Ритам веслања

пише: Ладо Тајовић

Ритам који доминира у Црној Гори је такав да углавном успављује или заглупљује, како год. Код нас ‘принципијелни’, љути опозиционари и владајућа олигархија ударају у оном ритму сличном као некада у римском добу којим су веслачима тј. робљу, тј. у овом случају народу давали ритам веслања тј. одређивали смјер којим треба да плови овај брод. Какви си добошари, такав и смјер па се вртимо у круг. Некад смо, као неки пас луталица, покушавали да се угриземо за сопствени реп, пуни жеље, страсти. Сад смо и то потрошили па се само вртимо безвољно.

Зашто су ми господа ‘принципијелни’, љути опозиционари мрскији? За ове друге знам ко су, шта су и њихов стил и начин је већ толико препознат да они ни сами не крију. Господа ‘принципијелни’ љути опозииционари су ти који су украли наду, украли су искру која је требала да запали лучу, да освијетли неке нове, боље просторе, да отвори неке нове могућности, начине, да понуди толеранцију, комуникацију… Украли су искру и бацили је у њихово море глупости, параноја и интрига. Постали су наличје оних против којих се боре, постали су лицемјерни бонвивани који се грчевито боре за своју позицију ‘принципијелног’ љутог опозиционара не бирајући средства.

У претполитичким друштвима људи се поистовјећују са својим лидерима и одређују се према политичким партијама као према фудбалским клубовима за цио живот, а промјена клуба је питање досљедности и третира се као промјена вјере. Срамота, девијација, конвертизам. У тој навијачкој атмосфери, у том навијачком ритму савршено одговарају ‘принципијелни’ љути опозиционари са својим доказивањима ‘принципијелног’ љутог опозиционара тако што ће јаче увриједити, боље пљунути, занемарити објективне чињенице и довољно тешку збиљу већ ће подастрти своје небулозне теорије као ћилим на којем ће они у стилу Изногуда да полете. Ту нема борбе за промјене, ту нема освајања то је класични клинч бораца за очување својих позиција.

Зато је ‘принципијелним’ љутим опозиционарима највећи непријатељ обични пук, а пучина је, како Његош вели, стока једна грдна. Тој стоци којој су они сви дозлогрдили, која чека дан да сјашу сви, која је више и изгубила вољу и за праћењем политике се и они обраћају, како друго, него као стоци. А стока као стока… Нека је и пошла да се напоји на оно корито одакле и ‘принципијелни’ пију, нека се узјогунила против оних других без помоћи ‘принципијелних’ и љутих а нека и даље лута по врлетима нашим каменитим. Али стока за разлику од њих никад није добијала запослење преко везе, никад није добијала кредите, никад није улазила у дилове, никад није добијала пословне аранжмане, никад није стипендирана, никад није добијала грантове… једноставно стока је непринципијелна!

Comments

  1. Зато је ‘принципијелним’ љутим опозиционарима највећи непријатељ обични пук, а пучина је, како Његош вели, стока једна грдна. Тој стоци којој су они сви дозлогрдили, која чека дан да сјашу сви, која је више и изгубила вољу и за праћењем политике се и они обраћају, како друго, него као стоци. А стока као стока… Нека је и пошла да се напоји на оно корито одакле и ‘принципијелни’ пију, нека се узјогунила против оних других без помоћи ‘принципијелних’ и љутих а нека и даље лута по врлетима нашим каменитим. Али стока за разлику од њих никад није добијала запослење преко везе, никад није добијала кредите, никад није улазила у дилове, никад није добијала пословне аранжмане, никад није стипендирана, никад није добијала грантове… једноставно стока је непринципијелна!

    Potpuno ispravno sto se tice odnosa gledanja dps prema svojim glasacima.

  2. Stoka nisam,opozicija jesam,nemam posao i ne trazim ga preko veze.

  3. Sažetak ključnih tački superiornosti male vlade u odnosu na veliku vladu:

    Loše: Velika Vlada

    “Socijalizam” je nasilna preraspodjela bogatstva. To je nepravedan, rasipnički i neefikasan oblik velike vlade.

    “Demokracija” je vladavina od strane naroda – vladavina većine, na štetu manjina. Demokracija promoviše neravnopravnost i nacionalizam.

    “Socijaldemokratija” je socijalizam za dobrobit većine.

    “Socijalna država” je karakteristika socijalizma i socijaldemokratije, namjenjena da stavi moć u ruke vlade koja je zadužena za brigu o svim građanima. Socijalna država znači “Velika Vlada.”

    Velika vlada je ogromna institucija koja nije odgovorna nikome. Ona pretpostavlja da je vlada vladar, a da su ljudi njene sluge.

    Teorijski, velika vlada vodi računa o svima, pazeći da svako stigne na cilj u isto vrijeme. (da svi podjednako imaju)

    U stvarnosti, velika vlast koristi silu da liši pojedince njihove imovine i slobode. Velika vlada sputava individualnu kreativnost, produktivnost, i želju za unapređenjem pojedinca. Velika vlada stvara naciju zavisnih ljudi koji nisu u stanju da se sami brinu o sebi.

    Velika vlada je skupa. Ona pruža socijalne usluge bazirane na monopolističkom modelu, koje deluju van slobodnog tržišta, zaštićene od konkurencije. Velika vlada građanima uskraćuje izbor, praveći tržišnu konkurenciju nezakonitom i tako primorava građane da koriste samo socijalne usluge koje pruža država. Ovakvi uslovi omogućavaju vladi da iz godine u godinu prolazi sa nedovoljnim i nekvalitetnim radom i ostane u poslu bez potrebe za reformom i poboljšanjem usluga. Zloglasni primjeri: javno obrazovanje, zdravstvo i penziono.

    Velika vlada reguliše ekonomiju i davi produktivnost privatih biznisa i time sputava stvaranje novih radnih mesta.

    Velika vlada je izuzetno moćna i izuzetno korumpirana. Sa toliko velikom vlasti, političari imaju odriješene ruke da prodaju moć i usluge najvišim ponuđačima.

    Velika vlada nije ništa drugo nego tiranija i siromaštvo!

    Dobro: Mala Vlada

    Suprotno od velike vlade je “Mala Vlada.” Suprotno od tiranije i siromaštva je “Sloboda i Prosperitet.” Mala vlada znači sloboda i prosperitet.

    Mala Vlada je mala institucija ograničena na zaštitu života, slobode, i imovine pojedinca.

    Mala vlada štiti sve pojedince, umesto služenja većine i posebnih interesnih grupa.

    Mala vlada znači maksimalni stupanj lične slobode i lične odgovornosti.

    Mala vlada je jednostavna i jeftina.

    Mala vlada je ekonomična i efikasna.

    Mala vlada je odgovorna.

    Mala vlada znači da vlast ostaje u rukama naroda, što čini vladu manje sklonoj korupciji i prodaji usluga koje ne posjeduje.

    Mala vlada omogućava i podstiče samopouzdanje i stvaranje bogatstva.

    Mala vlada podstiče individualnu kreativnost, dobrovoljnu saradnju i produktivnos

    Mala vlada promoviše jednakost mogućnosti, napredak i prosperitet.

    Mala vlada se ne upleće u afere privatnih preduzeća, ostavljajući ih na miru da stvaraju bogatstvo i nova radna mjesta.

    Mala vlada znači individualne slobode i prosperiteta za sviju.

  4. Milovan Vukov Jankovic kaže:

    E moj Lado MOMCHE MLADO,
    sve ti je ovo ZIVA ISTINA, kao i dobar dio POSTULATA ZIVCA o velikoj VLADI I VELIKOJ PLJACHKI,
    ja sam PASHCHE KOJE LAJE RADI SELA,
    na shtetu svoju i svoga imena, ali me NIKAD NIKO nije sveza na LANAC LJUBIMCA LIKA&DJELA MILA, SVETA, MOMIRA, MEDA, MIRKA ILI SLAVKA, daklem STOKA JEDNA GRDNA KOJA JE I SEBI DOSADOLA A I BOGU I NARODU I SVOM CRNOGORSKOM RODU, koji MUTI VODU I STOKU ZEDNU PREKO VODE VESLA DOK BUBNJARI BUBNJAJU, STOKA VESLA U RITMU OPOZICIJE I POZICIJE ZA DOBRO NARODNE MILICIJE, VOJSKE, SUDIJA, TUZIOCA, LIMITIRANIH PEMZIONERA I GENERALA I ADMIRALA KOJI SU VODILI RAT ZA MIR I VOLJELI TITA I PARTIJU KAO MILA I DPS, PA DA STOKA NECE NISHTA JES, ZA OVE GORE I DESETAK OBITELJI, SKORUPA NE SMIJE FALIT; DOK STOKU STRIZU I MUZU, A DEZURNI OPZICONARI JEBU U ZDRAVI MOZAK POJEDINACHNO, JER NE MOGU STOKU JEBAT ISTOVREMENO.

    E sad se DRZI kad navale ovi shto imaju MONOPOL NA OPOZICIONARSKI RAD, kad ti PRIKACHE, (jer mene nece, jer znaju da LAJANJE mene ne dotiche ni njihove PRICHE), da si ANBEOVAC, MUPAVAC, SUPAVAC I SKAKAVAC, da si PLACENIK I PROTIVNIK NEBESKOG NARODA I NAPREDNE OPOZICIJE KOJA MARSHIRA PROTIV MILA I MAFIJE SVAKE URE PO CHETIRI TURE, sve u ime STOKE JEDNE GRDNE i za dobro STOKE, svakome bi dali po CHETIRI OKE CUKRA NA GUZICU, da im zaslache zivot, dok mnogi idu na pojilo da gucnu malo vode sa DPSDPovskog KORITA, nebi se te ODJE udruzile da ih JEBESH, svi oni najbolje znaju shto treba STOCI SITNIJEH ZUBA, kakvo plandishte i pojilishte, i dje treba plasirat SOLILA DA LIZU, i kolko ih chesto MUZU I STRIZU, i kad ih TREBA MRKAT i dat malo VIJAGRE DA LIZNE DA SE OBLIZNE, da ima jagnjadi za klanje i FRANCINE KOBASICE.

    • Ладо Тајовић kaže:

      “Знам, узалуд је, али човјек је дужан да учини све што може и да остави мало наде. Да има наде – док одрасту неки снажнији, или јаче задојени људи млијеком невоље – да опет премјештају или сасвим бришу границе… Све границе… Свих земаља.. И све што дијели људе.”

  5. Ладо Тајовић kaže:

    Ево се и Марко Вешовић опет огласио са сличном темом. Вели; “У ЦГ, ако не узмеш паре од Бритве, не мереш бит оштар опозиционер. Слоби је најдражи био Шешељ, а Милу су сви најмилији; он их, ка добар отац ђецу, не раздваја: све их је плаћао.” Не би ја баш тако, мада има истине.

    http://www.e-novine.com/stav/48557-Montenegrinjski-opozicioneri.html

    • Vesovic je dotakao dno, a vidim da se i mnogi ‘intelektualci’ medju komentatorima ubise da ga opravdaju. ‘Bem ti narod.

      Bravo Misko Perovicu i Koca Pavlovicu, dali ste priliku Sekiju Radoncicu da premjesti teziste price o deportaciji Bosnjaka na politicki teren, i potpuno zamagli sustinu. Nece se vise pricati o deportaciji, spomeniku zrtvama i Milovoj ulozi, pricace se o politickim ambicijama. Bravo.

      Svejedno, i dalje tvrdim da je odgovornost bosnjackih intelektualaca da se jasno izjasne o prici o deportaciji i o podizanju spomenika.

    • Uzgred, ova Vesoviceva recenica govori mnogo, mada je iste nastupe imao i na ovom portalu: “Stoga Miško, profa računa … može biti gord što je jednom dobrom knjigom zadužio crnogorsku književnost.” Svasta se moze zavrsit u Crnoj Gori ako se igra na sujetu.

    • Odličan tekst Marka Vešovića! Postaje ozbiljan kandidat za kolumnistu Analitike.
      Doista, u Crnoj Gori je najveći politički i društveni problem Medojević, a najveći neosudjeni ratni zločinac Slobodan Pejović.
      Koči Pavlović dugove vraća Djukanović! Nije problem što je Djukanović tako “učinjen”, problem je kako Pavlović može da udari na Djukanovića kada mu je ovaj(iz svog džepa(?) ) vraćao dugove.
      Istina je da sam se nekad divio Marku Vešoviću, mislio da je on oličenje časne i poštene Crne Gore, osjećao stid što se nijesam sjetio da mu preko “Adre” svojevremno pošaljem paket pomoći u hrani, onda kada sam jedino tako mogao poslati hranu svojim rodjacima u opkoljenom Sarajevu, a kada ni ja nijesam imao dovoljno životnih potrebština.
      No, nije ni prvi ni jedini koji me je neprijatno iznenadio poslednjih 10-ta godina. Samo jedan u moru takvih.

      • Ладо Тајовић kaže:

        “No, nije ni prvi ni jedini koji me je neprijatno iznenadio poslednjih 10-ta godina. Samo jedan u moru takvih.”

        Ма ти би могао комотно Спортски Центар напунити од ‘таквих’ а пошто си једини који је видио Шекијеве ‘спорне’ смс-ове, тражиће се мјеста и у ложи.

      • Poruku(jednina), a ne poruke. Vidio sam jednu spornu poruku.
        Ne znam da li bih uspio napunuti Sporstki centar od onih koji su me neprijatno iznenadili poslednjih 10 godina, ali bih, siguran sam, tribine i platoe pored, svih 5 Mugijevih bazena.

      • Ладо Тајовић kaže:

        Свакако требало би их изградити, брука да се гужвају око оног једног и сваком базену дати име по неком од чувених фејсбук и смс ‘жртви’.

      • Ima neceg duboko patoloskog u situaciji kada vise iritira patetika potlacenog nego okrutnost tlacitelja.

      • Ладо Тајовић kaže:

        Код нас је на сцени деспотизам опозиције и ”самоангажованих” опозиционих интелектуалаца, а сваки деспотизам ми је мрзак. Послужићу се Тагором, на радост Ољину, који је говорио о деспотизму слабих карактеришући га ужасним.

        “Ко има крлетке, тај у њих ставља птице, то јест, чини над њима насиље. А ко нема крлетке опија своју жртву опијумом, то јест опчињава је. Први чини насиље, али не опчињава је, други не само што опчињава него и чини насиље.”

        Зато је насиље црногорских опозиционих деспота ужасавајуће. Било да се служе вјером, нацијом или јачином увреда да би прикрили своју неспособност. Свако ‘удбашење’, свака плитикост Вешовића, Перовића, Брковића…, сваки покушај још томе давати неки смисао, свако тобожње ‘шкандалисање’ над нечим када се на њих упере њихове стрелице је насиље над здравим разумом. Зато се блог Славка Перовића претворио у оно шта се претворио, зато су Медојевић и остали опозиционари изгубили подршку, зато Ковачевић и Поповић и њихове ‘критике’ немају никакав утицај… Једини од њих још увијек јаше Ристо Радовић, зато што се заклања иза оног најсветијег док ови други више немају чиме да се покрију.

    • perfect stranger kaže:

      Оставио сам сљедећи коментар испод ове Вешовићеве бљувотине (а исти би могао стајати и испод ове Ладове умотворине, јако креативне, дапаче):

      Јуначки, мора се признати. Виђу витеза! – што би рекле неке старине из ЦГ. Бескомпромисно шибање по свим слојевима корумпираног друштва, је ли тако? Осим… Осим по диктатору и компанији… Мало необично понашање за ангажованог интелектуалца, зар не? Па добро, можда се ради о “мекој диктатури”, која не заслужује оштар третман, као тамо нека неспособна и корумпирана опозиција? Но, добро… Ја бих свакако апеловао на Диктатора да уваженом аутору овог текста поклони један PATEK PHILIPPE Sky Moon Tourbillon из своје колекције. Мислим да га је заслужио.

      Након читања овог текста присјетио сам се, не знам зашто, све популарније монтенегринске спортске дисциплине – “Царски пољубац”. Правила налажу да Диктатора треба што више пута пољубити у задњицу у року од једног минута, али пољупци морају бити равномјерно распоређени на лијеву и десну страну жељеног објекта. Отежавајућу околност представља и то што се током надметања диктатор из сјенке налази у покрету, а ако му је воља, може и да опструира такмичаре, који на кољенима покушавају да досегну до његове стражњице.

  6. Војин Николајевич kaže:

    Господине Ладимире,

    овај вам је текст одличан,

    с маленом грешкицом што сте у посљедњем посту навели текст Вешовића који нема “везе с појмом” :))

    Елем, чему таква грешка?!!

    Да ли је у птиању сублимација!? :))

  7. perfect stranger kaže:

    Би би, ти би управо тако, само што не смијеш, да се не би замјерио Жељу и остатку фамилије која те тренутно храни. А ти би најрадије промијенио фамилију. Ти учиш етику управо од тога Вешовића. Обрати му се, можда замоли Мила да ти поклони један PATEK PHILIPPE Sky Moon Tourbillon. Мислим да си заслужио, ево већ годинама радиш предано у корист Државе.

  8. Војин Николајевич kaže:

    VešovićČ:” Medo spada u najžešće opozicionere, čojske i sojske, jer je pare uzimao od Zemunskog klana, zato mu u CG tepaju Meda Zemunac. U Identitetu, listu zemunskog klana, Medo je pisao da je Đinđić (koga će Medovi poslodavci ubiti), prijetnja evropskim integracijama Srbije. Medo, koji je uzimao pare od Miškovića i Beka, tajkuna što su Srbiju zavili u crno, sad je u parlamentu predsjednik Savjeta za evropske integracije: taj ekspert dokazano zna da snajperski precizno uoči i ukloni sve prepreke na putu evropskih integracija i nije čudo što je CG bliže Evropi no Srbija”…

    Господине Ладо,

    или је ђаво или су мађије, или је ово ЦКЛ или АГИТПРОП?!!

    О чему прича овај Вешовић, којег сте постовали?!!

    • Војин Николајевич kaže:

      Укратко,

      умјесто по суштини конфликта у Црној Гори,

      господин Вешовић бије по репу, јер је господин Медојевић направио грешке савсим на другој страни од оне коју спомиње господин Вешовић, који никада није имао орјентире!!

      Превеслао нас је као Ламанш! На примјер:))

      Гротескно је ово, крај, дакле, крај постованог од вас Вешовића!

  9. Војин Николајевич kaže:

    Да се мало опустимо, господине Ладо, ево мало поезије од Миљковића…

    Сонет

    Ти простори ме ужасавају
    ПАСКАЛ

    Простор који ничим не подсећа на себе,
    птицама померан, ветровима сличан,
    сам у себи, сам за себе, ничему вичан
    вечити почетак ужасан, без потребе.
    Простор језиком трајања препричан
    и претворен у вечност која ником не треба,
    вечност за проклетство, које будно треба
    под свежом хумком плен свој непомичан.
    Заборавимо мрачно поверење
    себе са собом, у страшно подозрење
    простори се руше и црна наилази плима.
    У шкртости тишине без себе и иметка
    ми смо последњи заточници почетка
    под каменом што име има.

    • Ладо Тајовић kaže:

      Може и мало Ујевића:

      Ове пјесме то нисам ја, иако сам их ја написао
      Ови јауци, то нисам ја, премда сам их збиља уздисао.
      Мој прави живот, ја сам само дисао.

      Јер ја живим и кад пјесма умре. Ја живим и кад патња мине.
      Има у мени немира драгог, а има и моје ширине.
      Ја пуштам и другог да говори за ме.
      А и сам говорим друге саме.

      Ја не марим човјек бити ако сам умио људе боговски рећи.
      О, ја. Ја сам од себе и мањи и већи.
      О, ја.Мој други и мој трећи.

      Ја не сањам о срећи.Но не сумњам о срећи.
      Гле овог двојства и тројства мога:
      има у мени тмине,
      но има у мени и ведрине,
      и моја дивна слога.

      • Војин Николајевич kaže:

        Дакако, поштовани Ладимире, све је овдје, и Аугустин Тин Ујевић, који је написао у Никшићу збирку пјесама “Ауто на корзоу”..

        И, по сопственом сјећању, мимо Гуговања:)), Тин каже…

        Ово тијело свјетлости

        које људи мрзе,
        разапели су јединo, право, на Крсту,
        у безброју бића,
        до краја вијека…
        Узалуд,
        Узалуд вјеруј у врсту…

        А Бранко Миљковић каже….

        Тин

        С друге стране гроба жива звезда куца
        И запаљени ветар на почетку дана снива
        Ноћ у моме гласу више не дозива
        просторе изгубљене које поседују сунца
        Крв моја заспала под каменом не бунца
        због пакла из земље ископаног ко жива
        Овде камење пева и птица се скамени сива
        Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца
        О зашто смо тако сами и слаби и крти
        Док се земља окреће око своје смрти
        негде испод земље зри тишина зла
        Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли
        Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се
        воли
        Нека ниче цвеће из проклетог тла

      • Ладо Тајовић kaže:

        Спокойной ночи!
        Всем вам спокойной ночи!
        Отзвенела по траве сумерек зари коса…
        Мне сегодня хочется очень
        Из окошка луну……….

        Синий свет, свет такой синий!
        В эту синь даже умереть не жаль.
        Ну так что ж, что кажусь я циником,
        Прицепившим к заднице фонарь!
        Старый, добрый, заезженный Пегас,
        Мне ль нужна твоя мягкая рысь?
        Я пришел, как суровый мастер,
        Воспеть и прославить крыс.
        Башка моя, словно август,
        Льется бурливых волос вином.

        Я хочу быть желтым парусом
        В ту страну, куда мы плывем.

      • Војин Николајевич kaže:

        :))

        Александр …

        Я помню чудное мгновенье:
        Передо мной явилась ты,
        Как мимолетное виденье,
        Как гений чистой красоты.

        В томленьях грусти безнадежной
        В тревогах шумной суеты,
        Звучал мне долго голос нежный
        И снились милые черты.

        Шли годы. Бурь порыв мятежный
        Рассеял прежние мечты,
        И я забыл твой голос нежный,
        Твой небесные черты.

        В глуши, во мраке заточенья
        Тянулись тихо дни мои
        Без божества, без вдохновенья,
        Без слез, без жизни, без любви.

        Душе настало пробужденье:
        И вот опять явилась ты,
        Как мимолетное виденье,
        Как гений чистой красоты.

        И сердце бьется в упоенье,
        И для него воскресли вновь
        И божество, и вдохновенье,
        И жизнь, и слезы, и любовь.

  10. Ладо Тајовић kaže:

    Грубач,

    ја сам и стилски и начином свјетлосним годинама удаљен од Марка Вешовића. Постовао сам линк ка његовом тексту јер сам у њему препознао коментаре и појаве тако ‘актуелне’ у задње вријеме и да би оне који су се бранили Марком Вешовићем тукао Марком Вешовићем. Постовао сам реченицу из његовог текста јер сликовито говори много. Ја нисам бирао начин комуникације, хтио сам другачији, они су изабрали овај. Зашто сада мијењати оно шта су они сами започели?

    • Војин Николајевич kaže:

      Господине Ладимире,

      овај текст горе, који вам је редакција портала пренијела, је одличан.

      Зашто, управо зашто та грешка да потцијењујете себе постујући недолични, лутајући, неадекватни, текст Вешовића, везујући га тиме за себе?!

      Наиме, господин Вешовић је, као и увијек, промашио све теме. Сујета, дакле!
      Елем, то је само његов системски проблем!

      Али ви, да себи дозволите текву несмотреност….

      Ево опет Миљковића…

      Мудрости, неискусно свићу зоре.
      На обичне речи више немам право!
      Моје се срце гаси, очи горе.
      Певајте, дивни старци, док над главом
      Распрскавају се звезде као метафоре!
      Што је високо, ишчезне, што је ниско, иструли.
      Птицо, довешћу те до речи. Ал врати
      Позајмљени пламен. Пепео не хули.
      У туђем смо срцу своје срце чули.
      Исто је певати и умирати.

      Сунце је реч која не уме да сија.
      Савест не уме да пева; јер се боји
      Осетљиве празнине. Крадљивци визија,
      Орлови, изнутра кљују ме. Ја стојим
      Прикован за стену која не постоји.

  11. perfect stranger kaže:

    Аха, рече ти неко да те шефови из Друге читају, па потрча да се брже-боље оградиш од Вешовића, “стилски и начином”. Пропаде сат… Али нема везе, биће прилике….

    Како ли је тешко битисати у тој мишјој рупи…

  12. Ладо Тајовић kaže:

    ха, ха, ха… да, да… несмотреност, ограђивање… тја…

    Али не, то још увек није време
    То је једно место
    које препознајем у простору

    Мртве су горе одакле та реч дође
    Свинго с птицом лажљивом уместо лица које
    Свлада
    тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада.
    Видим смеле мостове преко којих нема ко да
    прође.

    Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо,
    крута
    где провејава смрт и љубав не спасава.
    Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас
    обасјава.
    Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута.
    Шта си птица или глас који луга
    под дивљим небом где те песма оставила самог
    на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо
    где не постоји време, где једна светлост жута
    негде у висини чува отисак твога лица.
    Човече тајно феникс је једина истинска птица.

    • Војин Николајевич kaže:

      Штовани Ладимире,

      Ево и Југославије код Миљковића…која је почела у дан своје нужности:))

      Југославија

      Ево како је почела у дан своје нужности
      Све што нема ватре у себи сагори
      Што сагори постаје ноћ
      Што не изгори рађа дан
      Треба запалити све што може да гори
      Треба срушити све срушиво, све што није вечно
      Треба у свему и после свега пронаћи наду
      Револуцијо, оно што остане је човек
      Оно што прође је прошлост
      Прошлост која не прође је будућност и будност
      Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде
      Ето тако је почела у дан своје нужности
      Обала једноме Мору
      Звезда на Полуострву
      Рт Добре Воље
      Оивичена бескрајем
      Саветује плодовима љубав и разум
      У фабрикама људи конзервирају сунце
      Које се јавља на најразличитије начине
      У плоду и камену подједнако
      Први пут слатко други пут врело
      Сада има све што је њено
      На југу Море на северу облаке
      На истоку трешње на западу маслињаке
      И сазвежђа над Фрушком, звездане строфе
      најлепше
      У камену и на води:
      Грозд је успомена на њихов распоред
      Има своју будућност и њену прошлост
      Има свој пут и његову истину
      Саветује плодовима љубав и разум
      Обала једноме Мору
      Звезда на Полуострву
      Рт Добре Воље
      Оивичена бескрајем
      Туђа пресахлост би јој изворе отровала
      Туђе пустиње клеветају њено сунце и земљу
      А она без милости према ономе што је стварно
      Али не и истинито, не престаје да се бори
      Срце њених градова је бело сунце свих људи
      Она учи градове да буду браћа Великоме Граду
      Који венчава Шумадију и Загорје
      Међусобно и са будућношћу
      Истраживачи под земљом, у смрти, војници и
      рудари
      Истраживачи у ваздуху, певачи и икари
      Истраживачи под водом, песници несвеснога
      Тражите, нађите, претражите сва блага,

  13. perfect stranger kaže:

    “Тја тја…”, али пропаде сат. Али биће сатова… Како бих те утјешио, а и дао допринос вечери поезије која је спонтано организована испод ове теме, посвећујем ти, Увце, ово ремек-дјело Снебивљиве Аждаје:

    Изврнута торта (кашљ кашљ):
    Слатка мала изврнута торто,
    сви те воле, сви те цене,
    о јадна мала изврнута торто…
    врх ти на дну стоји!
    Авај јадна мала изврнута торто!
    Невољама никад краја!
    Слатка мала изврнута торто…
    шмрц, шмрц…
    дно ти на врху стоји.

  14. Milovan Vukov Jankovic kaže:

    Djavo svoju igru igra,
    chovjek bliznjem ochi vadi,
    um otrovan sa zavishcu,
    nevolji se tudjoj sladi.

    Ko nas stvori nakvechene,
    da ochnakom bliznjeg grize,
    od vuchice il od vuka,
    il je zvjestvo i od bize.

    Djava nije MILOsrdan,
    nego ZLOBAN i posprdan,
    shto bliznjega vishe gazi,
    to Dhjavolju svoju dushu,
    vishe pazi, bolje mazi.

    • Војин Николајевич kaže:

      Може бити да игра игру Миљковића…

      ………………………………………………..

      Ноћ је пуна мрачних анђела
      уклета лађа
      носи терет изгубљеног времена
      и наше мртве пријатеље
      у шуму без птица
      требало је прећи море
      време и простор који су се помешали
      сада су за једну смрт далеко од сваке
      обале
      светлост и сенка
      играју на води
      игру живота и смрти
      далеко протиче река
      вечита и узалудна

      птице лете за ветром
      и жене плачу на обали
      човек пада на своју сенку
      они су без сенке сишли у дубину
      и без имена
      за историју
      од слепог лица бродолома у њиховим
      последњим очима створена је историја
      поука за остале
      људи су мртви а не смртни сунце ће
      проћи и кроз наше очи неизмењено
      V
      Узидали вас у зид невидљиви
      и сви сте били спремни да умрете
      једни у другима и било је тако
      здраво чудна реко спаса…

  15. Војин Николајевич kaže:

    Мада, такву контраверзност имаи великс Анна Ахматова,која каже…

    А ты теперь тяжелый и унылый,
    Отрекшийся от славы и мечты,
    Но для меня непоправимо милый,
    И чем темней, тем трогательней ты.

    Ты пьешь вино, твои нечисты ночи,
    Что наяву, не знаешь, что во сне,
    Но зелены мучительные очи, —
    Покоя, видно, не нашел в вине.

    И сердце только скорой смерти просит,
    Кляня медлительность судьбы.
    Все чаще ветер западный приносит
    Твои упреки и твои мольбы.

    Но разве я к тебе вернуться смею?
    Под бледным небом родины моей
    Я только петь и вспоминать умею,
    А ты меня и вспоминать не смей.

    Так дни идут, печали умножая.
    Как за тебя мне Господа молить?
    Ты угадал: моя любовь такая,
    Что даже ты не мог ее убить.

  16. ugodnu noci miran san zelim pjesnicima

  17. S vremena na vrijeme posjetim ovaj portal da vidim ima li sta novo. Jedina novina mi je da se poneko odusevljava ovim tekstom koji je napisao izvjesni gospodin Tajovic, koji mi je bio malo simpatican jer je u sustini narusavao nekakvo novo, neprirodno jednoumlje prisutno kod vecine komentatora. Ali ne lezi vraze! Ovim tekstom me potpuno razocarao. Sami pokusaj da se napravi poredjenje sa galijom je…nelogicno za onoga ko zna sta je galija i galioti a nemoguce je logicki smjestiti opoziciju u galiju. Podsjeticu doticnog gospodina da su opozionari govorili “Ne u Milovu galiju” ali su mnogi dobrovoljno usli u tu galiju a neki prislino uvuceni. I ti prisilno uvuceni su pravi galioti a ostali su dobrovoljni galioti zarad galije jer vole da plove samostalnom galijom pa makar ona bila i Milova. Nesposoban da razvija logicka poredjenja sa galijom, autor odmah prelazi na fudbalska poredjenja i dalja poredjenja koja samo potvrdjuju nizak kvalitet autorovog pisanja. Sigurno da je ovaj tekst svjetlosnim godinama daleko od pisanja Vesovica. Vesovic gadja u sustinu to jest u uzroke a ne neko plitko i nelogicno poredjenje posledica koje Tajovic pokusava da slozi u neku svoju sliku. Kao da je koristio vodene bojice u koje mu je neko namjerno dodao vodu sa zabokrecinom pa je sve mutno i nejasno. Vesovic ima ostar jezik i zube zmije, ali svoj otrov nazalost koristi samo za one po narudzbi i uveliko plagira Slavka Perovica jer je Slavko jos davno rekao sta su Crnogorci. Ostrvio se na Meda, iako je Medo talentovano glup za politiku i obicna jajara, imao je mooda da kaze Milu ono sto bezmoodi Vesovic nikad nece uraditi. Mozda je bolje poredjenje Vesovica sa hijenom, jer ona napada samo one od kojih joj ne prijeti opasnost.
    Nas talentovani autor Tajovic vise mrzi opoziciju nego poziciju???? Sigurno da ovakva teza moze biti rezultat ili autorove cvrste veze sa pozicijom ili nesposobnosti sagledavanja realnosti, sto i nije bas dobra preporuka za onoga ko se zeli predstaviti analiticarem sa dubokoumnim zakljucivanjima.

    • Ладо Тајовић kaže:

      Колико контрадикторности у десетак реченица!? Ово није текст него коментар на један други текст написан у пар минута. Сигурно да не гађам ‘у суштину’ као Вешовић, нити гледам у ципеле Медојевићеве супруге, нити имам ‘оштар језик и зубе змије’ али кад бијем, бијем боље него Вешовић и Брковић заједно. Додуше, не идем у дубину, својствену интелектуалцима из кафана поред подгоричких пијаца, као они, ја плитко по ушима. Немам ни ”муда”, као Медо, потпуно сам без тог уда, на неки други орган се више ослањам а нисам јајара. Ух, човјече ‘посматрачу’, да си се трудио бити контрадикторнији не би могао бити више него што већ јеси.

      • Nema tu kontradiktornosti, nego ima nesto sto tvoji organi ne mogu da dokuce. Kad se analizira jedan tekst onda se tu namece sijaset pitanja kao filteri koji ce izbaciti nesto dobro a nesto lose. Sve zavisi koliko je pisac tekst vjest da ukomponuje svoje poruke. Bez obzira da li je ovo sto si napisao komentar ili zaseban tekst, predstavlja jedno zaokruzeno vidjenje autora. Posto ne zalazis u kafane, vjerovatno zalazis u cajdzinice, i o-cajavas, jer ovo sto si napisao je o-cajno. Da ti rade ti neki drugi organi kako treba a ne mooda onda bi shvatio da si bez mooda niko i nista. To sto ti u svojim mislima “bijes” druge po usima je mozda stvar za specijaliste iz Kotora. Da da, slazem se , plitkost ti je dominantna karakteristika. Daleko si ti i od Brkovica i od Vesovica. Oni su nesoji na svoj nacin ali nisu budale. Nego nastavi nam tu sjajnu pricu o galijama i galiotima…

      • Ладо Тајовић kaže:

        Само настави. Док закључиш на који текст је коментар, шта се хтјело рећи а шта није, биће времена да придодаш још коју контрадикторност и на концу можда ме и похвалиш на крају и тиме заокружиш своју критику у стилу ‘контрадикције у приданоме’. Очајан сам ја али сам добар у томе… хе, хе, хе…

  18. “talentovani” autor, nick Tajovic, jedino je talentovan da mrzi opoziciju, cak i onu u pokusaju i da postuje stihove poznatih pjesnika, prepisuje citate slavnih, postuje recenice poznatih i ostvarenih, jer on nema svoj stav, ni svoje misljenje.
    Lado Tajovic nick, ima dara, ali samo za omalovazavanje drugih, svjestan da ne moze drugacije skrenuti paznju na svoju malenkost, nego na taj nacin da umanjuje vrijednost boljih od sebe.
    Mislim da je, sto se tice tog lika, u pitanju neka vrsta ozbiljnog poremecaja licnosti, sto nije rijetkost medju zaposlenim osobama u sluzbi rezima. Lik je zapravo za zaljenje, kad je njegovo zdravstveno stanje u pitanju, ali i za zajebavanje, ako se uzme u obzir da on u tome uziva. Zato neka svako odabere nacin koji smatra prikladnim za sebe, kako ce se odnositi prema njemu, kao i nacin komunikacije sa doticnim, uz upozorenje, da lik nije ni malo bezazlen, posebno kad je pod dejstvom gljiva ludara.

    • Ладо Тајовић kaže:

      Я знаю правду! Все прежние правды-прочь!
      Не надо людям с людьми на земле бороться.
      Смотрите: вечер, смотрите: уж скоро ночь.
      О чем — поэты, любовники, полководцы?

      Уж ветер стелется, уже земля в росе,
      Уж скоро звездная в небе застынет вьюга,
      И под землею скоро уснем мы все,
      Кто на земле не давали уснуть друг другу.

      • Ладо Тајовић kaže:

        И превод за тебе:

        Истину знам! Све старе истине даље,
        човјек човјека нек’ не глође!
        Гледајте вече! Гледајте скоро ће ноћ!
        О чему – пјесници, љубавници, војсковође?

        Вјетар већ јењава, на земљи пада роса
        звјездана мећава скоро ће на небу стати
        И ускоро ћемо под земљом уснути сви ми
        што на њој не дасмо једни другима спати.

      • Milovan Vukov Jankovic kaže:

        Pod zemljom ce se svi naspavat i OPOZICIJA I POZICIJA,
        a njihove grobove ce chuvat NARODNA MILICIJA.

      • ovaj put manje poznata pjesnikinja, ali opet ista stvar: to nijesu tvoje misli, ni tvoji stihovi, a o tvom talentu za pisanje, ono sto si do sada pokazao, samo je lupanje prazne slame.Ipak hvala za jedno novo otkrice…

  19. Milovan Vukov Jankovic kaže:

    Pitanje svih pitanja je, kako dalje, kako slozit ova ROGOVE U VRECU i natjerat REZIM, da mijenja REZIM i da pochne da sluzi NARODU.

    Od ovih analiza se podize rejting pojedincima,
    i troshi energija na medjusobno nadgornjavanje, UDRUZENI bi mogli zaprijetit VLASTODRSHCIMA i zahtijevat ODGOVORNOST za NAKARADNE ODLUKE I ZLOUPOTREBU 1,25 milijardi EURA, koje spichkaju svake godine na LICHNE potrebe i povecanje plata javnih ne-RADNIKA i SLUZBENIKA.

  20. Iskreno i najozbiljnije, Tajovicu treba dati vise da pise – to je za dobro svih nas.

    • Ali to Ladovo verbalno onanisanje je atak na zdrav mozak i normalnom covjeku, nakon njegovih kreketanja, dodje spontana zelja da mu ponudi pomoc. Za nase i njegovo dobro.

      • Nakon ovog komentara, ponavljam svoj zakljucak odozgo, i predlazem urednistvu portala da Tajovicu ponudi da pise kolumnu. Tako ce se Tajovic uozbiljiti, a i doci u priliku da brani svoje stavove od tudje kritike umjesto da bude obrnuto. Siguran sam da je Tajovic raspolozen i spreman za ovaj pothvat, a pokoji disonantni ton moze samo doprinijeti ovom portalu – iz toga cemo svi nauciti. Eto prvi tekst bi se mogao zvati “Despotizam opozicije” ili cak “Despotizam slabih”.

      • Jedva cekam kolumnu. A mogla bi i Irena nesto napisati, jer ima dara.

      • perfect stranger kaže:

        И ја једва чекам тај Ладов подухват, који би се могао звати “Записи из мишје рупе”. Такође, апелујем на све чланове Предсједништва портала да омогуће млађаном Ладу да пише колумне о деспотизму слабих и очајних.

  21. O kakvoj opoziciji u CG govorite? Nema je. Za godinu neće biti ni srpskih opopzicionih partija – sve odoše tamo gdje je kasa.
    Nebojša Medojević pravi iste greške kao Slavko Perović dok je bio lider Liberalnog saveza. Samo što nikad neće pasti nisko kao Slavko.
    Perović je uništio POKRET SLOBODARA kakav se vjerovatno nikad više neće pojaviti u Crnoj Gori. Sada se batrga u blatu, dok ga tapšu isti oni koji su ga poltornski tapšali i kao lidera LSCG umjesto da ga opominju na greške. I sad su svi na dnu dna.
    E, to je suština Vešovićevih analiza, pa ma koliko to nas Crnogorce iritiralo. Pročitajte poglavlje iz Markove knjige “Špijun iz Pipera” u kojem analizira nepismenost J. Brkovića, pa onda ćete vi koji omalovažavate Lada, Posmatraca i još poneke vjerovatno otkriti koliko ispraznog verbalizma i nelogičnosti sadrže vaši “velikoumni” komentari.

    • perfect stranger kaže:

      И шта велиш Вешовићу, које је то поглавље књиге “Шпијун из Пипера” које ваља прочитати? Јеси ли ти нормалан човјече Божји, колико је кратак овај живот да човјек нема времена да прочита ни све класике, а камоли да прати сву квалитетну савремену књижевност, а ти ми предлажеш некаквог твог Шпијуна из Пипера?!? Јебао те Шпијун из Пипера!

  22. Milovan Vukov Jankovic kaže:

    Svaki pojedinac koji misli svojom glavom je zlata vrijedan, ako ima dobre namjere i isti CILJ, a sredstva treba upristojit, shto mene teshko polazi za rukom, ne idem na igracha, nema te sile koja me moze natjerat da koristim pristojne termine u ovom odabranom drushtvu, nece Brskut iz mene.

  23. perfect stranger kaže:

    Хахаха, ја се стварно извињавам свима што се враћам на овај Ладов текст, али ево шта сам пронашао на нету. Дакле, мени се у неким изузетним приликама, углавном када тражим неке примјере шовинизма на режимским медијима, деси да свратим до сајта ЦДМ. Неко је тамо пренио овај Ладов текст, и ево коментара једног од најпознатијих режимских коментатора, извјесног ЕЛ РЕ (који отворено подржава онај најекстремнији дио Националсоцијалистичке партије ЦГ). Чисто да би се знало коме се Ладови ставови највише свиђају :)

    “Izuzetno dobar tekst. Fascinira me što je jako kratak a tako sadržajan, jasan i nadasve tačan. Bukvalno ko kad doktor odredi dijagnozu pacijentu. Zaista odavno nijesam pročitao bolji tekst…
    Trenutno me kopka samo jedno pitanje: “Who the **** is hiding behind name “Lado Tajović?!”… Zaintrigirao si me Milovane pa sam malo potražio po Net-u pisanije ovog čovjeka i moram da priznam – dosad ne nađoh ništa što ne bih s obije ruke potpisao. Baš zanimljivo..Čak je interesantan i njegov odabir pseudonima…”

Odgovorite na Zipp Poništi odgovor

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.