Planeta na putu od ekonomske depresije do psihološke depresije

Depresija postaje planetarni problem. Depresija i njoj slični psihički poremećaji zauzeće do 2030. vrh liste zdravstvenih problema koji pogađaju svjetsko stanovništvo. Velike promjene, uz pritisak MMF, EU i gubitak nacionalnog i ličnog samopoštovanja dovodi i grčko društvo u slojevitu psihološku depresiju.

izvor: balkanmagazin.com, piše: Nikos Arvanites 

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Paul Krugman upozorava u New York Times-u da SAD nipošto nije u fazi oporavka. Sa njim se slaže i Gerald Celente, utemeljivač Instituta Trend Risrč. Tačnije, prognoze ne mogu biti crnje.

Zašto verovati Geraldu Celenteu, koji kaže: “Grčka tragedija je samo prvi čin ‘velike depresije’ koja je, pak, uvod u prvi ‘veliki rat’ u 21. veku. Pod pritiskom te depresije vlade će padati, u nekim će zemljama doći do revolucija, u drugima će režimi biti nasilni i ekstremni. Novi vladari biće uspešni u buđenju nacionalnih osećaja, ali neće nipošto moći da reše ekonomske probleme, već će naći svoje žrtvene jarce.”

Grčko društvo suočava se sa političkim konfliktima, socijalnim potresima, ekonomskom krizom – koja „guta” najveći deo grčkog društva. Velike promene, uz pritisak MMF, EU i gubitak nacionalnog i ličnog samopoštovanja dovodi grčko društvo u slojevitu psihološku depresiju.

Pušači najugroženiji

Podaci Društva za socijalnu psihijatriju u Atini pokazuju da je, od posledica ekonomske krize u Grčkoj, na granci depresije oko 70 odsto radno sposobnih. Depresija izaziva socijalno povlačenje ili agresivni nastup kroz štrajkove, ulične sukobe sa vlastima, pojačani kriminalitet. Ukoliko kriza u Grčkoj bude duže trajala, posledice će biti sve vidljljivije i teže.

Grčka vlast donela je niz mera koje dodatno podstiču depresivno ponašanje. Pre svega, reč je o ograničenjima prava pušača. Grci drže prvo mesto u Evropskoj uniji po prosečnoj potrošnji duvana i duvanskih proizvoda, pokazalo je istraživanje Eurobarometra, objavljeno povodom 31. maja, svetskog Dana protiv pušenja. Prema rezultatima istraživanja, 42 procenta Grka (47 odsto muškaraca i 38 odsto žena) je navelo da su pušači, dok je u EU taj prosek 29 odsto (35 procenata muškaraca i 25 procenata žena).

Najvećim brojem pušača na svetu može se pohvaliti Grčka, jer svaki Grk u proseku popuši više od osam cigareta na dan.

Šta god radili pušači, nezaposlenost u Grčkoj porasla je na 12,2 odsto u avgustu u odnosu na 12 procenata u julu, nakon što je još 46.000 ljudi izgubilo posao, saopštila je ovih dana vlada. Najnoviji statistički podaci pokazuju da se broj nezaposlenih u Grčkoj popeo na 613.108. Vlada je najavila da će nezaposlenost iduće godine porasti na 14,5 procenata, a 2015. godine na 15 odsto.

Svetski problem

Problemi depresije postaju planetarni. Depresija i njoj slični psihički poremećaji zauzeće do 2030. vrh liste zdravstvenih problema koji pogađaju svetsko stanovništvo, ostavljajući iza sebe kardio-vaskularna i maligna oboljenja, upozoreno je na kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije u Sankt Petersburgu juna 2010. godine. Depresija, zapravo, predstavlja skup simptoma u kome dominira neraspoloženje koje se razvija bez vidljivog razloga ili koje po svom intenzitetu i dužini trajanja prevazilazi uzrok. Pored ovoga prisutni su i sledeći poremećaji: izraženo smanjenje interesa za svakodnevne uobičajene aktivnosti, značajan gubitak telesne težine (više od 5%), psihomotorna usporenost, nesanica ili preterano dugo spavanje, zamor praćen opštim gubitkom energije, izraženim osećajem krivice i mislima o samoubistvu.

Član Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije, profesor iz Švajcarske, Norman Sartorijus, saopštio je da se procenjuje da 150 do 200 miliona u svetu sada pati od različitih formi depresije. Grci, kao tradicionalno veseo narod, u narednim godinama izlaska iz krize koja neće trajati manje od pet a možda i svih deset godina, mogu biti ozbiljno depresivni. To će ostaviti dublje posledice na unutrašnji život Grka ali i na međunarodni tursitički imidž ove zemlje.