Svi se pretjerano bavimo nekakvim istorijskim temama i kontraverzama, iako smatram da je prošlo vrijeme istorijskih tema i istoričara koji su istovremeno i zastupnici Nacije. Ljudi su umorni od tih tema i rasprava, i na tribinama i skupovima, gdje i ja često učestvujem, obično srijećem iste ljude, od kojih je većina učestvovala u crnogorskom pokretu devedesetih. Sve te naše teme su jednostavno prevaziđene i anahrone, pa i svi mi s njima. Fali nam nova energija, novo mišljenje, modernost, fali nam nova generacija boraca za Crnu Goru našeg doba.
Predpopisna kampanja je jasno pokazala da crnogorska nacija nema svoju instituciju, i da njene interese i strateške planove ne zastupa, niti sprovodi bilo kakva organizovana grupa intelektualaca, političara ili javnih djelatnika. I uvjerenje nekih predstavnika crnogorske nacije, da nije važno što nemaju instituciju, jer imaju državu, sasvim se pokazalo pogrešnim, kaže sagovornik Portala Analitika, govoreći o zaključcima koji se mogu izvući iz još neutihle kampanje, iako je popis zvanično okončan. – Veliki dio intelektualne elite crnogorske nacije vjeruje da ima u rukama državne institucije, institucije nauke i kulture, ali je stvarnost drugačija. Sve te institucije samo su djelimično njihove; i nijesu po svom karakteru takve da bi mogle biti u funkciji jedne nacije, pa ni većinske. Sve ove institucije kontroliše vlast, jer su one u krajnjem – državne institucije, a vlast brine o nacionalnom pitanju samo onoliko koliko joj to može pomoći da i dalje ostane vlast, kaže u razgovoru za Portal Analitika istaknuti crnogorski istoričar dr Živko Andrijašević, analizirajući neke od zaključaka koji se mogu izvući iz agresivne “predpopisne kampanje” koja je vođena u Crnoj Gori.
Andrijašević smatra da mnoge institucije koje finansira država Crna Gora, direktno rade protiv crnogorskog kulturnog nasljeđa i crnogorskog nacionalnog identiteta. “Uzmite samo kao primjer CANU, koja se izruguje s crnogorskim nasljeđem, koja prosipa novac koji je namijenjen za kapitalne nacionalne projekte”, kaže dr Andrijašević.
O srpskoj predpopisnoj kampanji, vođenoj i spolja i iznutra, u kojoj se Srbija pokušavala nametnuti kao matica svih Srba, uključujući i crnogorske, sagovornik Portala Analitika veli: “Crna Gora je, pored ostalih, i država srpskog naroda, isto kao što je srpski narod u Crnoj Gori jedan od naroda koji je stvarao Crnu Goru. Nacionalistička logika – ako Crna Gora nije isključivo srpska država, odnosno samo država srpskog naroda – onda nije moja država -, pogubna je za srpsko političko mišljenje u Crnoj Gori. Vjerujem da većina srpskog naroda u Crnoj Gori ne slijedi tu logiku, i da prihvata Crnu Goru kao svoju matičnu državu, iako nijesu presrećni što je nezavisna i što ima ovakvu vlast.”
ANALITIKA: Crna Gora pokazuje na svojem primjeru da je moguće voditi kampanju za popis, i uticati na ljude kako da se nacionalno izjasne. Da li je to još jedan, možda najveći crnogorski paradoks?
ANDRIJAŠEVIĆ: Činjenica da je, kako Vi kažete, vođena kampanja za popis, ukazuje da niko ne vjeruje da su postojeći nacionalni identiteti stabilne ili već uobličene društvene kategorije. Svi misle da je moguće marketinškom kampanjom, kakva se vodi uoči izbora, ubijediti nekoga da se izjasni ovako ili onako. Takvo vjerovanje nije sasvim bez osnova, jer se – od popisa do popisa – pokazalo da se nacionalna pripadnost lako mijenja. I, kada je već tako, onda je logično da političke stranke i neke nacionalne institucije započnu kampanju pridobijanja novih pripadnika nacije. One koji vode takve kampanje ne zanima što onaj koga hoće da pridobiju, nije do tada bio pripadnikom njihove nacije, niti ih zanima da li će ubuduće biti, već ih samo interesuje da se u vrijeme popisa izjasne na način koji njima odgovara.
Dakle, bilbordima i igrankama treba ubijediti građane Crne Gore da od 1. do 15. aprila budu: Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Muslimani… Što su bili do tada, i što će biti nakon toga – sasvim je nevažno. Ali, nezavisno od ove neobične pojave, činjenica je da se u Crnoj Gori, tokom višegodišnjeg perioda, dešava prirodna, intenzivna i stalna nacionalna ili identitetska konverzija. To je logično za društva koja su imala velike političke lomove, kojima su dominirale suprotstavljene radikalne ideologije, i društva koja su bila izložena velikim uticajima različitih spoljnih faktora. Zamislite samo, identitetski iskaz crnogorskog društva između popisa iz 1909. i popisa iz 1948. godine – na prvom više od 90% Srba, na drugom više od 90% Crnogoraca! Da su klimatske promjene na prostoru Crne Gore bile tako radikalne kao političke, ovdje niko ne bi bio živ.
ANALITIKA: Do ove kampanje činilo se da u Crnoj Gori srpski nacionalni korpus u dobroj mjeri ipak ima državotvorni osjećaj, u smislu da Crna Gora treba da je država, pa makar ona bila dominantno srpska u svome biću. Da li bi se složili sa zapažanjem da je ovoga puta čak i u srpskim strankama u Crnoj Gori prevladala priča o tome da je Srbija ta matica koju treba da slijede svi Srbi, bez obzira gdje su?
ANDRIJAŠEVIĆ: Mislim da će većina srpskog naroda u Crnoj Gori prihvatiti Crnu Goru kao svoju državu, jer ona i jeste njihova matična država. Ona to jeste najprije na osnovu same definicije matične države, bez obzira za koju se definiciju opredijele: država u kojoj su rođeni, iz koje potiču ili u kojoj živi “njihov narod”. Zar ta država, za većinu Srba iz Crne Gore, nije Crna Gora?
Matičnu državu ne treba birati iz inata, jer oni koji tako biraju postaju smiješni. Zamislite čovjeka koji je u pedesetoj i nekoj godini izabrao novu matičnu državu! Takav izbor ne može se napraviti na osnovu zdravog razuma, niti istorijske svijesti, već samo na osnovu najgluplje političke kalkulacije ili najkonkretnijih materijalnih interesa. Političari koji hoće da ubijede ljude da ih u tome slijede, čine štetu jedino svom narodu.
Crna Gora je, pored ostalih, i država srpskog naroda, isto kao što je srpski narod u Crnoj Gori jedan od naroda koji je stvarao Crnu Goru. Nacionalistička logika: “Ako Crna Gora nije isključivo srpska država, odnosno, samo država srpskog naroda – onda nije moja država”, pogubna je za srpsko političko mišljenje u Crnoj Gori. Vjerujem da većina srpskog naroda u Crnoj Gori ne slijedi tu logiku, i da prihvata Crnu Goru kao svoju matičnu državu, iako nijesu presrećni što je nezavisna i što ima ovakvu vlast.
Većina Srba koja je bila za zajedničku državu Crne Gore i Srbije, time nije željela reći da je protiv Crne Gore, isto kao što ni većina Crnogoraca koja je bila za suverenu Crnu Goru, time nije željela reći da je protiv Srbije. Ali, očigledno je da pojedini politički lideri srpskog naroda u Crnoj Gori, imaju drugačija stanovništa, i to zbog razloga o kojima sam već govorio. U Srbiji se iznose zvanični podaci o njihovom finansiranju, instruiranju, kontrolisanju…, i oni hoće da srpski narod u Crnoj Gori učine poslušnom masom, kojoj će se preko njih, upravljati iz Beograda.
ANALITIKA: Što je pokazala predpopisna kampanja kada je riječ o crnogorskoj naciji?
ANDRIJAŠEVIĆ: Pretpopisna kampanja je jasno pokazala da crnogorska nacija nema svoju instituciju, i da njene interese i strateške planove ne zastupa, niti sprovodi bilo kakva organizovana grupa intelektualaca, političara ili javnih djelatnika. I uvjerenje nekih predstavnika crnogorske nacije, da nije važno što nemaju instituciju, jer imaju državu, sasvim se pokazalo pogrešnim. Crnogorska država samo je djelimično država Crnogoraca ili crnogorske nacije.
To je stvarnost koju ekskluzivni predstavnici crnogorskog nacionalnog korpusa previđaju. Crnogorci su, barem prema dosadašnoj statistici, pojedinačno najveći, ali matematički “manjinski vlasnici” crnogorske države. Stoga neumjesno zvuče prigovori – da crnogorska država treba da radi na kampanji kojom treba ojačati crnogorsku naciju. To ne samo da je nemoguće, već bi bilo i nekorektno, čak i da je Crnogoraca više od 50 odsto. Istina, kada govorimo o institucijama postoji Matica crnogorska, ali ona nije ni politička, ni populistička, niti propagandna organizacija, i ona u svom djelovanju često i ne nastupa kao institucija jedne nacije.
Dakle, veliki dio intelektualne elite crnogorske nacije vjeruje da imaju u rukama državne institucije, institucije nauke i kulture, ali je stvarnost drugačija. Sve te institucije samo su djelimično njihove, i nijesu po svom karakteru takve da bi mogle biti u funkciji jedne nacije, pa ni većinske. Sve ove institucije kontroliše vlast, jer su one u krajnjem državne institucije, a vlast brine o nacionalnom pitanju samo onoliko koliko joj to može pomoći da i dalje ostane vlast. S druge strane, matice i savjeti ostalih nacija u Crnoj Gori, isključivo su posvećeni svojim nacijama, a ne ustručavaju se od političko-propagandnog djelovanja, koje se ponekad vješto plasira kao kulturna misija. Za razliku od crnogorske nacije, većina ostalih nacija u Crnoj Gori, ima sopstvenu političku (stranačku) infrastrukturu, podršku vjerske institucije, podršku neke druge države. Crnogorci nemaju ni jedan od tih stubova.
ANALITIKA: Što je u cijeloj toj priči sa pozicijom Crnogorske pravoslavne crkve?
ANDRIJAŠEVIĆ: Najprije, za razliku od većine ostalih nacija, pripadnost crnogorskoj naciji ne identifikuje se uvijek s vjerskim opredjeljenjem. Postoje mnogi Crnogorci, ja mislim većina, koji su ateisti, dakle nijesu pravoslavci, a postoji i veliki broj Crnogoraca koji su islamske ili katoličke vjeroispovijesti.
Crnogorci se, prema mom uvjerenju, kao nacija dominantno identifikuju sa crnogorskom državom, a ne sa vjerom ili Crkvom. Kod drugih nacija u Crnoj Gori se neizostavno podrazumijeva da pripadaju ovoj ili onoj vjeri, odnosno, da imaju svoju (nacionalnu) vjersku instituciju. Crnogorci su, barem ja tako to vidim, nacija koja je najbliža konceptu građanske države Crne Gore, što je dobro, jer svaka nacija koja je daleko od Crkve, obavezno je daleko i od nacionalizma, isključivosti i političkog primitivizma. Dakle, za Crnogorce se ne može reći da temelj njihovog nacionalnog bića dominantno počiva na Crkvi. Uostalom, to je i nemoguće, jer CPC na prostoru Crne Gore ima petnaestak sveštenika, što je u poređenju s nekoliko stotina sveštenika SPC, neznatna brojka. Nadalje, CPC nema izdavačku djelatnost, medije, sopstvene kulturne institucije, dok SPC sve to ima. SPC ima i materijalnu podršku države Srbije, kao i sopstvene prihode, koji nijesu mali. Zbog toga CPC ne može da bude pandan SPC u Crnoj Gori, niti CPC može da ima ulogu u nacionalnom korpusu Crnogoraca, koji SPC ima u nacionalnom korpusu Srba u Crnoj Gori.
ANALITIKA: Hoćete da kažete da crnogorska nacija nema ona tri stuba, koja u Srbiji, kako to primjećuju istoričari, ima srpska nacija – Crkva, vojska i Akademija?
ANDRIJAŠEVIĆ: Niti ima, niti treba da ima. Srpskoj naciji ovi “stubovi” nijesu donijeli ništa dobro, već su je unazadili i duhovno obogaljili. A da me sada pitate, koje bi to institucionalne oslonce crnogorska nacija u Crnoj Gori mogla imati, ja Vam ne bih znao reći. Već sam rekao da sve kulturne i naučne institucije koje afirmišu crnogorsko nacionalno biće, istovremeno su i institucije koje, možda u manjoj mjeri, afirmišu nacionalno i kulturno nasljeđe drugih nacija. Jednostavnije rečeno, sve ono što je u institucionalnom smislu crnogorsko, istovremeno pripada i Crnoj Gori, dok institucije koje imaju druge nacije, pripadaju samo njima. Svjedoci smo i da mnoge institucije koje finansira država Crna Gora, direktno rade protiv crnogorskog kulturnog nasljeđa i crnogorskog nacionalnog identiteta. Uzmite samo kao primjer CANU, koja se izruguje s crnogorskim nasljeđem, i koja prosipa novac koji je namijenjen za kapitalne nacionalne projekte.
ANALITIKA: Kako tumačite činjenicu da su nekadašnji borci protiv velikosrpskog koncepta i srpske hegemonije, borci za suverenost, potpuno utihnuli, čini se, potpuno nezainteresovani za sudbinu njene državnosti?
ANDRIJAŠEVIĆ: Ne bih rekao da su sasvim utihnuli i da su sasvim nezainteresovani za sudbinu njene državnosti. Uzmite samo kao primjer djelovanje DANU. Ali, da li njihovo djelovanje daje rezultat koji je davalo devedesetih godina, i da li ono u današnjim okolnostima ima smisla?
Ja mislim da ima smisla i svrhe kao naučna djelatnost, ali ne i kao djelatnost koje treba da utiče na formiranje jedne nove društvene svijesti. Svi se pretjerano bavimo nekakvim istorijskim temama i kontraverzama, iako smatram da je prošlo vrijeme istorijskih tema i istoričara koji su istovremeno i zastupnici Nacije. Ljudi su umorni od tih tema i rasprava, i na tribinama i skupovima, gdje i ja često učestvujem, obično srijećem iste ljude, od kojih je većina učestvovala u crnogorskom pokretu devedesetih. Sve te naše teme su jednostavno prevaziđene i anahrone, pa i svi mi s njima. Fali nam nova energija, novo mišljenje, modernost, fali nam nova generacija boraca za Crnu Goru našeg doba.
javniservis.me 
Ево коментара које сам ја оставио на овај Андријашевићев текст:
“… političke stranke i neke nacionalne institucije započnu kampanju pridobijanja novih pripadnika nacije” – Андријашевић
Ја сам већ писао о основним разлозима за ову “необичну појаву”.
Наравно, дошло је до предпописне кампање разних српских удружења која је у одређеним моментима била и синхронизована. Па шта сте очекивали, да ће неко погнуте главе и ћутећи трпјети асимилаторске политике диктаторског режима? Не треба се чудити зашто такве врсте кампање могу да дају одређене резултате, тј. зашто некога треба убјеђивати да се изјасни онако како се осјећа. То чуђење би било логично да живимо у нормалном, демократском друштву. Но, како ми живимо у диктаторском систему, у коме велики број грађана има страх да се слободно изјасни на изборима, у предузећу, на јавном мјесту, јер се појединци боје за своју будућност и своје породице, такво стање ствари је природно. Као што видимо, у овом случају страх је углавном превазиђен.
“Stoga neumjesno zvuče prigovori – da crnogorska država treba da radi na kampanji kojom treba ojačati crnogorsku naciju. To ne samo da je nemoguće, već bi bilo i nekorektno, čak i da je Crnogoraca više od 50 odsto.” – Андријашевић
То јесте неумјесно и некоректно, али је итекако могуће и државне институције су управо радиле на таквој кампањи. Не треба бити лицемјеран и пред тим затварати очи. Агресивна предпописна кампања Јавног сервиса (који се плаћа из џепова свих грађана ЦГ), емисије о црногорском језику, идентитету, бруталне кампање “Побједе”, константан притисак на представнике државне администрације – довољно говоре у том смислу. Но, поред свега тога, резултати пописа, који су мање-више свима већ познати, значајно се разликују од оних које су прижељкивале главешине диктаторског режима и њихови вјерни сљедбеници. То је тако, јер се смањила маневарска способност режима да остварује крађе на разним нивоима, али прије свега због тога што код народа генерално има мање страха у односу на претходна времена.
Nisi rekao samo koje su to brojke ‘manje više’ poznate “svima”…čisto da usporedimo ovu tvoju izuzetno argumentovanu i dokazima potkovanu priču, kada za to dođe vrijeme.
I kako su to nekome već poznate brojke; kako si ti došao do njih ako već nisu objavljivane u javnosti ? Jel ti reko neki drug, kum, predsjednik biračkog odbora, ražalovani policajac ?
Da ne spominjem i da ne pitam kakvi su planovi nakon što se objave ti ‘poznati svima’ rezultati, koji će srbstvo sigurno popeti na jedan veći, kvalitativno jači nivo ? Ima li šansi da se onda himna promijeni, grb, zastava, da se uvede bogoučenje u škole,4 c na kape, lože badnjaci malo češće; da Nole bude svakodnevno na televiziji ( kao u Velikog Brata) , Ivana Žigon da pjeva prije dnevnika ; Smrt Smail Tome Žednoga da ne bude samo deseta vijest; a posebno reakcije mudrog patrijarha Irineja , te pomjesnih odbora Žagubice i Žitorađa .
Popis je sve što je bitno, i konkretno Ti i ostrašćeni pripadnici srpskog etnosa ste pristali na to da The Popis bude glavna politička tema ovog proljeća. Vi ste pristali na to da se skrajnu ostale teme i svu energiju potrošili na tupave bilborde i kretenske video klipove.
Poslije nema: “Puj pike, ne važi”…
Козак, не могу ти саопштити који су моји извори, али као што знаш неке бројке су већ изнијете у јавности и оне су прилично вјеродостојне. Што се тиче планова након пописа – видјећемо… Свакако, мислим да ће европске институције у овом случају играти значајну улогу и да ће познатим системом штапа и шаргарепе приморати режим (бар до његовог пада) да испоштује макар неке прописе Устава који је сам донио. Након пада режима, мораће се правити компромиси… Циљ је, наравно, грађанска држава.
Nije bilo pitanja za dr Andrijasevica o RTCG ciji je konsultant. Trebao je reci rijec dvije i o tome.
da nije upravo RTCG, ona sto se finansira iz drzavne kase?
Evo i ja da prenesem svoj komantar, ostavljen na drugom( patriotskom) portalu, a na ovu temu:
“Kako tumačite činjenicu da su nekadašnji borci protiv velikosrpskog koncepta i srpske hegemonije, borci za suverenost, potpuno utihnuli, čini se, potpuno nezainteresovani za sudbinu njene državnosti? “
Puno je takvih, ja medju njima. Razlozi, kako ih ja vidim:
Veliki broj izvornih suverenista je suverenost i državnost doživljavao prije svega kao otklon od tadašnje Beogradske ratne politike, vladavinu prava, demokratiju, bolji okvir za brz ekonosmki oporavak i napredak, prestanak izazivanja podjela i mržnje… Većina izvornih suverenista je antiratnu Srbiju smatrala svojim prirodnim prijateljem, uprkos svemu(mislim na istorijske hegemonističke težnje prema Podgorici), jer je, makar pravoslavni živalj(nijesam pravoslavac), prirodno i istorijski najpovezaniji sa Beogradom.
Umjesto tih očekivanja, dobili smo: nastavak izazivanja stalnih podjela i mržnje, prividnu demokratiju(vlast nikada nije promijenjena na izborima), nepotizam, korupciju, organizovani kriminal gori nego u vrijeme ratnih godina, bespravnu državu, skoncentrisanu vlast u rukama par moćnika i njihovih porodica, na jednoj strani opšti pad standarada i besperktivnost-na drugoj, enormno bogate i bahate ljude koji su ili dio vlasti ili su usko povezane sa njom…
Stubovi odbrane državnosti su postali većinom isti oni ljudi koji su do juče nastupali sa pozicija velikosrpskog nacionalizma. Većina nas smatra da oni to rade neiskreno, ličnih interesa radi a ne države radi. Te da bi sjutra isti posltali opet velikosrbi, velikohrvati, velikobošnjaci, vanzemaljci ako treba i ako im to omogućava privilegije koje im donosi nekontrolisana vlast.
Dio nekadašnjih suverenista, intelektualaca, su pod lažnim izgovorom “dobili smo državu”(bez sadržine – moja primjedba), postali izvršioci naloga i sluge te i takve vlasti, pravdajući njen svaki potez, opet uglavnom ličnih, materijalnih interesa radi(antiratni profiteri).
Nije izvršena lusrtacija, kažnjeni ratni huškači, komandanti i planeri propalih ratova, ratni profiteri…
Sve to je velikom dijelu izvornih suverenista, onih koji su to bili zbog ideala a ne lične materijalne koristi ubilo volju i više nemaju entuzijazma za bilo kakvu “državnu borbu”.
А ево и мог коментара који сам такође недавно оставио испод текста уредника овог државотворног медија (који је такође у својим текстовима прижељкивао драстичан пад процента српског живља у ЦГ), у коме се јадикује над резултатима пописа:
Поштовани господине Ђурановићу, разумијем ваше стање, као и многобројних ваших истомишљеника, вашу озлојеђеност, тугу, бол у овим тренуцима. И вјерујте ми, није ми мило због таквог вашег стања, васпитан сам тако да се никада не радујем тушој муци. Нико из тог препознатљивог дукљанског амбијента ни у најгорим могућим кошмарима није могао да предвиди овакве резултате пописа и раст броја Срба. У посљедњих неколико мјесеци били смо свједоци једног константног, злурадог прижељкивања драстичног пада броја Срба на овим просторима које је долазило из тог амбијента, њиховог свођења на границу од 20%, па и ниже. Објављивана су и разна истраживања, интервјуисани пријатељи из Србије, тзв. “Бисери” (Соња Бисерко), који су тврдили да “лако предвидети да ће број Срба на овом попису бити значајно мањи”. Услиједио је хладан туш.
Мора се истаћи и да је агресивна анти-српска кампања, оличена у личности и екстремном дискурсу предсједника црногорског Парламента, такође имала одређеног утицаја на овакав исход пописа. Брутална пропаганда, неприродно “уношење” у причу цркве на Румији, константна вербална агресија на МЦГ и њене великодостојнике, довели су до додатног хомогенизовања српског живља у ЦГ, до осјећања заједништва и слоге.
Господине Ђурановићу, није Србија издвајала на стотине хиљада евра за ове кампање, неко вас је погрешно обавијестио.
Основна, снажна порука српског живља која се даје овим резултатима, по мом мишљењу, је сљедећа: “Ми смо овдје своји на своме. Ово је наша земља. Нећемо нигдје ићи одавде. Нико нас неће тјерати одавде. Нећемо више дозвољавати да нас понижавају, да нас шиканирају, да нас дискриминишу”. Остаје на разним представницима Срба да ову поруку разумију и артикулишу на прави начин.
Оно што је у овом тренутку најважније, без обзира на резултате пописа, јесте да грађанин који жели слободу, без обзира на његову националност и вјероисповијест, коначно схвати да му овај режим није пријатељ. Да је једини циљ овог главешина овог режима њихово богаћење, које углавном произилази из њиховог константног стављања руку у џепове осиромашених грађана. Овај режим што прије мора да иде на сметлиште историје, без тога нема демократизације ових простора.
Како би се убудуће избјегле ове “порођајне муке” код многих појединаца након сазнања резултата пописа, препоручујем пажљиво читање мојих коментара. Ево коментара који сам оставио неких мјесец дана прије пописа, који је извео невјерицу, шок, али и подсмјех код многих читалаца вашег портала:
“И ево, да обавијестимо госпођу која је заинтересована за то питање, ако јој то нешто значи (за мене, рецимо, није од неког великог значаја): број Срба у ЦГ на овом попису ће порасти, а српски језик ће и даље бити већински. Већ су обављена нека истраживања у која сам имао увид.
Ево, за ове који су заинтересовани за резултате пописа, који мисле да су они од суштинске важности за ко зна шта, да одмах кажемо (подаци су из неких испитивања и са терена): број Срба ће порасти за око 5%, биће их око 37%, а српски језик ће остати већински. Порашће за пар процената и број Црногораца. ”
У сваком случају, нема никакве сумње да је режимски пројекат асимилације становништва већ пропао, да је потучен до ногу. Агресивном политиком у том смислу режим је чак постигао и контраефекат у неким случајевима. Оно што је најважније, јесте лагано демократско освјешћивање становништва, без обзира на нацију и вјероисповијест. То се први пут дешава у историји ове земље, у народу јача свијест о стварној природи природи режима и о погубности његових политика. Слободан човјек, који вјерује у демократију, има разлога за оптимизам.”
o kakvom ti agresivnom napadu na srpski zivalj pričaš čovječe? Mi u sopstvenoj državi često nemamo pravo da svoj jezik nazovemo crnogorskim niti vjernici CPC-a (što godj ko mislio o njoj) imaju ista prava kao pripadnici SPC!
Kako se ne stidiš da ovako zamjenjuješ teze?
Takođe, kažeš porašće broj Srba za par procenata, ALI i broj Crnogoraca! Dakle dolazi i do nacionalnog osvješćivanja Crnogoraca po toj logici!
O jeziku da ne govorim – spominješ kako će srpski “ostati većinski jezik” ali ne govoriš nista o tome da će možda pasti na oko 50%…kao ni o tome da će MNOGO veći broj ljudi nego na prethodnom popisu, jezik nazvati crnogorskim!
Bilo kako bilo, Kozak je u pravu, opet ste pali na njihovu igru oko identitetskih pitanja… i nažalost takvi ste botovi da ćete redovno padati na ispitima zrelosti.
Ali uvjeravam te perfektni, dolazi vrijeme promjena, i u njima će učestvovati crnogorski Srbi, oni koji su otvorenog uma, vole svoj identitet i bratsku Srbiju, ali im je Crna Gora matična država i za njen boljitak se bore!
slazem se sa Kozakom i Zipp-om.
Inace, koliko god Andrijaseviceva pozicija i background ne bili potpuno čisti (u smislu veza sa vlašću), ja ga ipak smatram glasom razuma, i ovaj intervju mi se čini jako kvalitetan.
kakve buladaštine!
Dok nas Aco i Braco i dalje klepaju preko Najprvije i ostalih firmi i kumova mi i dalje barjačimo o nacijama i banana državicama.
Kriza identiteta i kriza pameti.
Jesu li izvjestaji sa berze na crnogorskom ili srpskom jeziku napisani? Mozda ih zbog toga neki ne razumiju.
Udar na NajPrvu je udar na stabilnost monetarnog sistema,
a to znaci i na drzavu.
A drzava se mora braniti.
Uvaženi,
Želim vas podsjetiti da je Popis stanovništva 2011 završen.
Jeste, ali uveliko radimo za sledeći.
Ajmo: podgrijavaj Srbe, dinstaj Crnogorce.
А ево како говораше знаменита активисткиња за људска права из Србије, како број Срба у ЦГ “није одржив”:):
“Ugledna predstavnica NVO sektora Srbije i poznata antiratna aktivistkinja, istakla je da sadašnji broj Srba u Crnoj Gori, kako sada stvari stoje nije održiv… Sudeći po onome što znam, a to je da su se u to vrijeme građani odlučivali o nacionalnosti na osnovu srpskog jezika i srpske odnosno pravoslavne vjere. U momentu prošlog popisa Crna Gora još uvijek nije bila nezavisna i lako je predvidjeti da će broj Srba na ovom popisu biti značajno manji”.
Још једном да истакнем: за овакав исход пописа велику заслугу имају екстремно анти-српски оријентисани представници тзв. “дукљанске идеологије” (које ја нећу назвати Црногорцима, јер велики број Црногараца одбија такву екстремну идеологију), а који имају огроман утицај на институције ЦГ.
Само на крају да кажем једну ствар. Интернет је заиста једно ефикасно средство за изношење мишљења, информација, интеракцију, вођење конструктивних дијалога. Он, међутим, омогућава и свакој шуши и муши да се непримјереним речником и без поштовња обраћа другим коментаторима. Или да неко, у одсуству било какве аргументације, покушава нешто да полемише. Уколико неко хоће са мном нешто да полемише, нека прво пажљиво прочита оно што сам написао, нека потом добро размисли и нека одлучи има ли нешто смислено да каже. У супротном, ја такве интервенције углавном игноришем, осим када немам намјеру да се мало забављам.
Uh, al’ mi se kolega perfektni raspištoljio. Stigli podaci sa terena?
Kako bi perfektni zipp-ovi nazvali ovako predane on line ‘dokoličare’? Ja to čisto zbog ravnopravnosti.
btw. dal’ sam ja kada postirao komentare sa drugih portala za koje bi ovi ‘patriotski’ bili djeca cvjeća. Tja, opet ravnopravnost.
Kako bi nazvali RTCG da je radio šta i RTS protekli mjesec? Ravnopravnost, eeej, džedaji.
Ah, da, da… bez stava, ma nisam znao, neobavješten. Eh, perfektni bičuj me, darling.
A sad pravac parada! Nemojte me razočarati!
“Predpopisna kampanja je jasno pokazala da crnogorska nacija nema svoju instituciju, i da njene interese i strateške planove ne zastupa, niti sprovodi bilo kakva organizovana grupa intelektualaca, političara ili javnih djelatnika. I uvjerenje nekih predstavnika crnogorske nacije, da nije važno što nemaju instituciju, jer imaju državu, sasvim se pokazalo pogrešnim, kaže sagovornik Portala Analitika…”
Искрено да кажем, на овоме се закључило моје читање овог интервјуа… Наравно, за сада!
Господина Андријашевића цијеним као једног виспреног и увијек актуелног и интересантног историчара, који има својство да ипак погледа ствари са разних страна. Ја то изузетно уважавам и поштујем.
Искрено говорећи, нисам очекивао да ћу се с читањем интервјуа зауставити на његовом почетку, чија средишњица и крај ми нису извјесни нити познати, за сада.
Заиста чудно!
Елем, констатација да црногорска нација нема институцију, те да њене “интересе и стратешке планове не заступа нити спроводи било каква организована група…”, је катастрофална. То апсолутно није тачно.
Нико не зна тачно колико црногорска нација, тачније један њен дио који је најизразитији, има институција, али је то сигурно негдје око деведесет одсто институција у Црној Гори.
Матица црногорска, Удружење независних новинара и књижевника, ДАНУ, приватни и државни медији, многобројне у јавности експониране НВО, је дио те приче, на који је г. Андријашевић “ставио крст”.
Уједно, г. Андријашевић са својим истомишљеницима пише уџбенике историје, његови истомишљеници пишу нову граматику, његови истомишљеници су независни интелектуалци јавно експонирани, истаживачи јавног мњења и људских права, итд, …, и опет ништа.
Збиља, гдје је проблем!?
Па, добро, да наставим читање…
Можда се тамо крије тајна револта и егзалираности…
“Crna Gora je, pored ostalih, i država srpskog naroda, isto kao što je srpski narod u Crnoj Gori jedan od naroda koji je stvarao Crnu Goru. Nacionalistička logika: “Ako Crna Gora nije isključivo srpska država, odnosno, samo država srpskog naroda – onda nije moja država”, pogubna je za srpsko političko mišljenje u Crnoj Gori. Vjerujem da većina srpskog naroda u Crnoj Gori ne slijedi tu logiku, i da prihvata Crnu Goru kao svoju matičnu državu, iako nijesu presrećni što je nezavisna i što ima ovakvu vlast.”
Опет грешка г. Андријашевића. Мислим да тај господин не разумије суштину стари, јер се до ње долази истраживањем или поставањем питања свом окружењу из те групе о којој говори.
Дакле, мислим да само сулуд човјек, те самим тим неадекватан као примјер, може инсиситирати на томе да не прихвата Црну Гору ако она није држава само његове нације.
Мимо тога пролазе ствари, озбиљне и важне, да та држава мора бити држава равноправних народа, па и оног којег има само један проценат становништва.
Матична држава?
Не слажем се са г. Андријашевићем. Милим да је матична држава сваког човјека она у којој му је лијепо и гдjе се осјећа равноправним, а таквих држава може бити неколико, а не једна.
Поента је у томе што г. Андријашевић сматра да то може бити само једна држава, независно како се у њој осјећаш, и неважно од тога да ли те неко пита, рецимо, да ли ти је лијепо у њој?
И ту је проблем чудних, балканских, такозваних државотовораца који су прожети дуплим стандардима, те једно мисле, друго раде а треће желе…
Држава се треба удварати поданицима, а не глумити дјевојку од стотину двадесет пет година која мисли да јој је вријеме наћи млаожењу свог живота, којег није нашла за сво дотадашње вријеме.
Mislim da si ti debelo u krivu kada tvrdiš da : ” Crna Gora treba biti država ravnopravnih NARODA…”
Da li tvoja greška proizilazi iz namjere ili iz neznanja, manje je bitno, ali moraš shvatiti da Crna Gora ima šansu samo ako će biti, a Ustavom tako i jeste, država ravnopravnih GRAĐANA.
Ako te zanimaju ravnopravni narodi, eto Republike Šumske i Federacije u okruženju , pa tamo sprovodi taj projekat.
Srbin, Srboljub Stamenković, potomak serdara Nemanje Stamenkovića u CG može i treba da ima ista prava kao i ja Agron Keljmendi, potomak švercera i palikuće Šukrije Keljmendija, ili Mitar Krivokapić, potomak cuckog čobana Maša Krivokapića…ni manje, ni više.
Господине Аргоне,
ви, наравно, требате имати сва права, како грађанска, тако и национална, независно од тога чији сте потомак, јер ваше грађанско и национално право не проистиче од других, па макар се радило о најбиижој родбини, већ искључиво од вас, и само вас, баш као и ваших колега штованих Србољуба и Митра.
Елем, ваша констатација да ће, наводно, Црна Гора преживјети само уколико добије шансу да буде простор равноправних грађана а не и народа ми није сасвим јасна, јер у Уставу не пише само о равноправним грађанима већ…
Погађате, сасвим равноправним народима, чија се права јемче, илити гарантују Уставом. Тим самим нема сумње да сте Устав читали дјелимичним прескакањем одредби које вам нису сасвим по вољи, што не може, у било каквој мјери, па и минималној, промијенити оно што је тамо написано.
Израз Република Шумска ми се необично допао.
На том термину вам могу упутити најсрдачније честитке због оргиналности само ваше, и ничије више, изванредне идеје у виду израза.
Јер, сасвим сте у праву да је свака република, а сада независна држава бивше СФРЈ, постала Шумском републиком.
С лакоћом сам уловио да сте под појмом Шумска подразумијевали хаос и безнађе грађана тих, сада независних. држава, а под појмом
Република сте исмијали нешто што са републиком, као демократијом, нема додирних тачака.
Сјајно!
Честитам!
Браво!
Skoro svi pronezavisnocrnogorski intelektualci se nedje strovale jer im nauku nadjaca unaprijed zadati cilj. Andrijasevic mi izgleda kao dps kadar kad kaze da su ljudi umorni od istorije i proslosti; umorni su od neresavanja problema a da su ih resavali ne bi se vracali na proslost. Mlada energija nista ne znaci ako se nadoveze na energiju Mila, Momira, Sveta (eto im ga Luksic, mlad a star), jer su i oni nekad bili “mladi, pametni i lijepi” u u stvari su se nastavil na stari kadar (ärtiljeriija). mogao je andrijasevic da pokaze koja je to nova energija potrebna za nove ljude, kojim putem da nastave a koji put da zatru. ne moze se iz zaborava i nesuocavanja gradit novo drustvo. evo se i Hrvati ne mogu suocit sa Jasenovcem, a dok to ne srede nema im evrope. a sto ne moze iz inata da se izjasnimo na popisu? to je otpor nametnutim podjelama.
perfekt i zzip i kozak fino pricate.
E blago nama svima gubitnicima koji zivotarimo na ovim prostorima sto nas pocastise sa ovim monstatovim tzv popisom pa da jos jednom zaboravimo na sve sto ne bi trebalo.Narod sustinski nije podijeljen nacionalno niti vjerski niti jezikom vec iskljucivo socijano.Socijalna podjela je realnost a nacionalna je vjestacka i u sluzbi toga je i ovaj tzv popis stanovnistva.Monstat i njegovi obradjivaci zajedno sa tumacima vrijedno rade na obmanjivanju svakoga a najvise ovoga naroda.
Crnogorac sam, Liberal … Zivko jesve odlicno kazao, radi li u RTCG ili ne ne zanima me koliko ni lanski snijeg, jer mi je tih prica na vrh glave … isto tako i ovih da srbi oce ovu maticu a bosnjaci ono … pu ca mi ladno penis za sve to …
Ocu ka mlad covjek da to i ostanem jos neko vrijeme barem a ne da se vatam u price svojih cukundjedova … nijesam brav covjece …
Ocu da se probude mladi, da izadju u grad pa i pozoriste, da voze biciklo i festaju z 1. maj … da putujemo po svijetu i da pijemo kafu u Bari, Dubrovnik, Beograd, a ne da zborim o ovoj istorijsko nacionalnoj defekaciji ….
Jedno od pitanja je i CPC!
E zamislite ljudi u kakvoj je poziciji CPC kad u odboru te crkve cuci Novak Kilibarda coek koji je na tu crkvu i na nas okupljene oko nje sa svojim mafijasima Ristom i ostalima puca na nas pod manastir cetinjski.
Gospodine Andrijasevicu ne osporavam Vasa djela rado ih citam i imam ih u svojoj biblioteci ali treba da znate da su ove cinjenice vrlo bitne i da bas zbog ovako drskog prelaska iz “jedne vjere u drugu” a takvih je ohoho u ovome nesrecnome crnogorskome drustvu nema srece za buducnost nase djece!
Mozda je to i poenta cijele price! Svaka Vam cast USPJELI STE!
CPC je najlošija moguća kopija SPC, bar po mom sudu. A SPC je Vrh Dna.
Problem je u suštini te vjeroispovijesti, ustvari. Pravoslavlje je toliko svojim bićem u ranom srednjem vijeku da ni sto godina ne bi bilo dovoljno ni za započet reformu.
Građani Crne Gore ne smiju na radikalno samoubilačko pravoslavlje braće od zaova odgovarati istim takvim , ili gorim, badnjakslavljem. Autentičnost u pravoslavlju mora ostati originalnoj mitropoliji cetinjskoj i njegovom preosveštenstvu ristu sotoni.
Useless…
crnoj gori fali boljih ljudi, da se konačno izađe iz magičnog kruga ‘do istrage naše ili vaše.’ popis je najbolji pokazatelj da azijatluk vlada svim segmentima društva i da mu utira nema bez velike muke.
svi vi ijete iz jednoga korita, stoko balkanska neslana..
pozdrav iz
Pekinga,Moskve,BRuussella, Voshingtona i Teherana