izvor: pressonline.rs 
Međunarodna zajednica mora da brzo promeni politiku prema BiH, koja ide isključivo u korist Bošnjaka. Mora se odustati od stava da je isključivo Dodik problem, jer on iznosi mišljenje ogromne većine Srba.
Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Hrvatskoj i Srbiji, tvrdi da međunarodna zajednica greši kada predsednika Republike Srpske Milorada Dodika etiketira kao “nasilnika koji uzrokuje političku nestabilnost u zemlji”! Zapad, tvrdi on, zanemaruje činjenicu da se ogromna većina Srba slaže sa Dodikovim stavovima i međunarodna zajednica hitno mora da promeni svoju politiku prema BiH!
U ekskluzivnom intervjuu za Press RS iskusni američki diplomata, koji je neposredeni svedok dešavanja na ovim prostorima u protekle dve decenije, ocenjuje da Zapad pravi katastrofalnu grešku insistiranjem da se u BiH održi “status kvo” i time što odbija da razmotri alternativna rešenja za budućnost zemlje.
– Međunarodna zajednica hitno mora da promeni svoju politiku prema BiH, koja ide isključivo u korist bošnjačkim nastojanjima. Takođe, mora se odustati od stava da je isključivo Dodik problem, jer on iznosi mišljenje ogromne većine Srba – kaže Montgomeri.
Verujete li da će Dodik zaista da raspiše referendum o osamostaljenju RS, ako se stvore političke okolnosti za takav korak?
– Ne verujem da bi se on naglo odlučio na takav korak. Uveren sam da će igrati na kartu vremena, baš kao što je radio i Milo Đukanović sa osamostaljenjem Crne Gore. U svakom slučaju, međunarodna zajednica mora da bude pažljiva kako ga ne bi isprovocirala da preduzme takav korak.
U kom smislu pažljiva?
– Upotreba bonskih ovlašćenja, koja OHR-u daju moć da smenjuje izabrane političare, sada je skoro nemoguća.
Zašto Zapad ne želi da uvaži realnost i razmisli o tome što vi nazivate alternativnim rešenjima za budućnost BiH?
– Prilično sam siguran da će, kako vreme bude odmicalo, doći do priznanja na Zapadu, ali i u samoj BiH da stvari u zemlji ne funkcionišu i da se na pregovaračkom stolu moraju naći i alternativna rešenja. Stoga se delom slažem sa nekim mišljenjima da je vreme na Dodikovoj strani. Ipak, mislim da narod u BiH plaća veoma visoku cenu zbog tog vremena. Štaviše, mogućnost i eskalacije i tihog konflikta hronično je prisutna.
Da li vas današnje prilike u BiH podsećaju na vreme neposredno pred raspad bivše Jugoslavije, kojem ste neposredno svedočili?
– Zaista, postoje mnoge sličnosti između Jugoslavije pred raspad i slike današnje Bosne. Međutim, ne sme se smetnuti sa uma jedna izuzetno važna razlika. Danas ni Hrvatska ni Srbija nemaju nikakvog interesa da potiču nasilje u BiH i da obeshrabruju ulogu EU u vezi s BiH.
Da li je međunarodna zajednica i dalje složna u pogledu budućnosti ove zemlje?
– Međunarodna zajednica još je, u suštini, ujedinjena oko svoje dugoročne politike prema BiH. I najnovija inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel uklapa se u takvo mišljenje i tu nema nekih posebnih odstupanja. Sve više pojedinaca u Evropi otvara pitanje takvog pristupa rešavanju problema u zemlji, a očekujem da će se takav trend nastaviti i u budućnosti.
Pre nekoliko meseci na vas se sručila lavina optužbi sa Zapada zbog toga što ste rekli da treba razmisliti i o secesiji RS?
– Stvar je u tome što je dobar deo zvaničnika međunarodne zajednice svoje mišljenje o BiH formirao tokom proteklog rata, podržavajući bošnjačku viziju zemlje. Zbog toga su me mnogi napali kao nekoga ko nagrađuje “genocid”, iako moja dijagnoza stanja u zemlji nije pogrešna, nego je samo pitanje šta sada učiniti. Međunarodna zajednica duže od 15 godina vodi ovu zemlju poput automatskog pilota, odbijajući da razmotri bilo kakvu alternativu tom “održavanju na kursu” i, praktično, podržavajući bošnjačke ideje o jačanju centralnih institucija.
Kako vi gledate na današnje prilike u BiH?
– Mislim da Bosna i dalje opstaje samo zahvaljujući snažnom prisustvu međunarodne zajednice! Dejton je zaustavio rat, ali je, s druge strane, stvorio sistem koji nije provediv u praksi. Tri naroda su i dalje ekstremno podeljena. Srbi doživljavaju RS kao svoju državu, Hrvatima se ne sviđa što nemaju svoj entitet, a Bošnjaci su odličan primer problema s kojim se BiH danas suočava.
Hoćete li da nam pojasnite kako su to Bošnjaci problem?
– Oni nastavljaju da veruju u ideju jedinstvene zemlje, baš kao što su to činili i 1991. godine. Zbog ratnih stradanja, veruju da imaju pravo da odlučuju o sudbini cele BiH, a neki ekstremisti čak prete da će upotrebiti i nasilje ako se preduzme neka akcija koja bi narušila njihov koncept te države.
Šta će se desiti ako izostane međunarodna reakcija na dešavanja u BiH?
– Međunarodna zajednica ima sposobnost da podrži pregovore i dovede do stabilnih rešenja, ali pod uslovom da odmah deluje. Što duže budu čekali, veće su šanse da situacija u zemlji postane još gora, u toj meri da može krenuti u sasvim neželjenom smeru. Najvažnije od svega je, međutim, da nijedan od naroda, pa ni međunarodna zajednica, ne smeju da preduzmu neku jednostranu akciju. To podrazumeva da sve tri strane moraju da ulože velike napore da se dođe do konačnog rešenja. Ali ne postoji način da se to desi bez vodeće uloge međunarodne zajednice.
javniservis.me 
Komentariši