Crnoj Gori je dosta podjela!

“Ajmo jednom gospodo, ajmo da učinimo jedan ljudski napor, da ovaj narod shvati da ne može i ne smije biti nikakvih drugih podjela osim na ljude i neljude, na demokrate i antidemokrate, na one koji žele progres i na konzervativce.”

piše: Vladimir M. Vukićević

Kada je prvi put, u društvu M.-a, posjetio prostorije Liberalnog saveza, one ispod Ljubovića u Podgorici, dočekao ih je Miroslav Vicković. Odmah je primijetio njegove tople plave oči. Razgovor koji je vodio sa M.-om tekao je kao med. Govorili su o svemu- od tadašnje situacije u zemlji do opisa Zla koje je trajalo do tog aprilskog jutra, pa sve do dana današnjeg. Raskrinkavali su vladavinu ološi, ali i mase koje su ih slijedile. Evocirali su uspomene na neke velike ljude, zajedničke poznanike, istorijske događaje. U toj prostoriji se u pojedinim momentima osjetilo blago hipnotičko dejstvo Priče, možda po prvi put u Vladimirovom životu. Pamtio je njegovo oduševljenje M.-ovom definicijom saradnika okupatora iz 2. svjetskog rata kao ‘’ljudi koji su samo bili na određenom i privremenom radu na onoj drugoj strani.’’ U jednom momentu je telefonom pozvao Slavka Perovića, koji je bio u Londonu, i prenio mu M.-ove riječi. U izbornoj kampanji 1998. godine je često citirao M.-a da ‘’ne može stalno da stoji uspravno, već da ponekad mora i da prilegne’’, čime su ismijavali onu pokvarenu Đukanovićevu ideju o ‘’uspravnoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji’’, iz one njegove jadne periode aktivnog čekanja.

Nedugo poslije tog susreta, došlo je i do formiranja jedinstvene Narodne sloge, koalicije između tada najjačih opozicionih stranaka, a koja će biti brutalno pokradena na novembarskim izborima 1996. godine. Mitinzi Sloge su bili veličanstveni, ljudi su dolazili bez ikakvog straha, jer su konačno shvatili da nemaju više ništa da izgube. Srpsko-crnogorske podjele su bačene pod noge, Vladimir se nadao – zauvijek. Parole su bile jasne, za mnoge danas nezamislive i neponovljive: Tačku na pljačku! Vratite pare! Lopovi!

Svaki, pa i onaj najmanji skup, bio je praćen ljudima iz Tajne policije, koji su kamerama otvoreno snimali prisutne ljude i govornike. A onaj koji se najviše isticao svojom iskrenošću, žarom i neopisivim talentom govorništva, bio je Miroslav Vicković. Njegove antologijske riječi na podgoričkom Trgu, na završnom mitingu, kada je okupljenom narodu govorio da na pragu 21. vijeka nema više ni četnika ni partizana, da njih je zemlja pomirila! Odjekivalo je: De-mo-kra-ti-ja! De-mo-kra-ti-ja!, a na kraju mitinga, poslije velike provale oblaka i one čuvene molbe Slavka Perovića da se sklope kišobrani da bi ih prebrojale policijske kamere, Miroslav je svojim čuvenim baritonom i zapjevao- rastanak nam jeste mio, fukarski je život bio!, i pokazao svoj raskošan pjesnički dar.

Žestoko uzdrmana DPS, jedinstvena i komunistička, u suštini klasična mafijaška organizacija, bila je bukvalno na koljenima. Dijeli se već na proljeće 1997. godine na dva dijela- na Milov i Momirov- a sa njenom podjelom dolazi i do vještačke nove/stare  podjele u čitavoj Crnoj Gori.  Crnogorci i Srbi, poput novobogataša, dakle preko noći, postaju Milovci i Momirovci, po ko zna koji put, retardirano se grupišući oko dva ljudska i politička podlaca. Miroslav Vicković, sin Mihaila, komite i kasnije gradonačelnika Cetinja, u Skupštini izgovara: ‘’Danas se vi grdno dijelite, i ne samo što se vi dijelite, nego i dijelite  ovaj narod. A ja vam kažem da vi nemate pravo da više dijelite ovaj narod! Crnoj Gori je dosta tih podjela! Evo, mi u Narodnoj slozi smo uspjeli čini mi se, da maknemo tu olovnu ploču tih tragičnih podjela sa Crne Gore. A vi sada ponovo- ko je za Mila, a ko je za Moma! Ajmo jednom gospodo, ajmo da učinimo jedan ljudski napor, da ovaj narod shvati da ne može i ne smije biti nikakvih drugih podjela osim na ljude i neljude, na demokrate i antidemokrate, na one koji žele progres i na konzervativce.’’ Spasonosna udbaška formula i ovog puta daje, možda kao nikada do tad, izvanredne rezultate.  Kompletna dotadašnja opozicija prelazi u Đukanovićev mafijaški blok. Narodna sloga se razbija, otvaraju se nove/stare rane, Mafija seiri i zadovoljno trlja krvave ruke.

Juna 2000. godine se u Podgorici održavaju vanredni lokalni izbori. Mafija kao kandidata ističe Miomira Mugošu, već do te godine dokazanog ljekara kojem je hitno potrebna stručna medicinska pomoć, onog i ovog, istog, današnjeg. Čovjeka koji je spreman na sve- na rušenje tuđih i podizanje svojih Kuća, na prebijanje novinara i jazz muzičara, na svakodnevni lopovluk kao, po njemu, jedini smisao ljudskog postojanja. Liberali su odradili fenomenalnu kampanju, zapjevali ispod svakog balkona, upozorili u svakoj gradskoj ulici šta građane Podgorice čeka ukoliko daju podršku takvom kandidatu. Završni miting je održan na trgu kleptokratske ‘’Vektre’’, tadašnjem istinskom mafijaškom spomeniku, nešto poput današnje (Za)Avale. Skup je otvorila kćerka Miroslava Vickovića, pijanistkinja Milica, koja je odsvirala tonove himne Liberalnog saveza ‘’Oj svijetla majska zoro’’. Stanovnici Podgorice, na identičan način kao i stanovnici Rakovice 1991. godine, kada je Vojislav Šešelj izbornim rezultatom oduvao jednog Borislava Pekića, odlučili su se ne za čojstvo, ljubav i ljepotu. Ne, većinski su podržali kukavičluk, mržnju i ružnoću.

Kao što je Smrt gledao pravo u oči, i crnogorskoj Mafiji, u svom poslednjem govoru, na Trgu slobode u Podgorici, na mitingu ujedinjene Opozicije, samo nekoliko dana prije konačnog odlaska na Nebo, poručio je samo jednu riječ- IŠ! Tog trenutka je Vladimir bio u potpunosti svjestan zašto ga je Saša često zvao- Vatroslav! Bila je to ona duša heraklitovski shvaćena kao vatra i čovjek kao- moralno biće.

Leni i M. su strahujući, da bi ga možda mogli vidjeti i po poslednji put, stigli na podgorički aerodrom da ga pozdrave i isprate na liječenje. I plakali su. Da, plakali.

Miroslav Miro Vicković je preminuo u Podgorici 9. juna 2004 godine. Crnogorski krstaš barjak, onaj isti koji je visoko podignut na zgradi Prijestonice Cetinje, na dan kada je Miroslav izabran za gradonačelnika, bio je spušten na pola koplja. Od njega se, u ime svih crnogorskih liberala, a na Mirovu molbu, poslednja oprostila Vesna Perović.

‘’ Posle njega, mi, njegovi prijatelji, mi liberali, više nikada nećemo biti ono što smo bili. I biće još piva, i pesme i vica, biće i smeha, i lipe će opet da zamirišu, a Miro neće biti s nama.

On sa anđelima. Mi u suzama. Ne znam kako ćemo, od sad pa zauvek, dalje bez njega, bez njegove vedrine, brzine, ljubavi, bez njegovog plavog oka. Ne znam kako ćemo, a znam, moraćemo.’’

[prilog borbi protiv kolektivne aMNEzije]

Comments

  1. Branko Dujovic says:

    Veliki covjek!

  2. Plannco Wallach S. says:

    citat:”“Ajmo jednom gospodo, ajmo …”

    aajmoo? koji vam je to JEZIK?

  3. Ладо Тајовић says:

    Па ако је ”прилог против амнезије” требало би га реалистички обојити без уљепшавања. Иначе нисам неки љубитељ ових писања у трећем лицу.

    Увијек се запитам зашто људи који су били свједоци тог времена причају о Народној Слози у суперлативима? Да ли је то свјесно или несвјесно лагање самог себе? Свакако, НС је била велики искорак као сама идеја али с обзиром да смо се одмах вратили једно пет, шест корак уназад као да је није ни било. Одмах послије ње угазили смо још јаче у блато подјела. Мишљења сам, да је била у погрешно вријеме и на погрешан начин реализована и да је потрошила саму идеју и да је боље да је није ни било као такве.

    За све оне који се као са сјетом сјећају Народне Слоге преко 90% припадника те коалиције, преко 90% са њене посланичке листе су ‘шпијуни’, ‘спавачи’, ‘удбаши’, ‘издајници'… Па каква је онда та коалиција била? У суштини никаква. Са потпуно погрешним приступом, маркетингом и стратегијом, уљуљкана у надменост њених лидера да је довољно да се само удруже и да пјевају по Црној Гори ‘Ој, другови јел’ вам жао растанак се примакао’ и ови им да се ‘обурдају’!?

    Коалиција се формирала између двије најјаче опозиционе партије ЛС и НС, свака је имала своју квоту посланичких мјеста и свака је требала да из свог миљеа, црногорског или српског, привуче још неку партију. Перовић је и тада имао став према СДП сличан садашњем и он им је понудио такве услове на које они реално нису могли да пристану. Први митинзи су довели до већег одзива грађана и до неког замајца који је био очекиван. Стижу и први незванични подаци испитивања јавног мијења да је Народна Слога у предности у односу на ДПС. Свака полиција на свијету има обавезу да снима јавне скупове, тако да је то чинила и ова наша. Потпуно непотребан податак јер овако или онако митинзи се снимају и у малој држави као Црна Гора све се зна. На сниматеља полиције нико не би обраћао пажњу, ни томе посвећивао времена да неко није дошао на ‘ингениозну’ идеју да се то потенцира на сваком скупу, што у ЦГ која је и тада и сада имала недовољно изграђену грађанску свијест,нема ефекат који су жељели лидери НС него контраефекат. То је био сам један у из серије лоших потеза. У традиционалној Црној Гори гдје се много полаже на ријеч, говорници бирају умјесто објашњења, шта је радила и ради ова власт и каква је њихова визија, која су њихова рјешења, они се опредјељују да се развија арсенал увреда, који је једино што је преживјело од те коалиције. Већ сљедећи скупови су показали да на њима има мање народа али њени лидери то не желе да виде. То ми је најјасније било када су недуго послије тих избора били протести испред РТЦГ гдје реално није било ни пет стотина људи а Славко и Новак поздравили свих десет хиљада!? И то ‘шамарање’ са бројкама је један од апсурда ЦГ политичке сцене. Наиме испред скупштине ЦГ када се испуни од Предсједништва па до Поште не може да стане више од девет хиљада, а на старом подгоричком тргу није могло више од 25 хиљада, са сусједним улицама максимум 30, али никада нисте чули те бројке већ умножено пар пута. Но, то је још и добро када се сјетим једног активисте ДПС који је хтио главу да ми кида јер му не вјерујем да је њих у Спортски Центар било читавих 60 хиљада а 20 није могло да уђе!? Математику ЦГ политичари никад нису признавали као егзактну науку и стандард да на максимално попуњеном скупу не може бити више од 4 човјека на метру квадратном без да јашу један другог. Елем, шта раде лидери НС? Они одлучују да своје сада већ перформансе унаприједе. Почињу да пјевају!? Потпуно убијеђени у ‘супериорност’ и ефекат тог чина сваки митинг завршавају тако што се загрле и почну да пјевају горе поменуту пјесму. Све су то ствари које ће да се допадну тврдокорним присталицама али неће привући никога. Док они пјевају ДПС ради на терену свјесна да се налази у незахвалној ситуацији док НС-у не пада на памет да се посвети образовању и провјери својих активиста који ће тај дан сједети покрај гласачких кутија. Пред сам финиш изборне трке лидерима НС Славку Перовићу и Новаку Килибарди стиже позив од РТЦГ на тв дуел са Милом Ђукановићем и Момиром Булатовићем, овим данашњим опозиционарима да неко то понуди у 2 по поноћи они би се дигли и изашли на тај дуел али ови НЕ! Они одбијају! Тај поклон наравно не одбија ДПС, већ се емисија емитује, гдје су људи гледали Момира и Мила како сипају познати репертоар фраза и насупрот њима двије празне столице предвиђене за Славка и Новака, са честим зумирањем истих. Можете замислити тај ефекат. Завршни митинг у Подгорици је већ говорио да нешто не иде како треба. Жељени број митингаша је био далеко од очекиваног и џаба је Килибарда узвикивао ‘ево кише, ево берићета’. Пролазе избори и стижу неочекивани резултати за обије стране. ДПС је стварно добила али вјероватно не, малтене двотрећински, већ постоје индиције да се системом дупли глас и неисправни бирачким списком манипулисало, али исто постоје индиције да то није било потребно. Народна Слога није била брутално опљачкана већ су они били брутално неспособни. Намјерно или случајно, друга је прича.

    О времену послије Народне Слоге имало би се тек причати али само један осврт јер је аутор то споменуо. Наиме ЛСЦГ је имао визију да се односи према бирачима као да су Енглези у неком грађанском смислу иако ови то засигурно неће скоро бити, потпуно слијепи да те неке њихове идеје могу остваривати само са позиција власти, свако такво чињење док си опзиција је контрапродуктивно. У кампањи за градоначелника Подгорице мислим да су оборили рекорд што се тиче броја скупова. Испред сваке зграде су скоро били, не мијењајући ни за јоту свој приступ гласачима. Када направиш толики број трибина једноставно заситиш људе тако да је њихов скуп на тргу Вектре био један од најнепосјећенијих. Тврдим да је у гаражи испод Вектре било више полицајаца него народа изнад. Сама идеја да се тамо организује скуп није била паметна а о другом да не говорим.

    Мислим да је више прошло вријеме да причамо бајке или да сами себе лажемо са овим или оним. Да нон стоп избацујемо стереотипне флоскуле које су углавном прежвакане фразе из неких скоро прочитаних штива. Вријеме је да се говори онако како јесте, без емоција, лажног патриотизма и прећуткивања ради виших интереса и селективног приступа свему. Није довољно попљувати нешто па стећи репутацију и симпатије, треба нешто и осмислити и урадити. Зато је тима слава кратког вијека а обично заврше као птице селице. Обично нас од љубави до мржње дијели корак. Колико има грађана који су данас славили неког а сјутра га мрзили? То је само зато што је износио вашу фрустрацију а није доприносио ничему већ трошио енергију у погрешном смјеру. Није довољно бити против неког, треба бити и за неког или нешто. Имати идеју, неку креацију… овако прерастамо само, што би клинци рекли, у неко хејтерско друштво.

  4. Milovan Vukov Jankovic says:

    CRNOGORSKO-SRPSKO NARODSKO LUDILO,
    dok vas zemlja crna ne pokrije, ili dok ne panete na MARGINU beznachajne LICHNOSTI, ako se nijeste dochepali trona, niko vas nece SLAVIT, ako ste POKOJNI U ZIVOTU, ili POKOJNI U POLITICI, ili POKOJNI LIDER PARTIJE ILI POKRETA,
    nadje se AUTOR a mene koliko pamcenje sluzi meni lichno poznat, koji ce napisat ODU o SVIJETLOJ PROSHLOSTI LJUSKIH GROMADA KOJI SU NASTRADALI OD BLIZNJIH IZ PARTIJE I SHIRE FAMILIJE, sudbina vecine CRNOGORACA&SRBA U CGi.

    MI NI JEDNU SHANSU NE PROPUSHTIMO; DA JE NE PROPUSHTIMO I PROTIVNIKU PONUDIMO DA ZABIJE GOL U SOPSTVENU MREZU.

    SADASHNJOST I SVIJETLA BUDUCNOST nije na dnevnom redu, jer su GUSLARI ZALJUBLJENI U PROSHLOST, u neshto shto nikad nije postojalo, a zove se NARODNA SLOGA,
    SLOGE NITI IMA NITI CE JE BITI,
    DOK NAM OVAKVE TEME STOJE NA VRH JELOVNIKA, ako smo mi ALTERNATIVA RTCGe, onda sam ja GRADSKIAUTOBUS, ovo je postala kopija od onog portala sa 4S, ova je 4S+4L, trtomudjenje i naZijonalistichi obojeno KOSOVO POLJE, bez VIZIJE I IDEJE U KOJEM PRAVCU JE SVJETLOST I SUNCE.

    • Postovani Milovane, svi komplimenti za vas zdrav razum i iskrenost.

      Kako rekoste u ovom sveopstem ludilu horskog optuzivanja gdje se za argumente ne daje centa ako ne odgovaraju istini, mozda se ponajbolje izmac i gledat sa strane Perfekta i skupinu sa in4(As)s.net kako gaze krupnim koracima ka demokratiji.

      • Milovan Vukov Jankovic says:

        Poshtovani Anonyous,

        Hvala na komplimentima, puno toga u zivotu chovjeka zavisi od MOTIVA, jer moj jedini motiv nije lichna afirmacija ili materijalna korist nego LJUBAV za CGu, chista kao suza, jer mene niko nikad nije placa, a ja jesam druge u koje sam vjerovao da su ISKRENI BORCI ZA CGi, ali je mnogima lichni PUPAK&SHUPAK prechi od ISTINE I SLOODE ZA CRNOGORSKI NAROD.

        Svaki podanik i najemnik ima POSLODAVCA iznag glave i moze biti najsvjetliji um ove zelene planete, ali se POMRACHI ZBOG NEDOSTATKA SLOBODE I UGRADJENIH FILTERA, ni kilometarski tekstovi ne pomazu, jer ljudi ne dolaze radi literalnih tekstova, nego radi ISTINE I VIZIJE ZA BOLJE SHJUTRA, koju niko ne nudi, jer malo ko od njih zna , kojim putem se treba kretat, da se izadje iz PAKLA.

        srdachan pozdrav

  5. VAZDA!

  6. perfect stranger says:

    Интересантна је сљедећа конструкција:

    “ДПС је стварно добила али вјероватно не, малтене двотрећински, већ постоје индиције да се системом дупли глас и неисправни бирачким списком манипулисало, али исто постоје индиције да то није било потребно. Народна Слога није била брутално опљачкана већ су они били брутално неспособни. Намјерно или случајно, друга је прича.”

    Дакле, “постоје индиције” да је крађа била непотребна, па самим тим она није ни “брутална”. То је, тако, била једна превентивна крађица, за сваки случај.

  7. Miro Vickovic, zaista veliki covjek !

    Bravo za Vladimirov tekst, jako interesantan prikaz tadasnjih dogadjaja.

  8. Od ovog što je napisao Lado Tajović potpisujem 99 odsto. Stari sam liberal i svjedok svega ovog što on priča i sve je istina i realna ocjena i procjena. Možemo se zanositi parolama, pjesmama, Slavkom i Markom i Jankom, ali pogledajte na gdje smo danas pali pa će svakom razumnom biti sve objašnjivo. Ali mi ili sve bez mjere veličamo, ili pljujmo, pa ko dobači dalje.

    • Miro, Lado pise ono sto mu udba izdiktira…nema on tu slobodu, a ni kapacitet da napise vise od diktata iz centrale.Cini mi se da mu je Djoni Leoni uputio jedan sjajan komentar, nazvavsi ga pravim imenom: Fukarluk!!

  9. perfect stranger says:

    Имам поуздане информације и да АНБ потписује 99% од овога што је написало Увце.

    • koliko god godi Vladimirov tekst, Lado je rekao ono što je meni pegla da napišem, ali kontam i Vladimirov ugao, jer osjećaj biti uz LSCG u tom sramotnom vremenu jeste bio poseban osjećaj. Možda će to reći i pristaše drugih stranaka, ali teško da ne bi spomenuli neku varijantu nacionalizma koja ih je tamo vodila, kod mene je, pošto sam bio mlad vodila bajka o Crnoj Gori u kojoj možemo svi živjeti kao ljudi svjesni kakvo blago imamo na malom prostoru i koje bi trebali doživljavati kao nešto svoje, nešto što treba mudro čuvati, a biti otvoren prema svima, ali sa jasnom vizijom i strategijom što malena Crna Gora treba da bude. Toliko.
      Perfecte, jel to odbacuješ samo zato jer je Tajović ovo napisao ili se ne slažeš s njegovim osvrtom?

  10. Треба додати и то да Народна Слога није поднијела ниједан озбиљнији приговор, нити дан данас се има иједан доказ, нити визија како је рецимо та пљачка извршена. Једини који може посвједочити или више рећи о том цијелом процесу је Предраг Булатовић јер је био на челу цијеле операције. Постоји само једна његова наводна изјава коју је он оповргао. Никада није конкретно упитан нити од новинара, нити од његових садашњих или бивших партнера. Треба и рећи да су ти избори били одржани по другачијем изборном закону, чини ми се, који је непосредно промијењен и који је био већински систем за разлику од данашњег пропорционалног. Већински наиме допушта да побиједи и странка која је добила мање гласова и то је карта на коју је играо ДПС. Иначе од распада ДПС-а и од Предрага Булатовића иду прве озбиљне реформе изборних система, а упућеност СНП-а у неке цаке је била фрапантна као и њихов списак могућих тзв. фантом гласача.

  11. perfect stranger says:

    Мили, наравно да се не слажем са Увцетовим освртом, иначе не бих интервенисао на дати начин. Видите, прије свега треба да се упитате коме највише користи један осврт те врсте у овом тренутку. Након тога, запитајте се и да ли је у том опширном осврту изнесен макар један једини став о алтернативним облицима опозиционог политичког дјеловања? Након што одговорите на та питања посветите пажњу на неке крупне логичке недостатке и на суптилну подршку диктаторском режиму који су присутни у том осврту.

    Прије свега, као што сам већ истакао у претходном коментару, Увце јасно признаје (иако кроз формулу – “постоје индиције”) да је у том тренутку дошло до изборне крађе. Али затим додаје како је та крађа била “непотребна” (режим би и без ње побиједио) и како за њу највећу одговорност сноси опозиција (јер није учинила довољно да је спријечи). Појављује се, дакле, теорија о “крађици” која је непотребна и самим тим и небитна. Осим тога, у наредном коментару истиче да су након тога измијењени изборни системи, да је сужен простор за изборне манипулације и инсинуира да од распада ДПС-а режим више не краде. Шта је суштина свега тога: да диктаторски и клептократски режим има легитимитет – музика за уши АНБ-а и зато они и подржавају 99% осврта. А тек прије неколика дана имали смо отворено признање медијског представника диктаторског режима да је немогуће побиједити режим на “изборима” прије уласка у Европу, и увођења тзв. европских стандарда.

    Што се тиче нелогичности: Увце истиче “погрешан приступ, маркетинг и стратегију” код опозиције тада. Ух, откривена је топла вода – опозиција је неспособна! То до сада нијесмо знали! Али интересантно да Увце не наводи примјере алтернативног приступа, маркетинга и стратегије. Само се упетљава у логичке недосљедности: прво истиче како се опозиција обраћала народу износећи искључиво увреде на рачун режима, умјесто објашњења шта је радила власт и изношења сопствене визије. Неколико редака потом, Увце истиче да је опозиција имала “енглески” приступ обраћања бирачима (?!?!). Па ко ће се снаћи у тој заврзлами: јесу ли опозиционари били лордови или кочијаши, да ли је народ имао грађанску свијест Енглеза, или није… И поред читаве ове збрке, јасне су основне поруке Увцета: режим има легитимитет или је, у најмању руку, као остали “транзициони” режими у региону; опозиција је убједљиво гора од режима; стварање неке нове Народне слоге је немогуће; живио режим!

    • PR drzavne bezbjednosti says:

      Daj neke kriterije za kvantificiranje boljeg ili goreg

      Za nekog ko dolazi sa srpskog fasisoidnog portala, , naravno da je (gotovo potpuno) prosrpska opozicija bolja.

      O logickim nedosljednostima govori neko ko oce vlast u drzavi koju nece.
      Ko ce smijeniti ovu vlast ako na nacionalne Crnogorce ne racunate? Na svaku percepiranu nevolju u ovoj drzavi zlurado likujete, do banalnosti poput miniranog “Dukljanski” spomenik(“VIzantija uzvraca udarac”), Klintonovog lapsusa, poraza u sportu , u cemu je i ovaj licemjerni omniprisutni srbujuci i hodajuci ego ucestvovao.

      Po koji put te pitam da mi das potvrdu atributa “diktatorskog” rezima citatima iz stranih izvora, politicara, diplomata, medija… Koji je smisao zvati drzavu BJRCG ? Budi dosljedan. Nekad ti zakoni, pravila, i standardna praksa znace kao argumenat. Nekad koristis niske udarce, uvrede, jeftina posprdivanja. Svaki put su meta Crnogorci i Crna Gora, nekad udarcima preko rezima, nekad direktno.

      Vi ne mozete imat iskren pristup jer vam iza svakog komentara svake inicijative proviruje srpstvo i malicioznost perma ovoj drzavi koju ne zelite.
      Dosli ste na Slavkov portal jer ste vjerovali da se iz njegovog gnijeva moze izvuci korist za vasu stvar. Kad vam je Slavko dao do znanja da o vama ima isto misljenje , razocarano ste ga popljuvali sa in4s.net.

      Covjece ne budi djetinjast, sa tobom tramvaj ne bi cekao a ne rusio rezim

      • perfect stranger says:

        Санчо шта ти је вечерас, нијеси баш у форми? У свом уобичајеном репертоару лажи и подметања заборавио си оно са факултетом у Нишу, “недостатком балансираности”, “сликом са премало боја”, итд… И шта велиш – ти би с неким рушио режим? Хахахахахахахахахахахахаххахахахаахахаххахаххахахаххахахахахха!!!! Не него би требало позвати Мила да руши самог себе и да учествује у демократизацији :) А зашто не би чекао трамвај са мном црни Санчо? Па ја бих ти и платио пиће само да ме увесељаваш, као што имаш обичај :)

        Ћао Санчо!

  12. Nakon raspada DPS Peđa Bulatović će u parlamentu reći da su Narodnoj slozi, oni, kao jedinstvena DPS, pokrali 56.000 (pedest i šest hiljada) glasova, i – nikom ništa! Naravno, Bulatović nije rekao ni riječ da je i sam u toj krađi učestvovao, naprotiv, rodila se zakulisna predaja Milu Đukanoviću!
    http://slavkoperovic.wordpress.com/2011/03/24/24-03-2011-g/

    • izio vuk magarca!

      • sjećate li se sramnih kampanja DPS-a,,
        “pazi leđa idu slavko i peđa”, niko nikad ne reče ko je sponzorisao na desetine hiljada takvih plakata,
        ili kasnije, navodno da naude LSCG-u, pa su se pisali grafiti,(po prvi put da se DPS-ovci bave kreativnim radom)
        časti srbe, glasaj liberale i tome slično.

        p.s.
        izvinjavam se zbog promjene nick-a, ja sam magarac onaj stari,

  13. Milovan Vukov Jankovic says:

    Buducnost CGe je u ISTORICHARIMA,
    koji ce rasvijetlit svaku tamnu mrlju nashe svijetle proshlosti, emo me sa nosem u nebesa od ponosa i bijesa, shetam Kraljevinom Danskom, ponosan na VAS i JAVNISERVIS;MEEEEE,
    koji je dosegao vrhunac intelektualne svijesti,
    narodne uspavane mase,
    koje shterike pale i gase,
    da nishte od MAFIJE spase,
    od koje padam u nesvijesti,
    i dvoje me vuku a trojica tuku,
    da dodjem sebe, a desetoro viche,
    pushtite ludaka neka odhebe.

    Vazna je MAMA koja zbog HEROINA,
    SRCEPUCAJUCA tuzna pricha,
    sama “DECA”,
    raja se PECA,
    drzavne i tajkunske,
    TELEVIZIJE,
    bez OBRAZA&VIZIJE,
    liju SUZE za RATNIM ZLOCHINCIMA,
    iz HAGA,
    shto ih PEDJA SA PRSTOM PRIJETECIM POMAGA,
    RATKOVA DJECA I UNUCI,
    PADAJU NA NARODNOJ MUCI,
    A DROGASHIMA IZ ROZAJA,
    FALE JAJA,
    DA PRED OCHI PRAVEDNOGA SUDA,
    NE IZGUBE I Q,RAC I MOODA,
    PA POSHALJU ZENUCU U CUZU,
    I NA NJOJZI,
    SVIJETLO PINK BLUZU.

  14. NIN 2393, 08 NOV 1996

    CRNA GORA

    Govor gladnih stomaka

    Ni katastrofalni ekonomski rezultati, ni medjunarodna blokada, ni propast projekta stvaranja svesrpske drzave nisu vladajucoj DPS smanjili politicki rejting, cak je posle svega izasla jaca

    Sada se i matematicki moze izracunati da su se ogroman novac ulozen u izbornu kampanju i barazna vatra posredstvom drzavnih medija vladajucoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), visestruko isplatili. Kampanja ” pjesmom i igrom u novu pobjedu ” bila je bas po mjeri prosjecnog biraca. Pobjedu Demokratske partije socijalista ocekivali su gotovo svi politicki analiticari, ali ovako ubjedljiv trijumf malo ko je mogao pretpostaviti. Sastav novog parlamenta Crne Gore govori ubjedljivo: od 71 mandata, Demokratska partija socijalista osvojila je 45 poslanickih mjesta, odnosno apsolutnu vecinu i samo joj je nekoliko mandata nedostajalo do dvotrecinske vecine. Druga po snazi – koalicija Narodna sloga – osvojila je 19 mandata, dok je Stranka demokratske akcije osvojila tri mandata, a Demokratski savez Crne Gore i Demokratska unija Albanaca po dva poslanicka mjesta.

    Tek zavrseni izbori potpuno su izmijenili sliku crnogorske politicke scene. Vladajuca DPS znatno je popravila politicki rejting i osvojila 51 odsto glasova, sedam procenata vise nego na izborima prije cetiri godine. Trijumf DPS-a zaista je ubjedljiv: u 12 od 14 izbornih jedinica vladajuca partija osvojila je lokalnu vlast. Nijesu osvojili samo dva mjesta – Ulcinj i Tuzi – gdje preovladava albansko stanovnistvo na koje moc i snaga DPS-a ocito nisu imali uticaja.

    Medjutim, celnici DPS-a mogu biti apsolutno zadovoljni – ponovo su osvojili opstine u kojima nijesu imali vlast: Bar, Tivat, Rozaje, Plav, Bijelo Polje. Predsjednik Bulatovic nije krio razumljivo zadovoljstvo i srecu sto je DPS u Baru (dobili su novih 1300 glasova) i Tivtu (dodatnih 800 glasova) ponovo postala najjaca stranka. Cak i u Podgorici DPS stoji bolje za sest hiljada novih glasova. Idilu vladajuce partije jedino remeti osjetan pad popularnosti u Niksicu, doskora glavnom uporistu Demokratske partije socijalista, kao i tijesna, neznatna prednost u crnogorskoj prestonici – Cetinju.

    Albanci

    Iz crnogorskog parlamenta su izbrisane Socijaldemokratska partija Crne Gore i srpski radikali. Cari izbornog zakona koji je vladajuca partija na silu progurala pocetkom ljeta u Skupstini Crne Gore tek sada su vidljive. Vladajuca partija je sada osvojila 51 odsto glasova, ali ce u parlamentu, logikom klasicnog vecinskog izbornog sistema, zauzeti cak 45 poslanickih klupa, odnosno 63 odsto mandata. Sada se vidi sta znaci skrojiti odijelo po sopstvenoj mjeri – vladajuca partija prigrabila je 13 odsto mandata vise nego sto je osvojila glasova, odnosno ” prisvojila ” 39 000 glasova. Osim toga, DPS-u je za jedno poslanicko mjesto trebalo znatno manje glasova nego njenim direktnim konkurentima. Dok je za jedno poslanicko mjesto DPS-u bilo potrebno 3 300 glasova, opozicioni poslanik morao je, opet, da se pomuci vise od predstavnika vlasti. Narodna sloga je osvojila oko 75 000 glasova i zauzela 19 poslanickih klupa. Njihov poslanik vrijedi cak 4 000 glasova.

    Istovremeno, za vladajucu partiju bilo je bitno da se Crna Gora podijeli po nacionalnom kriterijumu, a da Demokratska partija socijalista zaigra ulogu ” jedine gradjanske partije u parlamentu Crne Gore ” (Svetozar Marovic, u emisiji TV Crne Gore). Vjestom podjelom izbornih jedinica vladajuca partija omogucila je ulazak u parlament partijama koje okupljaju Albance i Muslimane u Crnoj Gori. Tako je za Demokratski savez Crne Gore (Rugovino krilo u Crnoj Gori) glasalo svega 1,8 odsto gradjana, a za drugu albansku partiju – Demokratsku uniju Albanaca – svega 1,3 odsto glasaca. Ipak, te dvije partije osvojile su cak cetiri mandata u republickom parlamentu. Slicno je i sa Strankom demokratske akcije, koja je dobila oko 10 hiljada glasova i zauzela tri poslanicka mjesta.

    Snaga drzave

    Najgore su prosle partije koje su se odlucile za samostalan nastup, a imale su glasace rasute sirom Republike. Tako je Socijaldemokratska partija osvojila 15 000 glasova – 5 odsto glasova, sto je vise od cenzusa za prosle izbore – a nije izborila cak nijedno mjesto u parlamentu.

    Podaci o rezultatima glasanja na sjeveru Crne Gore, u mjestima sa pretezno muslimanskim stanovnistvom, svjedoce da je u mnogim sredinama strah od vlasti bio glavna uzdanica Bulatovicevih socijalista. U Plavu i Rozajama DPS je dobila cak tri hiljade glasova vise nego na proslim izborima (porast za 100 odsto!) i porazila Stranku demokratske akcije. U Bijelom Polju vladajuca partija pridobila je novih cetiri hiljade glasova (50 odsto vise u odnosu na ‘92), od kojih je, sasvim sigurno, znacajan broj glasova bjelopoljskih Muslimana. Poslije trogodisnje torture koju su pripadnici i simpatizeri SDA prozivjeli u policijskim odajama i istraznom zatvoru, i pored toga sto je DPS na svjezem primjeru rata u Bosni dokazala koliko brine o gradjanima druge vjere, poslije trogodisnje agonije rodbine otetih u Strpcima, incidenta u Plavu – glasanje u ovim sredinama potvrdilo je da se dobar dio muslimanske populacije povinovao – ” snazi drzave ” . Prijetnje lidera DPS-a da ce ispastati svi koji nijesu uz njih – Muslimani na sjeveru Crne Gore vec su osjetili na vlastitoj kozi. Glasanje za vlast nije bilo politicko pitanje, vec pitanje egzistencije.

    Najindikativniji pokazatelj koji govori o uspjehu Demokratske partije socijalista je ukupan broj glasova koji su osvojili – cak 150 hiljada. Nakon cetiri godine vladavine, poslije izgubljenog rata, porazavajucih rezultata u ekonomiji, na medjunarodnom planu, poslije propasti projekta objedinjavanja svih srpskih zemalja ciji su iskreni zagovornik bili – vladajuca partija nije izgubila nijedan glas, vec zadobila povjerenje novih 24 hiljade simpatizera! Ponasanje birackog tijela Crne Gore u posljednjih sedam godina zaista je tesko racionalno objasniti. Jos 1990. godine tadasnji komunisti, Bulatovic, Djukanovic i Marovic, bili su apsolutni gospodari Crne Gore. Na sljedecim izborima, u doba raspada SFRJ i pocetkom rata, nekadasnji komunisti transformisali su se u borce za srpsku stvar. Tek formirana DPS dobila je jedva, bez obzira na snagu policijsko-medijskog aparata, apsolutnu vecinu. Cetiri godine kasnije – poslije rata, hiperinflacije i najvece bijede u svojoj istoriji – gradjani Crne Gore poklonili su im apsolutno povjerenje.

    Kradja

    Nevjerovatan izborni uspjeh vladajuce partije opozicija obrazlaze izbornom pljackom i medijskom torturom TV Crne Gore i jedinog dnevnog lista, podgoricke ” Pobjede ” . ” Ovakav rezultat, potpuno je sigurno, plod je izborne kradje koju je organizovala i sprovela vladajuca partija ” , tvrdi Slavko Perovic u nedjeljniku ” Monitor ” . Slicno razmislja i drugi lider narodne sloge, dr Novak Kilibarda, koji napominje da je neuspjeh opozicije rezultanta ” oktroisane DPS demokratije u kojoj se ne postuju ni Ustav ni zakoni ni pravila o izbornoj kampanji ” .

    Razloga za sumnje u regularnost izbora ima zaista puno. Odbijanje Republicke izborne komisije da opoziciji dostavi kompjuterizovanu, ili makar sredjenu dokumentaciju o birackim spiskovima djeluje cudno i sumnjivo ukoliko je sve po propisu i regularno. Osim toga, prituzbe opozicionih kontrolora svjedoce o nekoliko hiljada nevazecih glasackih listica koji su duplikati, birackih spiskova na kojima nije upisan maticni broj… Pozivi su upuceni i umrlim licima, pa u Podgorici kruzi anegdota da je gradsko groblje Cepurci zastupljeno sa dva poslanicka mandata u crnogorskom parlamentu. Bilo je i glasackih lista za nepostojece osobe i desetine drugih prigovora. Medjutim, prica o izbornoj kradji ne vodi daleko: neregularnosti je, u uslovima apsolutne vlasti Demokratske partije socijalista, nemoguce dokazati.

    Ako ima ozbiljnih prigovora i nedoumica u regularnost nedjeljnih izbora, pravac politickog djelovanja pobjednika vec je zacrtan. Predsjednik Bulatovic je izrazio zadovoljstvo sto i rezultati izbora u Srbiji ukazuju na dominaciju Miloseviceve SPS, napominjuci da ce se stabilna vecina u saveznom parlamentu ” odraziti povoljno na dalji razvoj SRJ i ubrzano ukljucivanje u medjunarodnu zajednicu ” .

    Sudjenja

    Sto se tice buducih desavanja u Crnoj Gori ni tu, izgleda, nece biti politickog mrtvila. Cak ni poslije vijesti o nadmocnoj izbornoj pobjedi celnici Demokratske partije socijalista nijesu se dali opustiti. Odmah su najavljene blagodeti apsolutne vlasti Demokratske partije socijalista: predsjednik Bulatovic, a i njegov partijski kolega Svetozar Marovic, najavili su seriju sudjenja politickim protivnicima, odnosno liderima Narodne sloge – Novaku Kilibardi i Slavku Perovicu. ” Morace ti ljudi da se nauce odgovornosti za javnu rijec i mogu im poruciti da se vec pripreme za sudjenja koja cemo pokrenuti ” , istakao je predsjednik Crne Gore Momir Bulatovic, u TV emisiji dan nakon izbora. Za razliku od obecanja o demokratskom i ekonomskom preporodu Crne Gore, treba vjerovati da ce sudjenja opozicionim liderima svakako uslijediti narednih mjeseci. Treba shvatiti ovdasnju vlast, lakse se obracunati sa njima nego se junaciti prema, recimo, liderki JUL-a koja je za aktuelne crnogorske vlastodrsce izrekla vise uvreda nego sva crnogorska opozicija.

    Ni drzavnim sluzbenicima koji su se drznuli da misle svojom glavom nece biti lako. Na redu je veliko spremanje i ciscenje drzavnih sluzbi. ” Moramo da ocistimo svoju kucu… Moramo se ‘zahvaliti’ onim ljudima koji su pod kisobranom DPS i njene vlasti u cijelom proteklom periodu radili protiv ove politike i sada konacno pokazali svoje pravo lice, stavljajuci se u sluzbu protivnicke politike, politike optuzbi na racun DPS i ove vlasti ” , izjavio je premijer Djukanovic odmah posto su saopstavani izborni rezultati.

    Dakle, celnici DPS-a najavili su apsolutno stapanje partije i drzavne uprave, odnosno stvaranje ciste partijske drzave. Ostalo je nerazjasnjeno na koji ce nacin rukovodstvo DPS-a ” markirati ” one drzavne cinovnike koji su se drznuli da glasaju protiv pretpostavljenih. Koliko je poznato, nijedan znacajniji drzavni sluzbenik nije ucestvovao u kampanji opozicionih stranaka, niti je clan rukovodstva opozicionih partija. Glasanje je bilo tajno a cak ni lideri DPS-a nemaju parapsiholoske moci da prodru u dusu svojih sluzbenika. A i sloboda politickog uvjerenja trebalo bi da je jedno od temeljnih ljudskih prava.

    Bumerang

    Vjerovatno ce se odstrijel politicki nepodobnih cinovnika obaviti tradicionalnom crnogorskom metodom – otvaranjem licnih dosijea koje su pedantni dostavljaci na vrijeme sacinili i klasifikovali. Sada je takodje jasno cemu su sluzile brojne policijske kamere na opozicionim mitinzima: analize policijskih video traka bice pedantno pregledane i notirani svi drzavni sluzbenici koji su, na svoju nesrecu, prisustvovali opozicionim okupljanjima.

    Kada se poslije bitke svode racuni lako je biti pametan, ali pokazalo se da opozicija nije bila u pravu: nije se prelomio strah, nije se pobijedila moc partijskih drzavnih medija i snaga partijske policije. Osim toga, bucna kampanja po trgovima imala je izgleda bumerang efekat – strah od velikih promjena. Ovdje se pokazalo novo pravilo: sto puta ponovljena istina postaje velika laz. Na svim mitinzima opozicija, prvenstveno Narodna sloga, optuzivala je vlast za malverzacije, pljackasku privatizaciju, za sverc i kriminal. Sve je bilo bez efekta – kod prosjecnog biraca progovorio je stomak. Naime, nedavno se jedan visoki drzavni funkcioner ” pohvalio ” da Vlada Crne Gore i bukvalno izdrzava 60 odsto stanovnika Crne Gore. U razvijenim demokratskim zemljama to bi bio siguran znak o krahu drzavne politike i podatak o upropascenoj privredi. Na ovim prostorima to je izvanredna predizborna prednost i celnici DPS-a vjesto su odigrali jos jednu dobitnu kombinaciju: smjena vlasti oznacena je kao rusenje drzave, kao propast za veliku armiju penzionera, sluzbenika, svih onih koji zavise od budzeta. Indikativno je da se broj osvojenih glasova vladajuce partije skoro podudara sa brojem gradjana koji direktno zavise od dotacija drzave.

    Nakon posljednjih izbora u Crnoj Gori, kao da se potvrdjuje teza da je ovdje gotovo nemoguce osvojiti vlast u regularnoj izbornoj utakmici. Iznenadjenja se ovdje, izgleda, desavaju samo na ulici.

    Drasko Djuranovic (AIM, Podgorica)

    • no kad se Draško vrnu iz mletaka, poče da nam priča analitične bajke, kad je došlo stani, pani Đuranovići postaše MILO-vanovi.

    • Драшко Ђурановић је био и остао одличан новинар. Колико ја видим нико није имао примједбе на професионалност његовог портала или да га је неко нападао због неистине или неутемељених чињеница. Може нешто да вам се свиђа или не, можете са неким полемисати око ставова али ‘зиповски’ напади типа нападам те јер ми се напада и јер се не уклапаш у моју визију неког новинарства без икаквог осврта на конкретно је апсурд. Нема савршеног медија нигдје у свијету, нити је то мјерило демократичности, већ је мјерило да их има више, са различитим визијама, погледима… Ставити на новинарски рад Ђурановић неку увреду може само неко кога наговоре да то уради јер ни они сами не могу да одвале толику глупост. Овдје не браним Ђурановића, нити сам неки његов поклоник, овдје браним принцип да коначно почнемо да поштујемо сами себе и конструктивно расправљамо. Свака увреда и пљување представља немоћ, немоћ да се нечија претпостављена ‘истина’ докаже, немоћ да харизмом и стилом неком парираш.

      • “Овдје не браним Ђурановића, нити сам неки његов поклоник”
        Niti si on, je l’ da?!

        Nemojmo da se zajebavamo…
        I portal mu/ti je odličan đe se nijedan komentar koji mu/ti ne ide uz dlaku ne može objavit.
        I fino je parica pokupio od države da mu/ti spase Begu press.
        I testovi su mu/ti krajnje analitični, a nezavisni koliko li da mu/ti ih Migo piše.
        ….

        U trku sam, a i rektalni mi trakt odreagova veselo na ovu tvoju “odbranu i poslednje dane”.

      • A jak ti uzor, majstore…bio i ostao.

      • Како је екипо из црно бијелог свијета? Далтонисти били, далтонисти остали…

      • Jbg, nikako da nam se ukaže sav kolorit kolorit Portala Analitika pa da progledamo i mi ”u bojama”.

      • Ма ја ипак мислим да ти само видиш црвено свуда па су ти зато и такве реакције.

      • Djuranovic je projekat u koji je na javan nacin uloseno 880000 evra poreza gradjana + sve ove reklame drzave prije nego sto je i poceo.
        Portal mu je cenzurisan vise nego sjednice CK-a u vrijeme,

        Najbolji novinar je bio kad je slao izvjetaje sa Dubrovnika sa puskom u ruci

      • Ne možeš da me ne pomeneš i prozoveš Lado, iako te već odavno, odavno ne tretiram, najčešće i ne čitam, jer unaprijed znam što ćeš kada reći, na koju temu ćeš se obavezno javiti i plasirati desetine komentara. Kada te vidim u “ekstazi”, “repete” po nekoliko puta, znam da je tema takla srž problema.
        Evo samo par primjera iz opusa tog “odličnog novinara”:
        Poslije štrajka Željezaraca i upada sindikalaca u Upravnu zgradu “Majkl-Hajkl, specijalni čelici..”, taj profesionalac je ovako opisao taj upad, parafrazirat ću ga(da sad ne tražim tekst-nemam vremena)
        “I onda u Upravnu zgradu upada čovjek obučen u crno, obrijane glave, i prijetećim tonom se obraća rukovodstvu Željezare:..”(tako opisuje Janka Vučinića, sve u horor formi, slikajući ga kao mafijaša)
        A u stvari, Janko Vučinić je obučen u tamnom plavom radničkom kombinezonu i prirodno je ćelav!
        Medjutim u tom svom autorskom osvrtu, koji je radio, mislim, po dobijenom zadatku, Djuranović izvrće činjenice(koje su neprikosnovene, a komentar je slobodan).
        Nedugo zatim, opet je u žiži Željezara. Ostavljam komentar koji počinjem doslovnim citatom Djuranovića iz njegovog navedenog opisa Janka Vučinića. Ništa dodao, ništa oduzeo. “Ladov profesionalac” mi cenzuriše citat njega samog, cenzurišući mene cenzuriše prethodnog sebe, a pušta ostali dio mog komentara!
        Ili, drugi primjer:
        Poslije sklapanja ugovora sa A2A, ili kako li se već zove ova italijanska(pogebna) firma koja će silu na sramotu kupiti našu tj.njegovu elektroprivredu, ostavljam komentar, u kome pišem, da ako prodamo elektroprivredu ,lično ću to smatrati veleizdajom(znao sam da će mi to cenzurisati). I, profesionalac mi normalno to cenzuriše. Tražim objašnjenje.
        “Jaka optužba koju mogu iznijeti samo ako imam dokaza za nju, tako funkcioniše njegov portal, i on se pridržava profesionalnih kodeksa…”-je odgovor na moj protest.
        Ja odgovaram:
        “U intervju-u Fahrudina Radončiča, datom Vašem drugu, sa kojim dijelite profesionalne standarde, Darku Šukoviću, Radončić je svojevremeno doslovice rekao, da, ako vlada BiH proda elektroprivredu, smatrat će taj čin veleizdajom. Kako sam ja samo običan komentator na Vašem portalu, a ne novinar ili javna ličnost, smatram da trebam imati više slobode u iznošenju stava, kojeg sam samo ponovio, a koje je Radončič iznio u “Živoj istini”, a da nije upozoren zbog tog stava od profesora novinarstva.”
        Djurnović mi je na to odgovorio kako cijeni rad gospodina Šukovića(u što nijesam sumnjao), ali da se i njemu mogla pokrasti greška kada je dozvolio tako što, te da je svako odgovoran za sebe i svoj rad….”
        Ili:
        Na česte prozivke da sam nepismen(što ja ne krijem niti mogu sakriti), pogotovu onda kada im fali argumenata(tada se uvijek pokreće pitanje moje pismenosti i što pišem pod pseudonimom), odgovorio sam jednom prilikom otprilike sledeće:
        “Moje poznavanje pravopisa je evidentno slabo, ali tvrdim da je ono mnogo bolje od poznavanja istog Ministra nauke, prosvjete i obrazovanja u Vladi CG. Spreman sam izaći na uporedno testiranje sa njim, i ako se utvrdi da je pismeniji od mene, javno obećavam da više nikad neću napisati nijednu riječ na bilo kom portalu. A ipak sam ja samo komentator koji većinu svojih komentara piše u žurbi, dok je on Ministar obrazovanja i finansijer serijala “Crnogorski bez predrasuda”, kojim mi je puno olakšao stvar. Sada što god napišem ili kažem, ako pogriješim u pravopisu ili padežu, ja se vadim da pišem i pričam “Crnogorski bez predrasuda”.
        I to mi je profesionalac cenzurisao. Valjda sam time uvrijedio ministra, mada bih prije rekao sponzora.
        Dovoljno za večeras, moj dobri Lado. A sad je na tebe red, za pisaniju u nastavacima, kao u španskim/turskim serijama.
        P.S. Identitet sam nekoliko puta otkrio na vaše uporne prozivke(iako sam znao da veoma dobro znate ko sam), a za opismenjavanje mi je kasno, tako da vam je jedino ostalo da me “udarate” po ovom drugo osnovu.

      • Ладо Тајовић says:

        Гос'н Зиппе, ето видите ја вас третирам, као и пар коментатора, али чисто феноменолошки јер вас сматрам као одличним показатељем стања духа и свијести у једном друштву гдје се слави просјечност а цупкање у мјесто се проглшава прогресом са непрестаним понављањем једне те исте стереотипне приче. Кад ја говорим о Зипп-у, не говорим о њему као личности нити ме он занима, ја говорим о Зипп-у који представља један менталитет који је суштини губитнички, који своје ‘истине’ не жели да доказује, нити да некоме парира полемички већ их представља као аксиоме којима ако се неко супростави лагано крсти познатим вокабуларом и који свакоме режиму представља верзију савршеног непријатеља. Једном је ваш пријатељ Недовић рекао да је све то легитимно. Тако ако је легитимно ваше претпостављање ко сам ја, ако је легитимно ваше стављање у удбашки контекст моје маленкости или патетично обраћање коментаторима да не воде расправе са мном као таквим елементом јер сам ја виртоуз у тој ‘игри’ и да су они осуђени на неуспјех. Наравно, нисте ви овако буквално рекли, ја нисам јалови архивер као перфектни, па да пејстујем овдје, наравно ви ћете рећи и да нисте то рекли, а и зашто би? Невјероватна је та игра ‘рекли-порекли’ у овом вашем друштву ‘феномена’. Него, битно је оно што и ви и ја знамо, а то је да је то истина, да поновим по стоти пут, не играм за рају. Елем, као што рекох, ако је све то легитимно онда је и моје феноменолошко бављење вама, поготово ако то радим чисто овлаш и не идем ниско колико можете ви и ваши ‘силом савезници’ да одете. Стварно је једна занимљивост како успијете оправдати сами себи све ваше флоскуле и приче о мени овдје на задатку, на једном блогу који нема толики утицај, насупрот вама пар који обигравате на десетине сајтова остављајући коментаре, а друг вам перфектни обара рекорде по избору никова. На чему сте ви овдје ако сам ја ‘на задатку’, на стереоидима можда?

        Оно што прати вас је није само одсуство принципа, већ само непознавање шта та ријеч значи. Због тога за вас и не може бити ваш поглед на свијет до црно бијели. Ја не браним Ђурановића, већ браним принцип, као што рецимо Перовић није бранио Шешеља него принципе. Исти је и случај са Шуковићем, који по мени треба да вас части колико сте ви као његов квази љути противник урадили на његовом промовисању. У стварном свијету ја сам онај који је насупрот њима по много чему. Моје постирање његовог текста из 96' је ефектније него стотине ваших коментара. Ради се да једно демократско друштву треба да има и Ђурановића и Рудовића, и Кусовца и Ивановића… и провладине и проопозиционе медије, разноликост медија, разноликост идеја доприноси развоју друштва. Наравно уз све то поштовање професионалности и стандарда о којима ви појма немате, нити желите. Ако вама нису засметали наслови и поруке на ДНМН, ако вам је мјера да као рецимо овдје прогласите Шуковића Гебелсом, онда се поставља основно питање, шта вама смета код оних других?

        Ја стварно не пратим Аналитику толико да би говорио о њој шире али постављање питања њене професионалности на основу необјављивања коментара је више него смијешна. Какви су онда Политика, Вечерње Новости и сл. Нико није у обавези да објављује ваше коментаре. Коментаре скоро нико и не чита осим пар вас који их неуморно исписујете убијеђени у неки њихов значај. Даље, ви имплицирате да је Ђурановић добио задатак да пише о Жељезари и то одрадио изврћући чињенице, а чињенице су да је комбинезон тамно плави а он природно ћелав, док је он слагао да је црни и обријан!? Мислим да сте га са овим поентирањем докусурили. Није ми јасно како неко ово може мртав озбиљан да напише? Да сте ви ја, а ја ви, ви би мене питали колико ме плаћају да их овако ‘жестоко’ нападам. Када неко напише текст, неки осврт, ви и екипа се појавите са таквим бизарностима да елиминишете иоле озбиљну расправу о суштини а тиме и вољу некога ко је имао шта за рећи да уопште полемише.

        На крају, ја још не видјех да вам неко прича о неписмености. О томе једино знам преко вас у склопу ваше опсесије да вас неко прогони и као дио ваше свакидашње јадиковке. Једном сам вам пожелио пуна једра и мирно море и зачудио се вашом реакцијом да вас пратим уз већ познати ‘арсенал’ кукумавки и накнадно сазнао да ви стварно једрите али не онако, на шта се та метафора односи, већ на дасци, на Скадарском језеру!? Сад више не знам ни како да вас поздравим јер ће опет бити леле…

  15. Drasko Djuranovic, ha,ha, ha, pa njemu bi trebalo zabraniti da pise za bilo koji javni servis koji drzi do svoga renomea, a posebno ne objavljivati njegove kenjaze koje je uvijek pisao po narudjbi onih,koji su mu otplacivali dugove…
    Drasko Djuranovic je primjer novinara kakav treba biti, ako hoces da budes miljenik vladaraaaa.On nikada nece dobiti otkaz, jer on nije kao briljantni Milacic koji pise istinu i samo istinu. it's true, mr.Lado?

  16. Bilo je, naravno, krađe na izborima, ali to što Pedja priča je lovalka priča. Postoji dokumentovana analiza o raznim vrstama krađe – glasali umrli, iseljeni, sa duplim ličnim kartama, isti birač glasao na nekoliko mjesta – ali kada se sve to sabere takvih je oko 3.000 glasova. I Slavko Perović je vidio tu analizu, ali samo je bacio pogled i nije je ni uzeo u ruke, iako je radjena za LSCG! Dvoje ljudi koji su mjesec i više na tome radili demonstrativno su napustili Liberalni savez, bolje reći Slavka Perovića. Ko se sjeća tog vremena, zna da Narodna sloga nikada nije podnijela propisani prigovor da su izbori bili neregularni. Sve u svemu – Narodnma sloga je mogla dobiti najviše još dva poslanika, ali i to je bilo značajno. medjutim, često je i Perović govorio – da pobijedimo na izborima ne znam šta bih radio, jer mi jednostavno nemamo sposobnih ljudi za to! Pjesmama i parolama nije se mogla osvojiti vlast. LSCG je imao raznih rezolucija, amandamana, strategija itd, ali nikad ih nije valjano afirmisao, nego mu je svaka kampanja proticala u kritikovanju lopovske vlasti, što je bilo poznato i maloj djeci. E, to nije bilo dovlljno da pridobijete birače, a ne pogotovo udruživanjem sa prevrtljivim i ništa robom Novakom Kilibardom.

  17. E, Lado sad si me potpuno razočarao odbranom D. Đuranovića, ali poštujem tvoj stav ako stvarno misliš tako kao što pišeš. Portal Analitika je EPP ove vlasti. Jesi li se kad zapitao da li PA objavljuje sve komentare na svoje tekstove? Tvrdim ti da ne objavljuje nijedan u kojem se navode argumenti koji demantuju ono što Đuranović objavljuje ili lično piše.To što objavljuje komentare u kojima ima kritike, čak i uvreda – samo je varka za neupućene da objavljuje drugačije stavove. Svako normalan vidi da su to emotivna reagovanja, a ne argumentovana. A to je u svakoj komunikaciji, pa i u novinarstvu, velika razlika. Slažem se – nema savršenog medija, ali Portal je svjetlosnu godinu od profesionalnog medija.

    • PR drzavne bezbjednosti says:

      Miro koji su ti kriterijumi za profesionalni medij.
      Navedi mi primjer nekih prof. medija u CG. Mozda iz toga zakljucim sto ti se i zasto svidja.

    • Не ради се о Ђурановићу, већ се ради о принципима. Ето, рецимо узмимо за примјере неке ветеране новинарства са јужно словенских простора као што су Тијанић, Тирнанић па Кривокапић или Луковић, Марић… може се расправљати о укусима али им не можете одузети да добро раде свој посао. Кад год се помене неко јаче име не иде се на њега да га потучеш чињеницама, контра ставовима или да им неко парира у полемици већ одмах плаћеник, кредити, ко је играо на чијим столовима, ко је коме дужан, за коју службу ради… Ма више је свако ситан те приче. Разумијем и потребу за таквим поентирањима али не стално јер се онда губи сваки смисао.

  18. Najbliži je profesionalnim standardima Monitor. A ako ti je lakše da se orijentišeš šta je neprofesionalno – Dan, emisija Živa istina, Dnevnik TVCG…

  19. Plannco Wallach S. says:

    ““Ajmo jednom gospodo, ajmo da učinimo jedan ljudski napor, da ovaj narod shvati da ne može i ne smije biti nikakvih drugih podjela osim na ljude i neljude, na demokrate i antidemokrate, na one koji žele progres i na konzervativce.”

    ovo je, blago recheno, sa svim duznim pochtovanjem, naivno. ko ce u Cg priznati da je neljud, antidemokrata i konzervativac?

  20. Plannco Wallach S. says:

    “Ovdje se pokazalo novo pravilo: sto puta ponovljena istina postaje velika laz. ”

    dobar!

  21. Plannco Wallach S. says:

    vrijedno je svakog respekta da su Liberali stali verbalno iza najvecih univerzalinih principa, shto niko nije u Cg. ali, potroshen je nadljudski napor da se dokaze da su svi osim Libarala zbiri, neljudi, nesoji, nedemokrati, robovi, galioti, konzervansi, hemikalije, kisjeline, otpadno motorno ulje, dzibra, turshija, batoka, boza, losha loza…

  22. dobra rasprava, ali miro jeste bio Čovjek koji je govorio iz srca, koliko je danas takvih u politici?

    • Ko se danas bavi politikom, a govori iz srca toga odmah proglase ludim… Primjer Branko Radulović iz PZP-a.

      Danas su poželjni mrtvi i poslušni političari, koji vise u skupštinskim klupama kao džigerice, po cijelu godinu ne progovore riječ, danas su poželjni poltronski novinari, kao ovaj gorebranjeni, danas su poželjni direktori požmirepi, čija će jedina briga biti da u nedjelji pred izbore sastave precizan spisak sigurnih glasova, danas su poželjni univerzitetski profesori koji se tobože bave samo svojim poslom, danas su poželjni komentatori i blogeri koji neće “mitingaški” i impulsivno prenositi svoje emocije, već staloženo i desetputapremjereno “objektivno” analitički prosipati svoj fukarluk….

      • Milovan Vukov Jankovic says:

        ZIVA ISTINA , poshtovani Brko, dobrodoshao u drushtvo koje je progledalo, poslije deceniskog slepila i gluvila.

  23. Plannco Wallach S. says:

    zbog prezasicenosti “trzishta informacija” potrebne su kratke, smislene, logichne poruke.

  24. sinoc je gostovao Goran Bregovic u Herceg Novom na veceri koju su organizovali Rusi koji zive u Crnoj Gori. Bilo je fantasticno vece uz majstora Bregovica koji je odusevio sve redom, pa cak i ruskog ambasadora koji nije ostao indiferentan na Breginu muziku i ritam, igrajuci sa ostalom publikom, kao da je nase gore list…
    Da ga je kojim slucajem kamera prikazala kako igra uz pjesmu “Kaljasnikov” sa novljanskim Srbima, a ne sa Rusima, ko zna kakav bi tekst proizasao iz glave, cuvenog po otkrivanju diplomatskih skandala, novinara Draska Djuranovica…
    Na svu srecu, taj “veliki crnogorski novinar”, nije imao hrabrosti za izazivanje jos jednog diplomatskog skandala, razapinjanjem na stup srama jos jednog ambasadora, koji se nije ponasao u skladu sa Draskovim parametrima o diplomatiji…tako da ce ruski ambasador ostati na svom radnom mjestu i vjerovatno ce se dugo sjecati jedne prekrasne veceri na Kanli kuli u Herceg Novom i nece zavrsiti na naslovnoj strani kod Djuranovica, kao onaj jadni njemacki ambasador Plate, samo zato, jer je gledao utakmicu sa mjesta koje je Djuranovic ocjenio kao “antidrzavno” mjesto.
    A Lado brani Djuranovica, jer mora…ha, ha, ha, a on zna zasto mora.O jea!

    • Postovani pa-pa-ne,

      meni je zao sto moram kvariti utisak o srpsko-ruskoj euforicnoj atmosferi na ivici pravoslavnog orgazma, nekim sitnicarenjem sa statistikama. Naime, na zadnjem popisu je bilo oko 37% Crnogoraca u Herceg Novom.
      Koju metodologiju nacionalne identifikacije ste koristite kad ste sa sigurnoscu ustvrdili da su prisutni Rusi i Srbi?
      Neko rece da neo-Novljani nose sajkace. Medjutim ja imam rezerve prema tome. U sred avgusta? Tesko je povjerovat.Vele da imaju bosansko-hercegovacki akcenat. Mozda, ali ne zbore svi, pogotovo dok igraju.
      Prepoznati Ruse moze biti za nijansu lakse zbog fizionomije lica.

      U vezi Goranove muzike, ne cudi me sto je neo-Novljane raspalio upravo “Kalasnjikov”. Pogodio ih je u zicu. Toliko simbolike i nostalgije u ovoj stvari …

  25. Postovani Observer,
    ja nijesan neo-Novljanin, jer mi preci na Savinskoj dubravi pocivaju preko tristo godina, pa tako, poznavajuci mnoge Novljane i njihovu nacionalnu pripadnost, sinoc od onih prisutnih koji su sjedili od prvog do osmog reda, sa sigurnoscu mogu da ustvrdim, da su svi, ukljucujuci i gradonacelnika Novog, Srbi po nacionalnosti, sto su im vjekovima i preci, naravno. Ne znam da li su Neo- Novljani, oni koji nose sajkace, ili govore bosanskim akcentom, kao i oni koji uzvikuju ojha, dok igraju, prisustvovali sinocnjem Breginom koncertu, ali ako jesu, nadam se da su isto toliko uzivali, kao i publika sirom svijeta, koja dolazi na Bregoviceve koncerte, na kojima sam i sam u nekoliko navrata prisustvovao i uvjerio se, da “Kaljasnikov” izaziva isti efekat i emocije u Barceloni, Milanu i Parizu i da jedan Eros Ramazotti, kao i Marina Berluskoni, ali i mnogi drugi VIP-ovci iz Evrope, uz tu muziku igraju u diskoteci “Pacha” na Ibizi, bas kao da su rodjeni Balkanaci…Ne znam u koju je to zicu “Kalasnjikov” pogodio Erosa i evropski jet-set , ali mozda vi, kao neo-Novljanin znate?

  26. Ладо Тајовић says:

    Ја сам се надао да ће неко коначно од ових ловаца на удбашке вјештице и фукаре понудити визију како је ДПС који је освојио око 150000 гласова опљачкао НС која је освојила око 75000. Исто тако да ће дати одговор зашто се са сјетом сјећају НС, шта је она добра донијела у том суштинском смислу помирења народа, какве је кадрове имала и какве је изњедрила, да ли је она била један обичан пакт или савез људи са визијом који су суштински радили на њеном остварењу. Имају ли понудити било шта осим увреда и теорија завјера? Не заборавите оно миљковићевско ‘Ако смо пали, били смо склони паду…’

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d blogeri kao ovaj: