Ko smo mi ispod ovih ljudi?!

piše: Đakomo Galanda

Već poprilično iscrpljen od prethodna dva koncertna dana i radne subote koja je „padala“ izmedju njih, ubijedih sebe da ispoštujem i treći. Lake fest je bila rijetko dobra manifestacija koju ne bi valjalo propustiti.

Izuzetno mjesto, perfektna organizacija i dobar zvuk, jeftino pivo i odlični izvodjači učinili su da svi posjetioci zaista uživaju. Konačno neko „zdravo“ okruženje: ljudi nose starke,  majice koje na sebi nemaju daždevnjake, guštere i ostale dragone, nosi se običan džins ili džeparice, adidas trenerke, cure nose retro suknje, rejbanke i torbe koje nisu zlatne ili čupave. Sve je bilo opušteno i sa velikom dozom osmijeha i radosti. Zadovoljstvo pomješano sa umorom se prelivalo po licima većine prisutnih. Konačno da se skupi nekoliko hiljada ljudi, a da povod za to nisu koncerti degradirajućih „pink“ izvodjača (da ne kažem pjevača), mitinzi i  skupovi političara i njihovih svetih partija, ili neki sportski dogadjaj.

Evidentno je bilo da su grupe koje su učestvovale slale poruke mira, ljubavi, ukazivavši na sve pogubne strane sistema i onih koji ga vode,  na sve „trule daske“ naše omladine i njihove svijesti. Smenjivale su se redom grupe iz svih bivših republika srećne Jugoslavije. I sve one su slale te iste poruke, tačnije, ukazivali su na to da je kod nas svuda isto. Svi redom: Zoster, Elemental, Letu štuke, Dubioza kolektiv, DST, Zabranjeno pušenje Sarajevo, Sunshine, KKiN su tjerali naše tijelo na pokrete, a svojim stavovima i razmišljanjima nas tješili da mi nismo ludi, da nije fatamorgana ono što vidimo da se dogadja oko nas.

Ali jedan nastup je na mene ostavio poseban utisak. Nisam prvi put bio na njihovom koncertu, ali sam prvi put pažljivo obraćao pažnju na stihove pjesama i poruke i pokusao ih „dešifrovati“ i shvatiti. U pitanju su bili, naravno Partibrejkersi. Četvorica čikica su pržile svoje gitare i bubanj, savršeno sinhronizovani, sa prepoznatljivim Canetovim govorom „kroz nos“. Publika ih je pratila sa oduševljenjem.

Partibrejkersi… Da, bas pravo (bukvalno) ime za one koji razbijaju „svakodnevnu degradirajucu žurku“ koja nam je nametnuta, a od koje mali dio našeg društva može da pobjegne. Poruke koje su univerzalne, bezvremene i bez granica – individualnost, sloboda, odupiranje opštem ludilu i nemoralu, odupiranje nametnutom pogrešnom sistemu vrijednosti, tolerancija, ravnopravnost i nada.

I nije prvi put da se čuju takve poruke, mada uz zvukove instrumenata to zvuči nekako snažnije, upečatljivije, lakše dopirući do srca i mozga. Nije prvi put ni da sam o tome razmišljao. Ali me je jedan stih potpuno „bacio u razmišljanje“, potpuno mi promijenio perspektivu gledanja. Cane je stao na ivicu bine, blago se naginjući naprijed i upirući prstom u sve nas:

„Ko su ovi ljudi pored nas?!

Ko smo mi pored ovih ljudi?!

Ko su ovi ljudi iznad nas?!

Ko smo mi ispod ovih ljudi?!“

Na poslednje pitanje nisam imao odgovor. Navodno, svi znamo ko su ljudi pored nas i ko su ljudi iznad nas, ali da li znamo ko smo mi u stvari, pored i ispod njih?! jelujem sam sebi nekako neiskusan da bih dao potpun odgovor na ovo pitanje, kao da ocekujem da me neka „sijeda glava“ do kraja prosvijetli. Partibrejkersi su i dalje svirali i „objašnjavali“ šta je dobra svirka.

„Jedino što imate, što zaista posjedujete je vaš život. To je jedina stvar koju istinski imate, sve ostalo nemate. Jedino što imate, što je samo vaše je vaš život. Zapamtite to. Vaš jebeni život. Čuvajte ga. To je jedino što istinski imate“- govorio je Cane na kraju svog koncerta, prepoznatljivo kroz nos, uperenim prstom ka nama, roditeljski iskreno.

Ono poslednje pitanje mi je i dalje u glavi, nedeljama posle koncerta. A odgovori stižu svakodnevno.

Danas gledam kako mi ruše mjesto gdje sam prvi put pogledao film, gdje sam prvi put vidio Branka Kockicu, gdje sam prvi put vidio madjioničara, gdje sam prvi put izveo djevojku (jebiga, ne i poljubio), gdje sam se „zaljubio“ u Stivena Spilberga i gdje sam se godinama čekao sa društvom pred odlazak na basket ili izlazak u grad. Ruše nam KULTURU. Ruše nam kulturu u svakom pogledu. Ruše nam kulturu i oni iznad i oni pored nas. Rušimo je i ja i vi, jer ne radimo ništa da to sprijecimo.

Polako dobijam odgovor, slažem mozaik kako bi došao do odgovora na pitanje. Polako nam ruše i ono što jedino istinski imamo. Da li ću/ćemo kad i ovo poruše možda doći do konačnog odgovora?!

Comments

  1. sto vise ovakvih tekstova, svaka cast

  2. Cane je uvijek razotkrivao istinu kroz svirku, a nikad se maskirao tom svirkom kao gomila drugih…Zajedno sa pokojnim Milanom Mladenovicem i jos nekoliko slobodnih i genijalnih rock stvaralaca ostali su jedina spona unistenog Balkana ,zgazenog cizmama i opancima, sa ostatkom civilizacije…

    Spona koja znaci disati slobodno za rijetke prezivjele iz pakla devedesetih pa do dana danasnjeg.

  3. Кад чујем, прочитам ово ламентирање над биоскопом Култура не могу да се не запитам: Ђе сте људи!? Толико потрошеног мастила а ниђе ‘метка’. Црногорци су некад слова претакали у фишеке, ови данашњи, који за себе тврде да су цивилизацијски узнапредовали ваљда би требали своје ријечи да преточе у дјела, у протест. Врућина је, ко ће се млатити а и Балша ће бачити једну срцепарајућу колумну. Довољно. Ех, тако су и ‘протестовали’ због књижаре Култура, коју су исто прогласили ‘култном’. Сад неком са стране, ко би то читао мислио би да је она култна по добрим књигама, трибинама, књижевним вечерима… Авај, била је култна јер смо ту договарали прве сусрете са ђевојкама. Некако нам је најлакше било. По сред улице Слободе и на извору саме шпице шеталишта, па цијепај горе доље. Свакако је ‘култна’ била јер смо се и са пријатељима тамо договарали да се сретнемо а први и посљедњи дилери девиза су мјерили њену дужину у ситним корацима са све д'визе, д'визе… Што се саме ње тиче, ‘култна’ је била јер смо у њој куповали хемијске, свеске, гумице, документа, изводе и сл. а они из града ђеци уџбенике. Толико о ‘култности’ књижаре ‘Култура’.

    Што се тиче пале куће биоскопа Култура, којој само ‘вијенац’ приложи Сигурна Женска Кућа. Не знам да ли се спрема четрдестница, па ће се остали можда тада појавити правдајући се да нису знали, обавијештени усљед љетњих одмора и других обавеза. Е та Култура је стварно била култна. Биоскоп једног малог града који је растао у соцреалистичком амбијенту. Свако па и ја има неке успомене које веже за тај биоскоп. Од легендарног продавца карата, цјепача карата који вас дочека, кафе бара унутра, дјевојака, поцијепаних сједишта, добацивања, свађа и лошег озвучења. За разлику од ових који жале за њом ја не жалим јер све тече и вријеме носи а она није имала никакву урбану препознатљивост да би преживјела мјесто и вријеме на којем се налази. Увијек сам је сматрао као грађевину, нешто што осликава наш менталитет. Својим чудно поплочаним прилазом ђе су ђевојке ломиле штикле, преко лица зграде који је у камену клесаном урађен, док је остатак зграде дорађиван, прерађиван… Нашминкана да је човјек слика само спреда. Са стране, одозго никако јер би то откривало суштину. Као да је била зграда у покушају, којој су неки комунистички апаратчици давали накнадни опис. Него опет, то је мој утисак, мој доживљај који је, признајем у мањини али ђе су ови што су у већини? Били то шта промјенило? Вјероватно не би, али толико слова људи потрошише да треба грађанска слобода да се буди а они са првог боја утекоше. Кад треба да буду војсковође, они у планину, а неко на море. Лакше је кад неки анонимус организује као протест, а они се као прошетају и усто се као буне и мирна им као савјест и мирна Босна, овај Црна Гора.

  4. Ovo sa kinom je već prešlo granicu podnošljivosti, pretvorivši se u lelekačku orgiju za Đeknom koja se već desetak godina čeka da umre i otvori javno takmičenje u apologetici. Činjenica da nam nedostaje javno mnjenje je očigledna (i dosadna preko svake mjere), ali mi nekako ne ide u glavu da toliki ljudi koji bioskop javno žale kao člana porodice, za tih deset godina nijesu uspjeli da iz sebe iscijede konstruktivnu akciju kojom bi ga zaštitili i oživjeli, svim dostupnim legalnim i nelegalnim sredstvima. Ili su potajno vjerovali da će g. Muguša, satrap i profiter, vremenom razviti osjećaj za kulturu i gradskost?

    Ovako, čini se kao da se čekalo da dođe do rušenja pa da se pusti po ta teška balkanska suza i stvar završi bez napora, bez cimanja i aktivizma. Pripadnici generacija kojima je taj kino značio mnogo više nego mojoj generaciji bili su, valjda, prezauzeti da bi spriječili propadanje toga što sad idealizuju. Uostalom, bili su oni previše zauzeti i da bi spriječili dvadesetogodišnju pljačku i degradaciju države koju su gradili i društva koje su stvarali, pa da li je neko stvarno očekivao da se pobrinu za svoje kino, svoj grad, svoju kulturu? Ili su se nadali da će, neočekivano poput konjice iz nostalgičnih versterna, đeca koja imaju “Ster” ustati u odbranu “Kulture”?

  5. i,naravno, plakati nad ruševinom “kultnog” i tradicionalnog je no-brainer. Osmišljavanje novih načina da nešto funkcioniše (i sprovođenje toga u djelo) ipak zahtijeva mozak i trud, deficitarne kategorije.

    • Djakomo Galanda says:

      Piantao,

      STER je sproveo veliku anketu sa ciljem da provjeri intersovanje gradjana za bioskopom u centru grada tj.na mjestu bivseg kina “Kultura”. Ovo znam jer mi prijateljica bila ukljucena u sve to, a i sam sam bio anketiran.
      Rezultati su bili ocekivani – vecina bi isla u renovirani bioskop “Kultura”. Vecini je Delta daleko, a i sam osjecaj odlaska u trzni centar da bi se gledao film je nekako plastican, vjestacki. Odlazak u “novi STER” bi bio prakticniji, jeftiniji, zadrzao bi i dusu.
      Mnogima od vas to nije bitno, ali…

      Stvar je u tome da je taj “posao” bio vec dogovoren. Vec se znalo za koga se to zemljiste sprema. Ubrzo su i ljudi koji su bili zainteresovani za otvaranje novog kina,naravno, odustali.

      Ostali smo bez kulture…

      Krivim sebe, krivim sve koji zale za tim, a ima nas puno.

      • Većini je Ster daleko? Prijatelju, cijelu pg možeš ”obigrat’ ” za 20-30 min, iz svakog dijela grada do bioskopa ne teba ti više od 15min,da ne spominjem koliko ljudi živi u dijelu grada (preko Morače) kojem je Ster ”pod nosom”. Nije stvar u kilometraži…a ni u ”plastičnom filmu” naspram ,kao, ”pravog” u nekadašnjoj Kulturi.

        Svako od nas sa 30+ god ima neka sjećanja na kino Kultura,ali ovo naricanje nad negovim rušenjem liči mi na žal za mladošću koja je prošla (i neće se vraćat’ pa makar kino stojao tamo đe je bio još 100 god).

        Inače, javni nastupi zgražavanja na ovu temu bili su tipično crnogorski- pusto, petparačko poziranje.Neki od komentatora su to dobro objasnili…

      • Djakomo Galanda says:

        Maestro,

        slazem se sa tobom. pomenuto su rezultati ankete a ne moji stavovi. Danasnji ljudi su po ovom mrcine, lijeni dozlaboga.
        Ja upravo isticem kulturnu i emotivnu stranu kada se pomene kino KULTURA.
        Ali sami text se ne odnosi samo na ovaj pojedinacni slucaj degradacije. Vec je mnogo siri i opstiji, sveobuhvatniji. Prihvatam kritiku da samo pisemo, da nista ne preduzimamo, zato sam prvo sebe okrivio a onda i ostale za nasu SVEJEDNAKOCU.
        I mislim da ovakve stvari nisu petparacke price, vec da ce jednog dana izazvati nasu reakciju i natjerati nas da se necemu odupremo na konkretniji nacin. A budite sigurni, ovakvih primjera kulturnog unistavanja bice jos puno.

    • Potpisujem, odlicno sročeno

  6. Mišljah na komentar Piantao-a

  7. “Ljudi iznad nas” nisu ljudi nego ljusture,niti su iznad -nego ispod nas ljudi!Samo zivimo “kreiranu” iluziju dje je ustvari sve,bas sve -naopako,zlo i naopako u crnoj nam!Kad se (a brzo ce) “Tocak” okrene i stvari dodju na svoje,sadasnja “elita” ce ispuniti zatvore,ludare,bolnice.. no to je tek pocetak njihovog uzasa u odnosu na onaj koji im slijedi.. -jer su otpad,smece evolucije!Kino “Kultura” ce “vaskrsnuti” kakav je i bio samo iznutra zdrav i napredan,spolja sav u kamenu.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d blogeri kao ovaj: