piše: Miško Đukić
Ubiti , ne osloboditi !
Ubiti ne , osloboditi !
Zbog zareza – ode glava !
Napisali ste, gospodine Radončiću : sestrić Vukašina Maraša koji me je isljeđivao u stanu Miška Perovića …
Pozvao sam advokata , meni dragog profesionalca , ali – on reče da sačekam sa tužbom protiv tebe …
Kaže : „ Nije Šeki što mu zbore “ … i još mi kaže : „ meni je on drag ’’.
To – da ste mu dragi – naslućujem iz vašeg odgovora Mišku Peroviću …
Meni to liči kao da ste – od advokata opomenuti …
Opomenuti da se takva laž može pravno sankcionisati … i to vašim novcima ..
A onda vi u tekstu „ Sveta krava’’ – 25. juna 2011. u Vijestima kažete :
„ Mene je šef tajne policije Vukašin Maraš isljeđivao u stanu Miška Perovića …“
Ovdje ne fali zarez – već cijeli sestrić .
Ej … kao da sam ja u pitanju …
Znači : nećemo kidati glave …
Odustajete, Šeki … ali bez izvinjenja …
Nije vaše izvinjenje, Radončiću , kao ono u Cavtatu , ali prihvatam… Ko će se svojim građanima izviniti …Tako ličite na velikog brata … Ali ja nijesam nikada -pa neću ni sada – skidati glave …
Ali gle čuda…koje to nije, Šeki iznenađenje krije …
Gospodin Marko Vešović – za Pobjedu kaže …
Neću, neću citirati – jer to je samo Pobjeda mogla da objavi…
Citiraću samo najiskreniji dio texta gdje Vešović kaže: „ovo je ’’pasja zemlja’’ iz koje sam 1963. zauvjek pobjegao: jedina pametna stvar koju sam u životu uradio’’ .
Toliko o textu.
Napisao sam u knjizi „ Priručnik za naivne’’ ( koja je nastala mnogo ranije od vašeg prvog novinarskog teksta u Monitoru – 1992 god. ) :
Svaka borba je uzaludna, ali od uzaludnosti borbe – uzaludnija je jedino predaja !
Zato se i ne predajem …Mada znam da ste VI na strani „ jačega“…
Postajem predvidljiv za „ službu “ – koja vas je „naložila“ da neistinom Šeki kreneš na mene .
Očekivali su da me „ izuju ’’ .
Da li ću objaviti …Da li imam kakav snimak protiv vašeg Šefa .
Oću , oću – objaviću Šeki – ali u Lukšićevoj zbirci „ Kuća smijeha !!!“
Ja nijesam novinar vašeg profila …
Volim svoje ime – ali ne koristim Mila . (Milo mi je pravo ime).
Ako je iko mogao – mogao sam ime koristiti ja . Koristi od pravog imena bila bi prava … i film …novac i slava …
Ali – bio bih samo dokumentarna budala !
Moje pravo ime neobično voli rime !
Ispriča mi Milo bajku …
Bajka se zove : Kukala nam majka ! (zamoliću gospodina Vešovića da objavi u Pobjedi)..
Ovako kaže :
„ Priđem ljudima na ulici i nokautiram ih – na očigled brojnih posmatrača …
a zatim posmatrače oslobodim odgovornosti da su oni nokautirali sve ove ljude .
I to ih oslobodim sudski …
Ali …
Porodice , koje sam – po komandnoj odgovornosti zavio u crno – žele da me tuže .
Zatim – Šeki, slušaj pažljivo ako ti gospodin Vešović čita – nađem novinara iz 1992 god. čiji brat – ali i ja – radimo za istu službu .
Kažem :
ajde ti sada lijepo traži porodice nokautiranih i reci – zamoli , da odustanu da ganjaju državu -mene …
a ja ću se sjetiti tebe .
Sjeti se i ti :
U početku bijaše opran novac … a onda MI !!!
Sada ti operi mene !
Uzmi advokata koji zna da otvori moja vrata !
Pobijedićeš kompleks moćnog brata !
Ali sa manjom provizijom …
Mr. Provision … je bio i jedan ambasador Mon….. pa zašto ne bi i TI kome je Montenegro dom .
Evo ti bon – bon … pravac Bosna …
Ova država je tvoja kao moja –
Skoro …
Fahro zna – ne samo JA !
Ti ćeš završiti na mom platnu, ali ne kao moja ljubav – Mona Jami – mada patentiram kao Leonardo .
Ja ću svoje umjetničko platno razvući u poduži platni spisak (koji je moj radni staž …)
Uostalom – ti znaš …
Pogodi metu –
Svi smo na budžetu … Ali mom …..
Ajde na svoj radni zadatak ! “
…
I tako moje ime završi bajku želeći da tiNije Šekl Šeki zatvoriš ovu priču ..
I pomogneš malo da zatvorimo Slobodana …
Dokumentima , kaže moje ime , ON će ti priloge dati…
Ali …
„ Ajde na svoj radni zadatak “ – „ Svi na svoje radne zadatke …“
Tebi će ovo Šeki zazvučati poznato i sjetićeš se Slobodanove izjave sa Gazimestana …
I krenućeš na Pejović Slobodana …
U ime Slobode – Šemsudine shvati ,
napad na ime –
ne može … Slobodu da ti vrati …
Onaj što je slušao Slobodana sa Gazimestana
zgazio je stan u kome si i ti živio i živiš
ali još mu se diviš ! ( „ Izvini Slavko ali posa je posa “).
Napadaš sve što i zamiriše na Slobodu …
A braneći Mila – Šeki – odbraniš Momira … ( i obrnuto ) …
Zato – nadimak Šeki – tebi Šemsudine ne stoji
Ali … Šemso – To se broji !
Ovo nema veze sa nacionalnom pričom već sa Šundom ili Milovom umjetničkim pravcem – KIČOM !
Zato ti predlažem Šemso nadimak pravi …
AJMO SVI – hit od Suljaković Šemse ili Milove JAMI –
A pjevaju Šemsa i Jami :
„Pobijeda“ je naša ali ostajemo sami !“
…
Žao mi je Šeki što sam ovo rekao kroz formu bajke u stihu …
Možda vi više volite basne ?
Ali …
Svaka ljudska Sloboda podrazumijeva grešku … Speman sam da greške oprostim i i Milu ( ali GRIJEH je Šeki oprostiti u ime preklanih ljudi )… Zato ja koristim nadimak … Stid me je od mrtvih manjina …
Životinjama je u basni – lakše …
Ali ja nekako preferiram ljude !
Zar da ćutim dok Pejoviću – likovi iz basne pokušavaju da sude !
Podgorica
MILO – Miško Đukić
P.S.
„”…da se velika dela ne mogu stvoriti sa malim ljudima, i da će savršenstvo mašinerije, kome je ona sve žrtvovala, na kraju biti beskorisno usled nedostatka one životne snage koju je ona proganjala da bi mašina mogla bolje da radi.”
Pojašnjenje za vas – gospod. Vešovića i Šekija Radončića ovdje cititram Stjuarta MILA da vidite da nije svaki Milo isti …
javniservis.me 
Miško, the legend!
Имате и коментар Соње Радошевић на овој адреси:
Lado Tajovic i njegov nacin komunikacije…jednom spijun, vazda spijun. A da nijesi pomislio da si neki co'ek mozda Lado?
Блавооо, блавооо… ево бона, ајд сад па се влати по јос кад полуцас…
reche mu ga i neka je. sve reche. i vishe nego je pitan. sve reche. samo nikako da reche jel sestric ili nije. sve drugo ionako nije vazno. ka bilo ka ne bilo. kad se magla digne ova plejada tuznih likova, bili ZA ili PROTIV, svi su sestrici, bratanici, rodjaci, prijatelji, kumovi krupnih AJKULA. neki kao ZA a neki kao PROTIV. nishta ne teche, nishta s ene mijenja. odje promijenit neshto moze samo CUNAMI. pa i tad ovdje je moguce samo da isplivali setric ili bratanic da zamijeni potonulog ujaka ili strica.
da vam osvjezim pamcenje. ovako je pochelo:
”
Alija ekspresno uhapšen, deportovan i likvidiran
Ulcinj – Bivši inspektor Avdija Grboviæ sjeæa se da je na gotovo istovjetan naèin kao i Esad Èengiæ, iz Ulcinja deportovan i Alija Piliæ.
– Po nalogu tadašnjeg naèelnika, prisustvovao sam pretresu kuæe u Cetinjskoj ulici u Štoju u kojoj je ivio Piliæ. Traili smo oruje jer je Piliæ navodno bio “pun”. Sjeæam se da nam je govorio da u kuæi nema ni šibicu, a kamoli nekakvo naoruanje. Odbio je i da pretresu prisustvuju svjedoci vjerujuæi u pravdu. Nijesmo našli ništa i ja sam napisao zapisnik o tome, a potpisao ga je i Piliæ. Osjetio sam neko zadovoljstvo jer su nam i komšije prethodno rekle da je Piliæ miran, gotovo neprimjetan èovjek, te da ne vjeruju da ima oruje. Ustao sam i krenuo da idem kada je jedan od kolega zloslutno izustio :”On je nama potreban, moramo ga privesti” -prisjeæa se Grboviæ kako je neduni èovjek uhapšen.
Sjeæa se da je Piliæ odveden slubenim vozilom, ali ne zna gdje. Kae da više nije radio na tom sluèaju.
– To su radile moje kolege ali sam kasnije od Piliæeve supruge saznao da je ekspresno deportovan i sjutradan likvidiran kod Trebinja. Vjerujem da je neko iz OB morao da ima povratnu informaciju o tim i ostalim sluèajevima- tvrdi Grboviæ, dodajuæi da je poslije još jednog sluèaja odluèio da više ne ide na pretrese stanova u kojima su ivjela izbjegle osobe iz BiH.
– Poslije pretresa kuæe jednog mještanina u naselju Kodre Dakine, mislim da se prezivao Hodiæ, odluèio sam da više ne idem na takve zadatke. I tamo je navodno bilo puno oruja ali nijesmo pronašli ništa – kae Grboviæ i dodaje da je u sve to, osim naèelnika bio ukljuèen i jedan broj ljudi koji su bespogovorno izvršavali njegova nareðenja “pri èemu su mene vješto izbjegavali jer sam izraavao otvorena neslaganja i kritike svega što se tada dogaðalo a što je meni lièilo na prikrivanje zloèina”.
On navodi da ne zna taèan broj ljudi koji su deportovani.
– Negdje sam proèitao da je iz Ulcinja u CB Bar sprovedeno 28 izbjeglica koji su dalje deportovani do zatvora u Foèi. Ostale nijesam poznavao i ne raspolaem podacima o njima. U svakom sluèaju, neko mora biti odgovoran za smrt svih tih nedunih ljudi. Ja sam u policiji veæ dao izjavu povodom prijave Hajdukoviæa ali æu se u svakom sluèaju odazvati i eventulanom sudskom pozivu i u svojstvu svjedoka isprièati sve ovo i potkrijepiti dokazima. U to ime i u ime èasnih ljudi u slubi unutrašnjih poslova daæu svoj doprinos da se ovaj nezapamæeni zloèin rasvijetli do kraja – kazao je Grboviæ.
(Sjutra: Sloboda se kupovala zlatom/Na udaru policije bili i humanitarci koji su pomagali izbjeglicama /Kako je Zijad Kvakiæ pobjegao hercegnovskoj policiji…)
S.ADROVIÆ
ÈENGIÆ: ŠEST OPERACIJA ZBOG BATINA
Ne daj Boe da se to ikom i ikad više desi – kazao je Esad Èengiæ u kratkom telefonskom razgovoru za “Vijesti”.
– Uhapšen sam jer sam navodno u Ulcinj stigao sa dakovima para da vrbujem Albance za rat u Bosni. Vezali su me za radijator u holu. Tukli su me. Neki visoki policajac krvnièki me udario palicom po kièmi. Zbog toga sam morao na šest operacija- kazao je Èengiæ.
-Nemojte me više ništa pitati, molim vas. Ne otvarajte mi stare rane – zamolio je Èengiæ i dodao da æe drugom prilikom biti spreman da “Vijestima” isprièa pakao kroz koji je prošao.
TAJNI ZNAK DA NAILAZI PILIÆ
Grboviæ je inspektorima detaljno isprièao kako se odvijalo hapšenje Pilæa i zbog èega je vaio za vrhunskog obavještajca.
– Na pretres kuæe u Cetinjskoj ulici u Štoju pošao sam slubenim vozilom sa kolegom ali nam je neko iz prethodnice javio da Piliæ nije tu. Odluèio sam da svratim kod njegovog komšije, tridesetak metara nie niz ulicu, kojom je osumnjièeni trebalo da stigne kuæi. Gazda je posluio po domaæu lozu, rekavši nam da je Piliæ potpuno bezazlena osoba i da je nemoguæe da krije oruje. S obzirom na to da Piliæa nijesam poznavao, dogovorili smo se da kada naiðe, gazda nazdravi. Nije prošlo ni pet minuta, komšija je nazdravio. Izašli smo, zaustavili Piliæa i predstavili mu se – otkrio je Grboviæ kako je i kada Piliæu san o slobodnom i mirnom ivotu poèeo da se pretvara u košmar koji je ga je vodio u smrt.”
Izmenjivost prošlosti predstavlja centralno načelo englsoca. Tvrdi se da događaji iz prošlosti objektivno ne postoje nego da traju samo u pisanim dokumentima i ljudskom pamćenju. Prošlost je sve ono u pogledu čega se dokumenti i pamćenje slažu. A pošto Partija ima punu kontrolu nad dokumentima, i podjednako punu kontrolu nad mozgovima svojih članova, proizilazi da je prošlost onakva kakvom Partija želi da je prikaže. Isto tako proizilazi da se prošlost, iako je izmenjiva, ni u kojoj konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad joj se da onoj oblik koji je potreban u datom trenutku, onda ta nova verzija jeste prošlost, dakle nikakva drukčija prošlost nije ni mogla postojati. Ovo važi čak i onda kad, kao što se često dešava, isti događaj treba korenito izmeniti nekoliko puta u toku jedne godine. Partija svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, a jasno je da se nešto što je apsolutna kategorija nije nikad ni moglo razlikovati od onog što je danas. Videćemo da kontrola nad prošlošću zavisi iznad svega od disciplinovanja pamćenja. Uveriti se da se svi pisani dokumenti slažu sa trenutnom linijom Partije jeste čisto mehanički čin. Međutim, isto je tako potrebno sećati se da su se događaji odigrali na željeni način. A ako se ukaže potreba da se sećanje preuredi ili pisani dokumenti diraju, onda je potrebno i zaboraviti da si to uradio. Veština da se to postigne može se naučiti kao i svaka druga mentalna tehnika. Nju odista i uči većina članova Partije, a u svakom slučaju svi koji su ne samo politički ispravni nego i inteligentni. To se u Starogovoru, sasvim otvoreno, zove ‘Kontrola nad stvarnošću’. U Novogovoru se zove dvomisao, mada pojam dvomisli obuhvata i druge elemente. – Džordž Orvel
Misko Djukic,jedan od heroja besudne zemlje Crne Gore! Hvala ti na hrabrosti i nesebicnom davanju! Samo naprijed,oslobodit cemo se nemani,kad tad!
Veliko HVALA Milu Misku Djukicu!
“Ovdje ne fali zarez – već cijeli sestrić .”
Ha-ha, genije.
Bravo za Miska!
chemu advokat? da te brani?
javno ga demantuj na novini na kojoj te je prozvao. ako se ne izvine -na sud.
ovo ovdje je mrshenje mu…
oooj Kooosooovooo niiisam te zaboraviooooooooooo!
interesantno je kako ste se uhvatili za jednu sekvencu ka pijan plota. na ovom “iventu” Mile, jedan od isturenijih vodicha rulje od 90-ih(pa nadalje) bi mogao da padne. ali, zato sva plejada mrachnih likova, planera, vodicha, izvrshioca Velikosrpskog zlochinachkog plana bi ostala netaknutra i spremna za sljedeci chin. Cosic, Tadic… Anfilohije, Beckovic… evidentno je da velikosrbi rado zrtvuju dva-tri lika a da njihove krvave stechevine zadrze. evidentno je da protivnici velikosrpskog zlochinackog plana iz 90-ih u Lelejskoj Gori sada bi napravili i pakt sa Djavolom samo da se otarase Mila i milovica.
sad konachno u tome uspjeli. samo je problem shto se Mirovni Pokret u Lelejskoj Gori, koji ni jednog psa nije dosad spasio, uvijek se prestrojava na stranu koja gubi. Mirovni Pokret i Vlast ne idu zajedno.
ja vam mogu reci da: hirurshko izdvajanje Mila Djukanovica iz Vsrpskog konteksta u kojem je izrastao i djelovao 92. nije moguce izvesti tako da Vsrpski “projekat” ostale funkcionalan i oran za sljedeci chin u BiH, u CG ili na Kosovu.
nece ici!
PWS
meni je bilo veoma interesantno, skoro frapantno, otkrice da se u Lelejskoj Gori naizgled nezavisne jedna od druge UMJETNOST, POLITIKA, RELIGIJA… obavezno susrecu u JEDNOJ TACHKI. u TAJNOJ sluzbi.
Miško, veliki respect. Za sve.
Misko, pisi za JavniServis.me !! Fali tvojih tekstova
Шта каже Предраг Луцић а може се примијенити и на наше ‘полемичаре’, опозициоњере, он лајн демонстранте, пљуваче, псоваче…
Džabe se sad foliraš, ne sumnjam da ćeš u prvi red da se keziš, kad to bude traženo od tebe:
Vlalja l’ ova?
Не, ово ваља:
ma dje Lado u prvi red, pa on je sitna riba, novinarcic lokalni, koji za dvaest eura napise i da je Pero Porobic najbolji trener, a da nece za pedeset eura napisati da je Tereza djevica. Lado oni misle da si ti neko, a ja znam i ko si i odakle si i ciji si i za koga pises.Pero je propao ko Grcka, jer mu je tako u Bijeloj presudjeno…
Auh, vidiš da im ja to stalno govorim ali oni navikli da vjeruju u svoja priviđenja. No, ko će bolje znati sve to do ti… mislim za Pera, ovaj dvaes’, pe'set eura, , mislim ko sam ja… tja, đe me ti nađe, auh što me nađe… oʞɐdoɐu ǝʌs ǝuǝɯ qoʞ.
Tajovicu, a oni mrtvi, zar da se zaborave velis. svaka cast junace crnogorski.
http://www.vijesti.me/kultura/o-milo-milo-milo-dobri-moj-milo-video-26982
Tajo zarez Tereza zarez Vesovic zarez Radoncic zarez Milo zarez Marovic zarez pare zarez burgija tacka.
zarez Juzni Sloveni (o)krenuli na Sjever poraz
У рату се гине, страда, pa te poslje je… bagra
ko chita ne skita. zgrabi pare, bona, i bjezi! pravda je zaludnja cerancija.
narav-o-uchenije:
magarac natovaren parama nikad ne moze postati intelektualac, ali intelektualac bez para moze postati magarac.
yx
smeshan mi je onaj ekavac iz Andrejevice. ne obracajte paznju na mene, ja sam shkolu uchio na Kosovu, na srpskom jeziku.
Ko je ovaj spammer, brate, sto je ovo? Sa raznih tema dobijam njegove ‘komentare’, jos nisam procitao jednu smislenu recenicu.
Uglavnom zvuci kao random bullshit generator, ima i dosta vrijedjanja, poput ovog, upucenog, pretpostavljam, prof. Milanu Popovicu. Kakve veze ima Kosovo sa ovim, i sto je problem sa Kosovom i srpskim jezikom? Da niste zalutali vi ovdje, mozda?
what's your problem?
On Bullshit is an essay by philosopher Harry Frankfurt. Originally published in the journal Raritan in 1986, the essay was republished as a separate volume in 2005 and became a nonfiction bestseller, spending twenty-seven weeks on the New York Times Best Seller list.
In the essay, Frankfurt defines a theory of bullshit, defining the concept and analyzing its applications. Both lies and bullshit can either be true or false but bullshitters aim primarily to impress and persuade their audiences, and in general are unconcerned with the truth or falsehood of their statements (it is because of this that Frankfurt concedes that “the bullshitter is faking things”, but that “this does not necessarily mean he gets them wrong”). While liars need to know the truth to better conceal it, bullshitters, interested solely in advancing their own agendas, have no use for the truth. Thus, Frankfurt claims, “…bullshit is a greater enemy of the truth than lies are” (Frankfurt 61).
I am not your Tajo…Ladovic.
I am Plannco Wallach Senior.
slavko perović
21. jun 2008.
Juče je ugašen Free Montenegro radio koji se posljednjih godina zvao Miško Đukić.
Razmišljam o ulozi ljudi, osoba, pojedinaca, u spravljanju kaše koja se zove život i još ponečem.
A evo kako.
Kao što se zna, mi, liberali, osnovali smo i ovaj Miškov radio, pa Monetenu fax, pa Antenu M, pa Montena televiziju, da pomenem samo medije. Sticajem okolnosti, ova tri zadnja projekta pala su u šake braći Vučinić, Stevu i Đuru, bivšim liberalima.
Treba li pričati u što su se pretvorili ovi naši projekti, pod njihovim „vođstvom“, osnovani kako bi se u Crnoj Gori širili rukavci Slobode.
O tome, od koga su oteti, kome su prevedeni i privedeni da služe, naravno, nećemo ni riječ…
Što bi bilo ili je moglo biti da je bilo drugačije, da su, ne samo mentovani, nego i drugi ljudi koji su „vodili“ one institucije na koje je važno uvijek pripomenuti, imali samo kaplju duše u odnosu na onaj okean ljudskosti, koji se, tih, ljeska u Miškovom biću?
Želim reći da bi samo nekoliko Đukića na određenim pozicijama, činilo klimu u ovakvoj Crnoj Gori boljom, izglednijom, snošljivijom, ljepšom…
A sad popričajmo, jer trenutak je, i o sljedećem: ovaj Free radio dnevno je, sa radošću slušalo, makar tri hiljade ljudi. Između ostalog, podsjetimo se, Free je ugašen i zbog nemogućnosti plaćanja električne energije. Svi ti ljudi, slušaoci, smatrali su Free svojim radiom, drugim domom, zrncem Slobode, dahom svježega zraka, prosto nadom koja im je, u moru svakodnevnih fukarluka, činila život snošljivijim. Zar nije to ogromna stvar, ta snošljivost svakodnevnice, tolika da joj se granice ne mogu ni nazrijeti?
Malo što može biti tako veliko i značajno, u jednom društvu kao što je crnogorsko, kao ove stvari koje opisujem. A činjenica je da se na takve stvari u Crnoj Gori gleda banalno, obično, kao da su svakodnevne i kao da ih možete naći na svakom ćošku. A ima li Miška Đukića na svakom ćošku? Odgovorići u vaše ime, nema, jedan je, jedinstven. Mila i braće Vučinić ima. Ima i Sveta koliko god hoćete, i profitera, i matičara i penovaca i nezavisnih, i ovakvih i onakvih … svuda na svakom ćošku, u ogromnim količinama, tolikim da se jedva diše pod njima, možemo ih računati u metričkim centama.
Taj crnogorski jadni prosjek, u konkretnom, samo pozicije u društvenoj ljestvici čine prepoznatljivim, izuzetnim, pogotovu u onom tragikomičnom smislu sivila koje glumata zeleno, njihove ščepane funkcije ih čine posebnim i ništa više, pa to ništa, makar bilo, poput vreće tata, natrpano sve dragim kamenjem, srmom i zlatom, takav mentalitet, inventura njegovih instikata, želja, ambicija, pogleda na život i svjet, razumijevanja Crne Gore kao kombinacije tupog vola, krave muzare i tegleće marve sa ušima magarca, i svijeta, kao pozorišta za budale, u kojem se sve može platiti, potplatiti, zajebati, pod uslovom i da je sve to tako, čine to ništa još duplo trodimenzionalnijim.
A sad se vratimo na one tri hiljade. Da su te tri hiljade, za ono što im je, kako tvrde i valja im vjerovati, veoma važno u životu, same odnjegovale u sebi potrebu, da ovom radiju odvoje samo po euro mjesečno, Miško bi mogao da plati struju, a radio da svira. Kad bi odvojili dva eura, bilo bi to šest hiljada mjesečno, a ravnih sedamdest dvije godišnje, a u slučaju odvajanja pet eura mjesečno, bilo bi to godišnje sto trideset hiljada, pa bi radio mogao da diše punim plućima, a Miško da pokaže srednji prst i elektrodistribuciji i vlasti…
Barak Obama je od malih-velikih Amerikanaca, onih koji jedva vezuju kraj s krajem, dobio donacije koje su nadmašile budžet Hilari Klinton, zato što je tamošnji penzioner, radnik, mali zanatlija, farmer, mesar, student, ljekar, profesor ili inžinjer… svjestan da je dužan i obavezan da podrži projekat sa kojim se slaže, da taj i takav projekat bez njegove svake, a posebno finansijske potpore, koliko god bila skromna per capita, prosto, ne može zaživjeti, da je osuđen na neuspjeh.
U Crnoj Gori imamo naopako shvatanje, da je samom činjenicom verbalne podrške nečemu, urađeno sve što se može uraditi.
A nije, od te tačke, sve drugo, pa i ovo o čemu govorim, tek počinje…
————————-
sjećam se kad je miško u svom Impulsu kada je Milo pošao do Begiša da potpiše BG sporazum iza leđa LSCG-a, montirao pjesmu u svojoj emisiji: ko rolna toalet papira život se odmotava, svakom se desi, kasnije ili prije da nema više čime da se obriše, uz adekvatne slike Mila, Sveta i Milice kroz dececniju, koja tada taman bješe prošla..
Miško, jel moguče da ovim našijem vlastima, u prvom redu, Milu i Acu, neće faljivat papira?
sjećam se kad je miško u svom Impulsu kada je Milo pošao do Begiša da potpiše BG sporazum iza leđa LSCG-a, montirao pjesmu u svojoj emisiji: ko rolna toalet papira život se odmotava, svakom se desi, kasnije ili prije da nema više čime da se obriše, uz adekvatne slike Mila, Sveta i Milice kroz dececniju, koja tada taman bješe prošla..
Miško, jel moguče da ovim našijem vlastima, u prvom redu, Milu i Acu, neće faljivat papira?