izvor: dan.co.me
U sistemu banaka u Crnoj Gori kreditno je zaduženo 104.997 građana po osnovu 130.740 kreditnih partija i 4.959 pravnih lica po osnovu 8.138 partija, kazao šef direkcije za analizu sistema i razvoj kontrole Centralne banke Crne Gore CBCG Marko Tintor.
Prema kreditnom registru Centralne banke, od ukupnog broja kreditnih partija građana kod banaka, 48,7 odsto, odnosno 63.669 je obezbijeđeno žirantima.
“Najveći broj partija i to 24,5 odsto je obezbijeđen samo jednim žirantom. Prosječna ponderisana kamatna stopa banaka na stanje kredita krajem aprila iznosi za građane 9,62 odsto nominalna i 10,34 odsto efektivna, a za pravna lica nominalna 8,64 i efektivna 9,22“, navodi Tintor.On je pojasnio da je kreditni registar jedinstvena, standardizovana baza podataka o zaduženosti pravnih i fizičkih lica, koji se vode po vrstama kreditnih zaduženja kreditima, lizingu odobrenom od banaka, kreditnim karticama, dozvoljenim prekoračenjima po tekućim računima, izdatim garancijama, akreditivima i ostalim zaduženjima po kojima su banke izložene riziku.
“Kreditni registar je od 15. januara 2008. počeo da izdaje izvještaje sa podacima o kreditnoj zaduženosti pravnih i fizičkih lica, i to bankama i Mikrokreditne finansijske institucije, dok od 31. oktobra 2010. godine podatke iz Kreditnog registra koristi i Investiciono razvojni fond. Cilj Registra je da preventivno daje informacije o klijentu koji traži kredit kod banke i njegovu kreditnu istoriju, zaduženje u sistemu i predstavlja osnov za praćenje i kontrolu kreditnog rizika“, pojasnio je šef direkcije za analizu sistema i razvoj CBCG.On je naveo da su podaci kreditnog registra do januara 2008. godine bili dostupni Sektoru za kontrolu banaka, samo za potrebe CBCG.
On je naveo da će novim regulatornim okvirom kojim se uređuje način korišćenja podataka iz registra kreditnih zaduženja, omogućiti građanima da podatke o svojoj direktnoj kreditnoj zaduženosti ili potencijalnim obavezama po osnovu žiriranja i drugih oblika garantovanja dobiju neposredno od CBCG.
javniservis.me 
Jedna od osnovnih karakteristika libertarijanizma jeste insistiranje na principu podele vlasti. Libertarijanizam kao i klasični liberalizam polazi od pretpostavke da je ogromna koncentracija moći u jednom organu vlasti opasna po slobodno društvo. Tri grane vlasti izvršna, sudska i zakonodavna, imaju jasno definisani domen delovanja i jedna se ne meša u rad druge. Američki sistem checks and balances je najbolji ustavni aranžman koji to odražava. Tako da je potpuno besmisleno optuživati libertarijanizam da zagovara nekontrolisanu vlast. Nikakav argumentovani dokaz ne postoji za to.
Libertarijanizam je ideologija slobodnih pojedinaca koja smatra da vlada ne sme da raspolaže bogatstvom ljudi. Dosledni libertarijanac ne pravi razliku između produkcije i distribucije. Odnosno ono što pojedinac proizvede on ima apsolutno pravo na to. Samo on može odlućiti šta će raditi da tim proizvodom. Država sprovodi prinudnu preraspodelu u društvu jer polazi od fatalne greške da poseduje univerzalno znanje o javnim potrebama i interesima i da će samo ona uspešno rešiti socijalne probleme. Ne stvara država bogatstvo i ne padaju stvari sa neba pa da ih može raspodeljivati kako ona misli.
„Socijalna Pravda je semanticka prevara iz iste kuhinje kao i Narodna Demokratija.“
Charles Curran*
„Sadašnja univerzalnost tog verovanja (u društvenu pravdu) ništa više ne dokazuje
stvarnost svog predmeta od univerzalnog verovanja u veštice ili kamen mudrosti.“
Friedrich A. Hayek**
nedašprogovorit, jebaogati!
prevari se plahi i lakomi, zbog kredita rasturiše carstvo.