliku, najveću mrežu.”
I zatim slijedi dio gdje MM odbija da objasni pozivajući se na Danila Kiša i rumunskog filozofa: “Ne pada mi na pamet da detaljnije dokazujem. Toliko je toga napisano i rečeno – ko želi da vidi i ko želi da shvati. Veliki Danilo Kiš, je na jednom mjestu kazao da je kompromitantno budali govoriti da je – budala. Emil Sioran je poručio da objašnjavati znači umanjivati, ponižavati se”. Jasno.”
Naravno da u mom reagovanju nema eurofilnih argumenata koji brane EU – ovaj moj tekst nije poziv na eurofiliju već kritika Milačićevog teksta kojim on očito poziva na euroskepticizam, odnosno, protivljenje članstvu u EU, bez argumenata. U svojim tekstovima gdje sam veličao EU (skoro pa svaki), uvijek sam se trudio da navedem primjere zbog kojih treba da postanemo dio EU. Takođe sam i kritikovao po meni sulude akcije nekih EU lidera. Argumentovano sam se trudio da iznosim stavove.
Poenta mog teksta je bila: Da, debatujmo o ovome, ali ne na način na koji je MM krenuo. Za mene je ono populizam i arogancija (kada se odbija objasniti pod izgovorom da budali ne treba govoriti da je budala). Ono nije intelektualni argument. Ok je da MM kritikuje nedostatak preispitivanja, i to evo ponavljam kao papagaj…ali me uporno nastoje predstaviti kao neostvarenog, sujetnog, da mi je obecano mjesto u EU, odnosno u Vladi, da imam razne partijske knjizice.
Moja namjera je bila da branim ideju EU od ovakvih neosnovanih napada.
Tema mi nije Djukanovic ni Rocen. Zamislite samo obratnu situaciju, da sam se ja pojavio sa kolumnom u Vijestima u kojoj branim bivseg premijera i ministra VPEI, jer eto mislim da vlada jednoumlje, svi ih blate u novinama, svi ih kritikuju…I onda ja kao pitam narod: biste li vi prezivjeli raspad Jugoslavije, biste li imali drzavu bez njih dvojice? I onda nonsalantno zakljucim: NE! I tu zavrsim kraj svoje price. Zauzeo sam prostor odbrane dva kontroverzna politicara, nisam ponudio argumente, a zahuktavam neku pricu koja nije prisutna. Kakva bi reakcija bila? Ovo je sve primjera radi, da ne dodje do zabune pa da me zaista okarakterisu kao nekog rezimoljupca.
Drago mi je da se razvila polemika na javnomservisu, ali je i tuzno kojim je pravcem krenula.
Svim euroskepticima toplo preporucujem govore Nigela Farage-a, Geerta Wildersa i ostale ekipe koja ce objasniti koliko je zaista “zla” ova Unija.
Ovim bih zavrsio svoje komentarisanje, jer diskusija lagano (ako nije vec) prelazi granice zdravog.
Pozdrav.
Разумијем вашу огорченост и вољу за престанком даљег коментарисања, јер сте у неким коментарима етикетирани као режимољубац, неостварен, сујетан и неко ко жели мјесто у Влади. Међутим, таква етикетирања су нешто што се мора узети као евентуалност ако се неко укључи у интернет коментарисање било које врсте. Видите, и ја сам за неке великосрпски агент, четник, човјек режима, итд. С друге стране, треба да схватите да је ваш став да “не сматрате црногорски режим мафијашким, јер нема доказа за то” проблематичан у оквиру анти-режимског амбијента, и да може изазвати такве врсте реакција и етикетирања (иако их не оправдавам). Доказа за диктаторску и мафијашку природу режима има наодмет, али ако ви будете тражили да вам их поднесу у овом тренутку црногорске правосудне институције, то ће бити нешто налик “Чекајући Годоа”. То је у овом тренутку немогуће, јер би значило суђење самима себи.
Мислим да у оквиру дискусије евро-ентузијаста и скептика треба више обратити пажњу на оно што сам истакао у другом дијелу поста: да ли процес придруживања више погодује демократизацији земље и демократским снагама, или владајућој олигархији (и неким њеним дјеловима који преко ноћи желе да се преобуку у “демократско рухо”); и у коликој мјери и за колико времена “европски амбијент” може утицати на демократизацију у земљи (када држава буде члан ЕУ). То су суштинске ствари.
С тим у вези, мислим да је суштински погрешно похвално се изјашњавати о неким про-европским политикама режима, “када заслужују”. Па и да заслужују, њима такве похвале могу само погодовати за одржавање на седлу, за наставак агоније друштва. Такво чињење заправо представља још један покушај шминкања клептократа, још један покушај демократизације Мафије. Мафија се не демократизује, треба демократизовати друштво. У супротном, наставља се са симулакрумом. Лопови не треба да се демократизују и да наставе да владају, они треба само да оду и да одговарају за непочинства.
Међутим, суштинско је једно друго питање, о коме сам већ писао, а које су поменули и неки коментатори овдје: да ли је улазак у ЕУ са диктаторским и мафијашким режимом добар за ово друштво? Јесмо ли сигурни да се на тај начин убрзава демократизација ових простора? Ја мислим да је у овом тренутку стратешки циљ пад диктаторског режима, док улазак у ЕУ треба да буде секундаран у односу на тај примарни циљ.
Написао сам: за Европу пад диктаторског режима очигледно није услов за интеграције (јер га формално не доживљавају као таквог), али то треба да буде услов за све демократске снаге у земљи. Улазак земље са клептократским режимом у ЕУ свакако није добар сценарио.
На здраворазумску примједбу да је процес припајања најбољи начин за рушење диктаторских и клептократских режима, овако сам резоновао: процес “припајања” ће наравно довести до неких позитивних резултата, искуство других показује. Међутим, проблем је у томе што би тај процес могао потрајати, а нема се много времена за чекање. Мишљења сам да се “европеизација” ове земље, мора вршити прије свега изнутра, константним денунцирањем недемократских режимских политика европским институцијама. То се и сада на неки начин чини, али још увијек нема жељених ефеката. Превасходни циљ треба да буде пад режима. Не би било добро да земља уђе у Европу са ДПС-ом на власти.
Овдје долазимо до кључног питања, и управо би отварање тог питања могло да представља суштину дјеловања покрета евро-скептика у настајању: да ли процес придруживања више погодује демократизацији земље и демократским снагама, или владајућој олигархији (и неким њеним дјеловима који преко ноћи желе да се преобуку у “демократско рухо”). Наравно, свим демократама одговара неки европски притисак на режим током придруживања, отварање неких судских процеса за корупцију, итд. – али све су то за сада “политике ниског интензитета”. Европи, прије свега, у овом тренутку погодује стабилност на овим просторима. Они ће наставити да затварају очи пред неким непочинствима режима, настављати да га шминкају лажним “демократским карминима”, како би се одржао привид о систему који се може надати придруживању. У Србији је било другачије, јер је ЕУ имала неке гео-стратешке циљеве које је ваљало одрадити са Американцима, и тамо је отворено подржана и финансирана опозиција против Милошевићевог диктаторског режима. Овдје нема циљева те врсте, Дакле, другдје они преферирају стабилност науштрб демократије. Зато демократе треба да процијене – а то је изузетно компликована процјена: у коликој мјери и за колико времена “европски амбијент” може утицати на демократизацију у земљи (када држава буде члан ЕУ). Од одговора на то питање зависи и став демократских снага: да ли се залагати за улазак у ЕУ с диктаторским режимом или заузети позиције евро-скептицизма, бар за сада. И наравно, ослободити се тренутног “једноумља” поводом овог питања, које је лажно, наметнуто и контрапродуктивно.
EU je da izvinete “prdnjava rabota”, što bi moja, tvoja i vaša baba rekla.
Samo (dugo) putovanje u Jevropu ima nekog smisla, ta šargarepa za kojom trčimo nas drži u formi i tu istu formu polako podiže, što je valjda dobro.
A inače, govoriti o EU kao o idealu je suvišno.
Zajednica čiji je najviši domet u odbrani svojih postulata (slobodnog kretanja roba, ljudi i kapitala) bio da kazni nekog jadnog proizvođača vina iz Francuske ili sira iz Grčke…
Ta ista EU godinama je prijetila Rumuniji da mora da poradi na čišćenju zemlje od organizovanog kriminala, Bugarskoj da mora transparentnije da troši novac iz EU fondova, Poljskoj da će joj uvesti vize zbog prevelikog broja emigranata, sada evo Grčkoj da mora da obuzda potrošnju… Isto tako, tim istim kobajagi vaspitnim štapićem je Crnoj Gori za zadatak dala onih čuvenih 7 kriterijuma.
I je li ijedna od pobrojanih zemalja išta učinila kako bi obećano ispunila?
Ne nijedna.
EU vode obični karijeristi kojima je jedini cilj da nešto PRIČAJU. I tako u nedogled. Nije njih briga hoćemo li mi dogovoreno odraditi: komesare, direktore direktorata, i ostalu bulumentu od predstavnika jedino interesuje da se oni što više slikaju, što više da budu na TV-u, portalima, novinama i da na račun toga skakuću sa niže na višu stolicu. Jer se u takvom sistemu samo priča i cijeni, za rezultate te niko i ne pita jer su svjesni da ih je teško postići sa plemenima kakva smo mi Balkanci i ovi oko nas…
Ta šargarepa je zbilja ono što je Nemanja istakao kao dobre strane. To otvaranje tabu tema za koja mi sami nemamo “cojones”. Ali, tu je pitanje koliko će ta šargarepa trajati, jer priču o evroskepticizmu nije prvi pomenuo ni Marko Milačić ni Milo Đukanović. Tu priču priča veliki broj eminentnih stručnjaka, profesora i sa ovih prostora, kao npr Miroslav Prokopijević koji precizno iznosi svoje stavove da je ta šargarepa gotovo pojedena-pojeo je euro i želja briselskih foteljaša da malo gospodare cijelom Evropom.
Još jedna stvar koja je ostala nekako sa strane i slabo je ko pominje. A to su datumi. U ovim novim Dnevnim novinama je prije neki dan izašla fina skica sa datumom kad bi ti pregovori mogli da počnu… Nakon skrininga koji će morati trajati makar godinu (a ja mislim i više sobzirom na naše kapacitete), najpovoljnija varijanta je da pregovori počnu u drugoj polovini 2013.godine. A do tad ima da ga zagovnamo bar još nekoliko puta. A i sama Evropa će upasti u isti čabar, bojim se.
Bivši britanski ministar financija: Spašavanje eura najveća prevara svih vremena
Bivši britanski ministar financija (1990-1993.) Norman Lamont, koji je svojevremeno zajedno sa premijerom Majorom dogovorio da Britanija ostane izvan eurozone, jučer je u londonskom Daily Mailu objavio autorski članak u kom se zalaže za bankrot prezaduženih zemalja, kao bezbolnije rješenje, dok plan za spasavanje eura koji bi uključivao izravne pozajmice Europske središnje banke naziva naziva “divovskom piramidalnom shemom”, piše SEEbiz.
Lamont najprije podsjeća na nastanak eurozone, kojem je prema njegovom mišljenju svojom odlučnošću ranih 90-tih godina kumovao bivši njemački kancelar Kohl, dok on sam, kako tvrdi, nikada nije vjerovao u uspjeh europske monetarne unije, jer smatra da bi za to bio neophodan federalni sustav oporezivanja i izdataka – odnosno isti fiskalni režim za sve zemlje.
Sada su se lideri zemalja koje ovaj projekt podržavaju našli u škripcu, jer znaju da im parlamenti njihovih zemalja nikada neće odobriti ogromne iznose potrebne za njegovo spašavanjei. Stoga su ministri financija eurozone skovali alternativni plan – da parlamente zaobiđu tako što će najveći dio potrebne sume osigurati ECB – i to je ono što Lamont smatra istinski zastrašujućim.
Tko će spasavati ECB ako zapadne u nevolje i postane nesolventna? Odgovor glasi: iste one prezadužene članice koje bi ona svojim zajmovima trebala spašavati i koje su se obavezale da spasavaju jedne druge, a sve to podsjeća, kako je jedan od predstavnika argentinske središnje banke već izjavio, a Lamont citira, na divovsku piramidalnu shemu – špekulativni aranžman u kojem se izdašne kamate financiraju novim ulozima, sve dok se čitava konstrukcija potpuno ne uruši.
Umjesto toga, mnogo bezbolnije, realnije i demokratskije (tj. u većem skladu s voljom europskih naroda i parlamenta) bi, smatra Lamont, bilo da se prezaduženim zemljama omogući proglašenje bankrota te da se euro postupno i organizirano demontira.
http://www.hrsvijet.com/index.php?option=com_content&view=article&id=17495:bivi-britanski-ministar-financija-spaavanje-eura-najvea-prevara-svih-vremena&catid=2:gospodarstvo&Itemid=8
Normalno je da ce to Lamont reci. Sarl de Gol je smatrao najvecim svojim politickim porazom i najvecom boljkom tad bar polovicno vojno okupirane EEZ sto se UK njoj priklucuje.
UK je jedan americki strazar EU i malo sta vise od toga
Evo jedno odlicno promisljanje Katica na tu temu. Jeste da ga Knezevic dovodi u vezu sa Suboticem ,
ali je jedan od najboljih analiticara sa ovih prostora
http://www.standard.rs/nebojsa-katic-rat-dolara-i-evra-2-%E2%80%93-moze-li-evro-da-se-odupre-dolaru.html
“Duboki Uvid” pošto siješ EUskepticizam, ne bi bilo loše da pročitamo i drugu stranu medalje, ima valjda nešto pozitivno za Crnu Goru u toj EU, ako pak nema za zemlju koju predstavlja Nigel Farage, a koja je ipak u EU.
Rekao bih da većina ovih koji ovdje kane da komentarišu, posmatraju EU kroz prizmu DPS-ovaca koji nas vode u EU, jer nas njome zamajavaju. EU nije nikakvo blagostanje, ali jeste standard kojem bi trebalo težiti kao jednom civilizacijskom dostignuću, da prevaziđemo grbaljsko, krtoljansko, zetsko, piperske, petnjičke, poličke razlike i da između ostaloga bačamo smeće u kontejner, a ne po ulici. Eto tako ponešto da se naćeramo da usovojimo, pa taman da nećemo ni ulazit u EUniju. Meni je užasno(nemam pravu riječ)što nam o prednostima EU priča jedan Roćen, Rajko Kovačević, i naravno Milo Đukanović koji nam je tu EU sa pokojnim Slobom predstavljao kao neprijatelje svekolikog naroda srpskog, kojeg su tada “voljeli” i u nebo dizati. Ako se može porediti, slična je stvar i sa idejom nezavisne Crne Gore, prije toga, Jugoslavije itd. Čega god se ta ekipa lati, tu ide lažno zalaganje za prave vrijednosti dok se njihovi puni džepovi prepunjaju. Tada je prirodno da se dese Zli dusi i Dostojevski:
“Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku
ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevješti ljudi i
izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je
nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako namještenu, bez
proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumnog djeteta, i ne
možete je više prepoznati…Ne!”
potpisujem
ISTINA O EU: Hrvatska će financirati Veliku Britaniju, a naši poljoprivrednici neće lako do obećanih poticaja
Zbog UK – korekcije svake godine Hrvatska će morati iz sredstava svojih poreskih obveznika subvencionirati bogatu Englesku sa 30 mil € (0,07%). 75% prihoda od carina i 5% PDV-a ide direktno u budžet Unije. Na razini godišnjeg BDP-a je to ukupno 1,2 – 1,5 % iliti u eurima za 2011.g. bi to bilo 6,5 – 7 milijardi. Projekcija za 2011 je rađena na bazi fiskalne politike za 2007.g.
Proračun se puni po kompliciranoj formuli koju se pokušava predstaviti pravednom, no ona to nije. U samoj EU stalno su u tijeku rasprave o pravednosti proračuna, lete optužbe o muljažama, čak toliko ozbiljne da je Europska komisija izdala i poseban pamflet u kojem brani zakonitost ubiranja novca Europljana. Ovdje nemam mjesta predstaviti sve sumanutosti financiranja eurobirokracije, pa ću se zadržati samo na jednom biseru, takozvanoj UK-korekciji.
Naime, UK je nakon pristupanja EU postala najveći neto uplatitelj u EU proračun, ponajviše zahvaljujući niskoj razini transfera iz Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) zbog svog relativno malog poljoprivrednog sektora. Zbog toga se u Fontainebleau 1984. godine gđa Thatcher izborila za pravo da se UK svake godine vrati dio uplate u proračun u iznosu od 0,66% njezine neto pozicije. Gubitak tih prihoda zajednički nadoknađuju ostale države članice, s tim da Njemačka, Nizozemska, Austrija i Švedska (najveće neto uplatiteljice) snose samo do 25% udjela bez obzira na formulu. Čelična Margaret uspjela je u svom naumu, pa otada manjak koji nastaje zbog smanjenog doprinosa Ujedinjenog Kraljevstva nadoknađuju sve ostale članice. Jednostavno, zar ne? I odlično za Ujedinjeno Kraljevstvo, ali loše za sve ostale zemlje članice! I to još nije sve! Ni taj iznos nije jednak ni pravedan, jer su neke lukave članice uspjele progurati da njihov doprinos za Ujedinjeno Kraljevstvo ne bude veći od 25% onoga što bi prema formuli trebali platiti na ime manjka kojeg je stvorila Britanija. Ostale zemlje članice nadoknađuju tako još i taj dodatni manjak!
Premda su naši političari istrošili grla nabacujući se milijardama koje ćemo (možda) moći povući iz europskih fondova, ipak postoje neki troškovi za koje se zna da ćemo ih svakako morati podmiriti želimo li biti članicom Europske unije.Tako je, prema procjenama analitičara, posve izvjesno da će Hrvatsku samo ulazak u EU koštao negdje između 2,5 i 4,3 milijarde kuna (cijena tzv. restrukturiranja gospodarstva i harmonizacije nacionalnog zakonodavstva. Naravno, tu će rupu u državnoj blagajni hrvatska vlada morati nekako nadoknaditi. A kako drukčije nego – od građana Hrvatske? Najvjerojatnije je da će pokušati nadoknaditi taj manjak u državnom proračunu povećanjem trošarina i naknada za koncesije, koje su u nas znatno manje od prosjeka Unije, kao i povećanjem dobne granice za odlazak u mirovinu te eventualnim izjednačavanjem navedene granice za žene i muškarce.
Građani Hrvatske, drugim riječima, morat će odraditi i masno platiti europsku avanturu svoje političke oligarhije! Sve to neminovno će biti praćeno ne procvatom nego dodatnim problemima u hrvatskoj nacionalnoj privredi: od poljoprivrede, preko onog dijela industrije koji ovisi o financijskim injekcijama države, pa do onog dijela gospodarstva koji će pokleknuti pred visokim ekološkim standardima Europske unije. Ne treba smetnuti s uma ni naše izvoznike (ono malo što ih je još preostalo) koji će superiornim i tehnološki najsuvremenijim korporacijama Europe pokušati parirati svojim zastarjelim tehnologijama, visokom cijenom rada i ne baš savršenom pripremljenošću za nastup na svjetskim tržištima u pogledu poznavanja načina na koji to treba izvesti. Kad tome pridodamo i nužno rezanje državnih potpora, što Unija traži, nekonkuretnost na europskom tržištu nam je zajamčena. To je zapravo logično: zašto bi korporatisti koji podupiru neoliberalnu europsku politiku uopće željeli gospodarski uzlet hrvatske privrede? Oni misle na svoj profit, a ne na naš uspjeh – mi smo tu kako bismo radili što duže (po mogućnosti dok ne krepamo), i to za što manju cijenu rada. Posve je izvjesno da eurokorporatisti ne promatraju građane kao potencijale, nego kao resurse. Europska unija pokazuje visok stupanj demokratskog deficita kad je riječ o funkcioniranju njenih institucija, a proces donošenja odluka (zakonodavni postupak) naprosto je katastrofalno nedemokratski, s izrazitim utjecajem izvršnog tijela (Komisija) na sve faze zakonodavnog procesa, uz uspješno isključenje volje naroda u tom procesu. No nije se Unija poskliznula na demokratskom putu samo kad je riječ o institucionalnoj proceduri. Ima još toga što je u Uniji opterećeno teškim defektima: nije lijepa priča o obrazovanju, zajedničkoj poljoprivrednoj politici, fondovima i drugim aspektima Unije nije baš onako blistava kako se na prvi pogled čini. Europska je unija naprosto institucionalni okvir neoliberalne ekonomske politike u Europi, a to je takva ekonomska politika kojoj je isključivi smisao pogodovanje kapitalu (korporatizam) i političko-gospodarskoj eliti, a ne običnim ljudima. Kada je riječ o informacijama koje se hrvatskim građanima nude, onda posebno moram naglasiti da tu nije riječ o valjanim, nego o probranim informacijama.
Eurokolaboracionističko Ministarstvo vanjskih poslova i europskih integracija započelo je novu fazu indoktrinacijske kampanje o ulasku Hrvatske u EU. Na tri televizije s nacionalnim koncesijama u sljedećih mjesec i pol dana tisuću puta će se emitirati spotovi koji odgovaraju na najčešća pitanja i nedoumice građana o EU. To su ona pitanja koja su oni odabrali i rekli da građane jako zanimaju.Sadržaj spotova temelji se na 50-ak pitanja i stereotipa koja su se, kako kažu, „iskristalizirala“ u istraživanju i anketama koje je proveo MVPEI – riječ je o pitanjima koja su godinama stizala na njihov infotelefon o Europskoj uniji. Kako su se ta pitanja „iskristalizirala“? Pa jednostavno, iskristaliziralo ih je Ministarstvo.Bilo bi, međutim, zanimljivo vidjeti što bi građani uopće rekli da su imali pojma o nekim stvarima o kojima im unionistička oligarhija nije rekla ni slova. Nije problem samo u odgovorima, problem su i pitanja!Koja to pitanja oligarhija uopće ne dotiče? Točnije, koje to činjenice i pitanja oligarhija namjerno skriva od svojih građana, kako ne bi masovno popljuvali i njih i njihovu Europsku uniju? Sva „rasprava“ o EU dosad se (u doslovce svim srednjostrujaškim medijima i šire) svodila na hvalospjeve, ode, budnice i davorije usmjerene veličanju „povijesnog cilja“ hrvatske oligarhije (ne i građanki i građana Republike Hrvatske) u pogledu ulaska u Europsku uniju.Radovali bismo se kad bi javnost konačno, u sklopu kvalitetne rasprave, bila informirana namjesto indoktrinirana. No, da bi se to postiglo, moralo bi se, primjerice, govoriti o:
– zakonodavnom postupku Unije u kojem parlament ne donosi zakone (!!) iz čega slijedi apsolutno neoboriv zaključak da ustavno-pravno gledano Europska unija naprosto nije niti može biti parlamentarna demokracija. Nitko nikad u Hrvatskoj nije javnosti objasnio temelje europskog prava
– također ni o UK korekciji, koju plaćaju zbog dogovorenog smanjenog doprinosa Ujedinjenog Kraljevstva sve zemlje članice.
– više nego zanimljivoj biografiji prvog predsjednika Europske komisije W. Hallsteina, povezanog s nacizmom . I biografije ostalih „otaca Europe“ više su nego zanimljive!
– postupku izbora predsjednika Europskog vijeća (kojeg – nepojmljivo – ne bira narod niti ikome služe na raspolaganju bilo kakvi instrumenti kako bi ga smijenili u slučaju da ne obavlja svoj posao kako treba, što je upravo besramno).
– činjenici da eurozastupnici ne zastupaju zemlje iz koje potječu nego nadnacionalne europske stranke kojima pripadaju (ova konstatacija bez srama navodi se čak u sveučilišnom udžbeniku Osnove prava Europske unije, autora T. Ćapete i S. Rodina).
– činjenici da će građani EU radosno izdvojiti 5,25 milijuna eura samo za službene automobile prebogatih dužnosnika EU, sudjelovati u financiranju spašavanja Grčke i općenito sudjelovati u podmirivanju općeg troška goleme unijske birokracije (samo Komisija ima preko 30.000 djelatnika!) u ukupnom godišnjem iznosu od 1.147.885.101.616 eura! Misli li itko da nam federacija koja stvara trošak od preko trilijun eura može donijeti išta dobra?
– činjenici da će pune poticaje u poljoprivredi poljoprivrednici ostvariti tek za 7-10 godina. Je li ih itko o tome obavijestio? Je li im itko rekao da bogatije i starije članice dobivaju veće poticaje? Ako je godišnji poticaj po hektaru u Letoniji 83 €, a u Belgiji 447 €, kako bi uopće letonski seljak mogao biti konkuretan belgijskom? Je li se ikada govorilo o tome kako će se hrvatski seljak snaći u zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU (tzv. CAP). Je li se ikada istražilo hoće li dobivati poticaje slične belgijskima ili možda ipak prije one sličnije letonskima?
Ima li života izvan Europske unije? Ima li Europska unija alternative?
http://www.poslovnipuls.com/2011/06/27/europska-unija-negativnosti/
Roćen u EU!
Ево једног интересантног погледа, који није непосредно везан за тему и не кореспондира у потпуности с неким мојим схватањима, али свакако фасцинира својом актуелношћу (иако је Адорнова “Minima Moralia” којом се текст бави, написана прије више од 60 година) и може се уклопити у дискусију о Европи и сумраку тренутне верзије капитализма, глобализму, улози интелектуалаца у свему, итд:
“… Ирационално представља лак изговор, и њему је често прибјегавано у овом вијеку, али рационано сàмо, онакво какво се историјски показало, није га се ослободило. Ирационално пребива у рационалном као змија у облику непризнатог плана доминације. То је иста теза, која никада није напуштена, Дијалектике ума. Она објашњава критику, свакако неједнако агресивну, како нацизма тако и хегелијанско-марксистичке традиције.
… Парадоксално, садашња ситуација даје за право Марксу: “Економски принцип свугдје тријумфује”. Радна снага је само облик робе. “Потраживање” представља процес опште контаминације, која захвата културу и друштвене односе. Капитализам га собом доноси на Запад, али и на Исток. Из њега произлази један од највулгарнијих материјализама, стран материјализму којем је Адорно одувијек тежио. Из њега произлази такође и оно страховито осакаћивање индивидуа које су, упркос бучних протеста, какав је одређени егзистенцијализам, “изгубиле чак и свијест о себи самима”. “У данашње вријеме већина људи завија заједно са вуковима”. Какав је онда задатак, које је мјесто интелектуалца који не жели да абдицира? Критика идеологија и културе, тог израза и покретача заглибљавања људи у економији и њиховог подређивања. То је деликатан задатак, пошто је прождирућа моћ културе толика да и од критике прави тржиште. Ако је немогуће бити неподмитљив, потребно је барем, путем особеног обрта писања, путем ослањања на три снажна упоришта – сјећање, искуство, рефлексију – манифестовати истину несарађивања (Obne mitmachen).
… Култура се трансформисала у вриједност, уз потпуно жигосање подјелом рада. Потчињену економском принципу, од сада је треба фиксирати као “културну индустрију”. Техника, нарочито са својим ефектима мултипликације и циркулације, у свим доменима потискује имагинацију у корист монетаризованог успјеха. Потрошачко пулсирање уништава рефлексију и контемплацију још више него устезање: потрошња је пасивност. Мистификаторска фетишизација која мијења потребу а да је не задовољава, прикрива отуђење произвођача и потрошача. Ни сами интелектуалци не измичу овом процесу конформирања. Култура на овај начин оснажује поробљавање ониме што јесте, а моћ је управо оно што јесте.
… Што се тиче масовне културе, која претендује да представља демократски напредак, она је за Адорна апотеоза економског принципа еквиваленције под управом вриједности. Таква култура је пародија културе, пошто елиминише сваку критику, дакле саму дијалектику индивидуализације/социјализације. Она представља, у ствари, само планску употребу једног моћног инстинкта, инстинкта самоодржања. Његова модерна формула јесте прилагођавање – другим ријечима, готово језиво напаствовање сваке друготности. Супротно од Бенјамина, Адорно више не вјерује у колективну снагу теоријски утемељеног отпора. Назочна култура дислоцира сваку солидарност. Остају усамљене индивидуе и сомнамбулна гомила…”
E jebi ga, sad je krenulo nadgornjavanje, a toga nam ionako nije falilo u Crnoj Gori. Prvi Milacicev tekst je, po meni, bio prilicno los, i nije zasluzivao da Tepavcevic reaguje na njega. Ali ne mozemo protiv sebe.
Владимире, мислим да је корисно дискутовати о овој теми, без обзира на надгорњавања и без обзира на мишљења о квалитету текста којим је покренуто питање. Прије свега о евентуалном питању уласку у ЕУ са клептократским режимом.
Nazalost, ulazak u EU je najvjerovatniji nacin da se nesto konacno pokrene u Crnoj Gori. Prethodna recenica zadrzava dozu skepticizma za oba stava, jer je po meni najbolja pitanja u ovoj diskusiji postavio Dujovic:
“Marko, da li stvarno misliš da Crna Gora može da bude Švajcarska?
Nemanja, da li je pravo rješenje da nam Evropa očisti jednom kuću (i to je vrlo upitno), ili bi trebalo da mi naučimo da je čistimo?”
Naime, oba stava donekle naivno ocekuju da ce se nesto rijesiti ukoliko se krene “njihovim” putem, medjutim prenebregava se cinjenica da je glavna prepreka na tom putu nivo svijesti naseg puka. Sama promjena vlasti ne garantuje nista, isto kao sto nista ne garantuje ni ulazak u EU, i ostaje nam ipak, sto neko rece, dugo putovanje u Jevropu (i.e. dugo i bolno podizanje nivoa gradjanske svijesti). Iako nemam rjesenje, ja sam ipak blizi stavu da je EU bolji izbor, jer vise vjerujem briselskim nego domicilnim politicarima da smanje manevarski prostor nasim vlastodrscima.
P.S. @Nemanja
Jeste, ja sam vas pitao u vezi Vijesti, ali bih o tome, i o nekim drugim mojim utiscima, radije nekom drugom prilikom, offline.
Sto se tice ulaska u EU, i mog skepticizma prema tom stavu (iako sam mu naklonjeniji), on je takodje posljedica sumnje u sposobnosti nasih vlastodrzaca. Ja sam ubijedjen da, kad imate odgovornu elitu koja zna sta radi (a za opste dobro), mozete ispregovarati dobru poziciju za sebe, ma kako mali i beznacajni bili (ili upravo zato), kao sto je svojevremeno Ante Markovic pregovarao sa MMF-om. (Interesi i gradjenje pozicija su u takvoj situaciji potpuno normalna stvar, i iz te vizure price o svjetskim policajcima, iskoristavanju drzava i slicnim teorijama zavjere djeluju prilicno infantilno.) Ali kad imate balvane sa kompleksom siromastva, koji se ne libe nicega da bi povecali licno bogatsvo, tesko je ocekivati da ce iz tih pregovora izaci ista sa dugorocnim dobrobitom za Crnu Goru i njen narod.
U tome,(pregovarackom timu), ce biti najveci problem Crne Gore, jer sposobnog kadra za taj posao, prema onome sto je na raspolaganju, gotovo da i nema.Zapravo ima, ali nije iz redova podobnih, a kompleksi i sujeta kojim obiluju licnosti iz vladajuce garniture, nikada nece dozvoliti da bolji od njih, obave tako vazan zadatak i vidjecete, ugurace svoje mediokritete, medju kojima su Luksic, Vukotic, Ticic i ostale jaonamasnjima eksperte i zbogom Evropo ce biti osigurano.
Da, ali to je generalni problem Crne Gore, i mnogo veci od same garniture na vlasti, kad primitivci uzjasu na vlast, itd.
Primitivci na vlasti, to je tacno, ali to je crnogorski paradoks, jer to su tzv. diplomirani primitivci sa VSS koji nemaju nikakve moralne kocnice, ali se protiv takvih tesko boriti jer zajedno sa primitivcima sa SSS i NSS, sacinjavaju upravo onu vecinu koja podrzava primitivce na vlasti.
Upravo zato ce putovanje u Jevropu biti duuugo.
Gospodine Milačiću, manje bombastično pišite, biće moćnije, takav je moj sud.
Gospodine Tepavčeviću, samo nastavite, jer vidi se da imate šta reći!
Млађани Милачић размећући се у свом стилу каже; “Moraću vas razočarati, ali ni u ovom odgovoru neću ponuditi niti jedan, kako se to kaže – argument.”!? Зашто ме то не чуди од њега као ни од његових учитеља у сличним приликама? Ја само ик указујем ајмо сви онда по вашем само да се ваша ‘логика’ не претвори у тотално бунило. Елем, хтједох написати нешто, као поруку, другим људима, људима без предрасуда, ослобођених окова који не цупкају у свом ограниченом свијету али се сјетих да би плагирао као што чине ови ‘љути опозиционари’ са својим фејк погледима, наши андерграунд шминкери… Па да цитирам, ради се о Шопенхауеровом спису “Еристичка дијалектика”;
Procitah ovo cudo i nemogu da ne pozdravim gospodina Tepavcevica zbog iskrenosti u nastupu. Iz odgovora gdina. Milacica prosto strci ambicija ovog mladog momka. Te on pise magistarski na temu EU, te on drzi govor u Austriji… Jedino dje je potrefio je u rečenici kada kaže ,,nas koji se trudimo da postanemo intelektualci”. I treba da se trudi i sve pohvale za to ali sa mnogo manje arogancije i više uvažavanja za mišljenja i stavove druge strane.
Marko, razbio si ga! Samo tako majstore!
A Milacic je bokser? Interesantno, ja sam mislio da je novinar.
Vuci gorski, zamalo da zaboravim, puštite se Evrope i tandara mandara, vrijeme nam je da slavimo! Obučite sve najljepče, izvadite tu crkavicu pa na babine skorija dana kod oca ni nacije na babine! Nije dokazano da je mafijaš, ali jes da je jebač! Ojha!
U svim svojim komentarima gospodin Lado Tajović insistira na pojmu dijaloga. I lijepo nam je pojasnio: dijalog je odnos ravnopravnih. U intelektu, u znanju..Ja se slažem sa Tajovićem u tome da kod nas nema dijaloga. On se ne njeguje u porodicama, ni u kafanama, ni u školama, pa ni u institucijama… Gospodin Tajović možda ne uviđa da dijaloga ne može biti dok ne bude ravnopravnih. Žena, građana…kako god. Dok ne bude demokratskog društva.
Kako ćemo dotle, nije mi najjasnije. Ćutanjem pred glupacima, sklanjanjem od silnika sa kojima se ne može razgovarati i razmjenjivati argumenti…Ne bih rekla
Nije bas da Tajovic u svojim komentarima insistira na dijalogu, jer se najcesce dogadja da upravo Tajovic spinuje temu, posebno ako mu neki komentar dotakne sujetu, koja je izgleda na veoma tankoj niti objesena.
Upravo na ovoj temi, Tajovic je pokazao da njemu zapravo smeta jedino Milacic i njegova popularnost kod vecine komentatora, pa je cak apelovao na Nemanju, da se ne upusta u dijalog sa kvaziopozicionarima i kvaziintelektualcima(misleci valjda na posjetioce ovog portala, medju kojima je on svakodnevno veoma aktivan poluintelektualac) i bla,bla, bla, truc, truc, vec kako to on umije da upakuje u svoj paketic kompleksasa, jer ko god da se krije iza tog nika, ne moze da sakrije kompleks koji ima u odnosu na Marka Milacica i tu je glavni problem njegove intervencije glede dijaloga. Citirajuci Schopenhauera, pomsumnjah da se mozda iza nika Tajovic,ne krije glavom i umom onaj ministar za neznamnijasta, sto vodi dijalog sa svojim pazuhom, Stijepovic, ili Scepovic, sto me nekako intelektualno bas na Lada podsjeca.
Nijesam ni rekla da Tajovic vodi dijalog(osim ako se ne misli na raygovor sam sa sobom), nego da govori o pojmu dijaloga.
O ovoj drugoj temi – ko je veci novinar, pisac, opozicionar, ko je mladja nada, a ko veci intelektualac, i sta oni jedni o drugima misle, ne bih bas…Izvinite …
Ne fali odje intelekta i poznavanja sustine problema domacih i uvoznih, odje fali DUSE&DUHA DOBROTE,
koja je nedje zakopana u svima nama,
ali kod mnogih toliko zatrpana raznim pokrivacima licne sujete, ambicija, obzira, narcisoidnosti i nadmetanju INTELEKTUALNOM TURNIRU dje se zatezu lukovi i gadju NEPRIJATELJI ili OPONENTI, da bi narod slavio POBJEDNIKA TURNIRA.
Kad bi ISTINSKI takmicari otvorili DUSU,
i poceli da kopaju duboko do dna duse, svojim intelektualnim oruzjem i orudjem, i odstranili sve licno, i stigli do DOBRA ZA OVAJ NAROD, sa kojim ispiraju usta i zrtvuju sebe na ovakvim TURNIRIMA U PROMASIVANJIMA METE, i otudjivanja od tog istog naroda, kojeg jos vise RASPAMETIMO, sa VILOZOFIMA NACITANIM I UZVISENIM, da ove sto malo znaju i sto uzivaju u porazima oponenta, u zrtvama i intelektualnom krvoprolicu na bojnom polju javnogservisa, jos vise motivisemo da se RAZUZDAJU ili puste iz veza, da cavkaju ka pascad na neku ZRTVU, koju su oni u svojoj plitkosti NACRTALI.
Znam da mnogo trazim, i da ovi dobro potkovani INTELEKTOM,
nece tako lako pristat na LICNU ZRTVU,
jer sto mi rece Maja na CdM pdfu,
VAMA JE STRANO DA RAZMISLJATE ZA OPSTE DOBRO,
jer ste vi obukli DRESOVE i postali DRESIRANI,
a VASI PUTEVI TRASIRANI ZA LICNI USPJEH I SVOJIH BLIZNJIH IZ EKIPE, tipiCHKi za nase navijacko ostrasceno podneblje.
INDIVIDUALIZAM je dostigao toliki nivo da chak i dva konja u jednoj zapregi vuku u dva razlichita smjera. sa pobjedom INDIVIDUALIZMA borba za zajednichko dobro je sahranjena. hoce nam se iz pochetka…
Nikad CGi, nije falilo INDIVIDA ili POJEDINACA,
bistrih, zustrih, hrabrih i sposobnih,
ali se nikad za partiju pokera nijesu mogli skupit,
njima se ni supe nebi pomijesale,
od licne sujete i narcisoidnosti,
zbog te genetske GRESKE, CGa je kroz ISTORIJU QURCEM ORALA A GUZICOM VLACILA, a njeni gradjani navijackom strascu ZATROVANI, iskaljivali DIVLJACKU BIJES NA BLIZNJE I SLICNE PO STAVOVIMA, LIDERI su unistavali PARTIJE, POKRETE I SAVEZE jer su svim sredstvima cuvali svoju POZICIJU,
a sve sto nije bilo POSLUSNO I PODANO,
cistili bez milosti, zato smo uvijek na repu Jevropskih civilizovanih naroda.
CAST SVAKOME, A POVJERENJE NIKOME,
a na POVJERENJU se izgradilo sve sto je vrijedno paznje , od Sparte i Atine, preko Rima, Gradskih Republika, Svajcarskih Kantona, Njemackih pokrajina, sve u malom, a malo u INPERIJALNOM, evo CGa ima sansu da sve upregne da vucemo u jednom pravcu, ali mi nikad ne propustimo SANSU, da je ne PROPUSTIMO,
dok drugi grade BUDUCNOST, cuvaju OKOLIS, stite prirodne resurse, koriste ALTERNATIVNE IZVORE ENERGIJE, bave se razvojem tehnologije, kako da zastite rijeke, jezera, mora od GRADSKOG GADLUKA I KANALIZACIJE, i POLJOPRIVREDNE SVINJARIJE SA PESTICIDIMA I HERBICIDIMA I VJESTACKIM DJUBRIVOM koje zagadjuje IZVOR ZIVOTA VODU, mi oci vadimo jedni drugijema i TRAZIMO BLIZNJEME DLAKU U JAJCE.
Evropu čeka 20 godina snažnog rasta cijena električne energije
Europski potrošači mogu očekivati najmanje 20 godina rasta cijena električne energije, po izvješću Europske komisije o tome kako bi EU mogao ostvariti svoje energetske ciljeve, koje je Financial Times dobio na uvid. Izvješće također očekuje veliko povećanje broja vjetroelektrana, što će cijene energije dodatno povisiti.
Razmatrajući načine na koji bi fosilna goriva poput ugljena mogli zamijeniti čišći izvori energije, izvješće od 112 stranica ističe da svi scenariji upućuju na to da će vjetroelektrane postati najveći izvor električne energije u EU do 2050., važniji od ugljena i nuklearne energije.
Vjetroelektrane bi do tog datuma mogle osiguravati do 49 posto električne energije EU-a, sugerira izvješće, prema samo pet posto danas.
Prosječne cijene električne energije za kućanstva i tvrtke “snažno će rasti do 2020.-2030.” po svim scenarijima, navodi se u dokumentu, a najviše cijene dogodit će se poslije 2030. budu li obnovljivi izvori energije, poput vjetra i solarne energije, imali velik udio u proizvodnji energije.
Prosječne cijene za kućanstva mogle bi, primjerice, porasti za više od 100 posto do 2050. ako se to dogodi, ali samo za 43 posto po scenariju koji u obzir uzima više nuklearne energije i pohranjivanja CO2.
Po izvješću, to će djelomično biti posljedica ulaganja u novu infrastrukturu, ali i činjenice da konvencionalne elektrane neće raditi koliko rade danas, što znači da će više cijene biti potrebne da bi se pokrili inicijalni troškovi ulaganja.
EU bi do 2050. trebao smanjiti emisije stakleničkih plinova za najmanje 80 posto u odnosu na razine iz 1990.
Više od polovice električne energije u EU-u proizvodi se iz konvencionalnih fosilnih goriva kao što su ugljen i plin. Nuklearne elektrane idući su najveći izvor energije s udjelom od 28 posto, dok vjetar i hidroelektrane, dva najveća obnovljiva izvora, osiguravaju zajedno 18 posto energije.
Europska komisija trebala bi do kraja godine objaviti dokument pod nazivom “Energetski plan do 2050.”
http://tacno.net/SvijetNovost.aspx?id=10367
Parlamentarci glasaju o izlasku iz EU
Izjašavanje poslanika u britanskom parlamentu o povlačenju zemlje iz EU moglo bi da bude održano u narednih nekoliko sedmica, što predstavlja veliki pritisak na britanskog premijera Dejvida Kamerona.
Očekuje se da će moćna parlamentarna komisija odnosno poslovni odbor na sutrašnjem sastanku potvrditi planove za debatu u Donjem domu o referendumu i mogla bi odrediti datum izjašnjavanja u naredne tri sedmice, piše danas “Sandej telegraf”.
Ovaj istorijski potez znači da bi poslanici po prvi put razmatrali ovo pitanje, a poznato je da mnogi torijevci žele prekid veza sa Briselom.
Poslovni odbor Donjeg doma parlamenta sastaće se sutra i očekuje se da će tražiti debatu o EU.
“Skoro je sigurno da će biti debata o ovom pitanju i govoriće se o mogućem datumu”, rekao je izvor u odboru.
Kameron želi da preuzme neka ovlaštenja od Evrope, ali ne želi referendum, što će, takođe, izazvati velike tenzije u odnosima sa liberal demokratama, koji su većinom za članstvo u EU.
To bi moglo prisiliti Kamerona da naloži poslanicima da glasaju protiv poziva na referendum.
Jedan izvor u stranci rekao je da će “Kameron prevrnuti i nebo i zemlju da do toga ne dođe” jer posljednje što on želi jeste da članovi Donjeg doma glasaju zahtjevajući referendum.
“On može ignorisati torijevske evroskeptike koji stalno o tome pričaju, ali ignorisanje članova Donjeg doma je nešto drugo”, navodi isti izvor.
Glasanje u prilog referenduma nije obavezujući za premijera, ali će on biti pod velikim pritiskom da ne ignoriše volju parlamenta.
U međuvremenu, Vilijem Hejg, šef diplomatije, rekao je uticajnim torijevcima prošle sedmice da je raspoloženje javnosti prema Evropi “neprijateljsko”, najgore od 1973. godine.
On je rekao da su ljudi “veoma razočarani” Evropom, što je posebno pojačano osjećajem da postoji “previše regulativa” i da je prisutno “nepotrebno miješanje u svakodnevni život”.
Hejg je juče rekao mreži BBC da razočarenju posebno doprinosi kriza u zemljama evrozone. On je upozorio da za sada nema mogućnosti preuzimanja nekih ovlaštenja od EU.
Hejg je dodao da prioritet vlade mora da bude osiguranje stabilizacije evrozone, bez nanošenja štete interesima Britanije.
U međuvremenu, istaživačka agencija upozorila je danas da članstvo u EU “nanosi štetu ekonomskom oporavku Britanije i da podriva otvaranje radnih mjesta”.
U izvještaju agencije “Civitas” Britanija se poziva da napravi “izlaznu strategiju iz EU”.
U studiji pod nazivom “Vrijeme je da se kaže ne” navodi se da je moguće raskinuti sa EU bez prekida veza sa samom Evropom.
Agencija zaključuje da je EU u “dugoročnom strukturalnom demografskom i ekonomskom padu” i da “nanosi štete ekonomskom oporavku Britanije”.
U studiji se iznosi vremenski raspored povlačenja iz EU, uključujući referendum 2014. godine.
U dokumentu se predviđa da će nakon dobijanja mandata za vraćanja punog suvereniteta britanska vlada postepeno smanjiti doprinose u budžet EU u naredna 24 mjeseca.
http://tacno.net/SvijetNovost.aspx?id=10320
http://www.zadruznikonj.rs/izmedju-dva-plasta1/
Dočekali smo kraj Europe – zbogom demokracijo, dobar dan plutarhijo
U njoj (navodno) živimo već 20-ak godina, ali unatoč tome moramo se zapitati – što li je to demokracija?
Najugledniji rječnik merriam-webster kazat će nam kako je to: “vladavina naroda, sistem i vlada koju bira cijeli narod na temelju većine.”
Zvuči dobro. Hrvatski wiki unos pak kazuje: “demokracija označava pluraristički (SIC) oblik vlasti u kojem sve odluke neke države donosi izravno ili neizravno većina njezinih građana” – traljavo sročeno, ali također zvuči pozitivno.
Puno toga u životu zvuči dobro, npr. uzrečica “tko čeka taj dočeka” ili pak “sve se može kad se hoće” – ali ako zvuči dobro to ne znači da mora biti i istinito. I hoćemo i čekamo – imamo li? Dočekasmo li?
Demokracija u današnjoj Europi ista je priča. Potencijalno zvuči dobro, ali u stvarnosti nije ništa više od prazne uzrečice.
Posljednjih dana bili smo u prilici promatrati jedan važan povijesni trenutak – sumrak i nominalne demokracije u Europi.
Milijuni ljudi godine su proveli na ulicama Grčke i Italije tražeći smjenu vlasti. Sav njihov gnjev i sva njihova ogorčenost nisu imale nikakvog utjecaja na “vladu koju bira cijeli narod na temelju većine.”
Ali s druge strane viši rang vladajuće klase u Europi nokautirao je njihove dugogodišnje premijere u tek nekoliko dana.
Silvio Berlusconi, apsolutni gospodar talijanskog medijskog prostora, sa ciničnim osmijehom godinama je promatrao val nezadovoljstva u Italiji znajući kako je njegova pozicija otporna na svaki oblik “volje naroda”.
Ali kada je stigla direktiva iz centra moći, bez pogovora je sinoć podnio ostavku.
Na političke procese koji se odvijaju na starom kontinentu ne možemo utjecati, što je vidljivo iz priloženih argumenata. Ali možemo i moramo kategorizirati i analizirati aktualni sistem u Europi.
Krajnje je vrijeme da se imenice “demokracija” i “Europa” prestanu spominjati u istoj rečenici.
Kao predmet povijesne debate može ostati tema da li je demokracija ikada uopće bila prisutna u Europi, ali jedno je sigurno – više nije.
Aktualni sistem vladavine zove se plutarhija – riječ je izvedenica iz termina plutokracija (vladavina bogatih) i oligarhija (vladavina elite).
Važno je da se izražavamo točno i pravilno – tako da od sada možemo komotno govoriti o tzv. plutarhijskim procesima, putu u plutarhiju i o nužnosti plutarhijskih promjena u manje sretnim zemljama.
Vrijeme je da se prestane s gaženjem riječi “demokracija” – jer prava demokracija nije ono što nas okružuje, prava demokracija je cilj i težnja prema kojoj se mora kretati svaki narod i pojedinac željan oslobođenja.
Svako javno korištenje riječi demokracija, govoreći o aktualnom sistemu, mjesto plutarhija trebalo bi shvatiti kao uvredu, a sve one koji pomiješaju ta dva termina prokazati kao neznalicama.
http://www.advance.hr/vijesti/docekali-smo-kraj-europe-zbogom-demokracijo-dobar-dan-plutarhijo/
Oni koji su euro skeptici a žele biti ‘faktor’ u ovom diskursu na temu CG i EU, trebali bi u javnost izaći sa razrađenim kontra predlogom; naravno stajući iza njega svojim integritetom,znanjem o materiji, parama i sl. U slučaju da to ne urade jasno je da lupetaju kao Maksim po diviziji.
Tepavčevićev doprinos u ovoj diskusiji je, čini mi se, mnogo veći i značajniji od Milačićevog. Markov tekst je prepun ‘rupa’ i Nemanja ih je sve pobrojao.
EU, kao i sve na ovom svijetu, ima alternativu. Bojim se da bi profilisanje te alternative koštalo jako mnogo novca, vremena i rabote. I ko zna đe bi se stiglo .