izvor: dayline.info, piše: Blažo Davidović
Država Crna Gora obavila je popis stanovništva. Sad nas mogu *ebat u mozak sve po spisku. Popisano je 625.266 stanovnika ( ne računajući najmlađeg sina Igora Lukšića ), a od toga je 650.000 intelektualaca. Šefica Monstada, državne agencije za statistiku, Gordana Radojević primjetila je i veliki porast komunističkih žrtava, tako da je, čisto administrativno, upitno da li ljudska vrsta zapravo i postoji u Crnoj Gori. Nakon te epske i iscrpljujuće bitke protiv marksizma, komunizma, socijalizma, napornih polemika sa Kardeljom, Bakarićem i Šuvarom, uslijedila je već znana bitka za samostalnu, suverenu, nezavisnu, slobodnu, međunarodno priznatu (popljucajte me ako sam nešto izostavio ) državu, što je opet rezultiralo ogromnim brojem medijskih žrtava u nezavisnim, slobodnim, samostalnim, međunarodno priznatim (popljucajte me ako sam nešto izostavio ) medijima koji se krvnički bore protiv diktature. Po glavi stanovnika, u Crnoj Gori ima oko 4,5 medija i 6 medijskih žrtava. Isuse, traje takva i tolika borba protiv državne represije, diktature i političkih kriminalaca da se čovjek zapita kako u tom DPS-u ima uopće i živih.Staljingrad i Vukovar su bajke u odnosu na borbu crnogorskih nezavisnih intelektualaca za pravdom i istinom. Kad se sretnu dva Crnogorca, prvo je pitanje : Jes osnovao neki novi Forum ili NVO ?Pravo je čudo što DPS vlada, s obzirom na narastajuću armiju boraca protiv njihove pljačke. To što radi DPS i nije politika. To je čista umjetnost. Čitah nedavno in memoriam osobi koja je u bliskoj rodbinskoj vezi sa obom zaposlenom u tom mediju. Popio sam tri diazepama od 10 mg da ne unakazim urednika i novinara. Žena pokojna, a potpisnik u sva zvona – borac za prava crnogorskog jezika, žrtva tog prava, kakve patnje je imala zbog toga, kakve muke…Oprostite, kakve su to zajebancije ? Tko je koga ikad u Crnoj Gori uhapsio, sudio i mlatio jer je taj koristio crnogorski jezik ? Ali, eto, rekoh, brojke su neumoljive i ovi iz Monstada svaki dan padaju u nesvjest od statističkih podataka.
Prosječni crnogorski novinar je prebijen, izudaran, osuđivan, ubijen nekoliko puta, uhapšen, prijeti mu se sms porukama, gasi mu se struja, voda, telefon, mobitel, kanalizacija i internet, on je pješak, radi iz ideala, mršav do kosti korača odvažno po desetke kilometara da bi, pod okriljem mraka, predao tekst svom uredniku, a koji je ispisan olovkom prethodno zašiljenoj zubima.
Često puta se tekst pojede, preventive radi, kako novinara ne bi presrela neka ekipa agresivaca iz redova tajkuna, državne policije i vojske.
Istina, nekad se desi da crnogorski novinar koji je, kao u partizanskim filmovima, pojeo svoj tekst, zaboravi na njega, pa se opet mora vraćati desetak kilometara, po mrklom mraku, i sve to opet pisati.
Borba protiv diktature traži svoje žrtve. Jebiga.
Na medijskoj sceni Crne Gore događa se, dakle, svojevrsna „ feralizacija „- prvo se urla i jauče a onda napiše tekst, a 1500 takvih tekstova protiv jedne iste osobe urodit će poraznom ništicom. Crnogorski autori su oni koji imaju auto, a tekstove o „ prvoj dami Italije „ i Berlusconijevoj ljubavnici- navodnoj- danima prepisuju iz italijanske štampe. Jer, jebiga, teško je na italijanskom pričati sa crnogorskom porodicom.
Bila je ona, stariji čitatelji to znaju, odlična reklama i sjajan slogan iz te tamnice jugoslavenskih naroda, od Slovenijalesa – podvučeno žutim !
Žutilo u medijima kauzalno je vezano sa žutilom u politici.
Crnogorci su, zapravo, žutogorci.
Naslovne stranice Monitora redovno se pune amaterskim fotomontažama, neduhovitim, krajnje bizarnim kopijama Feralovih naslovnica od prije decenije i po. Nadnaslovi su otprilike ovakvi : Kako je i zašto Petar Petrović švercovao drogu uz pomoć Marka Markovića…
Čisto se čovjek prepadne od toga.
Ukratko, Đukanoviću i njegovim podanicima bliži se kraj.
Samo što nije pao.
Još nije.
A kad će, ne znamo.
javniservis.me 
u Cg ne postoji otpor Diktaturi. postoji borba za Vlast.
potpisujem!
Odlicno. Prava slika i prilika crnogorskih “nezavisnih” medija koji se samo deklarativno bore za promjene. Sustina je da njima ovako odgovara.
Независни медији су послужили само као инспирација а мисли се на цијелу Црну Гору укључујући и вас интернет јунаке јер су ваше ‘жртве’ вееееелиииикеее…, о жутилу да и не говоримо, било би неумјесно…
ljubav ljudi!
Lado, slazem se da se ovaj tekst moze odnositi ne samo na medije, vec i na cijelu Crnu Goru. Na kraju, eto necu biti sujetan, moze se odnositi i na mene kao jednog od predstavnika Internet junaka. Mozda stvarno nismo svjesni da smo vremenom upali u zamku svakodnevnog kritikovanja i da smo postali kritizeri. Sve je moguce, a ako je to stvarno istina, nece me biti sramota da priznam gresku (to mi bar nece biti problem).
Ali eto, posto si me ti naveo na ovo razmisljanje, reci mi sta mislis koji je drugi nacin. Imas li neku alternativu, ideju, cilj kojem bi trebalo teziti, put do boljeg zivota? Volio bi da mi to ukratko objasnis, posto iskreno do sad nisam ukapirao tvoj “nacin djelovanja”.
Алтернативу чему? Алтернативу алтернативи или алтернативу алтернативној алтернативи… Шалу на страну али кад неко овако као ја ‘оболи’, што вели перфектни, а има разних ‘болести’, за неке има лијека, за неке не, а неке се лијече саме од себе протоком времена… Једноставно наиђу таква времена, што би рекао Андрић: “Дођу тако нека чудна времена када паметни заћуте, будале проговоре, а фукаре се обогате”. Ја ћутим на свој начин неоспоравајући другима право да се боре, иако је та ‘борба’ скоро увијек бесмислена, али док год је раде из искрених побуда не смета, реагујем само када будале позову паметне да проговоре што је за мене врхунац бизарности и лицемјерја. Прошао ме полет, енергија и бунт, не вјерујем у револуције, чекам да еволуција одради свој посао јер чини ми се када би неко данас окупио све слободомислеће људе, без сујете, фрустрација, са позитивном енергијом без стега и зазора да не би испунили ни ону омању салу Додеста. Најгори пораз који може да доживи интелектуалац је да постане исти као свој противник а то се у Црној Гори управо десило…
“не вјерујем у револуције, чекам да еволуција одради свој посао.”
E vidis, mene je sve strah da je ovo istina, ali ipak ne zelim da vjerujem u to. I mislim da to nikad necu prihvatiti. Sa ovima sto su iskreno protiv rezima se cesto ne slazem oko nacina borbe, sa ovima sto su deklaratvino protiv se uopste ne slazem. Ipak mislim da ne postoji niko ko minira sve zivo kao ti, i ova recenica da cutis na svoj nacin neosporavajuci drugima da se bore i da ti ne smetaju ukoliko su iskreni u toj borbi mi se nikako ne slaze sa tvojim dosadasnjim pisanjem.
Volio bi kad bi Lado Tajovic napisao nesto konstruktivno. Svi te nesto podbadaju ovdje, ali ja ipak imam demokratskog kapaciteta za tebe :)
Odlicno znam ja dje smo sad kao drustvo, ali obozavam onu: “i put od hiljadu milja pocinje prvim korakom”. Mozda sad mi Internet junaci pravimo duple, nepravilne korake, nosene lopte, ali je mozda i to neminovno.
Шта је конструктивност? И ко је овдје ‘конструктиван’? Не може нико да ‘минира’ некога. Ако неко не умије да одговори, прича о стварима о којима појма нема њега нису ‘изминирали’ већ је он ‘изминирао’ самог себе. Углавном је то спонтана аутодеструкција али има примјера и намјерне. Некад личите на голмане који се жале што им пуцају на гол, али таква је игра, пуца се на све стране…
Pricacu iz licnog ugla. Tacno je da sam te par puta provocirao na racun udbe. To su bile namjerne i dosta povrsne provokacije, ja bih cak rekao i sale.
Inace, ne mislim da si udbas, mislim da si dosta inteligentan, informisan i upucen u sva tekuca desavanja. Samo mi i dalje nije jasno sto radis. Postoji li neki dogadjaj, tekst, licnost sa ovog portala kome nisi nasao zamjerku?
Постоји ли која моја замјерка а да није била тачна?
Postoji, mnogo!
A ti meni ne odgovori: Ima li ista pozitivno na ovom portalu, medju njegovim komentatorima, medju tekstovima, dogadjajima, promovisanju nekih stvari itd?
Овај текст је могао комотно бит потписан са Ладо Тајовић пошто је ово сиже свега онога што ја углавном износим овдје. Сад ко је од кога преписивао… и да ли је Блажо Давидовић ‘удбаш’ као ја када то напишем…
Gospodin B.Davidović je napisao seriju tekstova koji su veoma kritični prema režimu, glavnim stubovima tog režima, sveopštim rasulom i krizom u kojem se ovo društvo nalazi, tako da su svi čitaoci portala načisto sa njegovim stavovima.
Tvoj stav je da nemaš stav prema svim tim i takvim pojavama. Jedino imaš kristalno jasan stav prema onim ljudima, medijima, javnim ličnostima, komentatorima na portalu, koji manje ili više uspješno, ili nesupješno, ukazuju na to stanje. U svemu tome, meni lično djeluješ kao Svetozar Marović: pišeš, pišeš, pišeš ali ništa pisanjem suštinski ne kazuješ, osim: opozicija ne valja ništa, intelektualci su ovakvi i onakvi, mediji takodje, komentatori i blogeri na portalima još gori, svi oni koji su protivnici vlasti ne valjaju pišljivog boba… U svemu tome aktuelne vlasti se ne dotičeš. Ponekad tek, onako, ovlaš, marovićevski-rekao bih. Svaki glas ili protest, makar pokušaj protesta protiv režima unaprijed osudjuješ i diskvalifikuješ. Smeta ti što je onaj kockar, onaj drugi isključiv, onaj treći jer je i sam umiješan u neke, obično sitne sumnjive poslove… Pri tom, ne vidim, ja bar, da ti smetaju Barovići, Brkovići, Djukanovići, Kolarevići i slični Vukovići, milioni koje su stekli tako kako su stekli, te poroke koje isti imaju. Niti “profesionalizam” npr. Medenice, Čarapićke, Veljovića, Duška Markovića… Ne vidiš ništa nenormalno što je na vlast 20 godina sve jedna te ista ekipa. Da su sve pozlatili, kao demokrata i intelektualac – kakvim se predstavljaš, morao bi dići glas, jer je takvo stanje jednostavno nenormalno, što opet dobro znaš.
Stoga, koji je tvoj interes da sve pokušavaš da opstruiraš – to ti najbolje znaš. Da li je u pitanju tvoj lični interes, ili je nešto drugo, manje je bitno.
Bitna je tvoja upornost odbrane neodbranjivog, i konstantnih napada i pokušaja omalovažavanja svega što ne ide u korist aktuelnoj vlasti.
U svemu tome, meni si bar potpuno proziran. Skoro uvijek znam kada ćeš se javiti i “hitno reagovati”, koja tema će biti interesantna za tebe, kada ćeš zatrpati neki tekst na portalu gomilom komentara pokušavajući da skreneš pažnju sa suštine i obesmisliš samu temu.
Зипп-е, твоја улога спин полицајца је мени увијек била комична још када се то повеже са твојим поимањем саме ријечи ‘спин’ чине доживљај комплетним. Када би успио да заведеш свој полицијски час нико не би ни писао већ би то било само хорско пјевање стерилних ‘опозиционих’ пјесама а оне врло брзо досаде, јер нијесу писане из срца, од искуства…, па би убрзо настао тотални мук. Ти си један од оних који никада не напада оно шта је написано већ нападаш што је уопште писано што је апсолутни апсурд. Ти си захвалан противник и ако ја оповргнем твоје ‘оптужбе’ у старту више чиним на штету режиму, него у њихову корист пошто је њихов интерес да људи као ти буду опозиција и да их нападају на начин као ти. Пробај се некад сукобљавати са ставовима, чињеницама… који други износе а не разлозима због којих их износе јер ако би се сви бавили разлозима неминовно долазимо до ситуација против којих се наводно бориш. Твој начин се најбоље огледа када пишеш о Црногорцима и црногорском национализму, када би неко тако писао о Бошњацима, о подгоричким Бошњацима поготово а имало би се шта написати ти би у томе нашао фашизам, шовинизам и сл., када ти то радиш то је ОК један ‘независан’ поглед на стварност.
Понављам још једном да овај блог није цио свијет и уз сво уважавање нема ни минимум читаности да би ико имао интерес да спинује на њему а уопштено гледано мање, више тога нема ни на једном црногорском порталу. Послије свих година проведених на интернету бизарно дјелује да једна те иста екипа људи није се одмакла даље, није помакла ни милиметар своје линије ‘одбране’ од тога да их неко спинује, да их ‘удбаши’ минирају… Мени је то страшно и за себе довољно говори зашто не може ништа позитивно и квалитетно да се роди.
Овај текст се може читати на више начина. Свакако је одличан, отрежњујући. Не бих рекао да Давидовић пориче постојање диктатуре у ЦГ и трулог система, колико открива хипокризичне методе у борби против ње, прије свега код неких медијских кругова.
П.С. Када сам прије неколике године почео да инсистирам на постојању диктатуре у ЦГ у мом анти-режимском дискурсу, мало који медиј или било који други друштвени чинилац се досјећао или усуђивао да користи такву терминологију. Рекао бих – ниједан. Данас је терминологија о диктаторској природи режима општеприсутна, како у текстовима у разним медијима, тако и у саопштењима опозиционих странака и осталих анти-режимских субјеката. Срећан сам због тога.
Леееееегееееендоооо… Како ме насмијеш сваки пут, све си ми симпатичнији што си инфантилнији… најискреније…
Знам пријатељу, све си у праву. И треба да се смијеш што више. Не заборави, саосјећам с тобом и ако ти било шта буде требало, а могу да ти помогнем, немој се устручавати.
Сигурно си срећан и због тога… ха, ха, ха… ооооо…, ооо…, оооооо… Вечерас само за вас у нашем граду прљавци…
Јесам пријатељу, срећан сам ако знам да ти се макар минимално побољшава стање, да се бар понекад насмијеш. Гризе ме савјест због неких мојих поступака према теби, морам да признам, али тада нијесам знао за твоју ситуацију. Све најбоље ти желим и саучествујем.
Od svih medija i ovih cuda od intelektualaca i ostalijeh jedno je VAZNO:
Kad god neki stari štoper (iz odbrane lika i djela) napise neki NOVI text kojim “napada” nekadasnjeg kapitena ekipe DPS-a, znajte da mu je prifalilo para i da za odredjeno vrijeme vise nece kucnut ni rijec u stampu. Podmirice ga da malo olabavi i zauzme se troseci pare.
E, to su ti kvazi novinari i kvazi intelektualci.
Odje jos niko ne napravi protest protiv SILE i NEPRAVDE no samo kad se dovati njihove guzice….
Liše cetinjskih gimnazijalaca iz 2009 g. koji su branili OBRAZ i PRAVO ne samo sebi no svoj Crnoj nam Gori.
Sve tacno. Isto tako je tacno i da lici na pisanje Lada Tajovica, ali samo na prvi pogled.
Ja bih postovane komentatore prijateljski zamolio da naseg malog prijatelja njezno tretiraju, da mu povladjuju, i da mu govore da je za sve u pravu. Saznanja do kojih sam dosao posredstvom moje obavjestajne sluzbe kazuju da je celjade odnedavno u tako teskoj i mucnoj situaciji da bi bilo kakvo dodatno nerviranje moglo za njega da bude kobno. Zato opet trazim razumijevanje od svih ljudi dobre volje koji na bilo koji nacin komuniciraju s celjadetom.
Ne daj se prijatelju, i ne ustrucavaj se ako je potrebna neka pomoc. Jednog dana ce sve biti u redu.
A moze li se znati od cega boluje doticni jadnik za cije si zdravlje toliko zabrinut, pa da svi skupa brinemo da ga ne povrijedimo rijecima, jer imati tog antikrista od Lada na dusi, ne bi bas bilo zabavno…brrr, kakav horor od same pomisli….jos jednom brrrrr!!!1
Ја бих могао да вам кажем, али мислим да није коректно без његовог пристанка.
e, pa onda cuvajte tajnu i ne ne glupirajte se, jer postajete dosadni kao i onaj wawy.
Ne postoji nista tako dosadno kao wawy!
Опет ми Дандалион оће да се дружи са одраслима и да баца ‘велике’ мисли па да иде кући уплакан јер га нико не воли… хе, хе, хе.. Ево дајем пристанак, од вечерас је Дандалион мој потпарол, поздрави те га аплаузом…
istuci ga po goloj guzici Lado kad mu predas akreditiv, jer sam se bas bila opasno zabrinula za tebe,jer sta bi bilo od Crne Gore da tebe nema na ovom portalu…razbuca bi joj gace Perfekt, takav kakav je.
Ево, пошто је обавјештајна служба “Дуга црна рука Перфект Стренџера” потврдила да је Увце дало пристанак да се објаве информације о његовом стању, изнијећу неке детаље с једном и једином намјером – да коментатори имају обзира у случају комуникације са чељадетом.
Шта се дешава? Дакле, неколика дана након Тајне вечере, која је представљала прије свега ванредну прилику за натјецање врхунских интелектуалаца у сада већ традиционалној монтенегринској дисциплини “Царски пољубац”, Увце се разбољело…
Не зна се тачно природа болести чељадета али се нагађа да се радило о тешкој депресији Увце данима не спава не једе не комуницира изгубило је и навику за упражњавањем неких уобичајених дјелатности као што је боцкање вуду луткица интернетског познаника не зна више шта ће од себе резигнирано уговара састанак са Црним Монолитом који видјевши озбиљност ситуације пристаје а на састанку Увце уз вриштање плач ударање шакама о сто наглашава како је оно много више заслужно од свих умишљених интелектуалаца за Двометричину ствар како његови коментари на интернету су злата вриједни за пословање фамилије како се никоме од тих самозваних заљубљеника неће за милиметар помаћи у дисциплини “Царски пољубац” и да једино Баћо можда може да се пореди с њим у тој племенитој вјештини како је спремно ето на лицу мјеста све то да демонстрира а Двометрица видјевши да је враг однио шалу пристаје али наглашава само 10 минута љубљења нашта Увце аутоматски заузима положај наготовс и почиње са примјењивањем тзв. технике мулти-спид пољупца како би Диктатору показало да му нема премца у овом Универзуму а Двометрици као и обично прија међутим након неких 5 минута узевши у обзир несвакидашњу агресивност Увцета у примјењивању технике Монолитова задњица почиње да исказује знаке нетрпељивости и у једном тренутку врши један посве ружан гест према чељадету још увијек моја Служба није сазнала да ли се радило о једном исувише грубом крепитус вентрису или нечем још озбиљнијем било како било техника је моментално обустављена Увце се враћа кући а дан послије на њежним уснама се појављује једна ужасна форма херпеса – Херпес Гузинис лице се изобличава појављују се плихови и све те ружне пратеће ствари хоспитализација кратко траје доктор каже нема шта да се ради осим да се чека а докле не знамо…
Ето, то је неки кратак опис стања чељадета који ми је послала моја служба. Молим све коментаторе да имају обзира, бар док се ситуација не стабилизује.
Уз тебе сам друже…
Ух, мој Дандалионе кад само помислим да си ти издвојио неко вријеме за ову ‘духовитост’ и како теби писање споро иде… Па када се сјетим како си мислио да пишеш колумне тако што ћеш копи пејст један те исти текст сваке неђеље… па… ух, ух, ух… То све изазива да се људи насмију на такве ‘ориђинале’ као ти али сада када сам те узео за потпарола послије вишемјесечне твоје кукњаве за тим мјестом, сад си ми ка’ из куће, својта… ух, па ме лијепо срамота… ух, ух, ух… што да радиш с њим црни Ладо… аооо… образ окиђени, сад ће сви да вичу оно је Ладов потпарол… ццц… аоооо… Ајде неђе кад будем имао времена даћу ти пар часова а ти се примири брате, навалио сваки дан на сто адреса да пејстујеш, ано де, нека, па кад те научимо нечему, ух, мада мрка капа кад се сјетим… аооо… црни Ладо, па кад те научимо а ти пејстуј али умјерено и спонтано… ух, ух, ух, што ме нађе, што ме нађе…
Све си у праву. Све најбоље ти желим. Живио.
SA LOVĆENA ORLOVI ZBORE, OPROSTI NAM MONITORE!
Autor: Vijesti
Objavljeno: 22. October 2010. 18:10:15
Živim spomenicima cijela je zemlja postolje. A jedini živi spomenik u Crnoj Gori jeste Sin Sunca i Gospodar Prstenova, Milo-čer Prvi Đukanović, predstavnik Armanija za Crnu Goru i najbolji plejmejker među političkim košarkašima, južno od Morače.
Njemu je, dakle, Crna Gora postolje.
E, sad, molim urednika da mi dopusti tematsku digresiju. Sjednem ponekad, rano ujutro (ma ne sjednem, nego sidnem, a i śednem, jebi ga, kako bilo) pa naoružan markirnim flomasterima započnem hara-kiri nad novinskim naslovnicama i tekstovima.
Isuse, mislim, sve je otišlo u vražju mater, novinarska profesija takla je samo dno, postala je kanalizacijska tekovina polupismenih, brzopoteznih, lakomislećih, naivnih, neobrazovanih, plašljivih novinara koji bi najradije da rade veliko Ništa.
Pa se sjetih kako sam star, ružan, nervozan, a nemam ni love. Sve je to zbog zuba.
Zuba vremena.
Nekad davno, dok su današnji evroatlantski integratori bili u krvi do koljena i ratnički urlikali sa spremnim hipernacionalističko-šovinističkim vokabularom, nekad davno, dakle, moja niskost je upoznala Miodraga Perovića. Mislim da je to bilo u Beču, moguće u ukrajinskom Užgorodu, nisam siguran. Bila je to ekipa mirotvornih romantika, odnosno mala četa otpadnika, manje-više medijskih, koji su svjesni krvavog futura i masovne tragedije ipak pokušavali dignuti svoj glasić.
Pomislio sam i rekao kolegi Zvonimiru Krstuloviću, iz tadašnje Slobodne Dalmacije, ma kog vraga će tom podgoričkom profi ta zajebancija, pa još i u Crnoj Gori?
Tu mediji i ne trebaju. Em je malo stanovnika, em svi sve znaju o svakome, nitko ništa ne čita, nemalo njih je i nepismeno i sve tako. Pa sam, pazite sad, ali dobro pazite: postao prvi i jedini novinar u Hrvatskoj koji je i javno, i službeno, obrazložio svoj otkaz matičnoj redakciji, i objasnio svoj potez kao moj otpor ratnohuškačkoj politici, skrivanju ratnih zločina, devastaciji struke, pljačkaškoj privatizaciji i padu digniteta novine.
Od riječi do riječi, to se nalazi u mojoj arhivi, i u arhivi spomenute Redakcije.
Idemo dalje.
Krv, jauci, izbjeglice, sakati, ranjeni, bombe, snajperi, prognani, pakao na sve strane i ja tada, valjda kao opasni ustaša, budem spriječen da uđem u Crnu Goru. Ilegalno sam preko nekih pašnjaka ušao, potom se u Baru našao sa prijateljima, vrsnim intelektualcima Savom Markovićem i Vanjom Marvučićem.
I njihovom inicijativom imao sam slatku epizodu u Monitoru. Bilo je to, u to ratno nevrijeme, gotovo nemoguće: pljuvao sam po hrvatskim moćnicima, a onda i po crnogorskim, i to bi, eto, u Monitoru prolazilo. Premda, nisam ja to u Hrvatskoj niti mogao (pro)čitati.
Čemu sve ovo?
Prije svega, Monitor nikad potrebniji nije bio Crnoj Gori nego upravo danas. A upravo ispisana rečenica najfatalnija je politička procjena ove simpatične nekretnine kojom revnosno upravljaju moderni politikanski banditi.
Isti ljudi, Bože mi pomozi, 20 godina poslije.
Da li je to normalno?
Međutim, ono što je Monitor tada, prije 20 godina pisao, to je današnja oligarhija prisvojila za sebe. Oni su mirotvorci, demokrate, borci za pravnu i demokratsku državu.
A Monitor je opet opozicijsko glasilo, prijetnja strelovitom razvoju Crne Gore.
Ali neće biti da će prašina zaborava pasti baš na sve oko nas.
Pa neka ovi iz vile Gorice, ako imaju obraza, zapjevaju, jednom u životu:
Sa Lovćena orlovi zbore, oprosti nam Monitore!
Ali, taman posla.
Rekoh vam: živim spomenicima cijela je zemlja postolje.
Čestitke Monitoru na 20 godina rada!
Blažo DAVIDOVIĆ
“A upravo ispisana rečenica najfatalnija je politička procjena ove simpatične nekretnine kojom revnosno upravljaju moderni politikanski banditi.
Isti ljudi, Bože mi pomozi, 20 godina poslije.
Da li je to normalno?”
Odnosi li se na prvu ili na drugu famelju? Inace odlican tekst.