Клипији

извор: njegox.blogspot.com

Подсјетник : Клипи је спојница која у старијим верзијама Мајкрософт Офиса искаче да вас нешто посавјетује. Клипи никад нема корисне савјете, скоро никад нема савјете који су у вези са темом, а и кад јесу, ти савјети су толико тривијални и бескорисни да његова појава никад није пожељна, већ само и увијек искључиво иритантна. Смитсонијан магазин је назвао Клипија једном од најгорих брљотина у историји дизајна софтвера, али клипија то није спријечило да настави да искаче преко Офис докумената у изради и да вас свако мало нешто савјетује.

Не мисли црни Клипи да он о томе зна нешто више од вас, па ни да о томе уопште нешто зна – он се само осјећа позваним да каже.

Свијет је пун Клипија. Гдје год се окренеш, ето га по један. Са сваког телевизијског канала, са сваке новинске стране, са сваке насловнице сваког Интернет портала бечи по један Клипи, једва чекајући да ти нешто каже. Не зато што зна, него зато што се осјећа позваним. Толико их је да их можемо подијелити у групе:

Исконски клипији

Прича исконских клипија бесциљна је и бесмислена. Они само причају да би причали. И као што Клипија можете замијенити стилизованим аватаром Ајнштајна или пашчетом које маше репом, не мијењајући вријеме кад искаче и садржај онога што прича, тако и исконском Клипију можете замијенити глас, стас и кравату и бити сигурни да ће, можда другим стилом, сваки рећи исту ствар – ништа.

За овакве људе може се написати алгоритам који ће погодити оно што ће рећи. И прије него што се појаве на телевизији, нема сумње шта ће, рецимо, Свето Маровић и Василије Лалошевић рећи. Посебна подгрупа су исконски Клипији са покушајем хумора – Божо Булатовић, Новица Станић, Ем Си Марко и разни други. Да би нешто било смијешно, није потребно само изговорити то на начин на који бисте то изговорили кад би било смијешно.

Самозвани клипији

Разлика између исконских и самозваних Клипија је што исконске клипије позиција и углед намећу као некога ко би требало да има мишљење о нечему, али мишљење немају, док самозвани Клипији имају мишљење о нечему и намећу се да вам га предоче, иако се на готово сваког од њих у свакој ситуацији може примијенити она “што ће овај овђе”. Ако неким случајем не пратите медије хабитата у коме ови људи оперишу, с правом немате појма ко су они. Питајте некога из Дубровника или Пријепоља ко је Александар Зечевић, и тај ће слећи раменима.

Самозвани клипији су људи који су, с правом, толико несигурни у свој интелект да покушавају да га валидирају кроз медијско експонирање свој интелект цијене у тој мјери да желе да га подијеле са другима колико год то је могуће, самопроглашавајући се на функције које их стављају у привидне омбудсманске дужности и моћи. Свако дневно издање Вијести има по један чланак са сликом Вање Ћаловић (да се не гријешим, често зна да буде и те како у праву), а неријетко провире и Срђан Дармановић, Златко Вујовић и слични. Феномен Роберта Велашевића не схватам па, због вјероватноће да нећу бити у праву и да ћу се огријешити, нећу ни причати о њему.

Омбудсмани су самозвани клипији по службеној дужности. Државни тужиоци би, а нажалост нису, требало да буду овакви Клипији са пиштољем за пасом. Да они то јесу, омбудсмана не би ни било, а осталих самозваних Клипија било би много мање.

Примијетићете да Љиље Раичевић нема у овој групи. То је зато што она представља хибридну јединку која је, иако је сврстана у следећу групу, подједнако квалификована да представља и ову.

Калимеро клипији

Ово су Клипији којима је стално крива страна. Они, по правилу, не траже рјешења и доказе, већ изговоре и жалопојке. Ова група клипија стално кука о дискриминацији, несвјесни да тако стварну дискриминацију чине бесмисленом. На једнога који нешто не може да оствари зато што је дискриминисан као Србин дође девет оних који нешто не могу да остваре зато што су неспособни и лијени, а кукају да су дискриминисани јер су Срби. Исто важи и за Роме, педере, жене (по професији, не само по полу), Албанце, Хрвате, инвалиде, пензионере, и разноразне друге групације.

Клипији провокатори

Ово су људи чији се медијски наступи своде на испаде чији је једини циљ да испровоцирају неке друге људе. Шешељ, Ранко Кривокапић, Мишко Вуковић, историчари Аџић и Стаматовић… Ту су и – што моја тетка Рина вели: мимо им Христова (или Мухамедова) чина – поједина вјерска лица, али и неки чланови одређених невладиних, навијачких и “патриотских” организација.

Код неких од ових људи ради се о истинској мржњи и презиру, али код већине није тако, већ је провокација једини начин да изазову реакцију. Као нека Вијагра за реторички импотентне, провокација им служи као средство да осигурају да ће се о ономе што кажу причати. Неки користе провокацију и агресивност како би, попут мајмуна који се из све снаге удара у прса, застрашили саговорника демонстрацијом насиља над сопственим ријечима.

О разлозима постојања Клипија у медијима може да се пише још оволико. Пошто већ сам себи дјелујем као Клипи на сопственом сајту, нећу то урадити, већ ћу упутити оне који о томе желе да размишљају да погледају даље од психолошких комплекса који су први и најочигледнији разлог овакве појаве и уоче бескрајну петљу промоције безвриједних људи у јавним медијима, давања осјећаја лажне вриједности онима тек нешто бољима од њих и стварања конфузије о стварној вриједности у јавности и приватним медијима која чини да они први безвриједни људи напредују, остављајући мјеста још горима да их замијене.

Ова петља почива прије свега на чињеници да плаћамо превише пореза, и оваквих феномена је мање у земљама гдје ТВ програм уређује борба за новац, а у чијим је медијима готово немогуће изразити мишљење о нечему ако неко није изразио експлицитну жељу да чује шта тај неко о томе мисли. Ипак, Клипији постоје и у тим срединама, јер огромни порези остављају поприличан буџет за черупање, а измишљање проблема и наметање себе као некога ко ће их ријешити је фин начин да се тај новац узме.

Comments

Alx kaže:

15. Juna 2011. - 23:33 u 11:33 pm

čoek priča suštinu,
“историчари Аџић и Стаматовић”

To je to, kada se ova dvojica stave u isti kontekst, cc 70% Crne Gore bi trebalo biti pomireno, na vjersko, nacionalnom nivou.

Ima li pitanja?

Komentariši
Hrvoljub kaže:

18. Juna 2011. - 13:30 u 1:30 pm

Iznimno dobro štivo. Svaka čast autoru.

Komentariši