Zbog rasprostranjenog problema korupcije širom sveta, Ujedinjene nacije su pre nekoliko godina proglasile 9.decembar za Međunarodni dan borbe protiv te pojave.
izvor: bbc.co.uk 
Različite institucije i pojedinci svake godine gube milijarde dolara zbog podmićivanja, falsifikovanja dokumenata i šverca.
Međutim, postavlja se pitanje – koliko Dan borbe protiv korupcije može da zaista doprinese rešavanju tog problema?
U poruci koju je poslao povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da nisu samo vlade i finansijske institucije te koje bi trebalo da spreče korupciju.
Na tome bi, kaže Ban Ki Mun, trebalo da radimo svi, jer korupcija utiče na sve nas.
Profesorka antropologije sa Univerziteta Berkli, Karolajn Nordstrom, smatra da u savremenom svetu ne postoji oblast koja nije zahvaćena korupcijom – od šverca DVD diskova, preko prodaje lekova, građevinskog materijala, pa do krijumčarenja nuklearnog oružja i tenkova, i podmićivanja sitnih činovnika i onih na visokim funkcijama.
“Gde se nalaze pare za podmićivanje koje je inače, nezakonito u mnogim zemljama? Veliki deo podmićivanja odvija se na internacionalnom nivou. Vlade i multinacionalne kompanije daju mito onima koji poseduju dijamante, zlato, naftu… Kada jednom kročite u nelegalne poslove, od toga ništa drugo nećete dobiti, osim para i moći – i tu leži srž tolikog prisustva korupcije u svetu. Nelegalne aktivnosti poput krijumčarenja, šverca, davanja mita… Vode ka korupciji koja vam, zauzvrat, daje moć“, kaže ona.
 |
|
Profesorka Nordstrom napisala je knjigu o vezi kriminala, novca i vlasti u savremenom svetu.
U razgovoru za BBC povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije ona ističe da o tom problemu treba pričati – što više.
“Većina ljudi žele da poboljša svet, u to nema sumnje – ali pogledajte novine, i uzmite za primer šverc droge ili čak, šverc lekova. Novac koji se na taj način zaradi postaje osnova za dalju korupciju – o kojoj, međutim, nećete čitati ni u jednim novinama. O tome se ne priča. Dakle, javnost mora da zahteva informacije o tome šta se dogadjaja, o tome gde leži korupcija, i tako će se stvoriti osnova za promene“, kaže ona za BBC.
Ali, da li je moguće zamisliti svet bez korupcije ukoliko se pretpostavi da je sklonost ka lakoj i brzoj zaradi u ljudskoj prirodi?
“Devedeset odsto istorije čovečanstva odnosilo se na društva u kojima su glavne aktivnosti bile lov i okupljanja. Tada nije postojao koncept sticanja bogatstva, nije se razmišljalo o tome da se ima više nego neko drugi – tako nešto se čak smatralo nepristojnim. Tek nedavno su ljudi počeli da žele da imaju više nego drugi. Isto tako, pročitala sam da u protekloj godini krize i recesije, svaki šesti Amerikanac u nekom trenutku za poslednjih 12 meseci nije imao dovoljno hrane. Znate, to bi nekada bilo nezamislivo. I bilo bi nezamislivo u većini društava koja su postojala kroz ljudsku istoriju, kao što bi i korupcija bila nezamisliva. Dakle, možda je moguće razviti nova moralna načela“, kaže za BBC profesor antropoligije na Univerzitetu Berkli Kerolajn Nordstrom.
javniservis.me 
Komentariši