Internet kao osnovno ljudsko pravo

Veliki broj totalitarnih režima pokušava da blokira prilaz internetu ne samo zbog nacionalne bezbednosti ili borbe protiv nezakonitog ponašanja, poput zlostavljanja dece. Uglavnom se iza tih pokušaja krije drugi razlog. Oni, naime, ne žele da informišu ljude i na taj način pokušavaju da ućutkaju kritičare i rasprave o određenim temama.

izvor: dw-world.de

Dunja Mijatović, predstavnica za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, nedavno je potpisala Deklaraciju o slobodi interneta. Internet je neotuđivo pravo svakog pojedinca, smatra ona.

Međunarodni zvaničnici za slobodu medija sa četiri kontinenta su u deklaraciji napisali da je pristup Internetu ključ pluralizma i slobode mišljenja u 21 veku. Dunja Mijatović deli mišljenje da pristup Internetu spada u osnovna ljudska prava.

„Imamo dobar primer za to u Finskoj. Tamo je građanima zakonom osigurano pravo na pristup Internetu. Ostale države bi mogle da slede taj primer. U drugim evropskim državama ulažu se određeni napori u tom pravcu, ali bez rezultata. U kriznim regionima u svetu  građanima nije omogućen pristup svetskoj mreži. Nisu im dostupni ni tehnički uslovi telekomunikacija. Zajedno sa ostalim aktivistima koji se bore za slobodu medija mi pokušavamo da stvorimo svest o postojanju ovih problema u našim društvima. Moramo povećati naše napore ako želimo da zaista nešto postignemo na tom planu.“

Blokada interneta po pravilu je represija

Postavlja se pitanje na koji način je moguće zaštiti internet mrežu od pokušaja vlada ili korporacija koje žele da ograniče pristup ili instaliraju određene filtere. Tehnički, to je lako uraditi isključivanjem napajanja. Dunja Mijatović se slaže da je tehnički to lako moguće izvesti, ali kaže da to u praksi ipak nije tako jednostavno:

„Kada pokušate da blokirate nešto na internet mreži i ljudi primete da im oduzimate njihova prava, većina nađe način da zaobiđu blokadu. Veliki broj totalitarnih režima pokušava da blokira prilaz internetu ne samo zbog nacionalne bezbednosti ili borbe protiv nezakonitog ponašanja, poput zlostavljanja dece. Uglavnom se iza tih pokušaja krije drugi razlog. Oni, naime, ne žele da informišu ljude i na taj način pokušavaju da ućutkaju kritičare i rasprave o određenim temama.

Jedina demokratska zaštita  koju posedujemo jeste  da podignemo glas protiv ovakvih pokušaja. Neosporno je da vlade imaju pravo da se na taj način bore protiv ilegalnih aktivnosti, ali to nikako ne be smelo da bude opravdanje za ućutkivanje kritičkih glasova. A to se, nažalost, događa previše često“, kaže Dunja Mijatović.

Zeleno: slobodan pristup; Žuto - djelimično slobodan pristup; Crveno - ograničen pristup.