Ivo Andrić, “Znakovi pored puta”
“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”
javniservis.me 
A lik je aforizme i poduke smišljao, recimo između kafice sa Ribentropom, i partije tenisa kod Himlera
Čim vidite da se neki kritičar ili istoričar književnosti kreće više oko biografije pisca nego oko njegovog dela, napustite tu lektiru. Iz tog čeprkanja po biografiji, iz kritičarevih ≫poređenja≪ autorovog života i autorovog dela, i izvođenja ≫zanimljivih zaključaka≪, nećete saznati ništa korisno ni pametno. Razlog je prost: krenuli ste pogrešnim putem koji ne vodi nikud i ničem. – Ivo Andrić
wau! kakav odgovor!
Da, odista zanimljivo, mogla bi sad malo postavljat sabrana djela Franja Tuđmana
tzar je ovaj wawy, ka nešto s.parker triper, a on je ustvaru samo jedan urbani jugoslaven, ovo sve vodi ka nekoj trecoj jugoslaviji!
tako je govorio andrić: “zahtev Albanaca sa Kosova i Metohije da se Andrićeva dela brišu iz programa za nastavu književnosti.”
http://27march.org/main.php?pages_id=110
U tekstu nedostaje jedan važan detalj (potvrđen u nekim drugim istorijskim izvorima): Andrić je na pitanje Stojadinovića o Musolinijevom predlogu o podjeli Albanije odgovorio otprilike ovako: “Šta će nam još milion Albanaca, dovoljno ih imamo na Kosovu”.
Zbog svega navedenog Ibrahim Rugova je još 80-ih godina zahtijevao da se Andrićeva djela izbace iz lektire.
Nije sporno ni tvrdnja da je Stojadinovićeva vlada bila u dobrim odnosima sa Berlinom. Jedna od dugo čuvanih tajni, koja nesumnjivo dokazuje da je Beograd krajem tridesetih godina bio miljenik Berlina je obećanje Njemačke da će se založiti da tadašnja prestonica Kraljevine Jugoslavije bude domaćin Olimpijskih igara 1948. godine. 1939. je tim povodom u Beogradu gostovao čuveni njemački arhitekta Karl Gotard Langans, kako bi pomogao u određivanju lokacije za izrgadnju olimpijskog stadiona. Kao lokacija je odabran Kalemegdan…
Na Adolfovu i Benitovu žalost, igre su 1948 održane u Helsinkiju. Srbi takođe imaju razloga da žale što su podlegli igrama Londona – kraj Drugog svjetskog rata dočeakli su sa oko 1,2 miliona žrtava, odnosno sedam puta više od svih jugoslovenskih naroda.
Da ironija bude potpuna, danas se Srbiji drže lekcije o antifašizmu iz istih onih sredina koje su 1941. bez iskušenja kojima je bio izložen Beograd, stale na stranu Hitlera i Muslonija.
Kad kažem “iskuenja” mislim na ponude koje je Srbija imala da bi stala na stranu sila osovine (podjela Albanije, Olimpijske igre…)
Wawy sto si promijenio nick? :-)
Prijatno me iznenadila ova asocijacija sa Ray Vaughan-om…Jedan od mojih omiljenih gitarista i legendi rock-bluesa.
Podrzavam sve sto ide na rock :-D :-D
a što znam, jedno par dana malo da se zajebavam s ovim :). gledah zadnji sautpark i odvalih se osmijeha na ovu scenu.
kao, najači lik ubjedljivo tamo, rendi marš, saziva konferenciju za štampu đe doveo sina, pa optuži vladu kako ga je pretvorila u retarda i nakazu, a ovaj ustvari ono kao uša u pubertet i postaje ciničan. i drži govor pred cnn-om, fox-om, itd, pod svojim umjetničkim imenom stimi rej von pod kojim nastupa u nekom pabu svirajući neko sranje od roka.
inače je lik nevjerovatan, npr, ono kao namjerno izazove sebi mikrotalasnom rak jaja kako bi legalno pušio medicinsku marihuanu :), pa onda se dogovori sa bin ladenom da im pomogne u ratu sa njudžersijem, stalno je na vezi sa svjetskim liderima, i još gomila toga, znači neopisivo dobro su ga napravili.
pa jebemliga, pričasmo li prije neki dan (i to na temu Nickolaidisa koji je …pa… nešto malo slabiji pisac od Andrića :)) o tome kako ne možemo da čitamo literaturu neprestano opterećeni autorovom biografijom i potrebom da se djelo kontekstualizuje???
i evo nas opet… počeću da s indignacijom svako malo napuštam forum, ka’ ti :))
“…Nickolaidisa…”
hmm… :) ne mogu da se otmem utisku da si htio da počneš sa D.
a što znam piantao, treba li da postoji uopšte pravlilo o tome? kolko mi je poznato postoji više mišljenja o odnosu umjetnik-umjetničko djelo, a ja ono kako ośetim, tako nekako gledam.
Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali čini mi se da je jedan od razloga odsustvo poštovanja čoveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog poštovanja. To je naša velika slabost i u tom pogledu svi mi često i nesvesno grešimo.
Tu školu nismo još prošli ni taj nauk potpuno izučili. Taj nedostatak mi svuda nosimo sa sobom kao neki istočni greh našeg porekla i pečat manje vrednosti koji se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi. – Ivo Andrić
“Taj nedostatak mi svuda nosimo sa sobom kao neki istočni greh našeg porekla i pečat manje vrednosti koji se ne da sakriti.”
neda se sakriti da je bio fashista.
Istočni grijeh (latinski peccatum originale originatum), grijeh u kojem se, po tradicionalnoj katoličkoj teologiji, rađaju svi ljudi jer, potječući od Adama, participiraju u njegovu grijehu neposluha prema Bogu.
Citat je naveden za one koje izraz “istocni grijeh” asocira na neke lokalne(balkanske)predrasude i komplekse. I na one kojima je tesko da ukucaju nepoznat pojam i proguglaju,ako ni zbog cega drugog,a ono da ispred sebi slicnih sakriju kolike su neznalice.Znanje je bit egzistencije i jedina istinska razlika i podjela medju ljudima:Na one koji znaju i one koji ne znaju.Nisam iritirana nego zalosna jer me prethodni post podsjeti na dogadjaj(proljece 92-ge)kada su,odsjekli glavu Andricevu sa njegove biste u Visegradu.Ne zalim bistu,nije jedina koja je oskrnavljena,nego taj narod ciji je opravdani strah bio fokusiran na Andrica,i to fokusiran od vlastite avangarde.I vidim,Andric je jos u fokusu,krivac za sve prevarene i ojadjene.Zaista,nema vece nesrece od neznanja.Jos je veliki Gete rekao:Polupismenost je gora od nepismenosti.S tim polupismenim robovima moze da radi sta- god- ko- hoce.I kad hoce!
Biljo, nema ovdje znanja ili neznanja. Pojedini komentari su proizvod gole pakosti. Etiketiranje Andrića kao fašiste odraz je svijesti na kojoj počiva CG režim. Pokušao sam, koji redak iznad, da u jednoj crtici oslikam istorijski trenutak u kojem je Andrić djelovao kao političar. Ko zna valjano da čita istorijske fakte shvatiće da se fašizam danas prikriva ponajviše u onima koji na sva zvona slave antifašizam. Naročito to važi za Crnu Goru i njene novokomponovane rodoljube.
Što se čini, što se čini…
Neon,
vjeruj mi da sam ,jos kao student,od zadrtih boljsevika iste stvari slusala o Andricu.I jos uvijek vuku konce.I ne znam sto ti neznavenim aparatcicima dijelis komplimente:Nisu neznalice ,no su pakosni-how jes no(sto bi rek'o Izet Fazlinovic).Imas kratak fitilj,dragi moj.Jebo rezim-ljudi su bitni,ljudi koji nas citaju.Borim se za svakog ponaosob.I za tebe se borim,ma kako to, kako ja govorim ,tebi izgledalo apsurdno.Velis:Ko zna valjano da cita istorijske fakte…jel’ ti palo na pamet da ih ima(i na ovom portalu)koji ne znaju valjano da citaju…ne da nece, nego ne znaju.Nisu oni opasni
svojom pakoscu nego svojim neznanjem. Opasni su zbog neznalica, slicnih sebi, koji ih citaju.Mislis li da znaju da su fasistoidni i sta cine svojim fasistoidnim baljezgarijama.Oni misle da su rodoljubivi.Oni pljuju po Andricu jer misle da je on Srbin-oni to zakljucuju po njegovom imenu i po tome sto pise ekavski.Sad je moderno pljuvati po svemu sto je srpsko.Pa ,kad god imam priliku da im nacrtam kolike su neznalice,ja cu nastaviti da to radim!
P.S.Ako mogu o necijoj prosvijecenosti imati visoko misljenje,onda si to i ti,medju rijetkima,ali ne spustaj me u dnevno-politicka sranja,pogotovu ne crnogorska.Novokomponovani rodoljubi-uvijek je to ista vrsta ljudi, bar je to tebi znano,antropoloski pesimisto!
Biljo, uzdržaću se od replike da ne bih zvučao kao Ali Riza na ispraćaju ćerke :)
Prokomentarisaću samo ovo za Andrića i srpstvo, i to kroz par istorijskih sentenci:
– Hrvatsku himnu napisao je Srbin, “Bože pravde” Hrvat…
– Na Ceru i Kolubari poginulo je više Srba u uniformi Austrougarske, nego Srbije
– Hrvatski rodoljubi prestali su da pjevaju “Ustani Bane Jelačiću” odkako su saznali da je isti bio etnički Srbin
…
bez ikakve sumnje, Ivo Andric je fashista i ideoloshki otac genocida u BiH.
Ti si Bono iz South Park-a !!!
“jer misle da je on Srbin-oni to zakljucuju po njegovom imenu i po tome sto pise ekavski…”
Ivo Andric, srbofil, rodjen je u Travniku od majke bosanske katolkinje, otac nepoznat.
“istocni grijeh” asocira na neke lokalne(balkanske)predrasude i komplekse.”
istochni grijeh u onom balkanskom kontekstu kako ga je pisac postavio ima dvojno, trivijalno znachenje. “istochni” moze znachiti kao ISTOCHNJAK, IZVOR…. a moze znachiti i “ono”shto je pisac htjeo da kaze:”Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika?…”
svijet je neravnomjerno razvijen u mnogim sferama i u razlichitim regionima. kakve to veze ima sa tim shto je Adam obalio (mozda je chetvoronoshke) Evu?
inache, ideja da je humani “istochnjak” grijeh je mizantropija i imbecilnost ushtrojenih kaludjera. priroda je napravila parove, sav se svijet pari, parenje je plemenita radnja. parenje je pochetak zivota, prestanak parenja pochetak kraja.
Andric je bio fashista i prepun mrznje.
Takav je ≫naš čovek≪, onaj pravi. Ne misli mnogo ni istrajno. Ali čim uspe da skrpi nekako jednu misao u glavi, prva mu je briga ne da tu misao razrađuje, proverava i upoređuje kritički sa onim što drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi za jedinu tačnu i jedinu pravu, a odmah zatim da između nje i svake tuđe misli iskopa što dublji rov prezira, mržnje i borbe do istrage. U toj borbi oni ponekad pokazuju ljudoždersku revnost na reči i delu.
Sreća je što u nas ima dosta i takvih koji su drukčiji i koji nisu pravi ≫naši ljudi≪ – Ivo Andrić
Pa to je sad nacizam – mišljenje, i stav, legitiman, s kojim bi trebalo polemisat možda? E neće da može Andriču.
Господине Планко, а ко је рекао, и одакле Вам то, да је Адамов гријех био у “парењу”, и у томе да је спавао са Евом? Зашто мислите да се у томе састојао “гријех”? Да не помињем остале бесмислице које сте написали. Ви можда имате неки мазохистички комплекс, неку потребу да се стално компромитујете и бламирате, али треба да схватите да интернет писанија није прави начин за то. Ако се људима деси да прочитају овакве Ваше будалаштине – а Ви сте заиста у томе шампион, јер још нијесам прочитао нешто од Вас а да није будалаштина – они углавном то игноришу уз подсмјех, или коментар: “гре'оте” или нешто слично, бар ја имам такав дојам. Међутим, када истрајавате у изношењу будалаштина, онда то може да почне да иритира читаоце, тако Ви више нијесте једина жртва Ваше писаније.
На основу свега изнесеног, даћу Вам један пријатељски савјет: немојте више никада, ни у једној ситуацији и времену, па и ако будете изложени мучењу и малтретирању, ништа да напишете! То је најбоље решење за све, вјерујте, а поготову за Вас.Знам да неће бити лако, и да ће период одвикавања бити компликован, али треба да будете истрајни. У тренуцима апстиненције, када Вас обузме јака жеља за писанијом, када помислите да имате да изнесете нешто значајно, да човјечанство мора да подијели неку Вашу мисао, идеју – употребите неки механизам који ће одагнати ту опасну евентуалност: помислите, рецимо на колаче које Вам је тетка правила у дјетињству, и жеља за писанијом ће лагано нестајати. Уосталом, постоји и то пецање, боћање, разне друге интересантне ствари које бисте могли да упражњавате у слободно вријеме. Размислите о мом савјету. Поздрав.
prije dvadesetak godina sam dobio slichna uputstva. ja sam josh uvijek ziv. oni shto poslushali nijesu medju zivima. u svakom sluchaju, hvala!
zasto trazis karizmu u sebi punjena ptico
mogucnost prosvijecenosti
razdvaja te u beskraj od zudnje za misijom
miris zemlje
koncentricni krugovi gluposti i neznanja
kao prstenje
ono dalje ne razumijem
izgleda mi da je mrtva straza
rekoh sebi
moj boze koliko demagogije sustavno poredjane u artiljerijske salve
koliko pokradenih misli iza koji ne stoji nista osim
mrznje
sujete
vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred nase noge
i kako je do neprepoznavanja dovedena sustina prevare
i rijeka nije bila rijeka u samom pocetku
i nije nuzno da ne bude ponornica do kraja
sto se dogadja kad mrtvi fazani lete iznad nasih glava
kad
ocajanje neumitno prelazi u kajanje
gledajuci iz daljine konture na sceni
padaju mi na pamet vodene boje
umazane ruke
brzo se peru
azra – kad fazani lete
Pitao me je prijatelj iz Bocvane kako je na javnomservisutačkame. Kažem mu da maskirani ljudi razvlače kosti onog mrtvog umjetnika. Polupismeni čereče pisce.
Dobro je.
Jedan običan, sunčan vikend.
Ne pisce, nego nobelovce. Mirno je i dobro je.
Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani. – Ivo Andrić
Neon,
c,c,c…kakva koincidencija,umal’ mi nije zagorjela sarma u japraku dok pronadjoh ko je Ali Riza,a ko mu je kcer.E,dje ju je ispracao nisam dokucila.Ja sam izgubljen slucaj-gledam samo serije “Lud,zbunjen,normalan” i “Bela ladja”.
mmmm japraci… Nema kuhinje kao što je turska (sad bi me braća Grci razapeli tvrdnjom da su im Turci ukrali sve – od japraka do baklave :)
Moja malenkost je, inače, fascinirana turskim glumcima u ovoj telenoveli pa ne propuštam nijednu epizodu :)) Provjerite neki put da li griješim.
Nakon ovih tele-sprdačina kojima naše poštene domaćice zamajavaju Hrvati, Indijci i Latinoamerikanci, postala mi je jasna veličina Turske. Ovo poslednje ide bez smajlija: mrtav sam ozbiljan.
Karadzic je imao svoje “zvjezdane” momente, ali mi je dosadno da trazim. znam da imam “posla” sa sofisticiranim nishtarijama koji van interneta ne postoje, ali ja mislim da se Milo vratio kuci i da ga vi zasluzujete. uradicu sve shto je u mojoj (maloj) moci da ga ne izgubite.
budimo realni, u Cg ne postoji niko sa mudima koji se moze i suprostavit velikosrbima. osim Mila. zato shto samo jedan bivshi velikosrbin-insajder moze se efektivno suprostaviti velikosrbima.
ovo flerovanje toboznje “liberalne, demokracke” opozicije sa velikosrbima je osudjeno ra uzaludno rasipanje vremena.
Ivo Andric, srbofil i ksenofob, ideoloshki je otac genocida u BiH i islamofobije u Hrvackoj, Crnoj gori i Srbiji.
ko je rekao da je Njegosh napisao ‘priruchnik za genocid” lagao je. on je samo zapisao jedan strashni dokument jednog strashnog vremena. chiji su simboli trebali biti pokopani na groblju. “krst i luna, dva strashna simbola, njihovo je na grobljima carstvo”. Ivo Andric se potrudio da strashni, djavolji simboli ponovo uskrsnu i donesu mrznju, patnju i zrtve. sve zbog toga shto nije upoznao ochinski oslonac pa ga nashao u srpskom nacizmu.
ps. budite malo “parlamentarni”… nijesam shkolovan na Andricevim i Cosicevim epohalnim djelima… od kojih ce se stidjeti epohe.
PWS
Rvackoj!
“koncentricni krugovi gluposti i neznanja” (see above)
Dubbya, da vas nema, trebalo bi vas izmislit. Jeste da mnogi od nas postaju antropoloski pesimisti, ali barem dobijamo licnu satisfakciju.
ne bih se složio da PWS-like likove trebalo izmisliti. Ima toliko dobrih stvari koje još nisu izmišljene, kao što su warp pogon, teleport… ili topla voda.
treba ljudima i nešto korisno, ponekad.
“Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, …”
dapache, sho bi kazali Hrvati…
Postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi naprijed… vidim da se Andric trudio zivo da pobije istinu da postoji srednji put, koji vodi naprijed…
taj mizerni nekrofil, sa komleksom “istochnog greha” i putenog grijeha svoje majke.
klap-klap! to bi znachilo da je Plannco turkofil? bravo, EUropljani!
Planco znas li da je Izetbegovic isto mrzio Andrica? Da nijesi tu pricu od njega cuo na nakijem mitinzima?
ne znam za to. ja sam bio na liberalnim mitinzima. u mislima…
Nadji mi jednog liberala da mlati ko ti o Andricu. Pljuni me u brk ako ga ima.
Danas je pojam Liberal kao Che Guevara – potpuno banalizovan, obesmisljen, i velika industrija.
Plannco Wallach S.
Ivo Andric, srbofil i ksenofob, ideoloshki je otac genocida u BiH i islamofobije u Hrvackoj, Crnoj gori i Srbiji.
Andric je bio fashista i prepun mrznje.
taj mizerni nekrofil, sa komleksom “istochnog greha” i putenog grijeha svoje majke.
Tako je Planco.
Planca za presjednika!
Sve sto si rekao druze filozofe je milijardu odsto tacno. Sto te napadaju ovi nesoji kad si ti jedini koji je prozrio toga fasistu andrica i svoja prsa stavio u zastitu muslimana.
Nekrovilski Andric je kukavicje jaje koje niko nije do sad prozrio lise tebe geniju nas i ne samo.
Da mu se oduzme nobelova nagrada i da se da tebi. :0
Nobelovu Plancu. Za mir.
A da se Andric strijelja po kratkom! Odma.
PS: Ko je jos od velikijeh pisaca bijo protivu muslimana da ih sve zapalimo namah. .
ne znam ko je bio protiv…ali ako zapalish Andrica ja sam tu da ga popisham i ugasim pozar.
Kad sudimo o ljudima, njihovim postupcima i karakterima, treba imati na umu da ljudi, iz raznih uzroka koji ne zavise od njih, ne mogu svuda, uvek i o svemu govoriti istinu. Jedni je ne vide, drugi je vide naopako, što je isto ili još gore, a treći prosto nemaju snage za taj podvig, jer to za tu vrstu ljudi i jeste podvig za koji je potreban izvestan minimum snage koji njima nije dat. Tražiti od tih ljudi ne samo da ne greše svesno i otvoreno protiv istine nego i da je ne zaobilaze i ne prećutkuju, znači tražiti od prosečno razvijenih ljudi da budu — atleti. – Ivo Andrić
PSW-uradicu sve sto je u mojoj (maloj) moci da vas poje(b)du crnci
mozesh da popushish PWS-u i(li) crncima. imash pravo izbora.
fala ti W-alach efendija, a znas li ti onaj vic kada su Muja i Hasa ufatili panduri dok su citali Andrica..?
“…а ко је рекао, и одакле Вам то, да је Адамов гријех био у “парењу”, и у томе да је спавао са Евом? Зашто мислите да се у томе састојао “гријех”? ”
pa u chemu je? da nije promashio? hajd’, ne drzi nas u neizvjesnosti !
Imam džamije Kralja Fahda u Sarajevu Nezim Halilović Muderis proglasio je u petak nobelovca Iva Andrića za “četničkog” ideologa!
Murat Šabanović je srušio spomenik Ivu Andriću u Višegradu i njegove delove bacio u Drinu 1. jula 1991. godine. Šabanović je kasnije izjavio da je naredbu za to dobio od dr Ejupa Ganića i Omera Behmena.
Predsednik Bošnjačke kulturne zajednice u Tuzli Muhid Pašić je u proleće 2007. godine tražio da Ivo Andrić izgubi ulicu u ovom gradu.
On je Andrića svrstao u kreatore “nacionalno-šovinističkog projekta”, nazvanog “Velika Srbija” i naglasio da bi, da je pisac živ, protiv njega bio pokrenut postupak za utvrđivanje Andrićeve “odgovornosti za zločine u Bosni” i “sve strahote koje su se dogodile bošnjačkom narodu”.
Dje si ti ovdje Planco? :ooooooo
Murat Šabanović progovorio
Ja sam oborio Ivu Andrića
Ganić i Behmen, koji je bio drugi čovjek u stranci odmah posle Alije, skrenuli su me u stranu i rekli mi da ću imati prednost na licitaciji za jednu oveću radnju na Baščaršiji ukoliko organizujem rušenje biste Ive Andrića u Višegradu. Bista se nalazila na mostu, zadužbini Mehmed-paše Sokolovića i zato je smetala.
Na pitanje kako je rušenje obavljeno, Murat priča do detalja precizno:
– Razlupao sam je macolom, a sve je snimio video-kamerom Fadil Hajdarević koji je kasetu predao u Sarajevo, u SDA. S tom kasetom su oni kasnije išli po arapskim zemljama da bi prikupljali novac i pokazivali je kako su Bošnjaci srušili spomenik “svom Salmanu Ruždiju”.
Murat priznaje da je zadatak obavio sa zadovoljstvom.
– Mislio sam da pravim krupnu stvar. Ganić i Behmen me nisu nagovorili, već su mi naredili da to uradim. Rekli su mi kako je Andrić veliki neprijatelj bosanskih Muslimana. Sada shvatam da su oni veći neprijatelji ovog naroda od njega. Ako su Ganić, Bičakčić, Šaćirbegović Muslimani, onda ja nisam Musliman. Oni su meni obećali, ako do nečega dođe, da će me braniti, da ću imati advokata, ako dođe do sudskog spora zbog rušenja Ive Andrića. Međutim, kad se desilo šta se desilo, nije bilo ni njih, ni advokata. Saznao sam da me je sud Republike Srpske za to u odsustvu osudio na pet godina zatvora. Neko im je dao kopiju kasete kao neoboriv dokaz. Sada shvatam kako su me zloupotrijebili, jer sam im slijepo vjerovao. Nisam politički obrazovan, i oni su to zloupotrijebili koliko su mogli.
Planco osudi Sabanovica! Il za prvo il za drugo. One se pokaja a ti?
to su za mene gluposti.
Planco znas li ti ko si ti?
Ti si Angus na zadatku.
ja mislim sa ste vi, lazni crnogorski liberali i demokraCi vrsta balkano-eu fashista. koji ste ispod svoje tanke liberalne povrshnosti ustvari ubijedjeni u “bogom-danost” bijelih evropljana u eu-hrishcanstva.
ja sam globalista, koji je svjestan razlichitih vjerovanja, tradicija, kultura… koje su razlichite a ne manje vrijedne.
ako je “prosvecenost” stotine hiljada neduznih cherechenih, spaljenih na lomachama Evrope zboh razlichitog vjerovanja … ako je “prosvecenost” milioni koji su platili zovotima potrebu prosvecene, industrijske zone za jeftinim sirovimama…ako je to prosvecenost… vrijeme je da preispitamo “prosvecenost za kojom je zudio Andric.
ps. ne ochekujem od vas da ovo razumijete. ali, ochekujem od onih koji su vec vishe puta bili zrtva “prosvecenosti” za kojom je zudio Andric da se zamisle. ne zbog mene nego zbog sebe.
već dva dana gledam trabunjanje o jednom mrtvom piscu – i nije mi bio od omiljenih, ali je bio dobar pisac.
rekli ste da je bio fašista, i to je prošlo.
onda ste rekli da je odgovoran za genocid u BiH, pa je i to prošlo.
pa htjedoh da pitam – dokle će to?
zašto trolovanje?
da li je pljuvanje po mrtvim veličinama znak neustrašivosti u obračunu sa prošlošću? nije to loš način da čovjek ne učini ništa u životu, a izgleda veliki u svome ogledalu. da li je dobar osjećaj kad misliš za sebe da si ikonoklast?
Sad treba još da se razgovara?
kakvi bijeli evropljani i eu hriščanstvo? Kakvi liberali?
Zašto da razgovaramo?
Poslije izjave da si tu da “popišaš nekoga i ugasiš požar” treba da nastavimo civilizovan razgovor? Helou?
PWS, Globalisto,
jesi li se skoro u komentarima na Bazduljev tekst zgražavao nad tim što neki ljudi drugačije govore?
ti si, brate, jedan Blanco Falus S., ni prvi ni poslednji trol na portalu. Ništa strašno, ništa bitno.
ali otužno i do zla boga dosadno.
Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da ”strepe“ za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide. To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan, u jalovoj nadi da bi je tu mogli zadovoljiti, a sa njom prenose i svoje kratke mere i bedne račune. Od takvih, duhom malih ljudi, postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji ljudi. – Ivo Andrić
“Vladimir Nedović 15. Oktobar 2011. – 17:52 u 5:52 pm kaže:
Danas je pojam Liberal kao Che Guevara – potpuno banalizovan, obesmisljen, i velika industrija.”
pojam (crnogorski) leberal je banalizovan su liberali pocheli oredjivati sa kojim se (svetim) knjigama moze u EUvropu a sa kojima ne moze.
ja mislim da su Tora, Biblija i Kur'an sasvim “adaptirane” za Euvropu, jer je zagarantovana sloboda ispovijesti… Liberal(i) su se sami, nepozvani, postavili kao Kerber(i) na vrata EU. prije toga su to bili Miloshevic i Tudjman (predzidje hrishcanstva).
tako ste povrshno i mizerno liberalizovani… da prostish.
Freedom for All, ojhaaa!
Pokoljenja DJELA SUDE,
ali neke autobiografske cinjenice VELIKIH STVARAOCA,
su ispod svakog ljudskog nivoa,
od Knuda Samsunga, Hajdegera, Iva Andrica, Cosica , Matije Beckovica, Milovana Djilasa,
od tih cinjenica se tesko branit,
ali su i IZRAELCI prihvatili KONCERT CUVENOG KOMPOZITORA NJEMACKOG NACISTE,
DJELA SU DJELA,
a AUTORI su od krvi i mesa, KVARNA ROBA, neki od njih NISTA ROBA.
Knut Hamsun,Milovane!
Knud Samsung?!Ipak mislim da se na danskom jeziku Knut Hamsun ne kaze Knud Samsung.
A i spisak ti je “kompatibilan”.Milovane,Milovane…
Lapsus, STAROG MATUFA,
bjese li ono VAGNER, sto je Hicu pisa ODE,
ili je ovo jos jedan LAPSUS,
Mislio sam na RADIO PRIJEMNIK,
Biljo, Biljo,
ISTINA o tim velikim piscima i stvaraocima, i VILOZOFU HICOVOM koji je cuva REKTORAT, a Jevreje pustio niz VODU, na univerzitetu, veliki HAJDEGER,
no ne mogu, moram biti PRISTOJAN,
a o cojstvu tih GENIJALACA, treba biti kocijas.
Jer dok je čovek u svom društvu i u redovnim prilikama, ti podaci iz njegovog curriculum vitae znače i za njega samog važne delove i značajne prekretnice njegovog života. Ali čim ga slučaj ili posao ili bolest izdvoje i usame, ti podaci počinju odjednom da blede i gasnu, da se neverovatno brzo suše i raspadaju, kao beživotna maska od hartije i laka, koju je čovek jednom upotrebio. A ispod njih počne da se pomalja naš drugi, samo nama znani život, to jest ‘zaistinska’ istorija našeg duha i našeg tela, koja nije nigde zabeležena, koju niko i ne naslućuje, koja ima vrlo malo veze sa našim društvenim uspesima, ali koja je za nas i za naše krajnje zlo i dobro jedina važna i jedina stvarna. – Ivo Andrić
U trenutku kada je Hajdeger podržao nacionalsocijaliste, znao je o njima taman koliko Milovan Vukov o ovim savremenim crnogorskim nacionalsocijalistima iz regularne i neregularne masonske CG lože. Da bi se razumjela ideološka obojenost pomenutih velikana, potrebno je razumjeti istoriski kontekst ere u kojoj su djelali kao homopolitikusi.
Pitam se, znaju li Pjanko, Milovan i ostatak “antifašističe” ekipe na JS, da je početkom 1942. u Crnoj Gori bilo gotovo 30.000 četnika i 20-ak puta manje partizana? Da ne bude zabune, ovaj podatak nisam čuo od Radoša Lušića, nego od Živka Andrijaševića. Može li, dakle, da se kaže da su Crnogorci do sredine 1942 bili mahom fašisti?
Sjecam se VREMENA sa pocetka devedesetih,
kad je 90% bilo i setalo sa Seseljam, i onaj sto me iz mOOdi istresa i dobija BORACKU PARTIZANSKU DVIJE DECENIJE,
i spreman bio da se pobije sa grupom LIBERALA, sa kojima su bili dva moja rodjena brata, kasnije je pljuvao po TELEVIZORU, kad je gledao vidio, koji su braca nabavila, da ga naceraju da vrati PARTIZANSKU PENZIJU, laka mu crna zemlja.
Nikad necu zaboravit tu porodicnu SRAMOTU, i SRAMOTU CIPAN CIJELE CRNE GORE, a tesko cu i OPROSTIT TO LUDILO,
jer sa zaludu ulagao ENERGIJU, da se OKANE NAZIJONALISTICKOG LUDILA, koje se valjalo od TRIGLAVA pa do VARDARA.
Ja nijesam ko OSTALI,
ja sam svojstven SEBE LICNO,
Ravnogorci su mi MALI,
ne volim ja te cekinje,
bez kad, kiriju polje PICNO.
“Ortodokslje je groblje inteligencije” Orson Vels
Milovane, početkom 1942. je po crnogorskim šumama i gorama hodalo cirka 30.000 četnika i jedva 1,500 partizana. Pola četnika okupio je Đurišić, četvrtinu Bajo Stanišić i isto toliko Krsto Popović. Odgovori ti sad meni: Da li su Crnogorci početkom 1942. bili mahom na strani fašista?
Manimo se sad priče o devedesetim. Andrić je bio savremenik sa onih 15-ak hiljada četnika koji su planinarili oko Cetinja i Podgorice, dobijajući redovnu mjesečnu nadoknadu za tu aktivnost od tvorca fašističkog pokreta Benita Muslonija.
Jesu li ti ljudi, Crnogorci, angažovani u Benitovim eskadronima, bili fašisti?
Usput, interesuje me da li ti znaš šta se u savremenoj političkoj misli podrazumijeva pod terminom liberal? Ako znaš, onda si svjestan da je 97% onih koji su se 90-ih predstavljali kao liberali, imali veze sa tom ideologijom taman koliko i Mašanov zelenko sa trkama u Gločesteru. Ako si svjestan, što brate peglaš po Hajdegeru kad je čovjek filozof?
Unapred zahvaljujem na odgovoru.
“Pola četnika okupio je … i isto toliko Krsto Popović.”
Ma ajde! A Kosta Pecanac je okupio trecinu partizana u Srbiji, a Tito 1/25 -inu ustasa
Ovo je tipicna velikosrpska argumentacija. Podju od neprikosnovenih “istina” koje sami postave i koje ce savrseno posluziti za vec pripremljen zakljucak.
baratash sa poluchinjenicama. moze biti da ne znash kontekst u kome se desio ustanak…. i zashto je bilo 30000 ustanika a 20-ak puta manje…
diferencijacija se desila kasnije. da ne zborim o tome…
sa 42. Kraljevina Srboslavija …pardon, Kraljevina Jugoslavija je bila istroshena ideja. 92.godine Nacional-socijalsitichku Srboslaviju niko nije htjeo osim Srba i Crnogoraca ponosnih na srpsko porijeklo.
ideja o bilo kakvoj Jugoslaviji je mrtva sa Andricem 1974. Andric je bio mrtav te godine samo nije imao ko da mu to kaze do 1975. kad je ekoloshkim chinom udaljen i zatrpan. skelet Jugoslavije je zatrpan 92.
Rekao sam: “početak 1942.” Podatak je precizan u okvirima onog “cirka”. 1,500 aktivnih partizana, 27.000 četnika koji primaju platu od italijanskog okupatora. Nisam se bavio Jugoslvavijom, već sam naveo jednu istorijsku činjenicu kako bi argumentom obesmislio sezonu etiketiranja koju si ti otvorio.
U ove tri rečenice završavam komunikaciju s tobom. Glasnuo sam se zbog drugih komentatora zbog kojih pišem i ove redove ne bi li objasnio trenutak slabosti u kojem sam ti se obratio.
Kako se pobogu došlo do četnika i partizana od Andrića? Wtf?
Svi smo se složili da je Andrić bio nacista, to nedvosmisleno govori njegov život, zvanično sočinjenije o išćeravanju Albanaca s Kosova, itd.
Neki misle da se to ne odražava na njegova djela, neki misle da da. Ja lično mislim da se odražava, da u znakovima pored puta često puta pokušava da opravda svoje nacističke stavove kao legitimne, neki ne misle… i što, sad ćemo tri mjeseca o tome drvit…
dobar zakljucak.
a što mislite da, obojica, napišete po otvoreno pismo nekom od prominentnijih fašista današnjice?
da mu gonite sve po spisku kao što ste andriću, i da se onda lijepo potpišete i sve.
jer, ako je to – (sada već trodnevno) nemilosrdno šiljenje kite na pokojnika – borba protiv fašizma, onda fašizam ne mora da brine. Opstaće, ne uprkos takvim borcima, nego zbog njih.
POKOLJENA DJELA SUDE,
njihova djela ja nijesam osudio , niti sam strucan da ih procijenim,
ali biografije mnogih GENIJALNIH LJUDI,
zasluzuju PREZIR.
E.. cool man… opušteno
bila je rijech o Andricu.
U pozivu pisca postoji jedna strana, lična i stvaralačka, koja će uvek biti slobodna, predmet isključivo piščevih sklonosti, njegovog porekla i razvitka i njegovog odnosa prema svetu promenljivih pojava. Druga strana pripada opštoj društvenoj i kulturnoj aktivnosti zajednice u kojoj pisac živi i radi. Ovo tvrđenje izgleda protivrečno i sastavljeno od dve nepomirljive stvari. I jeste. Ali zar je to jedina i poslednja protivrečnost i nepomirljivost u čovekovom životu? – Ivo Andrić
Ovo tvrđenje izgleda protivrečno i sastavljeno od dve nepomirljive stvari. I jeste. Ali zar je to jedina i poslednja protivrečnost i nepomirljivost u čovekovom životu? – Ivo Andrić
Ja ne SNOSIM, samo nosim JAJCA,
ali ovo gore izlozeno je MUCAK,
jer COVJEK mora prvo biti COVJEK, i sacuvat LJUBAV ZA BLIZNJEGA SVOGA, vise sam brinuo za moje komsije Muslimane pocetkom decedesetih na Ibricevinu, nego za rodjenog brata, a oca sam dva put SAHRANIO,
prvi put kad je PARTIZANSKI BORAC docekao Seselja,
Hajdegeru nikad necu ni zaboravit ni oprostit da je primio REKTORAT i bio REKTOR UNIVERZITETA, dok su vodili u KONC.logore njegove KOLEGE JEVREJE, niti mogu shvatiti ljude koji Nikolaja postuju ko SVECA, poslije onog govora , na Kolarcu, 1938.
Moje je LJUDSKO PRAVO da GAJIM PREZIR,
prema LJUDSKIM KREATURAMA koji prave kompromis sa Djavolom,
ja sam uvijek od RODJENA vidio raliku izmedju ZLA I DOBRA,
i gajio DUBOKI PREZIR,
prema svim DOGMAMA I DOGMATICIMA,
vjerskim , ideoloskim i naZijonalnim.
Procentualni odnos cetnika i partizana 41,
i cetnika i liberala 91,
je 9 naprema jedan, za cetnike,
sto mi dodatno pojacava STOMACNE TEGOVE, i navodi na POVRACANE vecere od prije dva dana, uzasni GADLUK se valjao po CGi, sad je pocela dezinfekcija i PRANJE CERNIJE CERNOGORSKOJE PLOSCADI, od tih PRASADI.
Ivo Andrić, “Znakovi pored puta” “Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”
Ovo je OBAVEZNA LEKTIRA ZA SVE CETNIKE,
konzumiraj tri puta dnevno,
prije dirucka, rucka i vecere.
Tezi slucajevi nijesu izlecivi,
sa ovom terapijom,
konzumoranje gibanice i brlje se strogo zabranjuje,
i upotreba zaHrdjalih kasika.
milovane prevedi na crnogorski da razumijemo bolje sto je pjesnik vukov šćeo reći?
JA, pa JA, pa opet JA, beskonacno tvoje JA, do jaja i to tvoje JAkanje, kao da niko drugi nema svoje JA, pa to tvoje JA navalilo da cera sva ostala JA, a nije bas da nemamo i mi nasa JA koje se preispituje i sazrijeva, pa i JA-JA dovoljno dobra za svaku priliku i pravu stvar, ali tek kad dodje prava prilika da se stave prave stvari na pravo mjesto, dok ti uporno ceras neke cetnike, a ne znam gdje ih to vidi tvoje JA.
Odustao sam od Milovana. Poku[ao sam da mu slikovito prikažem kako Hejdeger i Andrić nisu bili nacisti na primjeru njegove omiljenoj temi – četnicima. Ali avaj. Eto još jednog razloga da potonem u antropološki pesimizam :(
brzokucački lapsus, ispravka – “na primjeru iz njemu omiljene tematike”
Možda će sve protivrečnosti i sve teškoće koje su nas pratile i mučile celog našeg veka naći svoje rešenje negde na kraju, u poslednjim trenucima, kad nam se otkrije istina da ništa od svega toga nije bilo važno, čak da nije bilo ni stvarno. Znači: tužno rešenje. – Ivo Andrić
Da je IVO ziv, pa da vidi svojim ocima,
da tom LUDILU NEMA KRAJA,
da ce ZLO I CRNI DJAVO, vjecno voditi bitku protiv DOBRA,
kao u potonjih 5000 godina,
i vjecno sijati MRZNJU, zbog drugosti,
vjerske, nacijonalne, ideoloske ili sexualne,
jer oni POSTOJE I NJIHOVA EGZISTENCIJA ZAVISI OD MRZNJE,
prema Ciganima&Crnogorcima&Pederima i Lezbejkama,
to je njima programirano u DNK, koji pomraci UM&RAZUM,
i proizvodi MRZNJU I PREDRASUDE.
Niko od nas nikad ne može potpuno da upozna ovaj svet na koji smo došli bez svoga znanja i bez svoje volje. Tako smo sazdani i takav je naš položaj u ovom svetu da od njega možemo da sagledamo povremeno, na mahove, delić po delić, samo malobrojne, različite i protivrečne vidove njegove. Krv i sokovi koji teku u nama i koji nam služe (bolje rečeno, koji se nama služe) za rasplod i održanje vrste, tako nas vode i zavode i toliko nas troše i iscrpljuju da, služeći njima, ne stižemo da upoznamo ni osnovne pogodbe ljudskog života ni prilike oko nas, a kamoli da otkrijemo dalje vidike i više ciljeve čovekovog puta i zvanja. A naša otkrića i saznanja na tom putu samo nas zbunjuju i zaslepljuju, kao prejako sevanje munja. Lutamo i lutaćemo, a ono što pri tom umemo i možemo da kažemo liči na buncanje koje stvar čini samo još gorom i težom.’ – Ivo Andrić
kakav mizantrop!
Ali je zato ziv PAPA koji obozava pedere a ne voli lezbejke,Cigane i ne priznaje jer nijesu krscani i nikada se u svom govoru ne obraca njima,a ni Crnogorcima, jer nijesu njegove vjere, pa opet ga ne nazivaju mrziteljem narodà i ako se zna, da ne voli bas sve isto i podjednako u ovih potonjih 5000 godina u kojima toliko naroda nastrada zbog pomracenog UMA & RAZUMA vjerskih poglavica i njihovih gladnih guzica, od kojih su Papine guzice najgladnije.
Krv i sokovi koji teku u nama i koji nam služe (bolje rečeno, koji se nama služe) za rasplod i održanje vrste, tako nas vode i zavode i toliko nas troše i iscrpljuju da, služeći njima, Citat Ivo Andric
Reko ja, da svo ZLO izvire zbog NEJEBICE,
kad se smire ti tokovi i sokovi,
izbistri se OKO SOKOLOVO,
i svaku OTROVNICU vidi na LOVCEN, GORICU I RAVNICU,
a PAPA moze da SKAPA od JADA,
i svi vjerski POGLAVARI, taj OPIJUM sto OPIJA i ubija,
nek pred BOGOM I NARODOM,
ljubi zemlju i kicmu savija, jer ja ne sretoh u zivotu, VISIH KRVOPIJA.
Posto je poznato da je Ivo Andric bio mason, ja predlazem da se energija sa dvije teme ujedini i da sloznim snagama, jos jace, opaucimo po mrskom nacisti&masonu koji je na kvarno uzeo Nobelovu nagradu.
“kvarno” ?
ma sta velis, bre, j… te
S obzirom na njegova zivotna opredjeljenja i ljudske kvalitete, oko kojih smo se svi slozili, je l’ te, sasvim je izvjesno da je za nagradu izlobirao nekim mracnim kanalima. Jer imali smo mi i boljih pisaca. I danas ih imamo. Ali sudbina je kleta i svi su protiv nas…
Kome se, ma i samo delimično i trenutno, ukazala istinska sudbina čovekova, taj ne može više imati nepomućene radosti; taj više ne može bez duboke žalosti gledati na ljudsko stvorenje koje stupa u sunčevu arenu, na krivudav put sa znanim svršetkom. Sastavljen samo od neprocenjivih elemenata iz nepoznatih, uzvišenih svetova, čovek se rađa da bi ubrzo postao pregršt bezimenog i dugog jada, i kao takav nestao. I ne zna se ni za čiju se slavu rađa ni za čiju porugu propada. Blesne za trenutak u sudarima protivrečnosti od kojih je sastavljen, mine pored drugih ljudi, a ni pogledima ne mogu jedni drugima da kažu vaskoliki jad svojih sudbina. Tako jedni nestaju, tako se, u svirepom neznanju, drugi rađaju, i tako teče neshvatljiva ljudska istorija. – Ivo Andrić
nije Andric za svakoga shvatljiv i prihvatljiv, bas kao i masoni, ali da je Nobelovu nagradu zasluzio, jeste, bas kao sto je nije zasluzio Barak, ali masoni rekose da jeste i eto, njihova rijec je zapovijed koja se izvrsava bez pogovora…
Проблем ликова који сипају помије по Андрићу је у томе што су упали у једну посрћућу неоатавистичку идеолошку матрицу чије је упориште у неквалификованом дијелу бошњачког национализма. Кажем неквалификованом, јер не постоји међу Бошњацима, добрим писцима и колумнистима, нити једно познато име које је на негативан начин обрађивало Андрића.
Мислим да би они који се на вулгаран начин односе према Андрићу требали да напишу озбиљан текст, да га јавно изложе на било којем озбиљном мјесту, па да послије тога виде какву ће реакцију и “награду” добити.
Уосталом, већ су имали могућност да реагују на многобројне текстове о Андрићу и то из најбољих пера, као што су то нпр. осврти одличног Мухарема Баздуља.
Ево шта он у једној својој колумни каже….
Nema valjda pisca oko čijeg se rođenja isplelo više zavrzlama – a sve to bez ikakvog razloga. Nacionalističke barabe romorile su zavidno o Andriću kao o fratarskom kopiletu, a pijandure svih fela kunu se i danas, kad za staničnim šankovima, petljajući jezikom, započnu priču o Andriću, da ga je njegova majka Katarina Kata Andrić (rođena Pejić) rodila u vagonu voza što je saobraćao na liniji Lašva – Travnik, kunu se u to s takvom uvjerenošću kao da su, u najmanju ruku, prisustvovali porođaju, a možda i babice bili…
Bibliotečki fond Andrić je upisao Bosnu na literarnu mapu svijeta. Mnoge sam aprilske ovogodišnje sate proveo u knjižari koju sve svjetske relevantne literarne revije proglašavaju neprikosnoveno najboljom na svijetu – Harvard Bookstore na Harvard Squareu u Cambridgeu. Kad sam krenuo pregledati police na odjeljku za svjetsku književnost – srce mi je stalo još brže kucati. Na samom početku police stajala su djela Andrićeva. U najstrožijoj selekciji world literature – Ivo Andrić. A metafizički abecedni red isturio ga je na prvo mjesto. Ne treba ni reći da je na tim policama Andrić jedini bosanski pisac, a uz Kiša i jedini južnoslavenski. U nekoj idealnoj biblioteci koja bi bila ostvarenje borgesovske vizije osobne biblioteke, među stotinu najznačajnijih književnih djela svih vremena, Bosna bi imala šanse da se kvalificira jedino preko Andrića…
Jedna od najljepših priča Danila Kiša (objavljena, inače, tek posthumno) zove se Dug i posvećena je Andriću. U njoj Andrić u predsmrtnom času vraća simbolički svoje ovozemaljske dugove. “Čovjek je dužan svom zavičaju” – veli Andrić kroz usta velikog vezira Jusufa. Ako je iko ikad vratio taj dug zavičaju, onda je to upravo Andrić. No zavičaj Andrićev njemu je ostao dužan, njemu – Ivi Andriću, našem piscu i nobelovcu, čovjeku koji je kao niko drugi, i prije i poslije njega, razumio i volio Bosnu, čovjeku koji je rekao: “Sve je moje iz Bosne.”
taj više ne može bez duboke žalosti gledati na ljudsko stvorenje koje stupa u sunčevu arenu, Citat. Ivo Andric
Uvijek vise zalim ove sto zive, u ovakvom AMBIJENTU sa ovako izpacenim “ljudskim” kreaturama,
nego mrtve i one sto zemlja pokrije,
jer je BOG KAZNIO,
postene da zive sa LOPOVIMA,
sirotinju gladnu, da gledaju SLUZBENA AUTA ISPRED CNPOZORISTA I ONE LJUDSKE IZOPACENE KREATURE,
da slusaju PREMIZGUSE SA BASTILJE, kakvo je BLAGOSTANJE STVORIO MILE,
Vrckalice sa ulice, koje stede PICE, ko da je samo one nose medju noge, i hiljade drugih MIZERIJA,
ali najvisa MUKA je citanje OVOGA naZijonalistickoga PUKA,
on njih me STVARNO FATA MUKA,
e moj IVO,
ti pocinu ,
e sad MUJO na cupriju,
ostri svoju belendjiju,
i ispravlja krivu DRINU,
da napravi djecu FINU
a ne ove sto se PLASE,
da ce PASA DA IH JASE,
udri MUJO, pravi djecu,
napravi IM STETU VECU.
“vrcakilce sa ulice koje stede PICE…” na ovom pjesnickom izrazu bi ti i sam Saban Saulic pozavidjeo, ali vremena su takva stari moj, kriza je, valja stedjeti, ne rasipati se…
Iznad pobjeda
Iz godine u godinu slušam urlik o pobjedi, a sve je manje kruha na svijetu i snage u ljudima, dok zemljom prolazi laž o pobjedi.
Vaša pobjeda ima nisko čelo i crvene oči. U pobjednika je nemiran pogled. Prokleto je vaše ognjeno pobjedničko vino. O, ne okrepljuje ono i ne veseli!
Bog drži ruku na tjemenu pobijeđenih a pobjednik je sâm i njegova radost plamti i gasne. Sve što je nade, utjehe i ljepote na svijetu otkriva se očima pobijeđenih; pobednici su slijepi, drhte i gore, i nemaju ništa do svoje divlje plamene radosti iza koje ostaje pepeo.
Jer šta su drugo današnje pobjede nego sutrašnji porazi? U očima čovjeka samca nema dobivenih ni izgubljenih bitaka, nego u svim ratovima jednako: dobivenim kao i izgubljenim, jedno poraženo čovječanstvo.
Vjetrovi putuju i kiše idu, dobre i plodne, uvijek jednake,a zastave se polako rastaču i cijepaju; i boje blijede i sve se zaboravlja a čovjek ostaje uvijek isti, pognut pod bolom i ustrajan u radu; venu vijenci i trunu zastave a ostaje čovjek koji sije i radi i kiša koja mu pomaže. Ko će pobijediti čovjeka?
To je samo Bog načas okrenuo lice i ostavio svijet u tami, a vi urlate: pobjeda, ali pobjeda nema, nego jedna mala krvava laž i jedna velika nesreća.
Ti pobjednici su blijedi sa velikim ružnim ustima, a krvi im je nasjela na oči, ali će ih postidjeti jednog jutra more svojim mirom i njive svojom svetom tišinom.
Sve je to samo kratak ružan san, taj govor o pobjedama. Nema poraza ni pobjeda nego uvjek i svuda, kod poraženih jednako kao i kod pobjednika, napaćen i ponižen čovjek. – Ivo Andrić
“svo ZLO izvire zbog NEJEBICE,…”
ISTINA ka da je iz BIBLIJE! da se pisac vrli “omrsio” s vremena na vrijeme njegov pogled na zivot i chovjechanstvo bi bio VEDRIJI.
ovako, u nejebici, bio je nerazmrsivo klupko mrznje ka svemu zivom.
Problem cekinja po picnom polju,
ih posjeca na Ravnu goru,
odmah im pane potencija,
i one masne brade,
sto su sa PINKa ,
i estrade, isli od puka do VLADE
zamolio big vas da m. vukova ne izvlacite iz konteksta,
hvala u ime dijaspore!
Misliti, kao što vi mislite, da su svi ljudi osim vas budale i kreteni, mora da je prijatno, i da vam nekad i pozavide na tome. Pa ipak, smatrati ceo svet samo predmetom svoje nepogrešne kritike i podnožjem sopstvene veličine, to nalazim da je sasvim naopako i žalim takvog čoveka, i pogotovo one koji su prisiljeni da u njegovoj blizini žive i sa njim rade. – Ivo Andrić
Daleko od toga da sebe smatram visim, a druge BUDALE, ili da negiram DJELA VELIKANA, u mojoj blizini i da sa mnom rade, nebi preporucio ni neprijatelju,
toliko se PREZIRA skupilo u meni,
da me samo distanca od 2000 kilometara, spasava od ljudskoga SMRADA.
“чије је упориште у неквалификованом дијелу бошњачког национализма.”
na koga se ovo odnosi, na Milovana ili mene?
ne znam za Milovana, ali ja mislim da “Gorski vijenac” i “Lelejsku goru” treba uvesti kao obaveznu lektiru na Medresi.
Када се та атавистичка матрица појавила, те како се то посљедично завршило говори овај осврт…
Jusuf Ramadanović iz Sarajeva za Southeast European Times – 04/04/11- “U Sarajevu do 1992. nitko nije kritizirao Andrića, a tada je uništen njegov spomenik. Uslijedio je niz otvorenih osuda načina na koji je Andrić u svojim djelima opisivao Bošnjake.
U biti, danas u FBiH više nema niti jedne škole, ulice ili knjižnice nazvane po Andriću….”
Господин Рамадановић је у том смислу дотакао и личности које су протежирале такав став о Андрићу.
Ево тог дијела…
“Pisanje Ive Andrića Bošnjacima je nanijelo više štete od svih vojski koje su poharale Bosnu”, rekao je akademik Muhamed Filipović.
Drugi bošnjački intelektualac, nekoć istaknuti književni kritičar Muhsin Rizvić, slaže se s time. “Andrić se pogrdnim pisanjem o Bošnjacima identificirao sa svim krvnicima Bosne. Bošnjaci su u Andrićevim djelima varalice, odbačenici, pervertiti svih vrsta i negativni likovi.” Rizvić je tome posvetio i knjigu pod naslovom “Bosanski muslimani u Andrićevom svijetu”, objavljenu 1995. ”
Елем, интересантно је да је интелектуалац, као што је, без сумње, г. Мухамед Филиповић иницирао, могуће у тренутку занесености, тај неквалификовани облик национализма, који је унапријед осуђен на неразумијевање…
“Vjetrovi putuju i kiše idu, dobre i plodne, uvijek jednake,a zastave se polako rastaču i cijepaju; i boje blijede i sve se zaboravlja a čovjek ostaje uvijek isti, pognut pod bolom i ustrajan u radu; venu vijenci i trunu zastave a ostaje čovjek koji sije i radi i kiša koja mu pomaže. Ko će pobijediti čovjeka?
To je samo Bog načas okrenuo lice i ostavio svijet u tami, a vi urlate: pobjeda, ali pobjeda nema, nego jedna mala krvava laž i jedna velika nesreća”
Eto,sasvim dovoljno za Nobelovu nagradu.Ali,uvijek ce biti budala i
rata.Prvi koji objasni zasto je to tako dobiti ce poslednju Nobelovu
nagradu!
Ja imam stav da svaki knjizevnik, vajar, slikar , dakle umjetnik, ima neotudjivo pravo da reprezentuje vizuru nekog dijela zivota na svoj osoben nacin.
Andric je nesumnjivo veliko ime u knjizevnosti, i na zalost sve sto je on napisao stavljeno je u politicki kontekst danasnjice. Mislim da bi se Andric danas zgrozio da vidi kakvi ga nastrani umovi svojataju, aktueliziraju, praveci od njega nesto sto on nikad nije bio.
Problem mentaliteta balkanskog svijeta je sto nikad nije naucio da umjetnosti da otvoren prostor.Naprotiv, svaka umjetnost je ugurana u ideologiju, a ova u politiku i tako dao dana danasnjeg.
Javne rasprave o Andricu me neodoljivo navode da pomislim da je tesko biti i mrtav slobodan, a kamoli ziv slobodan.
Aludiram na knjizevnika Orhana Pamuka, mislioca i lingvistu Noama Comskog, knjizevnika Salmana Ruzdija, knjizevnika Aleksandra Solženjicina…
umjetnichka velichina je mjerljiva humanizmom koje njegova djela nose ili ne nose. iz (ne)djela Iva Andrica izvire mrznja i tama pishceve mrachne patologije. Ivo je u svojim (ne)djelima oshtrio mrznju dzelata ka nesrecnom bosanskom puku, chija je jedina krivica da su se istorijskom sluchajnoshcu nashli izmedju “istoka” i “zapada”.
Ideolosko nadahnuce ne zavisi od obicnog pojedinca koji cita nesto od drugog pojedinca IDEOLOGA. Prihvatiti nesto mracno, patolosko i destruktivno prije svega zavisi od i-n-f-r-a-s-t-r-u-k-u-r-e, odnosno OKOLNOSTI, izmedju onog ko siri ideologiju i onog koji bi trebao da je prihvati.
Znaci, potrebno je sve usmjeriti ka razradi napisanog u cilju podredjivanja krajnjem ishodu ideoloskog poduhvata, a zatim uz saglasnost autora , odnosno ugled i tezinu rijeci koje ima njegova misao senzacionalno objavi ispravnost, neophodnost i neminovnost ideoloske namjere.
Tako je uradila SANU i Dobrica Cosic prilikom razrade velikosrpskog projekta.
Medjutim, Andric nije nikad eksplicitno ukljucujuci se u mracne politicke pokrete razasipao svoja razmisljanja u koja je nesumnjivo bio uvjeren. Recimo, naisao sam na jednu kritiku Andriceve doktorske disertacije iz 1924 god, koja je vrlo ubjedljivo obradjena prema mom sudu pazljivog citaoca, ali mi je neprihvatljiva iz razloga sto se dogadjaji sa gotovo pocetka 21 vijeka povezuju sa onim sta je Ivo Andric napisao te davne godine. Ovde su dijelovi te kritike:
Ivo Andric je klasik koji je tadasnji trenutak razumijevao na jedini moguci nacin u skladu sa filozofskom logikom tih godina.Neki procesi “globalizacije kultura” nisu bili ni u pomolu za vrijeme njegovog zivota, tako da je zajednicki zlocinacki poduhvat tokom agresije na BiH 90-tih propagandno zaustavio vrijeme i aktuelizirao Andrica kao arbitra dogadjaja jos iz srednjeg vijeka.Naravno, tu je prednjacila SANU i njeni intelektualci.
Recimo, simptomaticno je da jos jedan ultranacionalista pokusava zadrzati andrica kao arbitra civilizacijske fenomenologije na Balkanu, i da mjerila vrijednosti prilagodi srednjem vijeku…Radi se o Emiru Kusturici.
Prema tome, ja uveliko vidim slicnost u zloupotrebi Andrica sa zloupotrebom Njegosa, i ne bih dalje da to obrazlazem. Rado citam Andrica jer njegova forma recenice prosto mami citaoca , i rekao bih nekom skladnoscu interpretacije.
Mislim da sve velikane pera i pisanja treba ostaviti da pocivaju u miru, ali se treba pazljivo suociti sa savremenim inkvizitorima i mrziteljima koji svijescu zive u srednjem vijeku, a samo figuriraju u danasnjici. Takvi opaki prenosioci zla i mrznje koji su etablirani ne samo u zvanicnom knjizevnom miljeu, politici, vlasti, vec su neposredno oko nas kao obavjestajci i udbasi.
To mracno zlo iz srednjeg vijeka primjenjuju u savremenom trenutku da bi osjetili moc od koje zavisi integritet njihove bolesne svijesti, i da tu bolesnu eksponencijalnost virulentno plasiraju na sve sto je zdravo oko njih.
Сном је човјек успаван тешкијем,
У ком види страшна привиђења,
И једва се опред'јелит може
Да му биће у њима не спада.
Он помисли да је неке путе
Од сна овог освободио се ;
Ах, његове пр'јеварне надежде!
Он је тада себе утопио
У сна царство тврђе и мрачније
И на призор страшниј сновиђења.
Хитрост му је и лукавство дато,
Само теке да је член достојни
На земаљски сајам несмислени ;
Воље му је основ положена
На крилима непостојаности ;
Жеља му је страстих ужаснијех
Побудитељ, руковођа сл'јепи ;
Злоћа, завист, адско насљедје-
Ум га опет с бесмртнима равни!
Plannco Wallach S. i Angus Young su jedno! A jesu se posvadjali :oooo
Правдо, руком творца освештана,
Ти које је име свуда свето
До границе зраках свијетлијех,
Заштити ме штитом могућијем
Од олујах корабљекрушнијех.
Ево жертва с олтара чистога!
Не даду јој право к небу ићи,
На кога је славу сажежена!
Поклоника виђи сиромаха
Како плови морем к светилишту;
Objavljujemo sadržaj pisma iz pripovijetke Ive Andrića pod imenom “Pismo iz 1920.”. Pripovijetka je objavljena daleke 1946. godine, a perom svog glavnog lika Maksa Levenfelda, liječnika koji zauvijek bježi iz Bosne, Andrić piše o mržnji koja stoljećima opsjeda tu zemlju i njezine ljude
Dragi, stari prijatelju,
Kad smo se ono slučajno sreli u Slavonskom Brodu, naš razgovor je bio iskidan i mučan. I da smo imali mnogo bolju priliku i više vremena, ne verujem da bismo se sporazumeli i sve izveli na čistinu. Neočekivani susret i nagli rastanak onemogućili su to potpuno. Spremam se da napustim Trst, gde mi živi majka. Odlazim u Pariz, gde imam neke rođake sa majčine strane. Ako mi tamo kao strancu dozvole lekarsku praksu, ostaću u Parizu; ako ne, idem zaista u Južnu Ameriku.
Ne verujem da će ovo nekoliko nepovezanih stavova što ih u brzini pišem moći potpuno objasniti stvar i opravdati u tvojim očima moje bežanje iz Bosne. Šaljem ih ipak, jer osećam da ti dugujem odgovor i jer, sećajući se naših đačkih godina, želim da me ne shvatiš pogrešno i ne gledaš u meni običnog Švabu i «kuferaša» koji olako napušta zemlju u kojoj se rodio, u trenutku kad ona počinje slobodan život i kad joj je potrebna sva snaga.
Da pređem odmah na stvar. Bosna je divna zemlja, zanimljiva, nimalo obična zemlja i po svojoj prirodi i po svojim ljudima. I kao što se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga, tako i bosanski čovek krije nesumnjivo u sebi mnogu moralnu vrednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim zemljama ređe nalazi. Ali vidiš, ima nešto što bi ljudi iz Bosne, bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide, da ne gube nikad iz vida: Bosna je zemlja mržnje i straha. Ali da ostavimo po strani strah koji je samo korelativ te mržnje, njen prirodan odjek, i da govorimo o mržnji. Da, o mržnji. I ti se instinktivno trzaš i buniš kad čuješ tu reč (to sam video one noći na stanici), kao što se svaki od vas opire da to čuje, shvati i uvidi. A stvar je baš u tome što bi to trebalo uočiti, utvrditi, analizirati. I nesreća je u tome što se niko neće i ne ume da učini. Jer, fatalna karakteristika te mržnje i jeste u tome što bosanski čovek nije svestan mržnje koja živi u njemu, što zazire od njenog analiziranja, i – mrzi svakog ko pokuša da to učini. Pa ipak, činjenica je: da u Bosni i Hercegovini ima više ljudi koji su spremni da u nastupima ¸nesvesne mržnje, raznim povodima i pod raznim izgovorima, ubijaju ili budu ubijeni, nego u drugim po ljudstvu i prostranstvu mnogo većim slovenskim i neslovenskim zemljama.
Ja znam da mržnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku društva, jer mržnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mržnje i gneva mogu da iščupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje mesto za slobodu, za stvaranje boljeg života. Savremenici vide mnogo bolje mržnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo će videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo što sam gledao u Bosni, to je nešto drugo. To je mržnja, ali ne kao neki takav momenat u toku društvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa, nego mržnja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u sebi nalazi svoju svrhu. Mržnja koja diže čoveka protiv čoveka i zatim podjednako baca u bedu i nesreću ili goni pod zemlju oba protivnika; mržnja koja kao rak u organizmu troši i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer takva mržnja, kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog života; ona je prosto oruđe nagona za uništenjem ili samouništenjem, samo kao takva i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog uništenja ne izvrši.
Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari nije tako ni čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neprozirnim dubinama oluje mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. Isto tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo iskrama tih vaših ljubavi i vaše ognjene i svirepe osećajnosti. Možda je vaša najveća nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. I kao što tle na kom živimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i toplote, u naša tela i daje im boju i izgled, i određuje karakter i pravac našem načinu života i našim postupcima – tako isto silna, podzemna i nevidljiva mržnja na kojoj živi bosanski čovek ulazi neprimetno i zaobilazno u sve njegove, i najbolje, postupke. Poroci rađaju svuda na svetu mržnju, jer troše a ne stvaraju, ruše a ne grade, ali u zemljama kao što je Bosna – i vrline govore i deluju često mržnjom. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole – smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. I, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) Oni koji tlače i eksploatišu ekonomski slabije, unose u to još i mržnju, koja tu eksploataciju čini stostruko težom i ružnijom, a oni koji te nepravde podnose, maštaju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetničkoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da bude takva i tolika da bi raznela i tlačenog zajedno sa tlačiteljem. Vi ste, u većini, navikli da svu snagu mržnje ostavljate za ono što vam je blizu. Vaše su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a predmeti vaše odvratnosti i mržnje tu su pored vas, u istoj varoši, često sa druge strane vašeg avlijskog zida. Tako vaša ljubav ne traži mnogo dela, a vaša mržnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju rođenu zemlju vi volite, žarko volite, ali na tri-četri razna načina koji se među sobom isključuju, smrtno mrze i često sudaraju.
U nekoj Mopasanovoj pripoveci ima jedan dionizijski opis proleća koji se završava rečima da bi u takve dane po svim uglovima trebalo izlepiti oglase: Građanine francuski, proleće je, čuvaj se ljubavi! Možda bi u Bosni trebalo opominjati čoveka da se na svakom koraku, u svakoj misli i svakom, i najuzvišenijem čuva mržnje, urođene, nesvesne, endemične mržnje. Jer u toj zaostaloj i ubogoj zemlji, u kojoj žive zbijeno četiri razne vere, trebalo bi četiri puta više ljubavi, međusobnog razumevanja i snošljivosti nego drugim zemljama. A u Bosni je naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u otvorenu mržnju, gotovo opšta karakteristika stanovnika. Između raznih vera jazovi su tako duboki da samo mržnja uspeva ponekad da ih pređe. Znam da mi se na to može odgovoriti, i sa dosta prava, da se u tom pogledu ipak primećuje izvestan napredak, da su ideje XIX veka i ovde učinile svoje, a da će sada posle oslobođenja i ujedinjenja sve ići mnogo bolje i brže. Bojim se da nije sasvim tako. (Ja sam, čini mi se, za ovo nekoliko meseci dobro video strašne međusobne odnose među ljudima raznih vera i raznih narodnosti u Sarajevu!) Štampaće se i govoriće se svuda i svakom prilikom: Brat je mio,koje vere bio, ili Ne pita se ko se kako krsti, neg čija mu krvca grije prsi. Tuđe poštuj, a svojim se diči, Integralno narodno jedinstvo ne poznaje verskih ni plemenskih razlika. Ali oduvek je u bosanskim građanskim krugovima bilo dosta lažne građanske učtivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvučnim rečima i praznim ceremonijalom. To prikriva kako – tako mržnju, ali je ne uklanja i ne sprečava u rastenju. Bojim se da i pod pokrovom svih savremenih maksima mogu u tim krugovima da dremaju stari nagoni i kainski planovi, i da će živeti dok god ne budu potpuno izmenjene osnove materijalnog i duhovnog života u Bosni. A kad će doći to vreme, i ko će imati snage da to izvede? Jednom će doći, ja u to verujem, ali ovo što sam video u Bosni ne ukazuje na to da se tim putem već sada ide. Naprotiv.
Ja sam o tome razmišljao, naročito poslednjih meseci, kad sam se još borio sa odlukom da zauvek napustim Bosnu. Razumljivo je da ne spava dobro čovek koji se nosi takvim mislima. I ja sam ležao pored otvorenog prozora u sobi u kojoj sam se rodio, napolju je šumela Miljacka naizmence sa vetrom rane jeseni u još obilnom lišću.
Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sat posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat – kula kod Begove džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom, a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i posprema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom.
Tu specifičnu bosansku mržnju trebalo bi proučavati i pobijati kao opaku i duboko ukorenjenu bolest. I ja verujem da bi strani naučnici dolazili u Bosnu da proučavaju mržnju, kao što proučavaju lepru, samo kad bi mržnja bila isto tako, priznat izdvojen i klasificiran predmet proučavanja kao što je lepra.
Pomišljao sam da se i sam bacim na izučavanje te mržnje i, analizirajući je i iznoseći na svetlost dana, da doprinesem njenom uništenju. Možda je to i bila moja dužnost, jer ja sam, iako po poreklu stranac, u toj zemlji ugledao, što se kaže, svetlost dana. Ali posle prvih pokušaja i dužeg razmišljanja uvideo sam da nemam sposobnosti ni snage za to. Od mene bi se kao i od svih ostalih tražilo da stanem na jednu stranu, da budem mržen i da mrzim. A ja to nisam hteo ni umeo. Možda bih, ako tako mora biti, i pristao još da padnem kao žrtva mržnje, ali da živim u mržnji i sa mržnjom, da učestvujem u njoj, to ne mogu. A u zemlji kao što je sadašnja Bosna, onaj koji ne ume ili, što je još više i teže, onaj koji svesno neće da mrzi, uvek je pomalo tuđin i izrod, a često mučenik. To važi i za vas, rođene Bosance, a pogotovo za čoveka došljaka. – I tako sam ja jedne od tih jesenskih noći, slušajući čudna dozivanja tih raznovrsnih i raznoglasnih sarajevskih tornjeva, zaključio da ne mogu ostati u svojoj drugoj domovini Bosni, da ne treba u njoj da ostanem. Ja nisam toliko naivan da tražim u svetu varoš u kojoj nema mržnje. Ne, meni treba samo mesto u kome ću moći živeti i raditi. Ovde to ne bih mogao.
Ti ćeš sa podsmehom, možda i sa prezirom, ponoviti svoju reč o mom bežanju iz Bosne. Ovo moje pismo neće imati snage da ti moj postupak objasni i opravda, ali izgleda da u životu ima prilika kad važi drevno latinsko pravilo: No nest salus nisi in fuga. ( Samo u bežanju je spas.) I molim da mi veruješ samo toliko: da ne bežim od svoje čovečanske dužnosti, nego zato da bih mogao da je potpuno i nesmetano izvršim.
Tebi i našoj Bosni želim u novom narodnom i državnom životu svaku sreću!
Tvoj M.L.
Ivo Andrić
http://www.lupiga.com/vijesti/index.php?id=5505
Gotovo prorocanski tekst, ako se pretoci u uzrok svega sto se desavalo u Bosni u novijoj istoriji…
Uzrok je opisao Andric ,to je stara istorija od turakah ima podrijetlo mrznje. No je neko ne zeli vidjet.
A masakr posle sabora protiv bogumila u Raskoj 1186 godine je bilo milosrdje Stefana Nemanje a ne mrznja? Spaljivanja na lomaci i odsijecanje jezika?
Andric ima pravo kad kaze da je mrznja stvorena izmedju dvije civilizacije, dvije vjere, dvije kulture dolaskom Turaka na Balkan. Medjutim, nikad nisam imao dojam da je Andric napisao to iz pozicije IDEOLOGA vec iz pozicije knjizevnog HRONICARA udubljenog u jedan istorijski problem
To su dvije ogromne razlike.
Ideoloski nastupas tek onda kad svoj opus pocinjes politicki da primjenjujes, da ga uoblicis i da bude funkcionalno primjenljiv, kad operacionalizujes svaki vazan dio opusa u jedan mehanizam. Kod Andrica ja to ne vidim.
Ali ovde vidim: http://goo.gl/MQze6
Сулејман-пашина злодјела након Хаџи Проданове буне (1814), Љуба Ненадовић овако описује у “Прилозима за србску историју”:
“Београд, бедна и тужна варош, после пропасти Србије, био је тада људска касапница, гнездо ужаса и страхота. Губилиште није било стално одређено, оно је било свуд, у граду и изван вароши па и на ћошковима чаршије. Са зидова градских и караула варошких стрчале су мотке и кочеви с одсеченим главама око којих се гавранови витлају; одмах изван вароши, нарочито поред главног пута од Стамбол-капије ка Теразијама, и од Батал-џамије ка Ташмајдану непокопане и онакажене лешине око којих се пси отимају или још живи мученици на кољу, који се по два три дана боре с душом и разговарају са сродницима”.
Angus kaže:
A masakr posle sabora protiv bogumila u Raskoj 1186 godine je bilo milosrdje Stefana Nemanje a ne mrznja?
Odgovor ti je vodjenake u ovu pjesmu:000
УСТАЈТЕ. БРАЋО!
Устајте, браћо, на ноге лахке,
јер ропству задњи дошо је час!
Устајте, браћо, браните право,
у љутој борби Србу је спас!
Чујете л’ звеку ханџара златног,
са звеком како позива нас.
Устајте, браћо, на борбу свету,
у борби знајте Србу је спас!
Ено нас зове јатаган љути,
он нам је осто аманет свет,
слушајмо, браћо, аманет дједа,
јера нас може некада клет.
Устајмо, браћо, бранимо своје,
не дајмо да нас душманин тре!
Нек ханџар звечи, нек пушка јечи,
нека нам душман од страха мре!
Тешка је мука робоват, браћо,
на лицу ропски носити срам.
Устајмо, браћо, на борбу свету,
Душанов треба поновит храм.
О, Србе, брате, пружи ми руку,
признај ми, драги, да сам ти брат!
Заједно ко два хајдемо лава
прот’ црног врага водити рат!
Устајмо, браћо, не жа'лмо крви,
спасимо род нам и мили дом,
Устајмо, браћо, прот’ црног врага,
са силом нашом и снагом свом!
Чујете л’ како дјеца нам пиште,
како их пати невоља, глад?
Видите л’ како народ нам плаче,
како га тару зулум и јад?
Спасите дјецу, спасите народ,
даће вам помоћ и драги Бог!
Јер Аллах драги увијек чува,
и штити роба правога свог!
/Омер-бег Сулејманпашић Скопљак
Mailo, ti tako napasno i neukusno pokusavas da ovde napravis dvoboj istorijskih biljeski cime se jedno zlodjelo pere drugim ( stari obicaj , vec vidjen o pokusaju opravdanja zlocina iz novije istorije), sa nekim imaginarnim…Sto ne ides na ultradesnicarske forume svojih protivnika, jer posto ste srodni , a na suprotnim stranama imacete mnogo toga sta da razmjenite.
TACNO je da su turska zlodjela dominirala osvajanjem balkanskih teritorija i o tome postoje istorijski podaci.Poznati su detalji ratova Srbije i Crne Gore za oslobodjenje, odbrambeni ratovi Hrvatske, a i nekolko velikih pobuna Bosnjaka u BiH protiv turske vlasti… Zato treba da trazis istorijsku odgovornost Turske , na njihovim forumima i blogovima. Ja nisam sagovornik za to jer tu nema nikakve dileme.
I najvaznije, ovde se trenutno raspravljalo o ulozi Ive Andrica u dogadjajima koji su ga nadzivjeli, o politickim trvenjima, osudjivanjima, svrstavanjima , guranjem, velicanjima…
evo vidite, pisac laze dok zine – u Bosni je uvijek bilo najmanje mrznje.
http://www.camo.ch/spisak_bosanskih_vladara_001.htm
SPISAK BOSANSKIH VLADARA
(Bosna Vilajet 1580-1878):
Ibrahim Hilmi-pasa 20. januar 1808 – 4. mart 1813
Ali-pasa Darendeli 4. mart 1813 – 30. mart 1815
Hursid Ahmed-pasa 30. mart 1815 – 27. oktobar 1815
Sulejman-pasa Skopljak 27. oktobar 1815 – 23. januar 1818
:ooo
Da vidite kako su mrzjeli u to vrjeme neistomisljenike. Da bolje svatite Iva.
Planco da te educiram :ooooo
Velika porodica Skopljaka, po riječima Omer-begovim, vodi porijeklo od bosanskog vlastelina Mihaila, gospodara Vesele Straže kod Bugojna. Ova oblast u srednjem vijeku bila je poznata pod imenom Uskoplje, od kojeg i potiče docniji naziv Skoplje (koga nazivamo i Bosansko Skoplje da bismo ga lakše razlikovali od Skoplja u Makedoniji). Mihailo, koga Omer-beg, naziva i despotom, je po pokorenju Bosne primio islam dobivši ime Ali-paša.
1870. rodio se pjesnik Omer-beg Sulejmanpašić Skopljak, koji je svom rodnom imenu i prezimenu dopisivao i – Despotović, čukununuk Sulejman-paše Skopljaka.
Rođen je 1870. godine u Odžaku, gde je živeo do svoje petnaeste godine. Njegov otac Mustaj-beg je 1884. godine odlučio da se sa porodicom iseli iz okupirane Bosne, ali se predomislio, zadržao i naselio u Sarajevu. Po završetku školovanja u sarajevskoj Ruždiji, Omer-beg je počeo da se bavi književnošću. Prvu pesmu, „Ruža i srce“, objavio je 1893. godine u listu Bošnjak. Kasnije postaje višegodišnji saradnik Bosanske vile i mostarske Zore. Istovremeno je sakupljao narodne pesme bosanskih muslimana, ispevanih u srpskom desetercu. Dve pesme su objavljene u Vili (Ženidba bega Omer-bega i Ženidba Ćejvanagić Mehe) a rukopisi ostalih 29 pesama sa ukupno 5451 stihom čuvaju se u Etnografskoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti. Zbog svog prosrpskog delovanja Omer-beg nije mogao da se zadrži u Sarajevu i 1899. vratio se u rodni Odžak.
U napadima objavljivanim u Bošnjaku i Beharu preteći mu je savetovano da ide u Srbiju i da tamo slavi „srpskog Svetog Savu“.
shta ce to meni?
Dobro pitanje: Sta ce to meni ?? :-)
“Plannco Wallach S:
evo vidite, pisac laze dok zine – u Bosni je uvijek bilo najmanje mrznje.”
*
*
Tačno, apsolutno. Od ‘45-‘90-e je NIJE BILO. Nikako.
u Bosnu je mrznja uvezena.
Ma nego kako, pa i cijela Jugoslavija al je to najočiglednije u Bosni. To su radile velike sile iskorišćavajući domaće bijede zanesene u svoje velike visine, raznorazni idioti, ulizice za pare, i slično, a radile su da bi stvarali fitilje koje bi po potrebi palili i gasili, i da bi dijelili balkanske teritorije na svoje interresne zone, i to je to. A narod, običan? Samo treba pogledat procenat “miješanih” brakova (izvinjavam se na idiotizmu ovog izraza), koji je u Bosni enorman.
ljubav je domaci proizvod, mrznja je uvoz.
Mailo:
“ispevanih u srpskom desetercu”
*
*
Molio bih za pojašnjenje jer ovo prvi put čujem – kakav je to književni postupak srpski deseterac, ko mu je nađenuo ime, u kojoj stručnoj literaturi je obrađen pod tim imenom, itd.
Plannco Wallach S. 17. Oktobar 2011. – 20:06 u 8:06 pm kaže:
u Bosnu je mrznja uvezena
Jest,brate bogumi!Drito izvezena iz CG!
a shta ima za izvesti iz Cg osim mrznje i kamena?
:-)
Bogo milui !
htjeli bi da golu AGRESIJU Srbije i Hrvacke obuchete u filosofiju bosanske mrznje. na-Q! tudji interesi – domaca mrznja? jashta!