Vaše sugestije u vezi razvoja ovog portala možete ostavljati putem komentara na ovoj stranici ili slanjem poruke preko kontakt forme ili na email:
Takođe, želimo vas upoznati sa osnovnim principima uređivanja portala u domenima diskusije.
U diskusijama nije dozvoljeno:
– vrijeđati, omalovažavati, uznemiravati druge komentatore zbog vjerske, nacionalne, polne ili druge pripadnosti
– pozivati na linč i nasilje
– zlonamjerno objavljivati privatne podatke komentatora i trećih lica
– objavljivanje poruka, sadržaja, linkova s pornografskim, pedofilskim i fašističkim sadržajem
– vulgarnost
– mnogostruko slanje istog komentara (spamovanje)
– korišćenje različitih nikova u kratkom vremenskom razmaku
U diskusijama ne preporučujemo:
– podsticanje svađe jer nam je cilj da razgovaramo u duhu tolerancije i ohrabriti što veći broj gledalaca da se aktivno uključe u rad ovog portala
– vrijeđati uredništvo jer za ovaj javni servis ne plaćate pretplatu
Preporučuje se:
– ohrabrivanje slobodne misli na portalu i u ličnom okruženju
Prilog:
– komentar iskusnog učesnika
Milovan Vukov Janković:
Plashim se od TRI najveca OTROVA svih PORTALA,
maratonskih naZijonalistichki rasprava,
vjerskih i ideoloshkih,
FEREDZE KOJA ZATVARA OBADVA OKA,
i ne dozvoljava da sagledamo KOSHTANU SRZ RAHITICHNOG CRNOGORSKOG ORGA(NI)ZMA, koji se savija zbog podjela na KRILASHE I KLUBASHE, NA BJELASHE I ZELENASHE, NA CHETNIKE I PARTIZANE I MIL-OVCE I MOMIR-OVCE,
a ne vidimo SRZ,
one KOJI PLJACHKAJU,
i one OPLJACHKANE kojima deru chapru dvije decenije,
i igraju PING PONG sa radnicima,
DERIKOZA na jednom kraju STOLA,
a REZIM I MINISTRI NA DRUGOM.
Ko unese na PORTALU RAZDOR,
ne odiO u GUCHU, na SABOR.
Napomena:
03. Avgust 2013. – Dva miliona putnika
javniservis.me 
“April O'Neil:
Meni licno sala sa feminiziranom spodobom nije politicki nekorektna”
*
*
Gospođo ili gospodine,
ne mogu da se ne složim o političkoj korektnosti takvih šala. Primjera radi, ako me urednici i saradnici sa nacističkog portala In4s i masonskih Pcnenova pot$ećaju na transvestite magarce čija su usta oblikovana penisima mafijaških transrodnih konja hermafrodita…ne vidim zašto bi ovo bilo politički korektno.
BLAGO CARA MILOVANA ZNAJU NACI SAMO LUDI I MUDRI,
moje PROROCHANSTVO se pokazalo kao ispravno,
UGROZAVANJE PRAVA NEBESKOG DESETOMILIONSKOG NARODA OD SHAKE JADA CRNOGORACA OD STOTINAK HILJADA JE DOSTIGLO KULMINACIJU,
KOLEKTIVNI ORGAZAM NASHEG SHTETNOG ORGANIZMA POSLIJE TOLIKO DRKANJA JE ISTANJIO CHAPRU NA NACIONALNOM PENISU KOJI NAS JEBE OD TRIGLAVA PA DO VARDARA.
Milovan Vukov Janković:
Plashim se od TRI najveca OTROVA svih PORTALA,
maratonskih naZijonalistichki rasprava,
vjerskih i ideoloshkih,
FEREDZE KOJA ZATVARA OBADVA OKA,
i ne dozvoljava da sagledamo KOSHTANU SRZ RAHITICHNOG CRNOGORSKOG ORGA(NI)ZMA, koji se savija zbog podjela na KRILASHE I KLUBASHE, NA BJELASHE I ZELENASHE, NA CHETNIKE I PARTIZANE I MIL-OVCE I MOMIR-OVCE,
a ne vidimo SRZ,
one KOJI PLJACHKAJU,
i one OPLJACHKANE kojima deru chapru dvije decenije,
i igraju PING PONG sa radnicima,
DERIKOZA na jednom kraju STOLA,
a REZIM I MINISTRI NA DRUGOM.
Ko unese na PORTALU RAZDOR,
ne odiO u GUCHU, na SABOR.
ja vec gledao i sta Lado zeli? psiholosku studiju??? ima i jacih trilera od ovih, a Travis-a i Barris-a puna CG i bez experimenta…
Evo je perfektna rečenica koja savršeno ilustruje Udbinu prevaru i bačanje koske Crnogorcima da se glođu:
*
*
“perfect stranger:
Видите, мени није од нарочите важности:
1. да ли је такав екстремизам власти идеолошког поријекла,
или
2. режим сматра да се кроз системску дискриминацију лакше одржава систем и остварују разне привилегије.
Битно је да се кршење људских права КОНСТАТУЈЕ”
*
*
Prvo je šovinizam zasnovan na crnogorskoj identitetskoj ideologiji.
Drugo je FINGIRANJE šovinizma kako bi se održava sistem.
E sad, šovinizam i fingiranje šovinizma – NIJESU isti pojmovi.
Nešto i fingiranje tog nečega – nije isto.
Ali je, paz bogati, bitno da se konstatuje da je fingiranje šovinizma – šovinizam!!… a što je laž, i plitka demagogija.
Perfect, pročitan si, i završio karijeru. Adio.
Hm, eo malo bolje pročitah komentar. Znači, Perfect stranger govori zapravo o:
1. Ideološkom crnogrskom šovinizmu
i
2. Pragmatičkom crnogorskom šovinizmu
Pomiješao sam pragmatični šovinizam sa fingiranim jer je Perfect njega stavio kao odgovor na većinu ljudi koji mu kažu da ovi fingiraju, da bačaju kosku narodu da se oko nje tuče.
Dakle, fali još jedna stavka u ovome što je Perfectu svejedno:
3. Fingirani crnogorski šovinizam
Perfect ga namjerno ne pominje i radi zamjenu teza sa pragmatičnim šovinizmom kako bi moga da izvede poentu – “DA SE MORA KONSTATOVAT KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA!!”
Ali…
Sa ovim trećim, koje Perfect ne pominje, jednostavno ne može doći do svoje poente.
A to je da se ne može konstatovat kršenje ljudskih prava, da je to plitko i netačno gledanje koje odgovara mafiji, da ona zapravo fingira šovinizam, i crnogorski i srpski i albanski i muslimanski i svakakvi, da se šovinizam I FINGIRA I PODSTIČE u narodu.
A dublji i tačan razlog je jasan – ZAVADI PA VLADAJ. Kad se ovo konstatuje – e onda postoje uslovi da se smijeni režim.
postovani,April O’Neil
nadam se da pratis komentare i evo da demantujem tvoje stavove kada kazes ,” zivac najbezazleniji”
ha, ha ,
a kako jadan nebio najbezazleniji kad evo pitaj urednistvo javnog servisa me, koje vidi da sam najpraceniji komentator na ovom portalu evo u stopu me prate dva tipa jedan pod nikom wawy a drugi piantao , pa da sam bezazlen pusti li bi me ali sam im uzdrmao dobro njihove temelje sosijalne drzave i pokusavaju me diskreditovati. a ako su to ti komentatori te su me spustili na zemlju koje ti spominjes onda si ti njihov ideolog .
evo vidijo si njihove polemike nasto lice .
ja se stvarno nemam namjeru odje snikim prepirat a oni neka nastave da me prate pa cu ih ja iskulirati kako jedan od te dvojice rece da ja uradim i da ne drzim predavanja ha,ha ,obrazovanijim od mene .
evo malo predavanja o EGOIZMU.
znamo sto je znaciijo egoizam u socijalistickoj jugoslaviji .
ali da li je bas to tako pogledajmo.
———————————————————————————-
ovo su ideologije koje dolaze spocetka 20.vijeka i ne da su opstale nego se tek sada shvacaju i prihvacaju naravno neke osobe ih ni sada nece shvatiti i prihvatiti , .
a ideologije kao socijalizam koje su zivnule pocetkom 20 .vijeka sada umiru ni mutacija ih nece spasiti pronadjen je uneverzalni lijek protiv njega a zove se LIBERTARIJANIZAM.
—————————————————————————————–“„Nisam zagovornica kapitalizma, već egoizma; ipak, ne zagovaram ni egoizam, već zdrav razum. Ako neko prepozna moć zdravog razuma i prihvati ga i slijedi, sve ostalo dolazi samo po sebi“.
Ajn Rand
Ajn Rand (енгл. Ayn Rand) ,
je rusko-američki filozof, romansijerka, dramaturg i scenaristkinja rođena 2. februara 1905. u Sankt Peterburgu u Rusiji, a umrla 6. marta 1982. u Njujorku. Poznata je po romanima u kojima je obrađivala filozofiju objektivizma. U Sjedinjene Države se doselila 1926, da bi 1935. i 1936. radila kao filmski scenarista i pozorišni producent. Značajniji je književni uspjeh doživjela sa romanima Veličanstveni izvor (енгл. The Fountainhead) iz 1943. i Ravnodušni Atlas (енгл. Atlas Shrugged) iz 1957.
Svoje političke stavove je iznosila kroz svoja književna djela, pri čemu je naglašavala prava individualaca bez obzira na posljedice po društvo u cjelini. Fokus njenog rada je na pojedincu. Bila je protivnik svakog oblika kolektivizma u koje spadaju i fašizam, staljinizam, komunizam te socijalizam i socijalna država. Promovisala je etički egoizam suprotan od etike altruizma.
obozavam je, fantasticna je. sad je skoro izasao i film atlas sragd, nijeasm ga gleado joas, ali ako je po knjizi, mora biti dobar bez obzira na ljevicarske kritike koje je popio.
preporucijem knjigu atlas shrugged za one kojima se liberterijanske (ili kako se vec to kod nas kaze) ideje svidjaju, bez obzira na jezicko-tranzicione mutacije koje klasicnom liberalizmu daje dvadesetogodisnje crnogorsko iskustvo velikih, laznih rijeci do necijih dubokih dzepova i slicne price iz nasih varosi.
Who is John Galt?
———————————-
http://halley5.com/blog/politics/atlas-shrugged-film-huge-opportunity-tea-party-dont-miss-it
Klatno se KLATI SA LIJEVA U DESNO,
Kraljevina Danska ima najvishe JAVNIH SLUZBENIKA procentualno, od 3 miliona AKTIVNIH,
jedan MILION servisira GRADJANE,
shkoluje, lijechi, trenira, prekvalifikuje, i sluzi bez CHEKAONICA I MALTRETIRANJA,
sve usluge na e-mail i poshtansko sanduche,
ne dizemo guzicu iz trosjeda,
a ZIVCHANE DRZAVE EGOISTA,
ce primjenjivat SKANDINAVSKI MODEL,
SLOBODE, JEDNAKOSTI, RAVNOPRAVNOSTI, HUMANOSTI I SOLIDARNOSTI,
PREZIRITE EGOIZAM I NJIHOV PUPAK&SHUPAK,
DRZAVA SOCIJALNE PRAVDE ; VLADAVINE PRAVA I SOLIDARNOSTI SA NISHTIMA.
…..a ZIVCHANE DRZAVE EGOISTA…
aoo i ti si milovane poceo da vrijedjas ,
E ,nijesam to od tebe ocekivao zemljace.
Nije tebi upuceno nego drzavama koje forsiraju LIBERTINALIZAM,
izvini zbog zloupotrebe NIKA,
u Dansku ima 95% srecnih ljudi,
ZIVAC mi smo OPONENTI POLITICHKI,
a mozemo biti ODLICHNI PRIJATELJI,
zao mi je , ako si ovo protumachio kao da idem na IGRACHA,
svo moje poshtovanje za tvoju BORBU,
ali ja sam OPONENT KOJI ZIVI 42 godine u SOCIJALNO ODGOVORNOJ DRZAVI, OBOZAVAM OVAJ MODEL,
kao ti LIBETINALIZAM.
Samo se MACHUJEMO ARGUMENTIMA,
volim i ja tebe.
Slomi jezik sa ovim LIBERTINALIZMOM
ha,ha, nista veliki pozdrav
samo sa,m se malo nasalio zao mi je ako si ozbiljno shvatio
pozdrav zemljace
I dalje politichki OPONENTI,
ali i dobri prijatelji, koji poshtuju DRUGOST i uvazavaju,
to su CHARI DEMOKRATIJE,
a NE BLACENJE LICHNOSTI,
shto KONTAMINIRA OVAJ PORTAL DA LICHI NA MUGIJEVU DEPONIJU OD LICHNIH UVREDA I OPTUZBI; SVE PARANOJA DO PARANOJE.
Zdrav egoizam je vazan za donosenje pravilnog suda o sebi.
Osobe kojima uspijeva sve sto zamisle i preduzmu izazivaju paznju sredine. One izgledaju sigurne u sebe, rade samo ono sto je u njihovoj moci, pa izgleda da sve postizu bez velikog napora i briga. Uspijeh ih svuda prati, ali i nerazumijevanje sredine.
To je zbog toga sto samouvjerene osobe izazivaju istovremeno strah i ljubomoru sredine. Osobe nesigurne u sebe povucene su, loseg raspolozenja, nedostaje im zdrav egoizam koji je vazan za zivot.
Nasuprot tome, postoji i takva vrsta egoizma kad je osoba okrenuta samoj sebi, a ostale bezobzirno iskoristava i “gazi preko leseva”. Kad neko manipulira drugima da bi postigao prednost nad njima, psiholozi govore o bolesnom egoizmu.
U rijecnicima stoji da je egoizam ljubav prema sebi samom. Moramo voljeti sebe da bismo mogli voljeti druge. Tako gledano, zdrav egoizam nije nista lose. On nam samo pomaze da zahtjeve okolini postavljamo tako da budu zadovoljene nase osobne zelje i potrebe.
————————————————————————————–
da bi se mijenjali moramo nekako ovako poceti ,
svjestan sam da imam vrlo malo simpatizera po ovim pitanjima ali su oni ako ih imam zlata vrijedni opet stara poslovica ,
a vidite danas je zlato najskuplje u njegovoj istoriji
pozdrav
p.s
dje ste filozofi prikljucite se u borbi protiv socijalizma i nacionalizma a za dobrobit crne gore
19. avgusta se navrsilo 20 godina od neuspjesnog puca i uspjesnog jeljcina. rusija je dva vijeka prozivjela i iskijala u zadnjih dvadeset godina, a mi ni makac, osima na posterima.
‘uspjesnog’ jeljcina, da ne bude zabune, mada da nije njega bilo oankvoga kakvim ga je Bog nagrdio, nebi se ni kretalo nabolje u rusiji, nego bi ko kod nas i dalje sve zavrsavao prvi kanal uz pomoc pobjede i regresa.
tacno laufer ,
moramo svaki dan moramo neprestano objasnjavati ovome narodu , da “bijelo ” nije BIJELO a “crno ” da nije crno te su im komunisti usadili u glavu a njihova “djeca “nastavili da isto misle
a obrazovani , intelektualci ne mogu i nece da prelome u glavu mada znaju da crno nije crno ni belo belo .
pozdrav
pozdrav i tebi zivac, izgelda da si ti jedini lokalni krivac!
ja nit moram, nit hocu objasnjavat nasem narodu ni o bijelom, ni o crnom. svi narodi na svijetu imaju oku pameti, a nas oku ipo, dako se snadju i bez mene.
Postovani Zivac,ovih dana sam zdravo egoisticna-pokusavam zaraditi neku paru,ide GLADNA jesen!Ne znam da li sam potpuno protiv socijalizma,ali pouzdano znam da sam protiv nacionalizma.Podrzavam tvoju upornost!
postovana biljo,
samo nastavi budi uporna vjreruj u sebe i budi protiv nacionalizma i socijalizma (koji brine za druge a oce od tvojih para da socijalizuje a na usput za tu uslugu da ostavi nesto od tih para za sebe),
ti ako oces da pomognes ti cres znati bolje od drzave kome je potrebna pomoc .
uvjerila si se do sada da ona ne radi tu preraspodjelu posteno !
uskoro cemo na socijalno.
Dragi Milovane!
Vidim,opet se sjekiras zbog kontaminacije ovog naseg portala!Sto se mene tice,dozivjeli su da ih uopste ne citam.Postigli su izvanredan cilj-presli su mi u dosadu.Pregledam rubriku “Poslednji komentari”,vidim nikove koji simboliziraju:deplasiranost,degutantnost,dosadu i vratim se citanju tekstova.Mislim da je ovaj portal i dalje citan,ali da vecina posjetilaca nema mrvicu volje da se ukljuci u ta besmislena,uvijek ista prepucavanja,”ista meta-isto odstojanje”!Pi!
Draga Biljo,
od nasheg OPTIMIZMA I ENTUZIJAZMA,
ostade KLINIKA ZA LIJENJE SUJETNIH , i za LICHNE OBRACHUNE POJEDINACA, koji odapinju OTROVNE STRELICE,
a ni jedan konstruktivan prijedlog za IZLAZAK IZ TUNJELA, evo na BNP svedoshe na 1% Grchkoga duga, a kazu zaduzenja rastu sa 50%, kukala nam MAJKA JADKA,
kad imamo za MINISTA,
PAJU PATKA.
“zivac:
evo u stopu me prate dva tipa jedan pod nikom wawy”
*
*
Ne, ne, ja sam samo zainteresovan za ovaj koncept zelenog libertijanizma koji promovišete, to mene fascinantno zvuči, pa bi da čitam o tome kako je to lijepo za narod. I ako ima nekija slika, ne mogu samo tekst čitat, neke biljke i korporacije, recimo PR T-com-a kako mazi neki fikus. To je taj zeleni libertijanizam ako sam svatio.
i više od fikusa, lijepa je i blistava ona naftna mrlja iz meksičkog zaliva, (ne)živi spomenik zelenom libertarijanizmu i korporativnoj brizi za okoliš…
Pff, to s naftnom mrljom u Meksički zaliv je zanemarljivo, ne bi ja to ni pominja pravo da ti rečem. To što su uništili Golfsku struju i promijenili klimu zauvijek, to je, eto, en eksident, jebi ga dešava se. Tu BP i Dik Čejni koji potpisuje dozvolu korporaciji, nemaju baš neku ulogu, eto jednostavno, šit hepens, nema veze sa gramzivošću i pohlepom za parama od oijla. A i inače je ovaj Čejni prepoznat kao Dik d Anest, koji recimo nema veze sa švercom opijuma iz Avganistana, niti s oružijem i bombardovanjem Nato-a ‘99.
A i kladim se da je onako prijatno čeljade – libertarijanac.
eto kolko ti znas!
bp je specijalnom dozvolom izdatom od ministra ineriora (salazar, obamin drug i postavljenik) oslobodjen cekanja na izradu environmental impact study o svom projektu. zasto je direktorica mrm dala ostavku (obamina prijateljica, profesorica sa harvarda, postavljena od obame) odmah na pocetku fijaska? zasto je salazar obigravao oko bp da plate kazne i da ne talasaju? zasto je bp dao milione i milione demokratam za izbornu kampanju? ako je najbolje sto mozes da lupis da ubacis dika cejnija u svoje blebetanje, batal, da te zamolim, pametniji si kad raskrinkavas lokalne kanalizaciono-investicione radnje.
zasto ce bp i total biti najvazniji prepradjivaci i izvoznici libijske nafte, kad vi pjenite da je merika za sve kriva? kad ce to sljepilo i jednostrana mrznja prema americi da popusti, pa da vidite ko u stvari radi radnju, dok mase americkom zastavaom vama pred nosem, a vi se palite na mondijalni antiamerikanizam koji ce vase nesposobnosti i tupiluk da izlijeci i lajete na zvijezde da bi pokrili svoje nedostatke pameti, hrabrosti, savjesti i svijsti?
“piantao:
lijepa je i blistava ona naftna mrlja iz meksičkog zaliva, (ne)živi spomenik zelenom libertarijanizmu i korporativnoj brizi za okoliš…”
*
*
Da, i glavni krivac za ovo ispred BP-a i porodice Rotšild, Dik Čejni je naravno na slobodi. Dik Čejni je bivši potpre$ednik Usa-a, i bivši izvršni direktor firme Halibarton. Firma Halibarton je bila zadužena za cementiranje zidova bušotine, a kako su prošli ti zidovi BP-a znamo.
Inače je vrlo dražestan lik, đe gođ se pominje oružije, rat, nafta, droga – eto i Dika Čejnija s nekom funkcijom ili ulogom.
zivac:
“a kako jadan nebio najbezazleniji kad evo pitaj urednistvo javnog servisa me, koje vidi da sam najpraceniji komentator na ovom portalu evo u stopu me prate dva tipa jedan pod nikom wawy a drugi piantao , pa da sam bezazlen pusti li bi me ali sam im uzdrmao dobro njihove temelje sosijalne drzave i pokusavaju me diskreditovati. a ako su to ti komentatori te su me spustili na zemlju koje ti spominjes onda si ti njihov ideolog .
evo vidijo si njihove polemike nasto lice .
ja se stvarno nemam namjeru odje snikim prepirat”
bilo bi dobro obnoviti gramatiku, valjaće ti kad u školu pođeš.
I, pazi, ne pratim te jer te pokušavam diskreditovati nego POTPUNO DISKREDITOVATI jer si nepismeni liberalno-diktatorski trol koji se uhvatio TV programa iz sedamdesetih godina zanemarujući vrijeme koje je otada prošlo i stvari koje su se desile. Što se tiče mogućnosti da ti nekome ili nečemu “uzdrmaš temelje” bilo čega ne koristeći ni osnovnu interpunkciju – pa, pripisaću to tvom “zdravom egoizmu”, jer prostora nije mnogo ostalo.
sad, da ne bi bilo da te smo vrijeđam (iako mi, za sad, dobro ide :), dopao mi se video koji si postavio – Kejnz protiv Hajeka. Naravno, ta bitka je završena prije mnogo vremena i današnji bailouti imaju veze sa Kejnzovomo javnom potrošnjom taman koliko ja imam veze sa Hajekovom pričom. Danas sve to mnoogo drugačije izgleda, bilo bi zanimljivo kada bi stavili gadove iz Morgan Chase u Kejnzov a grassroots pokrete u Hajekov ugao :)
Profesore Nedoviću,
ja bi trebao da ispišem postova i postova da bi dostigao vašu kilometražu i pritom bi trljanje trebalo da bude intezivnije da bi zapjenio taj šampanjac gluposti onoliko koliko vi uspjevate sa vašim plamenim frendom. Vi i ekipa ste vrlo aktivni, isuviše prepoznatljivi i uigarani da bi drugima implicite instruirali neku namjeru. Pogotovo ako neko za razliku od vas ratuje sam. Vas niko nije utjerivao u saveze, vi ste se sami utjerali. Kako ste uvijek željni stavova do te mjere da ih i ne prepoznajete mene je samo interesovalo kako uvijek uspijevate podržati prave ljude. Ništa više. Jel’ vam to dođe kao hobi?
Blogovanje u CG uglavnom izgleda ovako. Mole vas i kume, pozivaju da svratite. Onda počinju prvi komentari. Postaje zanimljivo i nije bitno ko ste, samo da raste. Onda nastaje napad veličina. Jednima prijeti udba, drugima se hakuju profili, treći ne mogu da dođu do izražaja jer ih je udba poplavila drugim komentatorima, peti kukaju kako se njihove teme spinuju po zadatku… To je toliki spisak nebuloza da se ne može sve ni nabrojati. Uglavnom udbaši na kraju odu i zatvara se radnja jer ‘brka'ti komentatori nikom nisu interesantni.
Na kraju kako je ovdje NN lice koje se potpisuje, između ostalog, kao perfektni strandžer ostavilo par komentara poslije preživljenog nokauta a kako istih nema više a nisu na vašem WC-u, samo me interesuje jel to plakalo i molilo da se uklone? Ako bi isto neko upućen mogao da me uputi kako ide potraga pomenutog lica za Mandićima? Siguran sam kojeg god da nađe da će mu prepisati pravu terapiju.
Uff. Activate ignore. Take your protein pills and put your helmets on.
Шта рећи у овом тренутку? Постоје они ријетки тренуци када исконски осјећај поноса обујми читав твој организам, када примијетиш неке прве резултате, неке прве пупољке демократије, који се јављају, између осталог, и као резултат твог упорног, бескомпромисног писања и дјеловања у правцу демократије. Нека ми нико не замјери на нескромности, то су они тренуци и када се појаве сузе радоснице, када спознаш да је твоја мисија имала смисла. Насупрот свим покушајима негирања истине, прије свега удбашког поријекла – може се рећи да је имала смисла. О питањима о којима се горе расправљало, људским правима прије свега, написао сам велики број коментара, као и неки други појединци, а ево рецимо једног од првих, од прије неких двије године:
“Други дио коментара се не бави прошлошћу већ садашњом ситуацијом, односно тишином. Избјегавањем. Недостатком свједока, како истинитих, тако и лажних. Стављањем шарених наочара на очи и играњем глувих телефона. Непримјећивањем слона који се тетура у дневној соби. Поштована господо, избјегавање сагледавања проблема етничке дискриминације од стране “независних интелектуалаца”, аналитичара, “грађанске јавности”, истраживача кршења људских права, блогера и ко зна кога још, је најефикаснији показатељ колико је далеко свјетло на крају тунела у којем се налази ово несрећно друштво. Вишегодишња јавна тајна – о којој су и врапци знали многе појединости, а која се састоји у најгрубљим видовима етничке дискриминације и чињеници која показује колико је бесперспективно и штетно у овој држави данас бити припадник српске нације – недавно је и дијелом озваничена у Извјештају Шефка Црновршанина о националној заступљености у државним органима. Послије објављивања тог извјештаја и озваничења националне дискриминације (извјештај, опет, показује само један њен сегмент), с нестрпљењем сам очекивао реакцију “граћанске јавности” на нешто што би у свим демократским земљама представљало скандал прве категорије (уз неизоставан пад владе и преиспитивање устројства неких институција). Начекао сам се, не знам да ли ми је промакло и да ли сам био непажљив, али до такве реакције није дошло. Умјесто тога, на страницама новина, како електронских тако и штампаних, у коментарима разних блогера, аналитичара и истраживача, упорно ми се појављивала слика Три мудра мајмуна (“не видим, не чујем, не говорим”). Додуше, наишао сам на неколика коментара, типа: “Како сте посијали, тако вам се враћа”, или: “Гдје сте били када је требало осудити другачије ситуације, протеклих година”. Не знам да ли ово вриједи коментарисати. Сувишно би било додавати од колике је важности разматрање проблема етничке дискриминације од стране једног дијела друштва и интелектуалаца (тј. онога који је гласао за независну државу, или који није дио српског националног корпуса). Одсуство таквог разматрања на одговарајући начин указује на стање грађанске свијести у ЦГ, о коме се у посљедње вријеме увелико разглаба.”
А то је био само један примјер, међу почетним. Шта се у међувремену промијенило? Много чега, и то на боље. Прије свега, опозиција коначно постаје свјесна своје улоге, приближава се пожељном виду анти-режимског дјеловања. заузима јединствен став и јасно ставља режиму до знања да око људских права нема компромиса. Даље, неки значајни суверенистички чиниоци коначно схватају да поштовање људских права мора бити универзално, да не постоји ниједан “државотворни” разлог који би могао оправдати кршење права човјека (видјети свјеже примјере ПЗП-а, разних НВО, итд). Али што је најважније, обесправљени и опљачкани народ коначно стиче самосвијест, да се за права која су му одузета мора борити у овом дискриминаторском друштву. Ти људи више не желе да дрхте из страха од режима. ствара се ситуација у којој ће режим почети да дрхти.
Све у свему, у настајању је један снажан, компактан антирежимски блок, који има све услове да прерасте у наднационални, грађански покрет за демократизацију овог друштва. Никад нијесмо били ближе крају диктаторске, шовинистичке аждаје која јаше овим народом више од 20 година. Треба бити још мало стрпљив и одлучан и почеће вријеме демократизације. Свакако, мисија се не може сматрати окончаном без коначног пада режима, хапшења Мила Ђукановића и почетака демократизације. Шири се мирис слободе, удишите га пуним плућима :)
Ovo ce biti uzbudljiva trka sa vremenom. Nisam siguran oce li prije stici демократиja ili ces ti zavrsiti u manicomiu
Pazljivo pratimo situaciju i navijamo za tebe.
wawy, kazes da Cetinjani ne mogu uci u cetinjski manastir, a ja se pitam, nesto mi cudno, obzirom da sam cesto po crkvama i manastirima, da li se za ulazak u cetinjski manastir treba legitimisat, ili po mirisu procjenjuju ko je ko…? Ili ti malo pretjerujes kao i obicno?
“gost :
wawy, kazes da Cetinjani ne mogu uci u cetinjski manastir, a ja se pitam, nesto mi cudno, obzirom da sam cesto po crkvama i manastirima, da li se za ulazak u cetinjski manastir treba legitimisat, ili po mirisu procjenjuju ko je ko…? Ili ti malo pretjerujes kao i obicno?”
*
*
*
Ha, jesam ja nešto propuštio? Znači promijenilo se… pa fino… nijesu više kopilad, izrodi, izmeti, zlo, teroristi, nego bogougodna ljudska čeljad? I nije više srpski manastir, i Amfilohije ne treba više tjelohranitelje ili džip da prošeta Cetinjem?
Eto kako se sve fino namjesti kad na scenu umjesto bad cop-a Udba ubači good cop-a, popa Perovića, pa to onda crkva sine od miline. Pa ćemo sad malo da se igramo nagovještaja oće li se napravit Pravoslavna crkva u CG, a svi uslovi postoje, eto, da se Amfilohiju stavi oreol iznad glave, a pop Perović onako In4s-ovski umjeren, uzme aktivnu ulogu, dok mu se niz bradu sliva s Amfijeve trpeze još svježa krv ugošćavanja Milovog frenda Arkana u manastir, a crnogorsko-srpski hladni građanski rat buja u Udbinoj montenigerskoj bašti, dok Mafija pljačka te iste hladnoratovske građane.
No sad su na red jezici, pa nećemo o crkvama… eto mogli bi o fast food-u, o tome kako je Sveto s Amfilohijem nabačio helikopterom Mekdonalds na Rumiju, na svetilište, jedno od rijetkih aktivnih u svijetu nakon više milenijuma nabačanja kamenja. Ono isto koje povežuje putem tradicije duhovnost crnogorskog prostora unazad hiljadama godina pa do danas, duhovnost koja znači mir i zajednički suživot svih plemena, naroda, vjera, bogova, na ove prostore, ono što zapravo čini Crnu Goru. Ka da recimo na Stounhendž kanteberijski nadbiskup i kraljica bače Mekdonalds, pa pojeli bi ih Englezi za doručar. E sad, i tu je trebalo da se malo ubija Crna Gora, da se ubija kontinuitet suživota, i da se otvaraju pitanja koja skreću pogled sa pljačke naroda, pljačke od strane onih što ne znaju ništa drugo no u se, na se, i podase uz pomoć krvavih para, i ko tome stane naput odstranit ga.
Gospoda iz In4s-a, popovi, antiratni profiteri, sluge svih nivoa, odlično prepoznaju suštinu prevare, i ne samo da je prepoznaju nego surfuju na tom talasu prevare, na tom jezeru koje talasa Udba, pravdajući to svojim sitnim interesima, a vrlo dobro uviđajući veliki plan Mafije u kom učestvuju: KRADI, KRADI, KRADI. Kako lijepo zvuči ovako pojednostavljen.
No što ćemo sledeće, crkve? Ili jezici? Ili ugroženosti? Ili crkve? Ili jezici? Ili ugroženosti?
O Mafiji i suštini prevare – pljački – nećemo, naravno.
https://secure.avaaz.org/en/middle_east_peace_now/
g. Nedovicu, hvala za news, potpisati treba obavezno, jer Palestinci to zasluzuju!
Profesore Nedoviću,
vaša reagovanja ovdje liče na ovo šta radi osoba pod nikom Djakomo Galanda. Potpuno van konteksta i teme dohvatite se, iz vama poznatih razloga, nekog pa mu ne postavljate pitanja, ako vam je već merak da širite priču i dokazujete svoje nadri opozicionarstvo, nego ga napadate pitanjima. Kada vam se odgovori i kako to nikad ne zadovolji vaš revolucionarizam tada prelazite na davanje lekcija, ocjena i moralnih pridika. Naravno na kraju dođe ‘ignore’ kao šlag na ovoj vašoj reform torti što bi trebalo da predstavlja vrhunac vašeg polemičkog razmetanja. Sad da bi to imalo bar neki smisao budite bar jednom dosljedni pa ispoštujte napokon taj ‘ignore’.
Prosto je nevjerovatno kolika količina zatupljenosti i ograničenosti se primila za kvazi opozicionare koji se pokušavaju prodati kao avangarda. Vjerni sljedbenici Gadafija i Ahmedinedžada u borbi za bolje sjutra podržani, više nego očigledno, NLO-om (neuravnoteženo labilnom osobom) kojoj bi ja savjetovao da potraži pomoć umjesto što visi 24 sata na netu ostavljajući komentare na stotinu adresa.
wawy, danas je i suvise vruce za razumno pametovanje o vrucim temama, pa stoga pustimo religiju, crkve i jezik za neka hladnija vremena i navalimo na hladno pivo. Zivio!
Izgleda da se ne razumijemo. Ne pričamo (bar ja) o religiji, crkvama, jeziku, nacijama, i slično, nego o njihovoj ZLOUPOTREBI od strane crnogorskog režima (a preko medija, kvaziopozicije, internet komentatora, kafanskih špijuna, i sl), kako bi se:
1. narod dijelio, i
2. kako bi se narodu odvukla pažnja,
a sve da bi neometano pljačkali.
Žao mi je stvarno ako ti ne bi priča o njihovoj zloupotrebi nego o suštini ovih identitetskih pitanja, no baš mi je ponestalo bubrega kako bi kupovao ta muda jer, suština priče o identitetskim pitanjima Crne Gore je baš – u njihovoj zloupotrebi od strane Mafije.
Ka što je naprimjer da Udba preko onog In4s-ovskog pedera popa Perovića oće da čisti Amfilohijevu krvavu bradu, a što treba da posluži u događajima koji će da slijede, što opisah u prošlom komentaru, i novim i novim Mafijinim manipulacijama i zajebavanju naroda na isti šablon.
uspjesna ljetnja sezona je ubila javni servis, sta bi ovo? da li postoje metodi i modaliteti i portalno-analni mehanizmi kojima bi se personacionalisticke onanije smanjivale, a ljudi koji zive u crnoj gori, zele joj najbolje i mogu da ponude mnogo bolje od sadasnjeg sistema degradacije i vjecitih laznih dilema da se privlace i okupljaju i mijenjaju stvari makar izmedju sebe? kud se djede mala sirena, bilja, dusko kovacevic, kud je kozak, sta je sa neonom, vladimirom (njega evo ponegdje i vidim), kud su normalni i naizgled normalni i voljni ljudi?
laufer, evo i ti se nijesi javljao cijelo ljeto…ima li za to razloga i opravdanja? Ovi glavni koje si nabrojao,ciji izostanak je itekako uocljiv, predpostavljam da odmaraju, ili rade, jer oni su mravi, a mi koji evo i ljeti gostujemo na javnomservisu, smo цврчци, pa eto, malo se zabavljamo zajebavajuci rezimlije i udbase…A na jesen?…., e vidjeces ti kakva nas zabavna jesen ocekuje, тако da ce i javni servis raditi punim kapacitetom, sa svim onim “normalnim i voljnim” ljudima za kojima vapis.
cvrcak,
ja sam se povremeno javljao, cak i kad sam na odmoru bio, iako sebe ne ubrajam u normqalno, niti u naizged normalno drustvo koje sam pomenuo. volim da citam sta oni pisu i kako razmisljaju, pomaze mi vise kad se ne slazem sa njima, nego kad se slazem.
jesi li ti cvrcak iz londona, ili neki lokalni?
“Neka se država uzdrži od svake brige za pozitivnu dobrobit građana, i neka ne učini nijedan korak dalje od onoga što je nužno za njihovo obezbeđenje prema sebi i prema inostranim neprijateljima; ni radi kakve druge svrhe neka ne ograničava njihovu slobodu.”
– Vilhelm Fon Humbolt
Vilhelm fon Humbolt (Wilhelm von Humboldt, 1767-1835)
Liberalizam
Svoje najpoznatije delo, Ideje za pokušaj određivanja granica delotvornosti države napisao je sa samo 25 godina. Predstavnik je klasičnog liberalizma, što će se videti i iz njegovog zastupanja ideje slobode i prava pojedinca, kao i minimalne države, koja samo brine o miru i bezbednosti, a sve ostalo ostavlja pojedincu. Drzava nije cilj sama po sebi, već je u službi pojedinca.
———————————————————————————–
problem covecanstva po mom sudu je taj sto svi pozitivni mislioci i genijalci ,su ispred svojih savremenika tako ta oni nemaju podrsku u svom vremenu ,
e sada vidite mi koji zivimo u vremenu ,250 godina posle HUMBOLDTA,
i shvacamo i prihvatamo njegove ideje a imamo oko nas opet onu vecinu iz 1767. te u odbrani njihovog socijalizma i nacionalizma mi smo ovakvi i onakvi zalosno je to , a ,vi koji nijeste kao oni pridjite nam blize i da se cuje vas glas komentar u odbrani nase slobode ,
pozdrav
Dokle više?
http://www.vijesti.me/vijesti/jos-jedan-krug-opstina-budva-ponovo-ulazi-posao-izgradnje-golf-terena-clanak-34861
laufer,
bas se osjecam polaskana vasom prozivkom!
No,ja sam svaki dan na ovom portalu iako rijetko komentarisem.Cvrcak je u svom komentu,uglavnom sve objasnio.Nadam se da se salite kad kazete “uspjesna” ljetna sezona “ubila” javni servis.me…Niti je uspjesna,a niti je ubila.Nego,ja sam vrlo zadovoljna ovim momcima sto uredjuju portal.Prevukli su,skoro sami,portal preko ljeta.Ako-bog-da,proslavice se i godisnjica.Oni koji su se nadali da ce ovaj portal postati platforma za “hocu odmah-hocu sve” su se povukli.Medjutim,”strazari” se nisu povukli,a to mnogo govori!
draga biljo,
zao mi je sto nijesam imao vise vremena da te nadjem i upoznam, uz nekoliko drugih likova sa foruma i portala, jer cijenim tvoje ovozemaljske misli, miroljubivu realnost i zalaganja za bolju djecu, kad im vec roditelji pet para ne vrijede.
zaboravih da stavim navodnike na uspjesnu sezonu, drago mi je da smo se razumjeli oko toga.
oko portala, nijesam siguran da ce, osim mjesta gdje se moze procitati raznoraznih komentara o trenutnim, uglavnom indirektno vezanim za crnu goru dogadjajima ista drugo biti, ali je ipak fino imati mjesto gdje se skuplja naizgled normalan svijet, ako se i dalje bude skupljao.
pozdrav i sve najbolje!
http://www.index.hr/vijesti/clanak/nije-nam-lako-ali-kako-je-mostarcima-u-15-sati-izmjereno-nevjerojatnih-45-stupnjeva/568098.aspx
Pruzanjem privatnim klinikama mogucnosti da ugradjuju kukove, se povecala efikasnost DRZAVNIH I RAGIONALNIH BOLNICA za preko 300%, tako da je lista chekanja na ugradnju kukova sa vishe godishnjeg chekanja na iste, svedena na nekoliko desetina dana,
KINKURENCIJA JE ZDRAVA,
JAVNIM SLUZBAMA SLUZI KAO MOTIVACIJA DA DIGNU GUZICE IZ FOTELJA,
USLOVI ZA RAD I DOTACIJE MORAJU BITI ISTE ZA SVE VLASNICHKE FORME; PRIVATNE; OPSHTINSKE, DRZAVNE; OD NAPLACIVANJA VODE I STRUJE ; DO UGRADNJE KUKOVA; TRABSPLATACIJE SRCA I BUBREGA,
BEZ KONKURANCIJE NEMA NAPRETKA,’
NE MOZE BARCELONA POBIJEDIT NAJBOLJE;AKO IGRA SAMO PROTIV KOMA I ZABJELA.
tako je milovane ,
KINKURENCIJA JE ZDRAVA
slazemo se po ovom pitanju 100%.
samo da dodam.
konkurencija je majka i otac svega za regulaciju trzista ,kako kaze veliki hajek.
“cijene ce pomahnitati ako ih regulises , ako ih pustis a prati ih konkurencija one nece pomahnitati”
————————————————————————-
da dodam jos i ovo da bi bilo i ljudima kome nije poznata ova materija,
kada kazemo zdrava konkurencija mislimo na :
transparentna ,sa istim pozicijama ,bez tutora ,bez proteziranja ,postavljanja kucica pod noge i ostalih nepotizovanih tetaka i ujaka i ostalih trikova od strane “lokalnih Mangupa’ u vidu gusenja konkurencije raznim “zakonima” a da bi sebi stvorili odnosno napravili monopol.
tu se i zbog toga pojavljuje monopolisticki kapitalizam koji koci slobodu pojedinca,
a da bi ovo pitanje moglo da se sredi potrebna je minimalna drzava ne glomazna koja je opterecena preraspodelom para.
Oni shto brane MONOPOLE DRZAVNOG UNIVERZITETA , BOLNICA&LUDNICA i TAKUSKIH VOLIJA&BOLIJA&DELIJA,
oni brane samo svoj PUPAK & SHPAK,
a ZABOLJE NJIH PALAC,
ZA DRZAVU, OPSHTINU I GRADJANE,
TO SU SHTAKORI SEBICHNI,
koji su BNP CGe,
sveli na 1% Grchkoga duga,
A BASTILJA SA PREMIZGUSHAMA, pjeva POBJEDNICHKU PJESMU O “SVIJETLOM” OBRAZU REZIMA, DRZAVNIH I TAJKUNSKIH MONOPOLA,
ZIVIOOOOO ZIVAC,
POD HITNO SE TRAZI KRIVAC,
ZA NASHU BIJEDU,
ZADNJI JE ROK,
U SLEDECU SRIJEDU.
tako je zivac, u pravu je Hajek… neka, nego je u pravu i Humbolt, od prije 250 godina, a vjerovatno i Hamurabi od prije 3700 godina. Sve što je iko ikad rekao može se primijeniti na naš svijet, i odlično ga opisuje – otprilike kao kada bi radio CT skeniranje uz pomoć uljanih boja na platnu.
I nemoj slučajno da otvoriš oči i pročitaš stvari koje se danas dešavaju, šta ljudi pišu, za šta dobijaju Nobela za ekonomiju… i svojom glavom razmisliš o svemu: nemoj, žmuri i preslišavaj se, spas je u mudrostima iz prošlih vremena (što prošlijih to mudrijih) tvoje je samo da te mudrosti ponavljaš u sebi i javno reinterpretiraš do iznemoglosti – čitaočeve, dakako, pošto si ti već u odličnoj formi za verglanje tog jednog-te istog, napamet naučenog.
Moram ti priznati, jedino što je zanimljivo u cijeloj priči je sladak mali paradoks – neko bi od jedog takvog slobodnjaka i libertarijanca očekivao sopstveno mišljenje, ako ne i neku novu, smjelu ekonomsku teoriju. Ovako, bouncujući od jednog autoriteta do drugog izgledaš kao da si, daleko bilo, konzervativac… :))
…………..kao što nema komunizma, nema pionirske “final frontier” ideologije kao što nema ni kolektivističkog zanosa. Nema više ni te mrske države koja koči potragu za srećom svojih građana, sposobnih individualaca ……………….
svega ovoga i te kako danas ima u ovoj ili onoj formi, (A POGOTOVO SPOSOBNIH INDIVIDUALACA-, koji od takvih kao sto si ti ne mogu ufatiti vazduha), po meni samo smo promijenili formu a sutinu ne ali si ti sto se vise otvaras vidim neki teski amater a ja bogomi mislio neki dr. ekonomije kako si kurcevito nastupijo.
upravo tako piantao,
ako vec imas neka bolja ubedjenja koja vrlo vjesto i oskudno pokrivas recenicom,
…..I nemoj slučajno da otvoriš oči i pročitaš stvari koje se danas dešavaju, šta ljudi pišu, za šta dobijaju Nobela za ekonomiju…
A KOJE SU TO STVARI ?
bit cu srecan iskreno vjeruj mi da mi ih ti a i svima nama otvoris pa da se po tim novim nobelovcima koji su vjerovatno svoj rad nasttavili na neko ranije dijelo (ne znam koje reci mi da li marksa …ili koga ),
koga zagovaraju i koji pravac dje idemo , pojasni malo ,
ali ti neces ti tvoji argumenti su upravo oni protiv kojih se bori libertarijanizam
a vec sam rekao da kapitalisticki svijet danas tu ideologiju ne da oce vec mora da prihvati .
vjerovatno si intelektualac i govoris engleski pa cu te castiti evo jednom finom pjesmom dje ova lijepa djevojka po tebi vjerovatno u zabludi jadnica israzava javno LJUBAV, ovom ciki,
pozdrav
ovaaaj… ovo tebi nije malo…hmmm…retardirano?
Da li bih ja tebi zvučao naporno i nerazumno kada bih po cijeli dan citirao Marksa? Upravo tako ti meni zvučiš sa pločom Hajek-Humbolt uključenom na “repeat”. Štoviše, i sebi bih zvučao malčice retardirano kada bih se 2011. godine deklarisao kao marksista – toga više nema. Ali nema ni starog liberalnog kapitalizma, kao što nema komunizma, nema pionirske “final frontier” ideologije kao što nema ni kolektivističkog zanosa. Nema više ni te mrske države koja koči potragu za srećom svojih građana, sposobnih individualaca – većina vlada su servisi korporativnih interesa, a većina građana nesposobna gomila konzumera. Nisu sposobni čak ni da se zapitaju gdje je nestao kapitalizam njihovog đeda, ponosnog radnika “Forda”. I kako je taj njihov đed zarađivao 60 puta manje od vlasnika Forda, dok oni danas zarađuju 900 puta manje od vlasnika Wallmarta.
Uskoro ćemo biti svjedoci ponovne fuzije države i korporacija, s tim što će za razliku od Italije tridesetih, ovog puta korporacije upravljati državom.
U svakom slučaju, svi tvoji povici protiv socijaldemokratije i državnog miješanja i intervencije su kao da nekog koga sahranjuju opominješ da ne mrda. Neće se mrdnuti, mrtav je. Države su gotove, prezadužene i biće kupljene. Već bivaju.
O ljudima koji dobijaju Nobela za nove teorije o efikasnom upravljanju društvenom svojinom (ne državnom) ili o modelima kreditiranja ljudi koji uopšte nemaju nikakvu svojinu ćeš čitati sam, ako hoćeš.
Ja bih radije razmjenjivao mišljenja (ili uvrede :) sa onima koji imaju sopstvena, nego prepričavao tuđa koja su dostupna za čitanje.
postovani laufer,
dozvoli da se ne slozim sa tobom oko konstatacije,a licno mislim da i ti ne bi zalio da se prevaris kada kazes:
……oko portala, nijesam siguran da ce, osim mjesta gdje se moze procitati raznoraznih komentara o trenutnim, uglavnom indirektno vezanim za crnu goru dogadjajima ista drugo biti, ali je ipak fino imati mjesto gdje se skuplja naizgled normalan svijet, ako se i dalje bude skupljao…..
tako da svi mi koji vjerujemo u neke ideje, smatram vaoma efektnim da se ta misao siri sa ovoga mjesta na obrazovani svijet i da pocne razmisljati da li je to dobro ili ne za njega i njegovu porodicu, da iniciramo da se osnivaju nove politicke partije sa novim modernim idejama , da propagiramo da je dobro vidjeti taj i taj film ili procitati tu i tu knjigu,kao gore u tekstu koji sam kopirao gdje se vrsi propaganda
od strane americkih libertarijanaca da se ide pogledati obavezno film,
Atlas Shrugged, pa kazu ,
…kad dodje da se prikazuje u vase mjesto recite prijateljima ukucanima da idu da ga gledaju ako neko nema para za bioskop vi mu platite itd…
————————————————————————————–
ja sam siguran da smo i ja i ti sa reklamiranjem ovoga filma ucinjeli da bar dvijica podju danas u videoteku i potraze film ,pa ce oni mozda primiti neka druga shvatanja pa jos ako su intelektualci profesori dr, idt jos bolje,
tako ispada da sirimo ideologiju koja ce uticati da se osnivaju neke nove partije sa nekim novim programima kojih nema jos na ovome prostoru,
A U ZADNJE VRIJEME VIKAJU NA NOVE IZBORE .
dajte ljudi novih partija sa zdravim egoizmom,
tako da ja vjerujem da odavde sa ovoga najslobodnijeg mjesta u crnoj gori dolazi do promjena svijesti.
neka mi neko rece ima li neko bolje mjesto i ja cu prestati ovdje da pisem i idem tamo,
ja vjerujem da se odavde moze uticati na promjenu svijesti ,
I TE KAKO. moze drugo biti, osim citanja raznoraznih komentara,
samo naprijed u pobjedu,
za slobodu pojedinca.
pozdrav
zivac : “neka mi neko rece ima li neko bolje mjesto i ja cu prestati ovdje da pisem i idem tamo,”
imam predlog: kući.
go home, Chicago Boy
ili negdje drugo. bilo gdje.
“Kada bi postavili državu da upravlja Saharom, za pet godina došlo bi do nestašice peska”
Milton Fridman
————————————————————————————
-ribnica
-cijevna
-moraca
pogodi piantao sto ce pesnik da kaze !
da, da, “država je neefikasna”, stara pjesmica tog pjesnika. Inače, pjesnikova pjesmica je kriva za “nestanak” stotina hiljada ljudi na južnoameričkom kontinentu. A ko je pjesmicu sprovodio – pa države! I to nimalo neefikasno, reklo bi se.
Toliko o pjesniku, licemjeru čija je ideologija poslužila kao alatka Niksonu i Fordu da uspostave krvavu kontrolu nad južnoameričkim resursima i tržištima.
laufer,dobronamjerni gospodine!
Svidja mi se kako si me opisao.Moj prosvjetarski uzor je lik iz filma “Sjecas li se Doli Bel”(glumi ga Boro Stjepanovic).U politici nemam uzora niti cu ga steci.Ne preferiram tu vrstu ljudi.A sad cu citirati ono sto je malocas napisao zivac:
“tako da ja vjerujem da odavde sa ovoga najslobodnijeg mjesta u crnoj gori dolazi do promjena svijesti.”
Potpuno dijelim ovo uvjerenje.I nastojim da u tome ucestvujem.To je proces mucan i dug,ali ako se zalaze srcem ne cekajuci pohvale i nagrade nego da je i najmanji pozitivan pomak ujedno i najveca nagrada-mora biti uspjeha.Ovaj portal je za mene misija,a ne revolucionarna organizacija.I priznati cu ti jos nesto:Jedino cega se ja
plasim je-da ne izgubim ovu svoju naivnost i postanem pametna kao i vecina drugih.A tebe molim da nas nastavis podupirati svojim lucidnim
opskama!
.
pozdrav za nasu Bilju:)
zivac 25. August 2011. – 20:08 u 8:08 pm kaže:
…………..kao što nema komunizma, nema pionirske “final frontier” ideologije kao što nema ni kolektivističkog zanosa. Nema više ni te mrske države koja koči potragu za srećom svojih građana, sposobnih individualaca ……………….
svega ovoga i te kako danas ima u ovoj ili onoj formi, (A POGOTOVO SPOSOBNIH INDIVIDUALACA-, koji od takvih kao sto si ti ne mogu ufatiti vazduha), po meni samo smo promijenili formu a sutinu ne ali si ti sto se vise otvaras vidim neki teski amater a ja bogomi mislio neki dr. ekonomije kako si kurcevito nastupijo.
ZIVAC GUBISH ZIVCE,
I IDESH NA IGRACHA NE NA LOPTU,
zabolje mene ovaj celavi Brskucanin za tvoje i narodske KVALIFIKACIJE I OCJENE moje malenkosti,
a posebne bolove za Dr-ove, Mr-ove i Sh-rove,
oni su nas DOVELI DO BNPa, koji iznosi za CGu 1% od GRCHKOG DUGA, sa debelim UCHESHCEM TVOJIH UCHITELJA,’
ali prosto njima shto te nijesu nauchili EKONOMIJU,
ali ne oprashtam RODITELJIMA, shto te nijesu bolje VASPITALI, da uvazavash DRUGOST I RAZLICHITE STAVOVE BEZ KVALIFIKACIJA I UVREDA.
Milovane, istina je da sam ja njega mnogo više vrijeđao na raznim prethodnim postovima i komentarima… u stvari je nevjerovatno da čovjek uopšte više želi da razgovaramo.
Ipak, nijesu važne uvrede i kvalifikacije nego doktrinaran nastup, kao da priča o jevanđelju a ne o Fridmanu. Zbog toga sam i rastegao raspravu i provokacije, možda i preko granice ukusa, ali ne mogu da slušam odjeke JuDiDžija na sve strane i da se samo smješkam.
Praštajte.
zivce,
bio doktor ekonomije, astronaut , antropolog ili kurčeviti amater, ja makar iznosim svoje stavove. Kada bi se to moglo reći i za tebe (manje gotovih instant-citata i verglanja) mogli bismo čak imati i neku zanimljivu raspravu.
Ovako, izgleda kao da raspravljam sa programiranim uređajem (ko je rekao “bot”? :)) koji izbacuje citat na citat, bez mnogo razmišljanja a sa mnoooogo entuzijazma da se ploča pusti opet, pa opet… to je, rekoh, dosadno – a i tužno, jer mislim da je mozak predviđen da se upotrebljava mnogo više nego što to zahtijevaj stiskanje Ctrl+C i Ctrl+V.
E, da, otkada je astronautima zabranjeno da raspravljaju o tome u kakvom bi ekonomskom uređenju voljeli da žive? Ili je to zabranjeno samo kod vas koji se kunete u slobodu?
Zelim samo da pojasnim, ali evo covjek sam prizna -ali vjesto,
(poznatim rukopisom visegodisnje vladavine komunista ) svojstveno socijalistima
doda ” istina je da sam ja njega mnogo više vrijeđao”
evo red njegovih uvreda na svaki moj komentar:
– trolovi poput tebe da drže slovo
– Koji si ti trol, ne mogu da vjerujem
– živac, prijatelju, ti si neki UDG klon
– “očito je da si jedna usijana glava
– da si zadrt i naporan
– definitivno je troll
– Troluješ, ili šta
————————————————————–
za razliku od njega i posle toga ja sam se njemu obracao sa
Postovani,piantao!
—————————————————————————
on kaze
” istina je da sam ja njega mnogo više vrijeđao”
on kaze a i milovan mi odrza bukvicu o ponasanju
gospodo ja ne smatram da je uvreda u diskusiji ako kazem ti si “teski amater” dosavsi do takvog zakljucka a tice se materije koju raspravljamo jer digne prasinu prvo pa onda vjesto nestane bez obrazlozenja, i upravo na rijec “kurcevitost ”
mislio sam na njegov cvrst stav koji postavlja a onda vrda .
i nemozete mi lijepiti etiketu ili epitet uvrede jer to ona nije .
ali vi socijalisti poznati ste da osudite i nevinoga civjeka radi “dobrobiti”
zajednice
ZIVAC,
ja studiram EKONOMIJU KROZ PRAKSU, 43 godine, uspjeshno se dizem i padam u 5-6 navrata, chak sam bio uspjeshan u ELASTIKU 80-83, izgradio i obuchio ljude da odrzavaju 6000m2, SOLARNIH UREDJAJA, kad ti nijesi bio rodjen.
Ne uchi mene kako se dhjeca prave,
poslije pet brakova i petoro dhjece u tri braka,
vrati tu DIPLOMU UCHITELJIMA,
zasuchi rukave i primijeni to shto si nauchio u PRAKSU,
dokazi svoju TEORIJU SVOJIM LICHNIM PRIMJEROM.
Za tvoju informaciju, DANSKA jeste SOCIJALNO ODGOVORNA DRZAVA, ali KRALJEVINA I VEOMA LIBERALNA ZA PREDUZETNIKE, ima ih Vishe NEGO STANOVNIKA U CRNOJ GORI.
OK.
Reci kao ja jasno i glasno:
————————————————————-
kakvo zelis drustveno uredjenje u crnoj gori .
da li ti sa tvojih43.godine iskustvom zelis;
kao dansku,
to jeste,
CRNOGORSKO SOCIJALNU ODGOVORNU DRZAVU!
milovane ja se od ove recenice vas najezim a pitaces ZASTO ?
pa milovane razgovaraj sa gradjanima crne gore pa ce ti objasniti.
Ja razgovaram evo 65 godina, sa GRADJANIMA CRNE GORE, i svi me mole da im SREDIM DOZVOLU,
da bjeze od Dr-ova, Mr-ova i Sh-rova, i mediteranske klime,
da se mrznu u DANSKU.
pazi, to što mi se obraćaš sa “poštovani” znači da si vaspitan momak. Bravo. Međutim, to je ispala jedina dobra stvar u vezi sa cijelom ppričom, jer istovremeno jesi i zadrt i naporan i trol – to nije ništa strašno, svi koji su ikad komentarisali na nekom forumu su trolovali u nekom trenutku. Strašno je da stalno pričaš iz tuđih (i to uglavnom odavno mrtvih) glava, ne obazirući se na kontekst (ni crnogorski, ni evropski ni američki), na procese koji se danas odvijaju i ne dajući nijednu sopstvenu misao.
I, naravno, možeš ti koliko hoćeš da se ježiš od izraza kao što su “socijalno” i “pravedno” i “planirano” i svih ostalih, ali mlad i donekle obrazovan čovjek koji vrišti tuđim glasom i razbacuje se tuđim idejama istovremeno se plašeći nekih starih riječi nije baš neki prizor za gledati.
Oslobodi se, pričaj svojim glasom…ako hoćeš da pričamo. Pa i da smo najgori komunisti, socijalisti ili kolektivisti… šta onda? Ne možemo da postojimo? Zar ti moje mišljenje ugrožava taj čisti liberalni svjetonazor, pa moraš da bježiš u citiranje zastarjelih “autoriteta”?
Za takav način ćeš teško dobiti sagovornika, ali ćeš najvjerovatnije dobiti dosta podjebavanja i poneku uvredu. Pozdrav.
Razvijeni nikad nisu radili ono što savetuju nerazvijenim
Ha DŽung Čang
Posle pucanja tržišta hipotekarnih kredita u SAD, svet se našao u krizi čiji se ishod ne da predvideti a koja se uglavnom poredi sa Velikom depresijom koja je usledila posle sloma njujorške berze 1929. godine. Dok vlade SAD i EU posežu za merama do juče nezamislivim u neoliberalnim ekonomijama, poput nacionalizacije propalih banaka i osiguravajućih društava i upumpavanja ogromnih količina novca u posrnule berze, ekonomski analitičari širom sveta počinju da postavljaju pitanje: Da li je ovo kraj neoliberalizma, ekonomske filozofije koja je vladala svetom protekle tri decenije? Da li se država na velika vrata vraća regulisanju tržišta, koje je početkom osamdesetih prepustila samom sebi u veri da će ono na najbolji način upravljati sobom?
Pred čitaocima NIN-a su izvodi iz knjige južnokorejskog ekonomiste Ha-DŽun Čanga “Loši Samarićani: Mit o slobodnoj trgovini i tajna istorija kapitalizma” u kojoj on pokazuje kako su se „bogate nacije loših Samarićana“ (kao kontrast biblijskom dobrom Samarićaninu), prvenstveno SAD i zemlje zapadne Evrope, obogatile i tehnološki uznapredovale koristeći metode koje danas uskraćuju zemljama u razvoju. Nasuprot provereno uspešnoj „nacionalističkoj politici“ zaštite sopstvene industrije i tržišta, preko organizacija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, nameću im neoliberalni koncept otvorenog tržišta i potpunog povlačenja države iz ekonomije. Koncept koji je (dosad) odgovarao onima koji su već bogati i sposobni za tržišnu utakmicu, ali je poguban za nedovoljno razvijene.
Čang, treba i to reći, nije anarhistički marginalac, kako bi možda moglo da se pomisli; od 1990. godine predaje ekonomiju na Univerzitetu Kembridž, radio je za Ujedinjene nacije, Svetsku banku i Azijsku banku za razvoj. U komentaru ove knjige, nobelovac DŽozef Štiglic kaže: “Pametna, živopisna i provokativna knjiga koja nam donosi uverljive nove poglede na globalizaciju.”
Srbija se u ovoj knjizi ne spominje, ali sve što je rečeno, nažalost, sasvim je primenljivo i na našu zemlju. Od gašenja domaćih banaka, ubrzane privatizacije, održanja niske inflacije i monetarne discipline, pa sve do najaktuelnijeg, ukidanja carina i potpunog otvaranja srpskog tržišta za proizvode iz EU. Ako je Čang u pravu, sve to nam neće doneti ništa dobro.
Kako pobeći od siromaštva? Ha-DŽun Čang podseća na situaciju u sopstvenoj zemlji, Južnoj Koreji: „1961. godine, osam godina po završetku bratoubilačkog rata sa Severnom Korejom, godišnji prihod Južne Koreje bio je 82 dolara po stanovniku. Prosečni Korejac zarađivao je upola manje od prosečnog stanovnika Gane (179 dolara). Polovina južnokorejske industrije i preko 75 odsto njene železničke mreže bili su uništeni u ratu. Interni izveštaj USAID-a iz 50-ih godina proglasio je Koreju za ’rupu bez dna’. U to vreme, glavni izvozni artikli zemlje bili su tungsten, riba i ostale primarne sirovine.“
„Koreja, jedno od najsiromašnijih mesta na svetu, bila je žalosna zemlja u kojoj sam se rodio 7. oktobra 1963. godine. Danas sam građanin jedne od bogatijih, ako ne i najbogatijih, država na svetu. Tokom mog života per capita prihod u Koreji porastao je oko 14 puta, mereno kupovnom moći stanovnika. Velikoj Britaniji trebalo je više od dva veka (između kasnog XVIII veka i danas) a Sjedinjenim Državama oko vek i po (između 1860-ih i danas) da postignu isti rezultat.
Kako je ovakvo ’čudo’ uopšte bilo moguće?
Većini ekonomista čini se da je odgovor sasvim jasan. Koreja je uspela jer je poštovala diktate slobodnog tržišta. Prihvatila je principe čvrste valute (niska inflacija), male vlade, privatnog preduzetništva, slobodne trgovine i otvorenosti prema stranim investicijama. Ovakav pogled poznat je kao neoliberalna ekonomija.
Neoliberalna ekonomija je osavremenjena verzija liberalne ekonomije Adama Smita, ekonomiste iz 18. veka, i njegovih sledbenika. Prvi put se pojavila tokom 1960-ih, da bi počev od 1980-ih godina postala dominantna ekonomska filozofija. Liberalni ekonomisti XVIII i XIX veka verovali su da je nesputana konkurencija na slobodnom tržištu najbolji način da se organizuje ekonomija, zato što primorava svakoga na maksimalno efikasno poslovanje. Državne intervencije proglašene su štetnim zato što umanjuju pritisak od konkurencije ograničavanjem dolaska potencijalnih konkurenata, bilo kroz uvozne barijere ili stvaranjem monopola. Neoliberalni ekonomisti podržavaju određene postupke koje stari liberali nisu – najbitniji su određeni oblici monopola (kao što su patenti ili monopol centralne banke na štampanje novca) i demokratski oblik političke vladavine. Ali generalno, oni dele oduševljenost starih liberala otvorenim tržištem.
Neoliberalna politika u odnosima sa zemljama u razvoju sprovodi se uz podršku alijanse bogatih zemalja, predvođenih Sjedinjenim Državama, a preko „Nesvetog trojstva“ me-đunarodnih ekonomskih orga-nizacija koje ove zemlje u velikoj meri kontrolišu – Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije (WTO). Bogate vlade koriste svoje budžete za pomoć i pristup njihovim domaćim tržištima kao šargarepe, da nateraju zemlje u razvoju da prihvate neoliberalnu ekonomsku politiku. Ovo se ponekad čini zbog koristi određenih kompanija koje lobiraju, ali najčešće da bi se u zemlji u razvoju stvorili prijateljski uslovi za stranu robu i investicije uopšte. Uloga MMF-a i Svetske banke je u tome što zajmove koje dodeljuju, uslovljavaju prihvatanjem neoliberalne politike u zemlji koja je u pitanju. WTO pak daje doprinos time što donosi trgovinska pravila koja promovišu slobodnu trgovinu u oblastima u kojima su bogate zemlje jače, ali ne i tamo gde su slabije (npr. poljoprivreda i tekstilna industrija).
Ove vlade i međunarodne organizacije potpomognute su i armijom ideologa. Zajedno, ova različita tela i pojedinci čine moćnu propagandnu mašinu, finansijsko-intelektualni kompleks iza koga stoje novac i moć.
Ovaj neoliberalni establišment želi da poverujemo da je Koreja, tokom svojih čudesnih godina između 60-ih i 80-ih, sprovodila neoliberalnu razvojnu strategiju. Stvarnost je, međutim, sasvim drugačija. Koreja je, zapravo, tokom ovih decenija gajila nekoliko novih industrija koje je vlada odabrala u konsultaciji s privatnim sektorom, kroz carinsku zaštitu, subvencije i druge oblike vladine podrške, sve dok te industrije nisu ’porasle’ dovoljno da izdrže međunarodnu konkurenciju. Vlada je bila vlasnik svih banaka, tako da je mogla da upravlja životnom tečnošću biznisa – kreditima.
Takođe, korejska vlada striktno je kontrolisala strane investicije, dočekujući ih raširenih ruku u određenim sektorima, dok ih je istovremeno potpuno zabranjivala u drugim, u zavisnosti od nacionalnog razvojnog plana.
Popularni utisak o Koreji kao ekonomiji slobodne trgovine stečen je zbog njenih izvoznih uspeha. Ali izvozni uspeh ne zahteva slobodnu trgovinu, kao što su to pokazali i Japan i Kina.
Korejsko ekonomsko čudo bilo je rezultat pametne i pragmatične mešavine tržišnih podstreka i državnog upravljanja. Korejska vlada nije ukinula tržište kao što su to učinile komunističke zemlje. Ipak, nije imala ni slepu veru u slobodno tržište. Iako je tržište shvatila ozbiljno, korejska strategija prepoznala je da zakoni tržišta često moraju da budu ispravljani državnim intervencijama.
Koreja nije izuzetak. Praktično sve razvijene države današnjice, uključujući Britaniju i SAD, navodne postojbine slobodnog tržišta i slobodne trgovine, obogatile su se politikom koja je suprotna ortodoksnom neoliberalizmu. Britanija i SAD nisu dom slobodne trgovine; zapravo, obe su zadugo bile zemlje koje su najviše štitile svoje tržište.
Zašto, onda, bogate zemlje ne preporuče zemljama u razvoju strategije koje su im tako dobro poslužile? Zašto im, umesto toga, nude izmišljotine o istoriji kapitalizma?
Godine 1841. nemački ekonomista Fridrih List kritikovao je Britaniju da drugim zemljama propoveda slobodnu trgovinu, dok je svoju ekonomsku premoć ostvarila kroz visoke carine i ekstenzivne subvencije. Optužio je Britance da ’izmiču merdevine’ uz koje su se sami popeli da bi dostigli vodeću ekonomsku poziciju na svetu.
Istorija kapitalizma je totalno promenjena tako da mnogi u razvijenom svetu i ne percipiraju istorijski duple standarde u vezi s preporučivanjem slobodne trgovine i slobodnog tržišta zemljama u razvoju. Najboljima su se pokazale one ekonomije koje su se otvarale selektivno i postepeno. A rast je usporen u poslednje dve i po decenije, kada su se tržišta oslobodila i granice otvorile.“
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/razvijeni-nikad-nisu-radili-ono-sto-savetuju-nerazvijenim.html?alphabet=l
Ha-DŽun Čang podseća na primer japanske Tojote. Proizvodnjom automobila počela je da se bavi 1933. godine, šest godina kasnije japanska vlada isterala je sa tržišta DŽeneral motors i Ford; 1949. godine vlada Japana izbavila je Tojotu – koja je tada pravila automobil za sprdnju, poput našeg „juga“ – iz dugova u koje je zapala novcem centralne banke. „Danas, japanski automobili smatraju se prirodnim kao i francusko vino, ali pre manje od 50 godina većina ljudi, uključujući mnoge Japance, smatrala je da japanska automobilska industrija jednostavno ne treba da postoji.
Da je japanska vlada tokom 60-ih sprovodila neoliberalnu ekonomsku politiku, „leksusa“ (luksuzni model Tojote) ne bi ni bilo. U najboljem slučaju, Tojota bi bila mlađi partner nekog zapadnog proizvođača automobila, ili još gore, ne bi ni postojala. (…) Naša priča o Tojoti pokazuje da postoji spektakularni nesklad u istoriji globalizacije koju promovišu Tomas Fridman i njegove (neoliberalne) kolege.“
Ha-DŽun Čang suprotstavlja „zva-ničnu“ i „pravu“ istoriju globalizacije. Prema „zvaničnoj“, Britanija je prva usvojila principe slobodnog tržišta i trgovine, u XVIII veku. Do sredine XIX veka ovakva ekonomska politika i britanski uspeh pokazali su se superiornim, pa su i ostale države počele da liberalizuju svoja tržišta, uporedo s deregulacijom domaćih ekonomija. Liberalni svetski poredak bazirao se na „laissez-faire ekonomskoj politici kod kuće; niskim barijerama na međunarodni protok robe, kapitala i radne snage; i na makroekonomskoj stabilnosti, garantovanoj stabilnim novcem, niskom inflacijom i balansiranim budžetima.“
Sistem je uzdrman posle Prvog svetskog rata kada su, zbog poljuljane svetske ekonomije, države ponovo počele da dižu trgovinske barijere. Konačno, Drugi svetski rat uništio je sve ostatke „prvog svetskog liberalnog poretka“.
Početkom 80-ih dolazi do uspona neoliberalizma, koji počinju da prihvataju i zemlje u razvoju, napuštajući dotadašnju lošu politiku zaštite svog tržišta i državnog protekcionizma. „Kruna ovog trenda ka globalnoj integraciji bila je pad komunizma 1989. godine.“
Priču o „pravoj istoriji globalizma“ Ha-DŽun Čang počinje podsećanjem na to kako je Hongkong dospeo pod britansku upravu, posle Opijumskog rata i Sporazuma u Nankingu 1842. godine: „Rastuća britanska želja za čajem izazvala je veliki trgovinski deficit s Kinom. U očajničkom pokušaju da smanji jaz, Britanija je počela da izvozi opijum iz Indije u Kini. Puki detalj, da je prodaja opijuma u Kini nelegalna, nije smeo da poremeti plemeniti cilj balansiranja knjiga. Kineski zvaničnici su 1841. godine zaplenili tovar nelegalnog opijuma, što je britanska vlada iskoristila kao povod za rat.“ U ratu je Kina teško poražena, izgubila Hongkong i, što je za priču o slobodnoj trgovini još i važnije, izgubila je i pravo da sama određuje carine na uvoz robe u Kinu. Carine na uvoz britanske robe u Kinu, tako, praktično su bile ukinute (iznosile su svega 3-5 odsto), a sličnu politiku tokom XIX veka Britanija je sprovodila i u odnosu na Japan, Persiju, Otomansko carstvo, južnoameričke države. To je, naravno, povoljno uticalo na britanski izvoz i industrijsku proizvodnju, ali je kolonijalizmom nametnuta „slobodna trgovina“ ovih država sa Britanskom imperijom u njima izazvala, praktično, potpunu stagnaciju (godišnji rast od svega 0,4 odsto, manje i od Afrike u to vreme).
Pošto je pokazao koliko je slobodno funkcionisao „prvi svetski liberalni poredak“, Ha-DŽun Čang prelazi na moderno doba. Istina je, kaže, da su razvijene zemlje između 50-ih i 70-ih značajno snizile carinske barijere, ali su takođe „koristile mnoge druge metode nacionalističke ekonomske politike da bi pospešile sopstveni ekonomski razvoj – subvencije, kompanije u državnom vlasništvu, vladino upravljanje bankarskim kreditima, kontrola kapitala… Kada su počeli da primenjuju neoliberalne programe, njihov rast je usporen. Tokom 60-ih i 70-ih, per capita prihod u bogatim zemljama rastao je 3,2 odsto godišnje, ali je ova stopa u naredne dve decenije značajno opala, na 2,1 odsto.“
Ni u zemljama u razvoju „loša stara vremena“, pre uvođenja neoliberalnih strategija, „uopšte nisu bila loša. Tokom 60-ih i 70-ih, u vreme ’pogrešne’ politike protekcionizma i državnog intervencionizma, per capita prihod u zemljama u razvoju rastao je 3 odsto godišnje. Ovo je bio period ’Industrijske revolucije u Trećem svetu’. Od 80-ih, pošto su usvojili neoliberalnu politiku, rast je upola manji (1,7 odsto). Prosečna stopa privrednog rasta u zemljama u razvoju bila bi i manja ako isključimo Kinu i Indiju.“
Ovo usporavanje privrednog rasta najuočljivije je u Južnoj Americi – svega jedna trećina u odnosu na „loša stara vremena“ – koja je bila i najrevnosnija u primeni neoliberalne ekonomske politike. „Što se tiče Afrike, njen per capita prihod rastao je sporo čak i tokom 60-ih i 70-ih (1-2 odsto godišnje). Ali, od 80-ih, region je doživeo pad životnog standarda. Ova činjenica predstavlja tešku optužnicu na račun neoliberalne ortodoksije, budući da su većinom afričkih ekonomija u poslednjih četvrt veka praktično upravljali MMF i Svetska banka.“
S druge strane, ekonomski uspesi Kine i Indije pokazuju „važnost strateške, pre nego bezuslovne integracije u globalnu ekonomiju, baziranu na nacionalističkoj viziji. Kao SAD sredinom XIX veka, ili Japan i Koreja sredinom XX, Kina je koristila visoke carine (preko 30 odsto) da bi izgradila sopstvenu industrijsku bazu. Istina, s većom dobrodošlicom je prihvatala strane investicije nego Japan ili Koreja, ali je ipak postavila ograničenja stranog vlasništva i obaveze kupovine robe od lokalnih proizvođača“.
Čile je, pak, primer uspešne primene neoliberalnih metoda. Ipak, „postoji velika sumnja u održivost razvoja Čilea. Tokom prethodne tri decenije zemlja je ostala bez većine proizvodne industrije i postala je izuzetno zavisna o izvoz prirodnih sirovina“.
„Da sumiramo: istina o glo-balizaciji posle 1945. godine skoro je potpuno suprotna od zvanične istorije. Tokom perioda kontrolisane globalizacije poduprte nacionalističkom politikom između 50-ih i 70-ih svetska ekonomija, naročito u zemljama u razvoju, rasla je brže, bila je stabilnija i imala je pravedniju distribuciju prihoda nego u poslednje dve i po decenije nekontrolisane neoliberalne globa-lizacije.“
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/razvijeni-nikad-nisu-radili-ono-sto-savetuju-nerazvijenim.html?alphabet=l
Ko upravlja svetskom ekonomijom, pita se Ha-DŽun Čang.
„Razvijene zemlje primoravaju zemlje u razvoju da usvoje određena ekonomska rešenja i načine ponašanja, uslovljavajući time dobijanje strane pomoći, ili im nude preferencijalne trgovinske sporazume u zamenu za ’dobro ponašanje’ (usvajanje neoliberalne politike). Još važnije, međutim, jesu akcije multilateralnih organizacija kao što je ’Nesveto trojstvo’ – MMF, Svetska banka i WTO.“
MMF i Svetsku banku osnovali su saveznici 1944. godine u Breton Vudsu u Nju Hempširu (SAD), te se zato ponekad nazivaju i Breton Vuds institucije (BWIs); MMF pozajmljuje novac državama da bi izbalansirale deficite, dok je Svetska banka osnovana da bi pomogla rekonstrukciju ratom uništenih evropskih zemalja i infrastrukturni razvoj novih, postkolonijalnih država. Posle 1982. godine i dužničke krize „trećeg sveta“, međutim, „uloga MMF-a i Svetske banke dramatično se menja“. Ukratko, obe organizacije izlaze iz svog prvobitnog mandata, a mešanje u ostale, neekonomske sfere, pravdaju time što neuspeh u drugim oblastima utiče na ekonomski (ne)uspeh i primorava države da od njih pozajmljuju novac. „No, po tom principu, ne postoji deo našeg života u koji BWIs ne bi smele da se umešaju. Po ovoj logici, MMF i Svetska banka trebalo bi da uslovljavaju baš sve, od etničke integracije i ravnopravnosti polova do uspostavljanja drugačijih kulturnih vrednosti.“
„U početku, MMF je postavljao uslove samo u vezi sa pitanjima poput, recimo, devalvacije nacionalne monete. Ali onda su počeli da postavljaju uslove oko budžeta, objašnjavajući da su budžetski deficiti glavni uzrok problema. To je onda dovelo do zahteva za privatizacijom državnih preduzeća, uz objašnjenje da su gubici ovih preduzeća važan uzrok budžetskih deficita u mnogim zemljama u razvoju. Pošto je sve povezano sa svime drugim, bilo šta može da posluži kao uslov.“
„Da stvar bude još i gora, bogate nacije `loših Samarićana` svoje doprinose paketima MMF-a često uslovljavaju time što od zemlje-dužnika traže da usvoji ekonomsku politiku koje ne služi za sređivanje sopstvene ekonomije, već interesima bogatih zemalja koje pozajmljuju novac. Pošto je pročitao ugovor koji je Koreja 1997. godine sklopila s MMF-om, jedan razjareni posmatrač je prokomentarisao: ’Neke odredbe plana MMF-a istovetne su onome što su SAD i Japan dugo pokušavale da nametnu Koreji. (…) Reč je o zloupotrebi moći MMF-a, koji je primorao Koreju u trenutku slabosti da prihvati trgovinsku i investicionu politiku koju je prethodno odbijala.’ Ovo nije rekao neki antikapitalistički anarhista, već Martin Feldstin, konzervativni ekonomista sa Harvarda koji je bio glavni ekonomski savetnik Ronalda Regana.“
Struktura odlučivanja u MMF-u i Svetskoj banci je, naime, takva da njihova pristrasnost bogatim zemljama i njihovim interesima nije nikakvo čudo. „Odluke se donose prema udelu koji određena država ima u kapitalu (drugim rečima, sistem glasanja je jedan dolar – jedan glas).“ A SAD, zahvaljujući svom udelu od 17,35 odsto, praktično imaju pravo veta u 18 najvažnijih oblasti, u kojima je za donošenje odluke potrebna većina (u kapitalu) od 85 odsto. „Zbog toga, SAD mogu da ulože veto na svaku odluku koja im se ne dopada.“
Da bi odgovorili na kritike, Svetska banka i MMF reagovali su tako što su, pored ostalog, otvorili dijalog sa nevladinim organizacijama (NVO). „Ali uticaj ovih konsultacija je, u najboljem slučaju, marginalan. Štaviše, kada je sve veći broj
NVO-a u zemljama u razvoju indirektno finansiran od Svetske banke, vrednost ovih dijaloga postaje još sumnjivija.“
„Takođe, rastuća tendencija u zemljama u razvoju, da na ključne ekonomske pozicije postavljaju bivše nameštenike Svetske banke i MMF-a, dovodi do ’rešenja’ problema koja su upadljivo slična rešenjima Breton Vuds institucija.“
U WTO, za razliku od MMF-a i Svetske banke, odluke se donose glasanjem (jedna zemlja – jedan glas). „Nažalost, u praksi, nikad se ne glasa, a organizaciju u suštini vodi oligarhija sastavljena od malog broja bogatih zemalja.“ Svi važni pregovori vode se u tzv. Zelenim sobama, u koje se ulazi samo s pozivnicom. „Pozvane budu samo bogate zemlje i neke velike zemlje u razvoju koje ne mogu da se zanemare, poput Indije i Brazila. Bilo je slučajeva, naročito tokom ministarskog sastanka u Sijetlu 1999. godine, da su delegati nekih zemalja u razvoju, koji su u Zelenu sobu pokušali da uđu bez pozivnice, fizički izbačeni napolje.“
„Margaret Tačer, britanska premijerka koja je predvodila neoli-beralnu kontrarevoluciju, jednom prilikom je kritike odbacila re-čima: ’Nema alternative’. Duh ovog objašnjenja – poznat kao TINA (There Is No Alternative) – prožima način na koji `loši Samarićani` predstavljaju globalizaciju. (…) Postoje, međutim, mnoge alternative neoliberalnoj globalizaciji koja se danas sprovodi.“
Kako su se bogate zemlje obogatile, pita se Ha-DŽun Čang u poglavlju naslovljenom „Dvostruki život Danijela Defoa“. Čuveni engleski pisac, autor „Robinzona Krusoa“ i „Mol Flanders“, autor je i zaboravljenog dela iz ekonomije, „Plan engleske trgovine“, u kome je opisao kako su Tjudori, „naročito Henri VII i Elizabeta I, koristili protekcionizam, subvencije, monopole, industrijsku špijunažu i druge vidove vladine intervencije da bi razvili englesku industriju vune – evropsku high-tech industriju svog doba“. Bez ovih metoda, „bilo bi veoma teško, ako ne i nemoguće, da se Britanija od izvoznika sirovina pretvori u evropski centar te visoko tehnološke industrije. ’Plan’ razbija u paramparčad osnovni mit kapitalizma da je Britanija uspela zato što je prva otkrila put do napretka – slobodno tržište i slobodnu trgovinu. (…) U ’Planu’, Defo jasno pokazuje da nije slobodno tržište, već vladin protekcionizam i subvencije, ono što je razvilo britansku proizvodnju vune.“
Istovetno se postupalo i posle Tjudora. Robert Valpol, prvi britanski premijer (1721-42), na početku mandata doneo je set zakona „koji su u suštini bili namenjeni zaštiti britanske proizvodne industrije od strane konkurencije, a istovremeno su britansku industriju subvencionisali i ohrabrivali je da izvozi. (…) Ovakva rešenja upadljivo su slična onima koje su primenile ’čudesne’ ekonomije istočne Azije, kao što su Japan, Koreja i Tajvan, posle Drugog svetskog rata.“
Što se pak Britanije tiče, ona je „sve do sredine XIX veka ostala visokoprotekcionistička zemlja“ – prosečne carinske stope u Britaniji bile su 45-55 odsto, naspram 6-8 u Holandiji, 8-12 u Nemačkoj i Švajcarskoj i oko 20 odsto u Francuskoj. Takođe, Britanija je zabranila svojim kolonijama da izvoze robu koja bi mogla da bude konkurentna robi proizvedenoj u matici, poput proizvoda od pamuka iz Indije i od vune iz Irske i Amerike. Štaviše, ohrabrivana je proizvodnja primarnih sirovina u kolonijama, subvencijama za njihov izvoz i ukidanjem carina za uvoz sirovina u Britaniju. „(Valpol) je hteo da se osigura da će kolonije ostati na proizvodnji primarnih sirovina i da se nikad neće uzdići da budu konkurencija britanskim proizvođačima.“
Protekcionizam u Britaniji napušten je tek kada je tamošnja industrija postala međunarodno konkurentna. „Bez protekcije, dobar deo britanske industrije bio bi zbrisan pre nego što bi uspeo da dosegne rivale u inostranstvu. Ali kad je britanska industrija postala međunarodno konkurentna, državna zaštita postala je manje neophodna i čak kontraproduktivna, jer bi industriju učinila samozadovoljnom i neefikasnom, kako je to primetio Adam Smit.“
Dok je bila britanska kolonija, Americi nije bilo dozvoljeno da carinama štiti nove industrije, i bilo joj je zabranjeno da izvozi proizvode koji bi mogli da budu konkurencija britanskim. Posle rata za nezavisnost, Aleksandar Hamilton, prvi ministar finansija SAD, 1791. godine Kongresu podnosi „Izveštaj o proizvodnji“: „Osnovna ideja bila je da zaostala zemlja kao što su SAD treba da zaštiti svoje ’industrije u ranom detinjstvu’ od strane konkurencije i gaji ih dok ne postanu sposobne da stoje na sopstvenim nogama.“ U „Izveštaju“, Hamilton je nabrojao niz mera za razvoj industrije u SAD, poput uvođenja carina za uvoz robe, pa i zabrane uvoza pojedinih proizvoda, subvencije, zabrane izvoza ključnih primarnih sirovina, razvoja finansijske i transportne infrastrukture… „Da je (Aleksandar Hamilton) danas ministar finansija neke zemlje u razvoju, MMF i Svetska banka sigurno ne bi pozajmili novac njegovoj zemlji, i lobirali bi za njegovu smenu.“
Hamiltonova politika visokih carina na uvoz robe u SAD (između 40 i 50 odsto) zadržala se kroz čitav XIX vek pa sve do 20-ih godina XX veka. „Uprkos tome što je bila najprotekcionističkija država na svetu u tom periodu, SAD su istovremeno bile i najbrže rastuća ekonomija. (…) Tek posle Drugog svetskog rata su SAD – sada s industrijskom premoći bez premca – liberalizovale svoju trgovinu i počele da zastupaju politiku slobodne trgovine. (…) Ipak, američka vlada nastavila je da potpomaže industriju na drugačije načine, naročito javnim finansiranjem istraživanja i razvoja (research and development, R&D). Između 50-ih i sredine 90-ih, vlada je finansirala između 50 i 70 odsto novca utrošenog za R&D, što je daleko više od proseka od oko 20 odsto u Japanu i Koreji. Bez federalnog finansiranja R&D, SAD ne bi bile u stanju da održe svoju tehnološku prednost nad ostatkom sveta u ključnim industrijama.“
Sličnu, preovlađujuću ulogu u zaštiti svoje industrije u periodu njenog razvoja imale su i vlade u Francuskoj, Nemačkoj, Japanu, Finskoj, Norveškoj, Italiji, Austriji… U Francuskoj, na primer, posle Drugog svetskog rata vlada je nacionalizovala ključne industrijske grane i kanalisala investicije kroz državne banke. „Da bi novim industrijama omogućila da dišu i rastu, vlada je održala visoke carine sve do 60-ih godina. Strategija se pokazala veoma dobrom, jer je do 80-ih Francuska postala tehnološki lider u mnogim oblastima.“ U Japanu carine nisu bile visoke, ali je uvoz bio strogo kontrolisan. Osim toga, u ključnim oblastima strane investicije jednostavno su bile zabranjene, a tamo gde su bile dozvoljene određen je maksimalni udeo stranog vlasništva (49 odsto) i obavezan udeo domaćih proizvoda koji mora da se koristi u proizvodnji.
„Praktično sve bogate zemlje današnjice (izuzetak su Holandija i Švajcarska) koristile su nacionalističke metode (carine, subvencije, restrikcije u trgovini s inostranstvom) da bi pospešile njihovu industriju u ranom detinjstvu. (…) Zagovornici slobodne trgovine moraju da objasne kako to da je slobodna trgovina objašnjenje uspeha bogatih zemalja današnjice, kada jednostavno skoro da i nije upražnjavana pre nego što su se te zemlje obogatile.“
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/razvijeni-nikad-nisu-radili-ono-sto-savetuju-nerazvijenim.html?alphabet=l
„Istorija nam govori da su, u ranoj fazi razvoja, bukvalno sve uspešne zemlje upotrebile mešavinu protekcije, subvencija i regulative da bi pomogle svojim ekonomijama. Nažalost, još jedna od istorijskih lekcija je da bogate zemlje ’izmiču lestvice’ ostalima, kroz primoravanje siromašnih zemalja na slobodno tržište i slobodnu trgovinu. Već uspele zemlje ne žele da dobiju novu konkurenciju u zemljama koje bi upotrebile nacionalističke metode ekonomske politike, kakve su one same uspešno primenile u prošlosti. (…) Drugim rečima, istorijski, liberalizacija trgovine pre je ishod nego uzrok ekonomskog razvoja.“
Primer Meksika pokazuje da „slobodna trgovina ne funkcioniše“ – između 2001. i 2005. godine, meksički dohodak po stanovniku raste po „bednoj“ stopi od 0,3 odsto godišnje, uprkos NAFTA sporazumu o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi i ogromnom i otvorenom tržištu SAD za meksičke proizvode. Nasuprot tome, između 1955. i 1982. godine, u periodu u kom je država rukovodila industrijalizacijom zemlje, per capita dohodak rastao je po stopi od 3,1 odsto godišnje. „Meksiko je naročito upečatljiv primer neuspeha zbog prerane liberalizacije, ali primera ima još. U Obali Slonovače, posle sniženja carina na 40 odsto 1986. godine, hemijska, tekstilna, obućarska i automobilska industrija bukvalo su propale. U Zimbabveu, posle trgovinske liberalizacije 1990, stopa nezaposlenosti je sa 10 skočila na 20 odsto.“
Liberalizacija je stvorila i dodatne probleme. Ukidanjem ili smanjivanjem carina budžeti država ostali su bez značajnog izvora prihoda. Umanjivanje privredne aktivnosti, uz povećanje nezaposlenosti, takođe je „skresalo“ budžetske prihode od poreza. Budući pod velikim pritiskom MMF-a da se održi budžetska stabilnost, države su bile primorane da učine sve što mogu da uštede novac – a to znači daleko manje novca uloženog u „vitalne oblasti kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i infrastruktura, što je izuzetno štetno po dugoročni rast“.
Sve do osamdesetih godina prošlog veka bogate zemlje dopuštale su siromašnima značajan stepen protekcionizma i subvencija u odnosu na sopstvenu privredu. S administracijom Ronalda Regana u SAD, međutim, pristup je počeo da se menja, a tu promenu je najbolje izrazio sam Regan, zatraživši „nove i liberalnije sporazume sa našim trgovinskim partnerima – sporazume na osnovu kojih će oni u potpunosti otvoriti tržište i tretirati američke proizvode kao njihove sopstvene.“
I tako je nastala Svetska trgovinska organizacija, koja – „naizgled fer“ – propisuje jednaka pravila ponašanja svim članicama, nasuprot ranijem GATT režimu po kome su države-članice same birale koje će odredbe prihvatiti a koje ne. „Ali ako se udubimo u detalje, videćemo da pravila uopšte nisu ista za sve. Iako bogate zemlje imaju nisku prosečnu (carinsku) zaštitu, one sasvim disproporcionalno štite proizvode koje izvoze siromašne zemlje, posebno odeću i tekstil. Što znači da se, izvozeći na tržište bogatih zemalja, siromašne zemlje suočavaju sa višim carinama nego druge bogate zemlje. (…) Indija je 2002. godine vladi SAD platila više nego Britanija, uprkos tome što je indijska ekonomija jedva trećina britanske. Iste godine, Bangladeš je u carinama platio SAD skoro isto koliko i Francuska, uprkos tome što je veličina njihove ekonomije svega 3 odsto francuske.“ Još je gora situacija kod sporazuma poput TRIPS-a (Trade-related Intellectual Property Rights), gde se siromašne i zemlje u razvoju pojavljuju isključivo kao kupci (neophodne) intelektualne svojine bogatih zemalja. „Sve u svemu, u ime ’izjednačavanja pravila’, bogate nacije `loših Samarićana` stvorile su novi međunarodni trgovinski sistem koji je montiran u njihovu korist. (…) Kad bi stvarno želele da pomognu zemljama u razvoju da se razviju kroz trgovinu, bogate države trebalo bi da im dozvole asimetrični protekcionizam kakav je postojao između 50-ih i 70-ih godina.“
Ha-DŽun Čang postavlja jeretičko pitanje: da li je strani kapital neophodan? Finci su dugo mislili da nije – tokom 30-ih zemlja je usvojila niz zakona koji su preduzeća sa stranim udelom vlasništva većim od 20 odsto proglasili za „opasna“. Tek 1987. je dozvoljeni procenat stranog vlasništva porastao na 40 odsto, „ali su ipak sve strane investicije morale da budu odobrene u Ministarstvu trgovine i industrije. Opšta liberalizacija stranih investicija usledila je tek 1993. godine, u sklopu priprema za ulazak u EU 1995.“
U načelu, budući da same često ne mogu da sakupe dovoljno sopstvenog novca za investicije, zemljama u razvoju od velike je koristi dodatni novac koji dolazi sa strane, od inostranih investicija. „Zemlje u razvoju treba da otvore svoja tržišta kapitala, govore `loši Samarićani`, da bi takav novac mogao slobodno da teče.“
Strani kapital u zemlju ulazi na tri glavna načina – kroz direktnu stranu pomoć („ali često sa određenim uslovima.“), bankarske zajmove, i kroz investicije, grinfild i braunfild.
Jedan od problema sa stranim investicijama je u tome što tržište na koje dolaze čine nestabilnijim, budući da pokazuju tendenciju grupnog napuštanja tržišta na prvi znak nevolje, „uprkos dugoročno dobrim prognozama“, što krizu učini još težom, kao 1997. godine u istočnoj Aziji. Zemlje u razvoju su, u vreme pre nego što su globalne finansije liberalizovane, pretrpele daleko manje bankarskih i monetarnih kriza nego posle toga.
„’Uprkos teorijskoj pretpostavci da direktne strane investicije imaju najviše prednosti od svih različitih vidova priliva kapitala, nije jednostavno dokumentovati ove prednosti’ – navodi se u studiji MMF-a. Zašto? Zato što različiti vidovi ovih investicija imaju različite posledice.“
„Najsumnjivije“ su braunfild investicije, kad strana kompanija kupi postojeću domaću i često ne učini ništa da popravi proizvodne kapacitete. „Strani investitor može da kupi kompaniju za koju misli da je potcenjena na tržištu, posebno u trenutku finansijske krize, i rukovodi njom dok joj ne nađe pogodnog kupca. Ponekad strani investitor čak aktivno uništava kompaniju koju je kupio.“ Takav je primer španske aviokompanije Iberija koja je 90-ih kupila nekoliko južnoameričkih aviokompanija, zamenila svoje stare avione njihovim novim, a potom ih oterala u bankrot.
„Ključan a često zanemaren“ uticaj stranih investicija jeste njihov udar na postojeću domaću konkurenciju „koja je mogla da poraste“ da nije prerano suočena sa inostranim takmacima. Zbog toga je najbolji način pristupa stranim investicijama njihova zabrana u pojedinim sektorima, i pažljivo regulisanje u ostalim.
Sve ovo naročito se odnosi na bankarski sektor. Predsednik SAD Endru DŽekson je 1832. godine ukinuo drugu banku SAD zbog toga što je udeo stranog kapitala u njoj bio previsok – 30 odsto. Obrazlažući svoju odluku, rekao je da bi se domaći novac u stranim bankama, u slučaju rata sa zemljom iz koje banka dolazi, mogao pokazati opasnijim oružjem od pomorske i vojne moći neprijatelja. „’Ako moramo da imamo banke, neka budu čisto američke’, rekao je DŽekson. Ako bi danas to rekao predsednik neke zemlje u razvoju, bio bi proglašen za ksenofobičnog dinosaurusa i proteran iz međunarodne zajednice.“
SAD su strogo regulisale strane investicije i u drugim oblastima, ne dozvoljavajući inostrano učešće, recimo, u lokalnoj pomorskoj trgovini, vlasništvu nad zemljom i prirodnim resursima. Naizgled paradoksalno, striktna regulativa stranih investicija u SAD tokom XIX i početkom XX veka, kao i u Kini u poslednje dve decenije, nije dovela do usporavanja stranih investicija već upravo obrnuto. „Ova činjenica stoji direktno nasuprot verovanju `loših Samarićana` da će regulacija stranih investicija redukovati te investicije, odnosno, obrnuto, da će (sugerisana) liberalizacija regulative stranih investicija povećati tokove investicija.“
Čak i primeri Singapura i Irske, zemalja koje su postigle uspeh velikim oslanjanjem na strane investicije, „nisu dokaz da zemlja domaćin treba da dozvoli transnacionalnim kompanijama da čine šta žele“ – obe države su, naime, uspeh postigle tek kada su nizom vladinih mera i regulativa privukle investitore u one sektore privrede u koje su želele, poput elektronike, proizvodnje softvera, farmaceutske industrije… „Da sumiramo: istorija je na strani regulatora. Većina danas bogatih zemalja regulisala je strane investicije kada je bila na kraju koji prima (investicije). (…) Čak ni države koje su aktivno prihvatale strane investicije, poput Singapura i Irske, nisu prihvatile laissez-faire pristup transnacionalnim kompanijama kakav danas `loši Samarićani` preporučuju zemljama u razvoju.“
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/razvijeni-nikad-nisu-radili-ono-sto-savetuju-nerazvijenim.html?alphabet=l
Ha-DŽun Čang odbacuje tvrdnje `loših Samarićana` da danas živimo u svetu bez granica u kome je regulisanje stranih investicija nepotrebno, u kome povezanost kompanija sa zemljom iz koje potiču nestaje. „Nacionalnost firme i dalje je veoma važna. Ko poseduje kompaniju određuje koliko će njihovim podružnicama biti dozvoljeno da pređu u viši nivo aktivnosti. Bilo bi veoma naivno, posebno za zemlje u razvoju, da svoju ekonomsku politiku izgrade na pretpostavci da kapital više nema nacionalne korene.“
Jedna od osnovnih postavki ekonomske filozofije `loših Samarićana` jeste da državne kompanije treba privatizovati, zato što „ljudi ne brinu dovoljno o stvarima koje nisu njihove. (…) Zbog toga, tvrde protivnici državnog vlasništva, ljudima treba dati vlasništvo nad stvarima da bi one bile upotrebljene na najefikasniji način“.
Što se firmi u državnom vlasništvu tiče, tvrde neoliberalni ekonomisti, problem je u kontroli menadžmenta kome je kompanija poverena, te u tome što se ovakvom kompanijom može upravljati daleko „opuštenije“ nego privatnom, jer se računa na vladinu pomoć u slučaju nevolje. Isti prigovori, međutim, mogu se staviti i na račun privatnih kompanija – akcionarima je često podjednako teško da kontrolišu menadžment „svoje“ kompanije kao i građanima da kontrolišu menadžment državne, a „ako su politički važne, privatne kompanije takođe mogu da računaju na subvencije pa čak i vladinu pomoć u izvlačenju.“ Kao što, uostalom, najrečitije svedoče aktuelni događaji na Volstritu, ali i primeri koje navodi Ha-DŽun Čang: Britanija je, da bi ih spasila od bankrota, nacionalizovala Rolls Royce, British Steel, British Leyland, British Aerospace… tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, deceniju kasnije Reganova administracija spasla je Chrysler u SAD. „Kao što je jedan strani bankar rekao Wall Street Journalu sredinom osamdesetih: ’Mi smo za slobodno tržište kada treba da zaradimo novac, a verujemo u državu kada samo što nismo izgubili novac.’“
Državno vlasništvo nad kompanijom može se pokazati kao prednost i zbog nespremnosti privatnih investitora da novac ulože u posao od državne važnosti koji će profit doneti tek na duži rok. „Opšta lekcija je jasna: javna, državna preduzeća često su bila osnivana da bi pokrenula kapitalizam, a ne da bi ga zamenila, kao što se uobičajeno veruje.“
Firme u državnom vlasništvu ne treba prodavati pošto-poto, preporučuje Ha-DŽun Čang. „Vlada obično hoće da proda kompanije koje najgore posluju – to su tačno one koje najmanje zanimaju potencijalne kupce. Zbog toga, da bi izazvali interesovanje u privatnom sektoru, vlada često treba mnogo da investira u tu kompaniju i da je restrukturira. Ali ako se poslovanje kompanije može popraviti pod državnim vlasništvom, zašto je uopšte i prodavati?
Štaviše, privatizovanu firmu treba prodati po pravoj ceni. Ako su prodate suviše jeftino, to znači da je javno dobro poklonjeno kupcu. Dodatno, ako je to dobro zatim izneto iz zemlje, dobijamo i gubitak u nacionalnom bogatstvu. (…) Program privatizacije mora biti sproveden u pravom ritmu i u pravo vreme. Ako vlada pokuša da proda isuviše preduzeća u relativno kratkom vremenu, to će sigurno uticati na njihovu cenu. Povrh toga, s obzirom na fluktuacije na berzi, važno je izvršiti privatizaciju kada su uslovi na berzi povoljni. U tom smislu, loša je zamisao uspostavljanje striktnog roka za privatizaciju, na čemu MMF često insistira i što su mnoge vlade dobrovoljno prihvatile, jer će takav rok primorati vladu na privatizaciju bez obzira na tržišne uslove.
Još je važnije prodati javna preduzeća pravim kupcima. Javna preduzeća često su uz korupciju prodata potpuno nekompetentnim kupcima. (…) Korumpirani zvaničnici često su podstaknuti da guraju privatizaciju po svaku cenu, zato što to znači da neće morati da dele mito sa naslednicima svojih položaja.“
Još jedan od načina kojim nacije `loših Samarićana` sprečavaju napredak zemalja u razvoju su patenti i čitav koncept zaštite intelektualne svojine. „Najštetniji uticaj leži u potencijalu da blokira protok znanja u tehnološki zaostalije zemlje, čime se sprečava razvoj njihove ekonomije. Ekonomski razvoj se zasniva na usvajanju naprednih stranih tehnologija. Sve što otežava to usvajanje, bio to patentni sistem ili zabrana izvoza naprednih tehnologija, nije dobra za ekonomski razvoj.“ Pri tom, i ovde imamo istovetnu situaciju – dok su same imale potrebu za usvajanjem novih tehnologija, bogate zemlje „bezbrižno su kršile patente, zaštitne znakove (trademark) i autorska prava (copyright). Švajcarci su ’pozajmili’ nemačke hemijske izume, dok su Nemci ’pozajmljivali’ engleske zaštitne znakove a Amerikanci engleska autorska prava – sve to bez plaćanja onoga što se danas smatra ’pravednom’ kompenzacijom. Uprkos takvoj istoriji, bogate nacije `loših Samarićana` danas primoravaju zemlje u razvoju da ojačaju zaštitu intelektualne svojine kroz TRIPS sporazum i bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini.“
Ovakvi sporazumi imaju i svoju cenu – procena je Svetske banke da će samo za plaćanje licenci na nove tehnologije zemlje u razvoju bogatim državama (koje su vlasnici 97 odsto patenata i većine zaštitnih znakova i autorskih prava) godišnje plaćati 45 milijardi dolara, „što čini gotovo polovinu ukupne strane pomoći koju su dale bogate države (93 milijarde dolara 2004. i 2005. godine)“.
Kada zemlja zapadne u krizu platnog bilansa, pomoć MMF-a je ključna. Ne zbog novca koji bi MMF pozajmio, jer ova organizacija i nema mnogo sopstvenog novca, već zbog samog sporazuma „koji se smatra garancijom da će država ispraviti svoje greške i usvojiti set ispravnih rešenja koja će osigurati njenu buduću mogućnost da plati dug. (…) Najvažniji i najstrašniji uslovi MMF-a tiču se makroekonomske politike, tj. monetarne i fiskalne politike. (…) `Loši Samarićani` smatraju da većina zemalja u razvoju nema samodisciplinu da ’živi u okviru svojih mogućnosti’; optužuju ih da štampaju novac i ponašaju se kao da sutra ne postoji. (…) Zbog toga smatraju da je čvrsto rukovođenje MMF-a krucijalno za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti i time rasta u ovim zemljama. Nažalost, makroekonomska politika koju promoviše MMF izazvala je gotovo sasvim suprotne efekte.“
„Neoliberali smatraju inflaciju državnim neprijateljem broj jedan. (…) Ali zašto se ona smatra toliko štetnom?“ Logika je ovakva: investicije su neophodne za rast; investitori ne vole nesigurnost; zbog toga se ekonomija mora održati stabilnom, što znači da cene ne smeju da rastu. Zbog toga je niska inflacija preduslov za investicije i rast. A da bi se to postiglo, neophodna je monetarna disciplina i da „vlada živi u okviru svojih mogućnosti“.
Ipak, postoje i primeri koji govore drugačije: „Tokom 60-ih i 70-ih, prosečna inflacija u Brazilu bila je 42 odsto godišnje. Uprkos tome, brazilska ekonomija bila je jedna od najbrže rastućih u svetu tokom te dve decenije – per capita prihod rastao je po stopi od 4,5 odsto godišnje u ovom periodu. Nasuprot tome, između 1996. i 2005. godine, kada je Brazil usvojio neoliberalnu ortodoksiju, naročito u vezi sa makroekonomskom politikom, inflacija je prosečno bila 7,1 odsto godišnje. Ali tokom ovog perioda, per capita prihod u Brazilu rastao je svega 1,3 odsto godišnje.“ Brazil nije izuzetak – i u Koreji je tokom njenih „čudesnih godina“ godišnja inflacija bila oko 20 odsto, a rast čak 7 odsto. „Ovim primerima, naravno, ne tvrdim da je svaka inflacija dobra.“ Ali, studije su pokazale da inflacija ispod 40 odsto godišnje ne samo da nije štetna, „već može da bude kompatibilna sa brzim rastom i stvaranjem radnih mesta. (…) Striktna monetarna i fiskalna politika, koje su neophodne za smanjivanje inflacije, verovatno će sniziti nivo ekonomske aktivnosti što će, onda, smanjiti potrebu za radnim mestima, izazvati nezaposlenost i smanjenje plata.“
„Bogati Samarićani“ nameću zemljama u razvoju visoke kamatne stope kao ključ za ostvarivanje monetarne discipline, „a same su pribegavale labavoj monetarnoj politici kada su imale potrebu za povećanjem prihoda i novih radnih mesta“ – kamatne stope u zapadnoj Evropi i Americi tada su, u tri decenije posle Drugog svetskog rata, bile najviše 2,6 odsto (u Nemačkoj), a čak i negativne kao u Švacarskoj (-1 odsto); nasuprot tome, MMF je, na primer Južnoj Africi, nametnuo kamatnu stopu od 10-12 odsto, čime je inflacija održana niskom, ali je to „imalo ogromne posledice po rast i otvaranje novih radnih mesta. (…) S obzirom na ovakvu cenu restriktivne monetarne politike, nezavisnost centralne banke s jedinim ciljem da inflaciju drži niskom jeste poslednje što zemlje u razvoju treba da učine.“
Pri tom, i sam koncept nezavisnosti centralne banke, kakav se nameće zemljama u razvoju, sasvim je suprotan onome što razvijene zemlje čine – dok je u zemljama u razvoju misija nezavisne centralne banke da održi makroekonomsku stabilnost i nisku inflaciju, u SAD je naglasak na „stvaranju ekonomskih uslova za maksimalnu zaposlenost, stabilne cene i umerene dugoročne kamatne stope“, dok je „predsednik FED-a izložen redovnom ’grilovanju’ pred Kongresom“.
Sasvim slično stvari stoje i sa budžetskim deficitom, koji je takođe visoko na listi neprijatelja MMF-a. „Kad bi bile u sličnoj situaciji, bogate zemlje `loših Samarićana` nikada ne bi učinile ono što govore siromašnim zemljama da treba da učine.“ Ukratko, ulazak u budžetski deficit je savršeno logičan korak ako se to čini u svrhu investiranja, koje će pokrenuti dalju ekonomsku aktivnost i time privredni rast. Uostalom, upravo to su učinile SAD posle 11. septembra, ulazeći u deficit od čak 4 odsto njihovog bruto proizvoda. Početkom 90-ih, da bi rešila svoje probleme, Švedska je ušla u deficit od 8 odsto bruto društvenog proizvoda. Nasuprot tome, tokom krize 1997. godine, MMF je Koreji dozvolio ulazak u deficit od samo 0,8 odsto.
Kakav je odnos neoliberalizma i demokratije? Za razliku od starih liberala XIX veka, koji su smatrali da je demokratija loša jer omogućava siromašnoj većini da eksploatiše bogatu manjinu, neoliberali smatraju da su demokratija i otvoreno tržište prirodni partneri. Ali to nije istina, tvrdi Ha-DŽun Čang. „Tržište i demokratija sudaraju se na fundamentalnom nivou. Demokratija funkcioniše po principu jedan čovek – jedan glas. Tržište, po principu jedan dolar – jedan glas. (…) Mora se pronaći balans između demokratije i tržišta.“
A „`bogati Samarićani` preporučuju rešenja koja miniraju demokratiju u zemljama u razvoju.“ Reč je o pokušaju da se izbegne mešanje korumpiranih i populistički nastrojenih političara u sferu ekonomije („uoči izbora, mogli bi da izvrše pritisak na centralnu banku da štampa novac, što izaziva inflaciju“). Cilj se postiže striktnim održavanjem balansiranog budžeta, ali i osnivanjem nezavisnih tela – centralne banke, regulatornih agencija, čak i nezavisnih poreskih službi, kao što je pokušano u Ugandi i Peruu. Ali, „ako je donošenje veoma važnih odluka oduzeto od demokratski izabranih vlada i stavljeno u ruke neizabranih tehnokrata u ’politički nezavisnim’ agencijama, u čemu je onda poenta postojanja demokratije? Drugim rečima, neoliberalima je demokratija prihvatljiva samo kad se ne suprotstavlja slobodnom tržištu; zbog toga neki od njih nisu uočili kontradikciju između podrške Pinočeu u Čileu i propovedanja demokratije. Rečeno direktno, oni žele demokratiju samo ako je ona u velikoj meri nemoćna – ili kako je Ken Livingston, levičarski gradonačelnik Londona, stavio u naslov svoje knjige iz 1987. godine: ’Kad bi glasanje promenilo bilo šta, oni bi ga ukinuli’.“
NIN
Priredio i preveo Nikola Vrzić
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/razvijeni-nikad-nisu-radili-ono-sto-savetuju-nerazvijenim.html?alphabet=l
ZIVA ISTINA OD PRVE DO POSLEDNJE RIJECHI,
SA DUBOKI UVID U NAS SAME,
IMA DUBOKI UVID U NAS SAME,
poslije ovog SVETOG PISMA,
svaki KOMENTAR JE BOGO HULJENJE,
RENGESKI SNIMAK DRZAVNIH; NACIJONALNIH I PRIVATNIH HOSHTAPLERA-
SMRT FASHIZMU SLOBODA NARODU
postovani ,
treba koristiti narodne poslovice koje izdrzavaju vjekovne probe i kao takve su ostale do danasnjega dana iste kao onda kada ih je narodni filozof izmislio:
“vrana vrani oci ne vadi”
“bogat je onaj koji nije duzan ,a mlad koje zdrav:” itd
——————————————————————————-
takodje smatram ako nesto sto ti zelis da kazes i vec je napisano i istovjetno odgovara tvome umu a jos dolazi od velikih ljudi koji su ostali besmrtni i posle njihove smrti ,da takve recenice treba istaci jer one potvrdjuju tvoju ispravnost i vjeru u tvoju ideologiju stime sto su izdrzale probu vremena kao ova te vam je jutros darujem stara vise od 200.godina .
“Sve državne ustanove, time što od raznovrsnih i vrlo različitih interesa treba da stvore jedinstvo, prouzrokuju mnoge kolizije. Kolizije dovode do nesrazmere između želje i moći čoveka, a iz nje nastaju prestupi. Što je dakle država besposlenija – ako smem tako da kažem – utoliko je njihov broj manji.”
– Vilhelm Fon Humbolt
————————————————————————————-
postovani citaoci,
ubuduce cu paziti da ne zatrpavam forum tako sto necu izlaziti na provokacije koje su ocigledne od nekih nama dobro poznatih komentatora koji zagovaraju SOCIJALIZAM i “ZEMLJU BLAGOSTANJA”
tako da cu na njih ostati suzdrzan .
a napadi na mene , kako uspijevam da im razgolitim i urusavam “zemlju blagostanja”
postaju sve bezocniji i podmukliji, pretvarajuci, uvrijedjenog u u onog koji vrijedja.
pozdrav,
ZA SLOBODU POJEDINCA.
hahaha, već vidim naslov u novinama:
“ŽIVAC RAZGOLITIO ZEMLJU BLAGOSTANJA I POKUŠAO DA OPŠTI SA NJOM”.
A u podnaslovu “ŽRTVU DRŽALI FRIDMAN, HAJEK, HUMBOLT I NEPOZNATI NARODNI FILOZOF KOJI JE U BJEKSTVU” i “NE MOŽE SVOJOM GLAVOM”.
uljepšao si mi dan. Mada ne mnogo :)
Milovan Vukov Jankovic 26. August 2011. – 1:13 u 1:13 am kaže:
Ja razgovaram evo 65 godina, sa GRADJANIMA CRNE GORE, i svi me mole da im SREDIM DOZVOLU,
da bjeze od Dr-ova, Mr-ova i Sh-rova, i mediteranske klime,
da se mrznu u DANSKU
Ja,moj dobri Milovane sto si me sad isprovocirao ovim svojim komentarom.Skupi-de zivce pa procitaj ovaj tekst sto ga je prilozio Duboki uvid u nas same.Procitaj ga nekoliko puta iako ti(znam da je tako)ovo sve znas vec.Naravno da pri tome ne zelim opravdavati izdajnike,placenike i kolaboracioniste nase domace.Obicni puk u svim zemljama bivse drzave zna,i bez naucnih clanaka da je porobljen i prodat.I pri svemu tome ti uporno velicas tu kolonijalnu drzavu Dansku u kojoj si se tako dobro snasao.Bogami,ja se ne cudim da vam je tamo dobro,no se ne divim tim od svjetske sirotinje otetim parama.Za vrijeme gradjanskog rata u Bosni imala sam nekoliko ponuda da idem u Evropu.Kad su mi objasnili da cu tamo,negdje,u nekom getou za strance prati sude,odmah sam odbijala svaki dalji razgovor na tu temu.Izabrala sam da radim u skoli za petsto eura.Sva mi je plata u kreditima(do poslednjeg centa),naravno kod stranih banaka,sa pljackaskim kamatama.Sad da tebe zamolim da mi das 15 hiljada kredita ,da reprogramiram ovaj dug,po normalnim,evropskim
kamatama,ti to ne bi uradio.Sto bi?Ko me jebe kad nisam u Dansku.Znam da si u Evropu otisao prije sloma Jugoslavije.Isao si ispred svog vremena u CG i htio si bolje i vise.Pozdravljam,mnogi su otisli.Smatram da pojedinca nema niko prava sprecavati da zivi i radi gdje zeli.Mnozina je onih koji su zbrisali zbog pupka&supka,a dosta ih je koji su prerasli sredinu iz koje su,cim su se rodili.Necemo sad otvarati to pitanje.Ja pripadam onima koji vjeruju u svaku tvoju dobru namjeru i rijec.ALI,kad kritikujes ovu ekonomsku situaciju u kojoj mi zivimo,odvadi malo.Samo da ovaj rezim ode pa cemo lako.Ja nisam uvjerena u to.Globalisti ce postaviti isti ,samo sa drugim imenima,valjda znamo toliko.Problem je mnogo,mnogo slozeniji i ti znas da je tako.Sta je ovom narodu mnogo prece od para?!MORAL i RODOLJUBIVOST!Naravno,time se najvise i manipulise.To mene ne sprecava da uporno,uporno djelujem na tom fonu,koliko god mogu vise.Vise bi ucinio za CG kad bi lobirao medju Dancima da obilaze nasa brda i dolove nego svim mogucim komentima na portalima.Kad vec imas para sto ne otvoris neko etno-selo u svom rodnom kraju pa da ti rodjaci zaradjuju u svom-na svom,a ne da te salijecu za radnu dozvolu u Dansku i da se iseljavaju.Pisem ti ovo sve,samo zato sto
osjecam da te bole rane roda napacenog.Nemoj da bi mi se sto naljutio,ni-da-bog!
Nema LJUTNJE, koliko ljudi toliko i cudi,
meni je bilo usko 1969, od KOMUNISTA, nostalgija i ljubav za brda tvrda me vratila sa suprugom Dankinjom i troje dhjece u CGi,(80-83) tri godine chekanja 4 ure za 200 grama kafe, me je OCERALO PONOVO U DANSKU SA RAZBIJENIM ILUZIJAMA O SOLARNOJ ENERGIJI I NASHOJ RACIONALNOSTI, sve neke EMOCIJE, sve neke LJUBAVI, dok poche klanje po kucama i KVAZIMODO pokaza svoje lice, ovi mladi i lijepi, su RAZBILI SVAKU ILUZIJU,
DA JA ISHTA POKRECEM U NJIHOVOM AMBIJENTU,
dok ih ne POMETEMO,
jer ja NIJESAM TOTALNA BUDALA, niti t.com, pro-monte ili Munk da mi neko BRANI LEDJA,
pred NJIMA SE NECU SAGINJAT,
moja je MISIJA da VAM DOCHARAM NORMALNU DRZAVU I NJEN SISTEM, mozda neko poneshto shvati, a neko me pogreshno protumachi, SVE TO RADIM NA MOJU SOPSTVENU SHTETU,
i gubljenje ZIVACA I NOVCA,
ali vjerujem da mozemo biti NORMALNI LJUDI KAO CIPANCIJELA JEVROPA,
samo nam fali PAMETI I VREMENA, i CHSTI&POSHTENJA, i ISKRENOSTI BEZ ILUZIJA.
a koja smo mi onda generacija???
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15347409,00.html
POZDRAV,
za prave liberale is 90-ih koji ,su shvacali filozofiju liberalizma !
http://www.politika.rs/rubrike/region/Oluja-nije-bila-vojni-uspeh.lt.html
Jedna DOBRA VIJEST za one koji me PODRZAVAJU I KOJI MI VJERUJU,
Europa Markan je danas,
mojoj malenkosti kao “LJEKARU OPSHTE PRAKSE”,
ponudio ulogu SAVJETNIKA,
koju sam OBJERUVCHKE PRIHVATIO,
kao VOLONTERSKI DALJINSKI SAVJETNIK OPSHTE PRAKSE,
shto je izazvalo prestanak LAJKOVANJA, mojih komentara,
samo se rijetki usude da LAJKUJU moje prijedloge i komentare,
jer su PROSJECHNI, KARIJERISTI I ONI KOJI TAMO RADE RADI SVOG PUPKA&SHUPKA ZANIJEMILI I POMODRELI,
mislim da EUROPA MARKANU pravim vishe SHTETE NEGO KORISTI,
i da STVARAM ZAJEDNICHKE NEPRIJATELJE I MENE I EUROPA MARKANU,
vecina se uclanila radi zabave i skretanja paznje na svoj LIK&DJELO, a zabolje njih PALAC za CRNU GORU, i GOLGOTU KROZ KOJU JE EUROPA MARKAN prezivio, zbog JAVASHLUKA&HIPOKRIZIJE u IZVRSHNOJ, SUDSKOJ I ZAKONODAVNOJ VLASHCU CGe,
DA JE BIO MILJENIK REZIMA, shjedio bi sa Milom u sportski CENTAR i gleda KOSHARKU.
Pozivam sve koji mi vjeruju,
da nam POMOGNU , da POKRET ZA VLADAVINU PRAVA,
postane GRASROD POKRET,
GRINFILDINVESTICI ZA DOBRO NASHIH POTOMAKA, jer je za mene i mnoge druge KASNO.
Cestitke, i samo mudro. Vama vjerujem, a za EU Markantnog nisam siguran.
Hvala Vlado,
tvoja podrshka i povjerenje mi puno znache.
Srdachan pozdrav.
podrzavam istinsku demokracku i slobodarsu poruku u TVOJIM komentarima gos. Milovana Jankovica!
Plannco Wallach S.
ispravka:
podrzavam istinsku demokracku i slobodarsu poruku u TVOJIM komentarima, gos. Milovane Jankovicu!
Plannco Wallach S.
Veze nas dugogodishnje druzenje u ovim virtuelnim prostranstvima i ZAJEDNICHKA LJUBAV ZA RODNU GRUDU,
a te veze samo SMRT MOZE POKIDAT.
Srdachan pozdrav,
za PRAVOG PRIJATELJA,
volim i ja tebe.
Ja bih vazda glas dao MIlovanu Jankovicu starom brskuckom idealisti.
E bash mi grijete dushu i ove stare kosti,
vjera da ima iskrenih ljudi koji mozda nemaju kvalifikacija,
ali imaju ZARKU ZELJU, ne za svoj uspjeh,
nego za ISKORAK CGe U PRAVCU JEVROPE I OPSHTE DOBRO, je neophodna za promjene postojecih VLADARA,
koji vishe brinu o sopstvenim interesima.
Fin je osjecaj dobiti podrshku od FINIH LJUDI,
a Vi priznajte, kad nekoga pohvalite, i vi se osjetite ljepshe, nego kad nekog kritikujete, nekako uzvisheno.
Bijela kuga vlada u osam crnogorskih opština, u kojima više umire građana, nego što se rađa beba. Prema zvaničnim podacima MONSTAT-a negativan prirodni priraštaj (razlika između broja rođenih i umrlih) u 2010. godini zabilježen je Andrijevici, Cetinju, Kolašinu, Mojkovcu, Pljevljima, Plužinama, Šavniku i Žabljaku.
Glavno pitanje je kojim jezikom govore ovi sto se radjaju , a kojim ovi sto umiru!!! I tu bi isto uocili razna “demografska” kretanja!!!
Za uzbunu, ali ne kod….!!!
Na sjeveru je sve u padu: broj ljudi, broj ovaca, krava, svinja, konja, koza, proizvodnja mlijeka, sira, kajmaka, proizvodnja krompira, kukuruza, psenice, manje novih zasada jabuke, kruske, sljive…
Mi smo drzava koja umire, samo to niko javno ne smije da kaze. Nadprosjecni natalitet pripadnika islamske vjeroispovijesti popravja citavu situaciju.
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Restitucija-duse.sr.html
SAN JE LAZA , A BOG JE ISTINA.
af Milovan Jankovic den 30. august 2011 kl. 03:43
.
Shto bih zelio da prochitam 01,09.2012 u dnevnoj shtampi, kako javlja nash izvjeshtach iz Nikshica, PVP u saradnji sa SINDIKATOM NEZAPOSHLJENIH, je u svojim organizacijama po mjesnim zajednicama organizovao sporska takmichnja u svim sporskim granama i uzrastima, sa parolom VAZNO JE UCHESTVOVATI I VODIT ZDRAV ZIVOT, svi su POBJEDNICI, takodje je ODRZANA IZLOZBA radova od VUNE koja je ranije bila spaljivana, vrijedne ruke nezaposhljenih RADNICA su plele ISLANSKE PULOVERE RUCHNI RAD OD PREDJE DO PLETENJA I SHIVENJA, mogi trgovci iz Skandinavije su najavili dolazak, u svim mjesnim zajednicama su organizovane vechernje shkole za uchenje jezika, internet komunikaciju, razne zanate koji izumiru, kursevi o zdravoj ishrani i organskoj proizvodnji hrane bez pesticida i herbicida, RUKOVODSTVO PVP u Nikshicu je zahvalilo DONATORIMA IZ EUe, i FONDOVIMA koji su motivisali trenere i predavache vechernjih techajeva za ODRASLE, lokalnom rukovodiocima SINDIKATA I POSLODAVACA koji su sa IZVRSHNOM VLASHCU OPSHTINE, AKTIVIRALI SVE OD 7 do 77 da uzmu aktivno ucheshce u AKTIVNOSTIMA koje PVP inicirao i USPJESHNO SPROVEO U DJELO, NIKSHIC NIJE VISHE GRAD KOJI SPAVA I DHJE VLADA DEPRESIJA I BEZNADJE, NIKSHIC JE GRAD MLADIH I STARIH KOJI DISHU JEDNIM DUHOM; SINDIKATA I POSLODAVACA UDRUZENIH I ZAGRLJENIH KOJI EDUKUJU KADROVE ZA NOVE IZAZOVE I MODERNU TEHNOLOGIJU, NIKSHICU KRDA KRAVA PO FARMAMA PROIZVODE MLIJEKO; A OD RUJNE ZORE PCHELE SKUPLJAJU MED ZA GRADJANE NIKSHICA; RASTU PLODOVI PO VOCNJACIMA RADI SE AMBALAZA ZA ISTE A SHLEPERI I ZELJEZNICA VUCHU NA HILJADE TONA PO JEVROPI I U LUCI BAR ZA AZIJU I AFRIKU.
stotinu godina su nas ubjedjivali da govorimo Srpski jezik. sad bi htjeli da i mi vjerujemo u to.
Eto sto su ti paralelni univerzumi – mene nikad niko ni u sta slicno nije ubjedjivao – ja govorio srpskohrvatski tada, govorim i sada. Interesantno.
ne bih da te ubjedjujem da je drukchije nego ti mislish.
ja znam da sam u familiji, na sokaku, u narodu zborio nashki. onda su mi u shkoli rekli da treba da govorim srpsko-hrvacki. kad sam nauchio, a uzelo je neshto vremena, onda sam govorio srpsko-hrvacki, manje-vishe pravilno.
nema spora.
http://www.buka.ba/canekuci
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/274544/Sestra-Mila-Djukanovica-advokat-porodice-Karadjordjevic
Eurobarometar o Hrvatskoj: Značajno povećanje protivnika ulaska u EU!
http://europskaunija.yolasite.com/
Роза Паркс (енгл. Rosa Louise McCauley Parks; 4. фебруар 1913. – 24. октобар 2005), је била афро-америчка активисткиња за људска права и кројачица коју је амерички Конгрес прогласио „мајком модерног Покрета за људска права“.
Роза Паркс је постала позната када је 1. децембра 1955. године одбила да на захтев возача аутобуса уступи своје место белом путнику. Њено хапшење и након тога суђење због грађанске непослушности имало је за последицу бојкот аутобуског саобраћаја у Монтгомерију, тј. један од највећих и најуспјешнијих масовних покрета против расне сегрегације у историји, који је Мартина Лутера Кинга Јуниора, једног од организатора бојкота, промовисао у вођу Покрета за људска права. Улога Розе Паркс у америчкој историји придонела јој је статус иконе у америчкој култури, а њени поступци дали су легалитет покрету за људска права широм света.
Под такозваним законом Џима Крова, црнци и белци на америчком југу били су одвојени скоро у сваком аспекту живота, укључујући и јавни превоз. Аутобуска и железничка предузећа нису превозила путнике посебно, него су постојала тачно одређена места за црне, односно беле путнике. Међутим, црној деци Југа није био доступан никакав облик школског аутобуског превоза. Парксова се сећала одласка у основну школу у Пајн Левелу, где су школски аутобуси превозили белу децу до њихове нове школе, а црна деца су морала да пешаче. „Могла сам да гледам аутобус како пролази сваки дан. Али је то за мене био начин живота; нисмо имали другог избора него да прихватимо то као нешто уобичајено. Аутобус је био једна од првих ствари када сам спознала да постоји свет белаца и свет црнаца.“
Успркос најранијим сећањима везаних уз љубазност белих странаца изнесених у Парксовој аутобиографији, околности у којима се налазила нису јој дозвољавале да игнорише расизам. Када је Ку-клукс-клан марширао улицом и пролазио испред њене куће, Парксова се сећа да је њен деда био прислоњен на улазна врата са пушком. Индустријска школа у Монтгомерију, иако су је за црну децу основали белци са севера, горела је два пута.
Strance,
sto vam ja zla hocu, nije isto, i ne dozvolite da na vas uticu oni koji hoce da ispolitizuju i skolsku nastavu i na taj nacin dobijaju glasove/zaradjuju poslanicke penzije. Meni ovaj bojkot nastave zaista nema smisla. Pretjeruje se – iako se umnogome slazemo oko prirode ovog rezima – i bombasticni termini poput aparthejd, nacizam, pa cak i diskriminacija, ljudska prava i slicno, ne doprinose, nego vjerovatno odmazu jer se izgovaraju dramaticno, u usijanju i zaslijepljenosti (dok ovamo Transformersi brane Karadjordjevice od Crne Gore).
Svjestan sam da se ne smije dozvoliti da +/-30% stanovnistva bude otudjeno i indisponirano, svjestan sam da se protiv raznih idiotarija ovog sistema mora boriti, ali smatram da ovo nije nacin i da se ne postize nista. Ne zagovaram apatiju, nego otpor protiv sustine rezima, a ne njenih povrsnih pojavnih oblika.
Владимире, мислим да се око овога не можемо сложити, али би ми било драго да покушате да размотрите још једном читаву ситуацију. Што се тиче нечијег утицаја на мене, мислим да ће прије бити да је обрнуто – управо опозициони политичари напокон износе стратегију за коју се ја залажем практично од мојих првих писанија на инетернету. Мислим да сте у свом коментару готово све погрешно представили или укапирали. Бојкот наставе је управо одговор на “политизацију” исте, и на очигледну дискриминацију коју ви не примјећујете или је умањујете. А парламентарна опозиција по мом мишљењу по први пут у овој ситуацији ради свој посао, и колико ми је познато у случају непостизања договора са режимом о равноправности језика, сви су спремни да напусте Парламент. Дакле, не само да мислим да бојкот наставе има смисла, него сматрам да је једини могући одговор на режимско истрајавање на дискриминаторским политикама. Па да се ради само о 5% становништва такав бојкот би био оправдан, а да не говоримо о 47% колико се изјаснило да говори српским језиком. Ево коментара који сам јуче оставио на зиду Горана Даниловића, након вијести да је режим похапсио неке момчиће због посједа флајера “Нема српског? Нема школе!” (а само нереаговање доброг дијела грађанске јавности на ова хапшења је добар показатељ колико је труло друштво у коме живимо):
“А зар се од диктаторског режима могло очекивати шта другачије? Што више обесправљени народ буде дизао глас против режимских дискриминаторских политика, репресивне мјере власти ће пропорционално расти. Сада треба видјети да ли ће режим пристати на равноправност српског језика у настави (ја сам умјерени песимиста), а ако не пристане- бојкот је једини могући одговор. Да ли ће тај бојкот бити масован и успјешан, тј. да ли ће довести режим “к познанију права” – зависи од сваког од нас понаособ. Клептократски режим ће бранити своје интересе, ту нема никакве сумње; зато сваки грађанин треба да учини нешто да би се изборио за своје парче слободе, за своја права, да покаже грађанску храброст. Не треба да очекује да увијек неко други то чини умјесто њега. Опозициони политичари су у овој ситуацији обавили свој дио посла; представљали су праву опозицију – свако на свој начин (а Даниловића бих похвалио, јер је био јако активан и принципијелан у овој ситуацији). Сада грађани треба да обаве свој дио посла: родитељи, професори, радници, гладни људи. Не постоји примјер диктаторског система који се урушио сам од себе. За слободу се мора изборити.”
Postovani Perfect,
mislim da se ovim bojkotom nastave ne postize nista. Jasno je prilicno sto nasa vlast radi, ali mislim da ovaj bojkot i navodna najava opozicije da ce izaci iz parlamenta (a mislim da nema sanse da se to desi) samo ide uz dlaku rezimu.
A i da dodje do nekog odziva u tom bojkotu (opet cu biti skeptican, pa cu reci da mislim da to toga nece doci), mislim da se opet nece nista bitno promijeniti. Ipak je ovaj bojkot previse politicki obojen, i previse podsjeca na podjele tipa Crnogorstvo-Srpstvo, CNP-SNP, Milo-Momo itd, a znamo da je to provjereni recept nasih gospodara. Pa i sami ste rekli: “а само нереаговање доброг дијела грађанске јавности на ова хапшења је добар показатељ колико је труло друштво у коме живимо”.
Tacno, nase drustvo je botovano u kompletu i ako ocekujete da ce neki procrnogorski gradjanin stati u vasu odbranu, mislim da se varate.
Da, potreban nam je bojkot, gradjanska neposlusnost, ali tema mora biti nesto sto ce ujediniti narod, a ne produbiti podjele. Ne vjerujem da ce bojkot nastave i produbljivanje price o jeziku (prije mnogo drugih sustinskih stvari) uraditi nesto dobro, naprotiv (koliko god se ja slagao s vama po ovom pitanju). Vladimir je gore dobro rekao: “Ne zagovaram apatiju, nego otpor protiv sustine rezima, a ne njenih povrsnih pojavnih oblika.”
Pratim Vasa pisanja, ali mislim da nikako ne uspijevate da se otrgnete od tih povrsnih pojavnih oblika i dodjete do sustine. Na kraju, svakako ce vrijeme pokazati dokle ce se stici tim nacinom borbe. Od mene cete prvi dobiti izvinjenje za ukazano nepovjerenje ukoliko nesto postignete, ali iskren da budem ne vjerujem u to ni malo.
Мислим да смо прије пар дана писали о овим стварима. Немојте ми замјерити, али ја ћу опет примијетити код вас оно што називате “ботовским понашањем”. Ту прије свега помишљам на оне ствари које ви (и овдје не мислим само на вас лично, наравно, већ на један широки круг истомишљеника), по аутоматизму, етикетирате као “продубљивање подјела које иду наруку режиму”. Тако сте и у овој ситуацији процијенили да ће евентуални бојкот наставе и излазак опозиције из Парламента ићи наруку режиму.
Прије свега, сложићемо се да је генерисање и одржавање подјела специјалност овог режима, и да на таквој политици они углавном опстају. О тим стварима сам писао у многобројним ситуацијама. Нажалост, ово друштво је дубоко подијељено и превазилажење тих подјела ће бити дуготрајан процес. Често сам истицао да хетерогени опозициони чиниоци морају тражити неке најмање заједничке садржаоце у борби против режима, а међу њима се тешко могу наћи неки елементи који су предмет подјела. Међутим, оно што морамо да схватимо јесте да је питање поштовања људских права и дискриминације нешто што не можемо уврстити у репертоар “подјела” које одговарају режиму. А управо такво, ботовско, понашање данас преовладава у тзв. грађанској јавности и добром дијелу медија. Као: “ја сам неутралан према тим стварима, ја сам Финац, отварање тих питања одговара режиму и не желим у то да улазим”.
С друге стране, морате да схватите да оно што је суштинско неком другом, можда није вама, и обратно. Али поштовање људских права мора да буде универзално, а њихово кршење једнако осуђено од стране демократски оријентисаних појединаца. Уколико такве опште осуде демократа нема, значи да друштво није зрело, али истовремено и да је треба на све могуће начине стимулисати, подстицати. Па ваљда је свима јасно да је основни циљ Трансформерса и националсоцијалиста наставак лоповлука! И као што сам у више наврата истицао, није од прворазредног значаја да ли су њихове фашистичке политике идеолошког поријекла или су само средство за остварење примарног циља пуњења џепова. Битне су прије свега посљедице тих политика. Замислите да Вас сваког дана, тачно у 17 часова, неки насилник удара штапом по глави, а да Вас одмах након тог “ритуала” ја, као Ваш провјерени пријатељ, посавјетујем да не реагујете на такво понашање насилника, јер је то његов “површни, појавни облик, а не његова суштина”, и да би Ваша реакција можда баш ишла наруку насилнику и остварењу његових циљева. Мислим да моји савјети не би били одговарајући. Дакле, јасно разграничити питања која изазивају подјеле од питања поштовања људских права. Па можда онда дођемо заједнички до суштине.
“Замислите да Вас сваког дана, тачно у 17 часова, неки насилник удара штапом по глави.”
A zamislite da vas svakog dana prije toga, negdje oko 16 casova, isti taj nasilnik nagrdi od batina. Ocete li da se suprotstavite nasilniku zbog prebijanja ili udaranja stapom? Dodajmo jos da svi dobijaju batine, a samo dio nas/vas udarac stapom.
Je li pametnije da se suprotstavimo nasilniku svi zajedno zbog prebijanja ili samo dio nas/vas zbog udarca stapom.
Ni u jednom trenutku Vas nisam savjetovao da ne reagujete na takvo ponasanje, krsenje ljudskih prava je i jedno i drugo, slazem se i tu sam na Vasoj strani, ali mislim da ste odabrali pogresan front i bespotrebno gubite moguce saveznike.
“Уколико такве опште осуде демократа нема, значи да друштво није зрело, али истовремено и да је треба на све могуће начине стимулисати, подстицати.”
Zar stvarno mislite da je moguce stimulisati nekog “procrnogorskog demokratu” da bude pravi demokrata i da podrsku srpskom jeziku?
Sto se opozicije tice, mislim da ne treba trositi previse rijeci, pokazali su se oni mnogo puta i izgubili su mnogo znacajnije bitke od ove, pa se niko jos ne odrece svoje poslanicke plate zarad opsteg dobra.
Jos jednom, vrijeme ce pokazati, ali mislim da ce ipak ova smijesna tvorevina od crnogorskog jezika sa sve novim slovima biti zvanican jezik, opozicija ce opet u klupe (ako uopste bude izasla) kao da nista nije bilo (pominjace jos nekoliko godina diskriminatorsku politiku rezima), jos jednom ce pokazati svoju nesposobnost, jos jednom ce se narod uvjeriti “da se nista ne moze promijeniti”. Sve dok potpuno ne oguglamo.
Да пођемо од претпоставке да се слажем с констатацијом да тај насилник већину људи “нагрђује од батина”. Рецимо да те батине представљају незавидну економску ситуацију или сиромаштво који су посљедица режимских политика и крађа. Међутим, да ли сам ја икада говорио да се не треба, заједнички, супротставити том насилнику због батина? Наравно да треба, и конкретно сам учествовао у том супротстављању. Иако је очигледно да још увијек није сазрела свијест код пребијених људи да се треба супротставити, у овом друштву с традиционалним поданичким менталитетом. Али ви, с друге стране, не желите да подржите људе који се супротстављају због добијених удараца штапом. И немојте да сте контрадикторни, Ви савјетујете да се НЕ реагује у том случају, чак тврдите да таква реакција иде наруку режиму. То сте сами написали..
Наравно да сматрам да је могуће стимулисати неког коме је матерњи језик неки други да пружи подршку борби за људска права. То је као да ме питате: “да ли заиста мислите да ће неки хетеросексуалац икада подржати борбу за права хомосексуалаца”, или “да ли мушкарци могу подржати борбу за права жена”? Уколито сматрате да је немогуће стимулисати “процрногорског демократу”, то значи да сматрате да је режим завршио посао и да је немогуће било шта промијенити. Ја мислим да је ово друштво неопходно и едуковати, упорним инсистирањем на неприхватљивости затварања очију пред очигледном дискриминацијом. А ја сам оптимиста, многи ће отворити очи и постати савезници.
Наравно, режим ће “прогурати” и ову ситуацију, све док Ви и већина Ваших истомишљеника будете јели кокице и пасивно посматрали како се неки други боре против дискриминације, уз већ традиционално етикетирање да се ради о отварању идентитетских питања која одговарају режиму.
Ima jedno 50 razloga zašto ne bih podržao ovaj i ovakav In4s-ovsko-“opoziciono”-udbaški performans oko jezika.
A recimo jedan je kada taj demokratski In4s-ovsko-udbaški konzorcijum prestane da prijeti nabijanjem na kočeve Turaka, Šiptara, Ciganluka, Pedera, Dukljana, i ostalih nižih stvorenja, radi osvete Kosova, kada prestane njihovo udbaški proizvedeno satiranje crnogorskog jezika i glasova kojim i sami govore, i slično.
Дакле, Бранцоде, мислим да сви заједно морамо да се позабавимо овим проблемом – ако смо демократски оријентисани, без обзира на све наше различитости. Као што заједнички осуђујемо остале криминалне режимске политике. Око поштовања људских права не смије се тражити компромис. Морам да кажем да сам примијетио неке позитивне помаке, неке коментаре типа: “говорим црногорским језиком, али ћу се одлучно супротставити фашистичкој режимској политици у овој области”, и сл. И ПЗП је принципијелно пришао овој проблематици; да ли се ради о политичком опортунизму или стварним увјерењима, можда и није толико битно: важно је да су заузели анти-дискриминаторски став, бар формално. С друге стране, има још увијек скандалозних наступа од стране оних од којих би то неко најмање очекивао, ако ни због чега бар због улоге коју покривају. Ево како сам прије пар дана прокоментарисао нецивилизацијско обраћање неког истраживача кршења људских права:
“Само у земљи чуда као што је ова истраживач кршења људских права може да се залаже управо за кршење људских права. У више наврата је показано и доказано да равноправност “службеног језика” и “језика у службеној употреби” (најбројнијег) у настави није неуставна, већ је неуставна дискриминација. То овај “истраживач” не види, или се прави да не види, већ се отворено залаже за дискриминацију дјеце, тј. за додатну наставу за похађање матерњег језика за припаднике већинске језичке заједнице. Значи, по овом “истраживачу” поштовање људских права треба да буде селективно и факултативно; нијесу сва дјеца иста, већ нека морају да похађају додатне часове да би била у истој позицији као нека друга дјеца. Је ли ово можда Јужноафричка република из педесетих година прошлог вијека?
Али проћи ће убрзо и ово вријеме чуда, као и овакви “истраживачи, и закуцаће демократија и на ова врата…”
“Ви савјетујете да се НЕ реагује у том случају, чак тврдите да таква реакција иде наруку режиму”.
Ne, ja sam vrlo precizno definisao: “mislim da ste odabrali pogresan front i bespotrebno gubite moguce saveznike”. Dakle, smatram da je ovo smijurija sto vlast radi sa nametanjem crnogorskog jezika, ali mislim da ima mnogo sustinskijih stvari na koje treba odrzati fokus, i da je upravo rasprava o jeziku taj faktor koji pomjera fokus (koliko god ovo izgledalo kao klise). No, ovdje se ocigledno ne mozemo sloziti.
Ok, moguce je “procrnogorskog demokratu” preobratiti i uciniti ga tolerantnim, ali sa mogucnoscu manjom od 1%. Isto mislim i za, uslovno receno, drugu stranu. Ne smijemo zatvarati oci, budimo eksplicitni: prosjecan crnogorski gradjanin procrnogorski orjentisan ima veoma nizak prag tolerancije po pitanju SPC-a, srpskog jezika itd. Isto tako, prosjecan crnogorski gradjanin prosrpske orjentacije ima nizak prag prema CPC-u, crnogorskom jeziku i sl.
E ovdje lezi ono sto zelim reci: Umjesto da se bar po nekom osnovu (u zajednickom zlu) zblizavamo i prihvatamo takvim kakvi jesmo i da kazemo rezimu “Ne, necete nas i ovaj put uvuci u vasu masinu”, pa da meni sjutra bude normalno sto vi pricate crnogorski ili sto se molite u SPC (sve vase licno pravo), sto mi radimo? Klasicno, inatimo se – gorepomenuti pripadnici prosjecnog gradjanina ce reci (opet, eksplicitno): “Ovo je Crna Gora, necete ga odje pricat srpski!” ili “Crnogorski jezik ne postoji, odje se prica srpski!”. Totalni kontraefekat. No, ovdje se opet necemo sloziti, po izboru taktike. Moje misljenje je da moramo stvoriti neke preduslove da bi ljudi bili sirih shvatanja i razmisljanja. Mislim da je trenutno nemoguce siriti demokratiju u ovim uslovima, kako Vi kazete. I ne smatram to precutkivanjem ili zatvaranjem ociju, takve ce stvari same doci, kad shvatimo da smo svi isti ljudi na istom tlu…
Da, da, rezim ce da progura i ovu situaciju zato sto ja i slicni jedemo kokice. Ne, rezim ce da progura i ovu situaciju zato sto Vi i slicni (na obje strane) opuciste sve moguce sa pricom o jeziku evo mjesec dana, dok je pola drzave na rubu siromastva.
No dobro, pokusali smo da razmijenimo argumente nekoliko puta. Dobro je to sto se bar borimo protiv istog protivnika. Lose je to sto nismo zajedno u ovoj borbi, ali nam se taktike toliko razilaze da je nemoguce da se spojimo. Na mojoj strani je bliska proslost nase drzave i svi porazi koje smo pretrpjeli, jer nijednom ne srusismo bedeme od odbrambenih mehanizama i rekosmo: “Ja nisam dio vase masine”. A mislim da je to rjesenje.
Zelim Vam svaki uspjeh u daljoj borbi za demokratiju.
p.s.
A o opoziciji stvarno ne bih dalje, ja tu ne vidim nikakve pomake.
“… inatimo se – gorepomenuti pripadnici prosjecnog gradjanina ce reci (opet, eksplicitno): “Ovo je Crna Gora, necete ga odje pricat srpski!” ili “Crnogorski jezik ne postoji, odje se prica srpski!”
А зашто не дјеловати – заједно – на промјени свијести таквих профила “просјечног грађанина”? Па рећи: “може се причати и један и други, нека буду равноправни, у свим сферама”? Зар такав покушај промјене свијести у правцу приватања неких цивилизацијских достигнућа није “стварање предуслова” о којима говорите? Ако није то, ако се не ради о постизању сагласности око неких универзалних вриједности – о каквим предусловима за заједничку акцију говоримо?
И уопште, не знам шта значи прича о “немогућности ширења демократије под оваквим условима”? То ми помало личи на ону максиму – “Прво држава, онда демократија”. Демократија се мора ширити под било каквим условима: ширење демократије је прича о малверзацијама режима, о криминалу, о поштовању људских права, о екологији, итд. (То ће овдје бити дуг процес, а чекање да “ствари дођу на своје мјесто” ће га додатно продужити). Нажалост, један дио те приче доста људи прећуткује и пред њом затвара очи (иако ви то негирате, опет се враћамо на причу о Три Мудра Мајмуна у ЦГ: Мизару – који покрива своје очи и не види ништа зло, Киказару – који покрива уши и зато не чује зло, и Ивазару – који покрива уста па не говори ништа зло, а ја бих овдје додао да избјегава да говори о злу).
Поздрави.
što me rade vijesti.me
http://www.vijesti.me/vijesti/tadic-srpskom-jeziku-omoguciti-ravnopravan-status-clanak-36007
Pored predsjednika Hrvatske, Makedonije i Crne Gore samitu će još prisustvovati predsjednici Albanije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore.
Milovane ako citas ovo ima li ovaj vas pokret jos neki kanal za komunikaciju sa ljudima osim facebook/a. Pravo da ti kazem ja nesto nemam kad ni da lajkujem ni da citam tako sto.
Sto bi sa najavom aktivacije foruma 2010 (i kusur)?
Poshtovani Enter, odrzane su osnivachke slupshtine na Cetinje i u Nikshicu i osnovan SINDIKAT ZA NEZPOSHLJENE, koji je dobio podrshku i prostorije LOKALNIH VLASTI, sledeca OPSHTINA JE BERANE, u svim opshtinama se planiraju OSNIVACHKE SKUPSHTINE, POKRETA, SINDIKATA I UDRUZENJA POTROSHACHA, radi se sa KORIJENIMA TRAVE,
ovo na FBu je KAFETERIJA za DOMACE I DIASPORU,
koja ne moze biti FIZICHKI PRISUTNA,
sa FORUMOM SE PREGOVARA O UDRUZIVANJU SVIH JEVROPSKIH POKRETA, ako pobijede SUJETU LIDERI, NARODU CE BITI BOLJE, mi nijesmo ni protiv OPOZICIJE NI POZICIJE, nego za EVOLUCIJU NA POSTOJECIM TRULIM TEMELJIMA KOJE MORAMO RENOVIRAT.
Dobro bilo bi zgodno da ima i neka web adresa sa vijestima jer je meni pravo da ti kazem ogavno gledati one skocimise po FB-u tako da i nemam svoj nalog nego upadoh preko sestrinog. Mislim da treba biti prisutniji u javnosti i da treba raditi na sebi. Nama je ipak mnogo bitnije da narod bude malo vise edukovaniji u zbivanja a to nece moci bez nekog slobodnog medija koji bi to radio. Svojevremeno je ako se sjecas Medojevin napravio sa onim emisijama iz raznih oblasti dobru stvar a mislim da bi medij prije svega ovaj na Internetu bio mnogo znacajan pa da se siri. Nije ni televizija mnogo skupa stvar kad je nase privatne televijze pokrivaju sa gatarama i onim skid – shou sprdnjama.
Malo rukaH malena i snaga, Markan sam investira u POKRET,
zivimo sa djechijim bolestima,
tamo se ufuraju likovi sa vishe profila pa se svadjaju sami sa SOBOM, samo da privuku PAZNJU,
ima puno posla PRED NAMA,
u ISLAMU je najvaznije STICATI ZNANJE,
chudo su napravili u Shpaniji dok su znanje forsirali,
a jedan starac od 90 godina, koji je vodio EU,
kaze da umjesto EKONOMIJE, trebalo je INVESTIRAT u EDUKACIJU I OBRAZOVANJE, EU a bi bila NA CHVRSHCIM TEMELJIMA,
ali INKVIZITORI PROCERASHE ISLAM SA TOG POLUOSTRVA,
a EU PARLAMENTARCI,
forsiraju POLJOPRIVREDU UMJESTO NAUKE I EVOLUCIJE SVIJESTI.
pogledajte careve:
;)
Ovo je onaj Ivan Pernar, čini mi se, organizator protesta u Hrvatskoj.
Junački, nema što.
Bojim se da bi im ovdje odmah počeli lupati razne epitete, sa sve dojčericom u lijevoj i kvotama u desnoj.
poklase nas
http://www.vijesti.me/vijesti/dodatno-zdravstveno-osiguranje-samo-one-koji-rade-usluga-oko-3-eura-mjesecno-clanak-36590
a ne mozes na red doci, sad imamo slucaj da ne moze celjade da se zraci jer nesto ne radi.
Ima li ko da reaguje?
Mico jedno saopstenje za stampu mozda neko objavi da se napadne ovaj monopol.
http://www.rastanj.me/kultura/od-septembra-jos-jedno-slovo-u-citankama/
Dragi prijatelji i ove godine na Virpazaru koncertni program u okviru IV Festivala prirode i kulture.
Dođite da 11. septembra od 19.30h zajedno uživamo u dobroj muzici i bendovima:
– Senkina đeca
– Killo killo banda
-JINX
Koncerti su besplatni, a za sve zainteresovane, organizovan je prevoz iz Podgorice.
Povratna karta je 3 eura po osobi. Polazak u 19h ispred hotela Podgorica, povratak u 23.30h. Rezervacije na telefon Mraković turs 069 588 388.
Rezervacija je obavezna jer će po njima znati koliko autobusa da angažuju.
Vidimo se na festu!!!
http://pescanik.net/content/view/7452/1447/
Europa Markan
POKRET VLADAVINE PRAVA- pokret građana !
Misija:
PVP je pokret građana Crne Gore koji se bori za dostojanstvo građana Crne Gore , utiče na aktiviranje i angažovanje ljudi na rješavanju akutnih problema društva i želi da stvori aktivnu i svjesnu građansku reakciju u CG kroz javno iznosenje svog misljenja u vezi građanskog nezadovoljstva, aktivnu i direktnu participaciju što većeg broja građana, te direktni uticaj na društveno-političke procese. Pokret ovo radi sa angažovanim grupama i pojedincima, te organizacijama i institucijama koje dijele vrijednosti i načela pokreta.
Problemi:
• Inertno i pasivno drzanje građana
• Kritičan nivo građanske participacije u javnom životu
• Nepostojanje snažne i nezavisne aktivističke građanske inicijative u CG
• Alarmantno socijalno i ekonomsko stanje i veliki broj pitanja koja treba riješiti
• Kritičan položaj ugroženih populacija u CG
• Osjećaj nemoći građana CG da bilo kako utiču na odluke koje ih se tiču
• Nekvalitetna komunikacija građana sa vlastima i političarima uopšte
Ciljevi:
• Stvoriti i omasoviti angažovanu i kredibilnu građansku inicijativu za sto brze prikljucenje CG u EU
• Osnaživanje uloge građana u procesu donošenja odluka kroz iniciranje i jačanje građanske participacije
• Prepoznati ključne socijalne i ekonomske probleme građana CG i angažovati javnost na njihovom rješavanju
• Uticati na odgovornost političkog aparata i institucija na svim nivoima vlasti
• Na kreativan, angažovan i beskompromisan način uticati na razvoj građanske svijesti o moći aktivne i masovne participacije kroz reagovanje na tekuće probleme i insistiranje na rješavanju istih
Pravila ili principi djelovanja:
• Pokret mora biti nezavistan od svih političkih partija, incijativa, kao i od nevladinih organizacija i bilo kakvih institucija
• Članovi pokreta moraju biti disciplinovani i predani.
• Pokret mora biti otvoren prema različitim tipovima ljudi, interesa i aktivnosti, ukoliko one odgovaraju ciljevima i vrijednostima pokreta
• Pokret mora biti javan i dostupan svima
• Pokret ne pravi nikakve kompromise sa bilo kakvim instancama vlasti ili političarima, nego beskompromisno insistira na ostvarenju svojih ciljeva i zahtjeva
• POKRET VLADAVINE PRAVA je pokret građana CG i jednako je dostupan svima
• Svaka aktivnost pokreta ne smije ni u kojem slučaju biti protiv vrijednosti i ciljeva pokreta
Vrijednosti:
• Povjerenje
• Solidarnost
• Beskompromisnost
• Istrajnost
• Socijalna pravda
• Dostojanstvo
• Osviještenost građana
• Apsolutna moć glasu naroda
• Bez nacionalizma i isticanja nacionalnih interesa
• Kreativnost
• Popularizacija
Ni jedne jedine rijeci o novom najavljenom zaduzenju drzave od 55 miliona evra.
Da sublimiram u manje od 3 godine su kroz zemlju prosle:
400+miliona evra od EPCG
360 miliona od evro obveznice
300 miliona evra obavezne rezerve koja je vracena u zemlju i dijelom plasirana u zapise a dijelom u drzanje bankarske likvidnosti
60 miliona kredita svjetske banke i toliko u najavi.
23.1 milion evra specijalnih prava vucenja MMF-a
zlobnici kazu da je zlato prodato za 26.5 mE 2009.te a da ga ministarstvo finansija samo “knjizi” na racunu
razni infrastrukturni krediti i ostale trice tipa 1000+ stanova kojima je garantovala drzava minimum 50 miliona
itd itd
Novim rebalansom placamo kucu Petrovica (onoga siki princa i citavu mu famelju), penzije prevremeno penzionisanih zeljezaraca i citav socijalni prateci program. Fala vladi CG i novim jezickim kami-nam-sjutra varijantama.
Ministar je prije ljeta rekao da su likvidna sredstva budzeta 100mE a znajuci da su rezerve drzave u inostranstvu oko 40 miliona to dodje 40 dana rada budzeta (pu pu anatetemate). Prije neki dan neimenovana osoba iz Ministarstva finansija kroz pero Pobjedina novinara vele da su likvidna sredstva 60mE. Dakle nakon sezone umjesto da to blago poskoci (neki i od troskova budzeta su ljeti nizi) a ono nadolje 40 miliona. Sto djeca znaju sto je 40-miliona (pu pu anatetemate).
————————
Ni rijeci ne cujem o rastu cijena Kombinata aluminijuma i eventualno mogucim razlozima.
Evo nekoliko opservacija. Dana 31.12.2012 istice aneks ugovora izmedju rusa i vlade. Do toga dana ljuti rusi moraju da:
– otkupe akcije drzave za cijenu koja nije manja od 21 milion evra i zavisi od berzanske cijene,
– oslobode vladu svih garancija (oko 150mE) i
– potpisu novi ugovor za struju.
Rusi ovo mogu uraditi i ranije ako ispune uslove.
Ako li se rusi ne privole tome onda im vlada napise pismo i trazi da to urade u roku 120 dana pa ako ne urade vlada moze da nadje partnera i sa njegovih 21% napravi cudo od KAPG-a. Sada se stvara atmosfera da neko kupuje 21% da bi pritisnuo ruse i to nedje tamo sredinom 2013. godine. Kao sto se vidi vladi je u igri 21mE za akcije, 2.5mE sto smo vec platiti i oko 150mE koje bi se mogli zaduziti kada bi se makle drzavne garancije.
Dalje vlada ima pravo da raskine ugovor za KAP+boksite i ako ruje uvaljaju vise od 40mE da vlada plati garancija, ne daju plate u kapu i boksitima 3 mjeseca (odvojeno se onda posmatraju ta dva preduzeca) itd.
Dakle, ovo je po boljoj varijanti dobro smisljeni plan (u trouglu grand, gosip, dali) nase vlade da se vadi iz cabra. Dobra vijest je da je kupac Restis koji se vec iskazao u Svetom Stefanu, pritiskom na talijane za EPCG, prijatelj sa nasim glavnim grckim biznismenom DP, a nesto mu se slabo primaju investicje po CG jer uglavnom ostaju na obecanjima i dugovima. On je nesto kao dupli daka (dzoker).
Alternativno sto ako rusi kupuju 21% od manjinskih preko kurte i murte (danasnje novine su pune nagadjanja) i onda kada skupe 50% kazu e sada moze vladi da ispostavimo resto racune za ovu rabotu. Ovo je relativno malo moguca varijanta jer je CEAC zalozio ove akcije ali ipak moguca varijanta.
Sustinski najveca moguca igra koju igra nasa vlada u ovom trenutku. Nazalost moramo joj drzati fige jer potencijalne posljedice fijaska su ogromne. Da ne kazem da se ova igra i ne moze igrati bez podrske nekog m..nje iz EU (to mogu mislim biti jedino svabe) jer ovakvi tipovi Glenkor, Derikucko i ini nisu bas paperjasti. Prosle godine rece glenkor da rusija ne treba da izvozi zito i vlada RF to uradi i glenkor zaradi neku desetinu milijardi od zita i prekrupe. Uostalom vidjesmo sto se desilo sa garantom mira i stabilnosti i sjevernoj africi, gospodinom pukovniku kada je zatrazio revizije nekih ugovora.
Ako je to neka sreca u nesreci po aneksu ugovora CEAC prihvata da je domace zakonodavstvo jedino mjerodavno.
————————-
U ovom tekstu je manji dio dolje spekulacija ostalo su podaci a tekst ne abolira Mila & co od ucinjenih (ne)djela u pogledu potpisivanja i dovodjenja Deripaske & co na nas teren i potpisivanja onakvih ugovora uz neku sitnu reperkusiju.
————————-
Jedan tip u nominalnoj vlasti (ne u shadow kabinetu) mi rece neki dan veoma sam zabrinut sto nas ceka. Hajd u zdravlje.
Iako vrlo malo razumijem, jasno mi je da se radi o velikim ulozima. Bilo bi dobro da pisete tekstove za portal, siguran sam da bi redakcija imala sluha za ovakve informacije.
Najela se pepela!
Piše: Ivan KOVAČ
Petnaestogodišnja devojka drži za ruke svog jednogodišnjeg sina, ljudi je zovu drolja. Niko ne zna da je silovana kada je imala trinaest godina. Ljudi nazivaju devojku debelom. Niko ne zna da ona ima ozbiljnu bolest koja to uzrokuje. Ljudi nazivaju starca ružnim. Niko ne zna za teške povrede na licu dok se borio za našu zemlju.
Iza ovog i sličnih proglasa kojima nas bombarduje “belorukavičarski” aspekt aktuelnog svetskog poretka, krije se karakterističan, sasvim neočekivan mehanizam. Gore spomenuta devojka, kako navod postavlja, zaista je nesrećnica čija je gojaznost jedan od simptoma bolesti. Ali šta da je devojka naprosto odlučila da se posveti jelu (a što se u ovoj eri terora svete trijade mladosti-zdravlja-lepote drži da je nemoguće), da je, dakle, “projekatska” žderačica? Ili da naprosto nije mogla odoleti žderačkom porivu? Bila je, recimo, emotivno neispunjena pa se nadopunjavala mesnim prerađevinama – noću je ustajala, iskradala se u špajz i gulila “ispunjavajuću” švarglu.
Obziri političke korektnosti
U tom slučaju je, može biti, okej da bude podvrgnuta porugama? Ako je trinaestogodišnja devojčica “poleguša”, ako se, dakle, prerano (rano/kasno je zapravo kulturološka konvencija) posvetila promiskuitetnom seksu – tada je treba žigosati imenom drolje?! – Kamo sreće da je tako! Ali obziri (teror!) političke korektnosti to svakako ne bi dopustili. Kažem kamo sreće – ne, naravno, stoga što mislim da je bilo koja osoba nužno drolja samim tim što je promiskuitetna (naziv drolja odnosno kurva u ličnom leksikonu ostavljam pre za izvesne moralne devijacije na tragu samoprodajnosti, nedostatka samodostojanstva od čega jedna promiskuitetna osoba može patiti, ali i ne mora!), nego zato što bi upravo tada bila moguća jedna odbrana promiskuiteta tj. prava na promiskuitet. I istinska odbrana gojaznosti. Ne odbrana debeljka koga povređuje kad čuje da ga zezaju (što sebi u zadatak uzima famozna “politička korektnost”), već odbrana gojaznosti kao takve – prava pojedinih ljudi, i čak smisla, da se prejedaju. Tek tada bila bi moguća diskusija, sučeljavanje različitih mišljenja. I, shodno tome, promena društvenih odnosa. A to je ključno! Otvaranjem diskusije i svojevrsne opšte sprdačine, pored debelih ljudi na tapet bi mogli doći i, recimo, “šlank” osobe – njihovo iscrpljivanje u teretani, njihov život posvećen razmišljanjima o hrani kojoj se ne prilazi i neprestanim kalorijskim proračunavanjima unosa i utroška.
Paranoidna skrupuloznost “političke korektnosti”
U gornjem navodu se, kako vidimo, iznalaze situacije, malo verovatne, ali logički svakako mogućne, koje bi trebalo da podriju našu uverenost u pravo da se sprdamo (uzgred da kažem, karakteristično je slepilo autora navoda za eventualne kontraprimere – ne pomišlja se da se gore spomenuta devojka možda podgojila svakodnevno pržeći “na korejski način” u tiganju male, slatke kučiće i praveći sebi moče). Apel na filozofsku (čak paranoidnu) skrupuloznost u otklanjanju svake, pa i najmanje, mogućnosti pre nego što se odluči da se sprda je, naprosto, sulud! Na taj način bilo bi, recimo, devastirano čitavo biće komediografije – da je to sledio, Molijer se ne bi usudio napisati svog Tvrdicu jer bi ga proganjala pomisao na mogućnost da je njegov junak zapravo jadnik opsednut patološkim strahom od toga da će postati siromah i skončati u bedi. Međutim, zagovornici političke korektnosti ne shvataju da bi jedan takav sprdač kao što je Molijer napisao svoju komediju svejedno i da je bio svestan, kao što verovatno i jeste bio, tužne psihološke geneze tvrdičluka.
Zašto se, dakle, ne treba sprdati na račun debelog? Zato, tvrde uterivači političke korektnosti, da ga ne bismo uznemiravali, da ne bismo povređivali njegovu tananu dušu.– Jer stanovište političke korektnosti bez izuzetka gleda na gojaznu osobu kao na žrtvu, nemoćnu spodobu koja nužno želi biti mršava! Bitno je, dakle, jedino ne uznemiriti debelog nevoljnika. Stoga, bilo koji da je razlog debljine (opravdan ili ne – bolest, dakle, ili slabost volje, samozapuštenost), predlaže se uzdržavanje od sprdanja. A istovremeno, i u tome počiva koren nedoslednosti, drži se da je bolje da pojedinac nije debeo tj. ne podržavaju njegovu sklonost da mu noge izviruju iz frižidera usled odluke ili pokleknuća volje. Pokret političke korektnosti, kako uviđamo – a uvid je krajnje neočekivan, jer bi se očekivalo upravo suprotno – ne zagovara partikularizam u mišljenju, slobodu različitih mišljenja.
Kočenje slobode mišljenja
Za njih će gojazan čovek uvek biti “debeljko”, a promiskuitetna osoba “drolja”! Jedina novina jeste činjenica da su to spremni prećutati – a to, svakako, ne čini naročitu razliku. Moral političke korektnosti zapravo je stari, zatucani moral!
Ako se zagovara ćutnja, a to čini imperativ političke korektnosti, tada se zagovara status quo (nepromenjeno stanje). Umesto toga valja objaviti opštu sprdačinu i dikusiju koja se implicite odvija u njenoj osnovi – diskusiju kojoj nema kraja, koja nema razrešenje jer, zapravo, i ne treba da ga ima (kraj diskusije predstavlja rezultat nasilja misaonog totalitarizma). U njoj je lepše i svakako zdravije živeti nego u hladnoći, brisanom prostoru političke korektnosti ispod koje romori ista ova protivstavljenost mišljenja, ali koja je pri tom nepokretna i, usled odsustva interakcije, neizmenjiva.
U ime toga, da zaključim: debela, debela, najela se pepela!
Republika
McDemocracy
https://wawyblog.wordpress.com/2011/09/10/mcdemocracy/
Božidar Vuksanović i pravna država u akciji suzbijanja svih oblika prekogranićnog šverca.
http://www.vijesti.me/vijesti/pokusao-da-svercuje-100-kilograma-kajmaka-clanak-38146
Један интересантан осврт на НВО:
Ladno sam danas skontao da je ova Olja što je izdala antimafijašku knjigu žena od Ratka Kneževića!
Post iz Srbije, na blogu Ane Radmilović, ćerke Radovana III
*
*
http://blog.b92.net/text/18628/Milena–druge-drustvene-reforme/
i još jedan
http://blog.b92.net/text/18684/Promocija%20u%20Podgorici%2C%20zabranjena%20knjiga%2C%20Milena%20i%20požari/
Piše: Aleksandra Cimpl
Bila sam u Podgorici. Tri dana. Nebo je sve vreme bilo tmurno, ne od oblaka, već od silnih požara koji su ove godine nezaustavivo napadali šume oko crnogorske prestonice. Tmurna vrućina me podseti na ljute arapske zemlje u vreme pustinjskih vetrova. Lep grad, ta Podgorica, puna duhovitih ljudi. Sve vreme sam bila nasmejana. Ipak, jedan momenat me je potpuno razoružao, razbio moj osmeh i naterao me je da se osetim neslobodno.
Olja Knežević, crnogorska književnica imala je promociju svog romana „Milena i druge društvene reforme“ u divnom prostoru Gradske knjižare, u centru Podgorice. Došlo je preko dvesta ljudi na tu promociju, ali skoro tajno. Niko osim Vijesti i TV Pink nije ispratio ovaj dogadjaj, u strahu da se ne naljuti veliki brat, koji u svojoj beloj raskopčanoj košulji i farmerkama, sedi na Svetom Stefanu i puši svoje Kubanske cigare. Možda su se I veliki brat I njegovi sledbenici, uplašili, jer im je jedan lik iz knjige, Vukas, koji je navodno predsednik Crne gore, previše zaličio na velikog brata. Medjutim to bi za njega bio kompliment, s obzirom da Vukas u knjizi Olje Knežević pokazuje I izvesne znake humanosti.
Bivši predsednik ove male države, trebalo je ipak da dozvoli , uredniku Pobjede (koji je nekada radio za radio Slobodnu Evropu, čudo kako ljudi iz slobodnih, očas postanu neslobodni), da najavi tu famoznu knjigu, pošto u njoj I Crna gora izgleda lepše I slobodnije nego u stvarnosti. Ali ne, njegov strah od jedne knjige, čije se prvo izdanje rasprodalo za samo nedelju dana, je bio jači od njega. Čak je i plaćeni, režimski pisac, morao da napiše u nekom tekstu, da se zakune da nikada neće čitati tu stašnu knjigu. Već zamšljam režimskog pisca, kako trči do bivšeg predsednika u raskopčanoj košulji na nekoj terasi sa koje dignute brade u vis gleda u more i pravi se da o nečemu misli, i pokazuje mu novine u kojima je napisao da nikada neće čitati Milenu, jer Milena je jeres u maloj Crnoj gori. I to ne samo tamo. Milena, taj glas iz pakla, kako je sama Olja nazvala, je potresla i nekakvog srpskog književnog kritičara (mislim u E-novinama), koji se iz nepoznatih razloga I prilično neuspešno upinjao da ospori Oljinu Milenu. Ali nije imao dovoljno argumenata. Milena je jača i lepša, pametnija i hrabrija od svih njenih potcenjivača.
Na početku bi moglo čoveku da padne na pamet da se Oljine Milene plaše, jer previše liči na dogadjaje u nedavnoj prošlosti, liči na neslobodu koju sam I ja osetila u maloj Crnoj gori, ili bi mogli da se plaše zbog njenog muža, Ratka Kneževića. Svejedno je, na kraju čega se plaše, suština je u tome da se plaše.
I nekako kada sam sletela u Beograd, rekla sam sebi, takvu diktaturu, koju sam osetila u Podgorici, čak i strah nekih ljudi koji imaju posao zahvaljujući DPS-u, nikada nisam osetila u Srbiji. Možda samo u vreme Tita, kada smo šaputali viceve o njemu i u češkoj sedamtesetih godina, kada je vladao teški socijalizam, pa su pisci postajali disidenti.
Vratila sam se juče iz Podgorice, iz tmurne vrućine i diktature. I da me čovek pita zašto sve ovo pišem, kada mi je bez obzira na sve, zahvaljujući divnim, veselim ljudima bilo zabavno, mogla bih da odgovorim isto kao što je Olja odgovorila na promociji svoje knjige, kada je jedan čovek pitao zašto je lik Mirka (lider opozicione stranke koji je prodao stranku I napustio državu) iz romana nestao tako odjednom.
Rekla je samo:
– Znate, tako su i Mišu Kovača pitali „Mišo, ti brkovi, uvek ti brkovi, zašto to?“ a on ih je pogledao i rekao „Bez veze“
Nisam ovo pisala bez veze. Jednostavno je taj sav užas koji sam osetila, nekim kanalom morao da izadje iz mene.
wawy, vazno je da si skontao, jer nista nije bez veze…
http://www.poslovnipuls.com/2011/09/20/cicciolina-italija/
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&clanak=298081&datum=2011-09-20
http://www.portalanalitika.me/kultura/vijesti/37780-koncert-tereze-kesovije-29-septembra-u-cnp-u.html
oprostite, al moram ovo podijelit sa vama…
gledajte ovo do kraja, zbilja luuuuudiloooo, ovo nema ni u serijama od 50 eura….
Koje ludilo.
I onda kad ga Ivančić zove “kerom”, neki se ljute.
Ma ne ker, nego džukac.
hvala, ovo je odlično.
državotvorna stranka… velikosrpski interesi… domaći izdajnici…ne damo državu… sve poznat tekst, sve ista opera.
Ipak, i uz sav bučni patriotizam, u Htvatskoj operi je počeo drugi čin – ljudi izađu na pauzu, ispale po cigar, vrate se, sjednu, zavjesa – kad onamo, hop, bivši premijer je u zatvoru, ratni zločinci isto…
Mislim da je kriv Źaga Mićunović :D
Ovdje sam zaplakao nad Splitom.
U AMBIJENTU dje Grcki DRZAVNI MONOPOL , drzi MONOPOL na plasman GORIVA, A2A TALIJANSKI MONOPOL na elektricnu energiju, T-com na fiksnu TELEFONIJU I I.NET, strani BANKARI na finasije i VISINU KAMATA, TAJKUNSKE I DRZAVNA TELEVIZIJA MONOPOL NA ISTINU, a MILJENICI VLASTI MONOPOL NA TRZISNE CENTRE, samo LUDI INVESTITOR BI RIZIKOVAO SVOJ POSTENO ZARADJENI KAPITAL, zaboravi MONOPOL REZIMA NA IZVRSNU, SUDSKU I ZAKONODAVNU VLAST.
DakleM, bez pobjede VLADAVINE PRAVA, svima nama je u TORBI GLAVA.
http://www.index.hr/vijesti/clanak/je-li-licemjerni-obama-u-ijednom-trenutku-pomislio-ovo-nije-u-redu/573121.aspx
Povratak Buša džedaja?
dobar dio ovog intervijua je istina u lice.
Slavko Perović dao je intervju novinarki gospođi Sonji Radošević. Prenosimo vam ga u cjelini!
RADOŠEVIĆ: NA VASEM BLOGU ČESTO GOVORITE O MAJCI CRNOJ GORI I NJENOJ NESRECNOJ SUDBINI , I MAFIJI KOJA U SPREZI SA VRHOM VLASTI VLADA CRNOM GOROM! MOLIM VAS DA NAM IZLOŽITE VAŠE VIDJENJE SITUACIJE U CRNOJ GORI ? KOJE , “SILE” ,VLADAJU CRNOM GOROM , KAKO SE MOGLO DESITI DA CIJELA CRNA GORA NESTAJE I PRIJE NEGO LI JE POCELA “ŽIVJETI” ILI ” ZAŽIVLJAVATI”?
ODGOVOR: Ja lično ne smatram da je Mafija u sprezi sa vlašću, jer istina je drugačija: Mafija jeste vlast u Crnoj Gori i država Crna Gora je, kao pravno-politički instrument, u Mafijinom vlasništvu! Još daleke 1991-e godine ja sam bio prvi koji je Crnu Goru nazvao mafijaško-policijskom tvorevinom, a ona je to, sve u kontinuitetu, i danas. Ali, treba znati i sljedeće: iza ove crnogorske, kao i iza svih balkanskih mafija, ili, tačnije rečeno, najvećeg broja svjetskih mafija, stoji, podupirući ih, CIA i tajna američka politika. U toj činjenici se krije odgovor na uobičajeno pitanje: pa kako je moguće da očiglednu crnogorsku Mafiju podupiru i Evropljani i Amerikanci? Ako tome dodate zaprepašćujuću istinu da je sva crnogorska parlamentarna «opozicija» pod direktnom komandom Mafije, a da su u istom statusu i svi crnogorski mediji, i još tome dodate istinu da u Crnoj Gori nema nikakvih, osim od strane Mafije režiranih «pobuna» protiv ove zločinačke vlasti, sve postaje jasno da jasnije biti ne može! Šef crnogorske Mafije zove se Milo Đukanović, to na Planeti i u Crnoj Gori svako živi zna…
Crna Gora je već dvadest i jednu godinu u privatnom vlasništvu mafijaškog klana Đukanović. Temeljni tajni plan Mila Đukanovića jeste totalno, potpuno uništenje Crne Gore, njena definitivna sahrana pod kamenu ploču bez ikakvog imena i prezimena na njoj. Taj savršen zločin će, za još nekolika koraka, biti priveden kraju. Milo Đukanović i svi koji mu pomažu ili glasaju za njega, ubice su Crne Gore!
RADOŠEVIĆ: U JEDNOM TEKSTU NA VAŠEM BLOGU KAŽETE: ,, KAKO SU POTOMCI CRNE GORE U ZLU I NJEGOVOM OBOŽAVANJU JEDISNTVENI , HRIST IM NE TREBA, ,,SPALILI BI GA NA SRED PODGORIČKOG TRGA , SAMO AKO IM NE BI BILO ŽAO KANTE BENZINA ILI BI GA UBILI S LEDJA , ADA KAKO DRUGAČIJE…
ODGOVOR: Tragično, ali istinito. Kod Crnogoraca je hristijanizacija odavno vješto zamijenjena njihovom asimilacijom, pretvaranjem, posredstvom velikosrpskih laži, Crnogoraca u Srbe. Crnogorski Srbi su nastali zahvaljujuči i ovakvom djelovanju velikosrpske agenture u Crnoj Gori koja ih otvoreno lađe o njihovom porijeklu, a ta agentura nevjerovatno jača odmah po donošenju programa tajnog djelovanja srpske poltike čiji je cilj stvaranje, na račun srpskog porobljavanja okolnih naroda, Velike Srbije! Tome kobnom putu veliki doperinos dali su crnogorski komunisti. Sjetimo se samo velike laži Milovana Đilasa kako su Crnogorci narod spskog etniškog stabla! Ta komunistička Đilasova laž postala je komunistička dogma, ko joj se gođ suprotstavio, a bilo ih je, odmah je bio proglašem antititovcem, antijugoslovenom, antikomunistom i crnogorskim separatistom i bio bi izložen mljevenju u mlinu crnogorske komunističke udbe!
Ja sam, i LSCG, zbog toga obnovio autokefalnu Crnogorsku Crkvu, ali je nju, odmah po smrti pokojnog vladike Antonija Abramovića, u poptunosti otela narodu crnogorskom crnogorska mafijaška udba i stavila je u poziciju mafijaškog piona. Vladika Mihailo (Dedaić) nije ništa drugo nego poslušni pion u malom prstu Mafije. U istoj poziciji je i SPC u Crnoj Gori na čelu sa neviđenim anticrnogorcem i ogromnim, teškim velikosrbinom Amfilohijem (Radovićem). Jedini Bog, a neka mi Bog oprosti na nastavku ove rečenice, za ovu dvojicu vladika i kompletno njihovo sveštenstvo, zove se Milo Đukanović! Njihova Biblija su Mafijini tajni računi…Zamislite samo da se Božić u Crnoj Gori još uvijek slavi kao sjećanje na “istragu poturica” koja se u Crnoj Gori NIKAD nije desila! “Istraga” je, sa gledišta istorije kao nauke, čisti falsifikat. Njegoš je uzeo, iz sasvim drugih razloga, kao lajt motiv veličanstvenog “Gorskog vijenca”, a od tog trenutka, sramotno zloupotrebljavajući Njegoša i njegov veličanstveni spjev, kradući nam Njegoša i njegovo veličanstveno djelo, velikosrpka “istorija” o “istrazi” govori kao o faktičkoj istorijskoj činjenici!
I ja i Vi znamo da se još uvijek, na dan dolaska Hrista medju ljude, a to je Božić, u Crnoj Gori, umjesto pjesme, puca iz svih mogućih oružja, što je sramota i vrijeđanje vjere i Hrista, nego što!
Podiže li ikad iko u ovoj Crnoj Gori ljudski glas protiv ovog vandalizma? Niko! Naprotiv, nesoji od Novaka Kilibarde i Jevrema Brkovića, te Andreja Nikolaidisa proglasiše Njegoša genocindnim pjesnikom! Ni na ovu sramnu laž i besramno vrijeđanje Njegoša, niko, osim mene, u Crnoj Gori nije reagovao!
Sve sam ovo rekao da bih iznio i kobnu činjenicu da stanovnice i stanovnici Crne Gore, ogromna većina njih, bez obzira na naciju i vjeru kojoj pripadaju, mrze istinu, smatraju je svojim najvećim neprijateljem i bježe od nje kao đavo od krsta!
RADOŠEVIĆ: DA LI U CITIRANOM SA VAŠEG BLOGA MOZEMO PREPOZNATI ISKUSTVENI IZRAŽAJ U ,,UBIJANJU ,, LIBERLANOG SAVEZA CRNE GORE” I IZDAJA CIJI STE SVJEDOK BILI I KOJE STE VI LIČNO DOŽIVJELI?
ODGOVOR: Stanovnice i stanovnici Crne Gore obožavaju nesojstvo, prevaru, podvalu, laž, pljačku, izdaju i izdajnike i poštuju još mnogo drugih đavoljih osobina. Pošten čovjek je za njih glup, i kako oni kažu, nije se snašao! A to, po njima, znači da je Mafija pametna i da se snašla, i da joj zavide, i da žele da postanu njenim članom, ili da joj budu blizu.
Ja mogu prihvatiti da neko nekoga vara dva mjeseca, pa čak i dvije godine, ali onima koji mi kažu da su varani dvadest i jednu godinu, ja odmah u lice kažem da lažu, da nijesu bili varani, nego su se između Istine i Mafije opredijelili za Mafiju, i to je to. Ovome dodajte činjenicu da mafijaški DPS, svih ovih godina, NIKAD nije lagao! Njihovo vođstvo: Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović punih dvadest godina iz svega mozga viču stanovnicama i stanovnicima Crne Gore: opljačkaćemo vas, ubićemo vam prostitucijom, drogom i kriminalom đecu, a to znači srušiti im puteve Života, bićete naši kmetovi, pa onda robovi, napravićemo od vas jadove ljudske i sirotinju…i govorili su još mnogo toga i to svakim danom konkretnim zločinima javno pokazivali i i dokazivali! Koji je rezultat svaega toga? Stanovnice i stanovnici Crne Gore ih, i to ogromna većina, obožavaju.
Jedina iskrena “molitva” koja postoji u Crnoj Gori je ova: Milo Đukanoviću, gospodare naš, hvala ti što si nam stavio sedamdeset i pet lanaca i na ruke i na noge! Divni su i zlatni! Stavljaj nam ih još i nemoj nikad stati Milo, molimo te gospodaru naš! Volimo te!
A što se mene lično tiče, ja sam imao izdajnika i izdajnika koji su izdajom LSCG i mene lično povećavali cijenu sopstvene prodaje Mafiji! Pa nije mnogo prošlo od trenutka kad su me izdala dva brata Martinovića koji decenijama žive u Londonu, stariji Ivan i mlađi Dejo, ovog drugog sam ja vjenčao, pa Saša Jovičin Marković iz Budve kome sam krstio šćer, a trebao da krstim mu i sina, i Saša Jovov Aleksić, bivši gradonačelnik Cetinja ispred LSCG! Sve je to rađeno u organizaciji i puno sadejstvo udbe! Ovim izdajnicima treba dodati i ime izdajnice, vjerovali ili ne, bivše supruge mog pokojnog brata dr Ratka Perovića, dakle moje bivše snahe dr Zorane Perović iz Podgorice! K tome su mi podmetnute dvije duhovne prostitutke, jedna iz Podgorice, a druga iz Tivta! Ali, ovu veliku izdajničku akciju, kao i sve prethodne, razbio sam u paramparčad!
Pogledajte, sva moja leđa su u bezbrojnim ožiljcima od mačeva koji su mi godinama i godinama, a sve počev od izdaje Miodraga Vlahovića, pa onda užasne izdaje Steva i Đura Vučinića, te pokojnih Peđe Vulikića i Miodraga Miška Vukmanovića, sjurivali u leđa! Ali, sjurih ih ja njima ravno u grudi: Svaki pošteni čoek ih prezire, sve te izdajnike i izdaju, imajući pred očima i najsramniju izdaju u Evropi, onu koju je uradioTvor od Kotora Miko Živković!
RADOŠEVIĆ: KOLIKO JE I DA LI JE SLIKA,, GOLOG OTOKA , “SLIKA” SVIJESTI STANOVNIKA CRNE GORE JER JE POZNATO DA JE CRNOGORACA,U ODNOSU NA BROJ STANOVNIKA , BILO NAJVIŠE U TOM LOGORU ?
ODGOVOR: Crna Gora jeste logor kojim komanduje Mafija. Ali, na onom prvom Golom Otoku logoraši su bili prebijani, mučeni, maltretirani, dehumanizirani i još puno toga, ali, ti logoraši su znali za to, u sebi su nosili otpor prema zločinu koji se vrši nad njima i pored toga što su ga, oni koji su jednom izašli, na slobodi krili. Međutim, u današnjoj Crnoj Gori logoraši su oduševljeni sa činjenicom da su postali logoraši i da služe Mafiji koja ih, suštinski, ubija, i njih i njihove familije, i njihovu državu… To je jedinstven slučaj u novijoj evropskoj istoriji da su logoraši masovno oduševljeni što su u logoru, da nemaju želje da iz njega izađu i bilo što mijenjaju, i da je njihova želja jedna i jedina: da i oni, jednog dana, postanu mafijaši!
Meni i LSCG se desilo sljedeće, pojasniću Vam: zamislite da sam ja saveznički oficir čija vojska oslobađa Aušvic. Otvorimo vrata logora i kažemo logorašima da su, od tog trenutka, slobodni ljudi. Dešava se onda nevjerovatna stvar: logoraši mi otimaju kapiju logorsku, sami se ponovo zatvaraju u logor, a sve uz povike: idi ti sa svojom vojskom, nama je ovdje divno i ovi Njemci nas tako krasno paze! To vam je istina o Crnoj Gori, najveći broj mafijinih logoraša hoće i želi da ostane rob u vlasništvu Mafije! Ponavljam: nije tačno da su lagani, kao i Vi i ja, i oni znaju suštinu istine, ali je odbijaju kao što se brane od bolesti, tako se brane od istine. Ali, oni će proći, makar u biološkom smislu, a Istina ostaje, ona je, kao što znamo, vječna!
RADOŠEVIĆ: ,,JEDINSTVO,, POLITIČKIH FAKTORA , INTELEKTUALACA I MEDIJA , U CRNOJ GORI JE U JEDNOM TRENUTKU NASTALO NA OSNOVU PROJE KTOVANJA LIBERANOG SAVEZA CRNE GORE KAO GLAVNOG JOJ NEPRIJATLLJA ? DA LI JE TA SIMBIOZA RATNE I ANTIRATNE CRNE GORE, OZNAČILA POČETAK CRNOGORSKOG PUTA U PAKAO ? ŠTA SE OD TADA DO DANAS PROMIJENILO?
ODGOVOR: Vrijeme dokazuje ono što sam ja znao od samog početka, da je Mafijin jedini snažni, nepotkupljivi i nesalomljivi neprijatelj bio i ostao Liberalni savez! Sve druge stranke u Crnoj Gori, osim nas, osnovala je udba, a isto se može reći i za sve medije i sve medijski prisutne “nevladine” organizacije. Dakle, tu se ne radi o projekciji, nego o uočavanju, od strane Mafije, realnog stanja stvari.
Milo Đukanović je kobna osoba najnovije crnogorske istorije, ali je njoj uz rame njegov odani sluga i ogromni ratni poratni profiter Miško Perović, lažni osnivač “Monitora” i na isti takav način lažni osnivač dnevnog lista “Vijesti” i televizije pod istim imenom. Njemu treba dodati isto tako kobnu ličnost u ekonomskoj sferi, rođenu mu sestru, čuvenu crnogorsku bankarku Milku Perović! Sve je to osnovala udba da služi Mafiji! Uostalom, pogledajte vi programe mafijaških elektronskih medija u Crnoj Gori, isto tako i štampanih, i vidjećete da se svi “uređuju” na isti prevarntski način kao što se vazda “uređivao” “Monitor”. TV i list “Vijesti” o rečenom najbolje svjedoče, i vi imate krunski dokaz da se svi mediji “uređuju” “monitorvski”, a to znači da u njima imate samo udbaški projektovane i dozirane napade na vlast, ali ne nikako suštinske, nego samo kao dekoraciju koja Mafiji služi da kaže kako je Crna Gora demokratska! Takođe, zapitajmo se i odgovorimo: što je “MANS”? Ništa drugo neko projektovani tekstualni revolver u rukama Mila Đukanovića koji se usmjerava na metu koju Đukanović izabere. Isto je to nekad bila, od strane udbe osnovana “Grupa za promjene” užasnog blefera i prevaranta Nebojše Medojevića. Čim je Medojeviću od strane Mafije naređeno da iz “nevladine” pozicije preraste u stranku, rupa koja je tim prelazom nastala u lažnom nevladinom sektoru popunjena je MANS-om. Sve je to mafijin šah, ali ne tajni, nego javni, sve se to vidi, ali, kao što rekoh, stanovnice i stanovnike Crne Gore Istina ne interesuje niti ih zanima!
Sve što ste opisali u pitanju, i ja odslikao u odgovoru označava istinu da je Crna Gora u devetom krugu pakla, i da nastupa njegova završnica, dosezanje njegovog najdubljeg dna. Kao što vidimo, ama nikakve pobune kod naroda nema, neće je ni biti, tako vam ja vidim stvari. Dodajte ovome i bestidno sramotno ponašanje crnogorskih takozvanih intelektualaca, pogledajte to kolektivno i zdušno, plaćeničko naravno, podržavanje Mafije! Oni su najdirektniji saučesnici u zločinu koji se zove: ubijanje Crne Gore od strane Mila Đukanovića!
RADOŠEVIĆ: KOLIKO SU ZA ISTORIJU CRNE GORE BILI BITNI PROJEKTI ODNOSNO STVARANJE KOALICIJA POPUT ,,NARODNE SLOGE,, I KOALICIJE LS CG I ,,ZZJ,,(Zajedno za jugoslaviju)? KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEDJU OVE DVIJE KOALICIJE ?
ODGOVOR: Nakon pokradenih parlamentarnih izbora 1992.g. Mafija (DPS) je projektovala da Narodna stranka Novaka Kilibarde, jedna užasna velikosrpska ratnohuškačka stranka koju je, po kasnijim javnim iskazima Novaka Kilibarde, osnovala crnogorska udba, dobije četrnaest poslaničkih mandata, a nama je projektovano trinaest. Zločinački velikosrpski radikali Vojislava Šešelja dobili suznačajan broj mandata. Meni je plan Mafije odmah bio jasan. Ideja je bila da se mi u parlamentu stalno sukobimo sa strankama crnogorskih velikosrba, a da Mafija ostane u sredini kao pomiritelj i time dokazuje svoju demokratsku suštinu.
Našim poslanicima sam rekao da sa Radikalima nikako nećemo polemisati pa nam rekli ma što, a što se tiče Narodnjaka sve će zavisiti od suštine njihovih napada. Takođe, rekao sam, što se tiče polemika sa Kilibardom, ja sam za njih zadužen. Ovakav pristup rasturio je i DPS, i radikale, i narodnjake, a mi smo postali najznačajnija politička stranka u Crmoj Gori. Sve je to otvorilo prostor da me Narodnjaci pozovu na njihov kongres koji je održan u Kotoru marta 1993.g. Ono što niko nije očekivao uradio sam ja, pojavio sam se na kongresu! To je bio za njih šok. Održao sam strašan pozdravni govor, pozvao ih na tješnju saradnju, a možda, rekao sam, i na stvaranje koalicije. Salom se prolomio iskreni aplauz! Do koalicije će doći 1996-te, zvala se “Narodna sloga”. Moja ideja je bila da se takvom koalicijom otvori prostor za pomirenje Crnogoraca i crnogorskih Srba, da oni nanovo počnu da se druže, razgovaraju, prijateljuju i da promišljaju o politici na drugačiji način.
Kilibardi je ulazak u “Narodnu slogu” naređen od strane Momira Bulatovića, Mila Đukanovića i Svetozara Marovića. Oni su se nadali da će Liberali ustati protiv koalicije i da će se LSCG raspasti. Ali, desilo se suprotno. Naime Sloga je održala niz ogromnih i veličanstvenih mitinga na kojima su Kilibarda i njegovi dobijali tek reda radi aplauze, a mi smo dobijali iskrene ovacije. Sloga je dobila izbore, ali su oni bili pokradeni. Kilibarda je odbio da se organizuju mitinzi protesta. Naprotiv, on će odmah početi da ruši zajednički poslanički klub “Narodne sloge” i odmah će ući u koaliciju sa DPS-om!
Važno je napomenuti da je Žarko Rakčević (SDP) odbio da uđe u koaliciju, jer on, kako obrazloži, ne može sa četnikom Kilibardom. Ali mu Kilibardino četništvo ništa neće smetati da on isti uđe u koaliciju sa DPS i četnikom Kilibardom! Treba registrovati da je nakon odbijanja da uđe u koaliciju “Narodna sloga” Rakčevićev, već i do tada razvijeni «biznis» u Crnoj Gori tek onda dosegao neslućene razmjere, a to se bez pune saradnje i podrške od strane Mafije postići ne može!
Bilo kako bilo “Narodna sloga” je najveličanstvenije političko iskustvo Crne Gore u dvadesetom vijeku, ponosim se što sam ga kreirao! Od “Narodne sloge” Crna Gora više nikad nije bila ona prethodna Crna Gora, a Narodnjaci su zauvijek propali kao stranka, jer su javno pročitani kao najobiočnije Mafijine sluge.
Naša koalicija sa srpskim blokom “Zajedno za Jugoslaviju”, bila je, sa naše strane, zasađena na istim temeljima kao i Narodna sloga. Ali, nakon pucanja DPS na Milovce i Momirovce, udba je odmah odradila svoj užasni prljavi dio udarajući na ogromno biračko tijelo LSCG, prevodeći ga u Milovo!. Po političkim potezima koje je vukao od te 1997-e godine, pa sve do danas, Peđa Bulatović se mogao čitati samo kao najznačajniji Đukanovićev povjerenik u opozicionim strukturama, povjerenik koji je namjerno rasturio moćnu i hrabru SNP! Milić je dio tog Peđinog programa, to se vidi i sa Marsa!
Svakog lidera svake «opozicione» parlamentarne stranke ja vidim kao udbaša, jer drugog odgovora na višegodišnje sramotno ponašanje lažne crnogorske parlamentarne opozicije ne može biti. Lideri su mafijini pioni! Inače, mi smo sa tom koalicijom sa srpskim blokom dobili gradonačelnička mjesta u Kotoru (Nikola Samaržić), Budvi (Vesna Krcunova Radunović i Rade Jovanović) , Cetinju (Mišo Vujović, Saša Aleksić, Miro Vicković) Nikšić (Vera Miljanić, Labud Šljukič). Svi su nas odmah izdali, prodali se udbi i DPS-u, svi osim veličanstvenog i legendarnog Mira Vickovića, a Saša Aleksić će otvoreno izdati prije nekolika mjeseca. Kad je tajno to uradio može se nagađati, ali ja znam! Ovo vam je prava slika Crne Gore!
RADOŠEVIĆ: U CRNOJ GORI JE JAVNOST U POSLEDNJE VRIJEME NAPAJANA PRIČAMA O JEZIKU DOK JE NA DRUGOJ STRANI NASTAVLJENA RASPRODAJA , “PORODIČNOG SREBRA” , ODNOSNO PRODAJA CRNOGORSKOG PRIMORJA ORTACIMA REŽIMA IZ REDOVA ORGANZIVANOG KRIMINALA . KAKO STE VI DOŽIVJELI OVU PRIČU U KOJOJ SU VLAST I OPOZICIJA IMALE JEDINSTVEN NASTUP ?
ODGOVOR: Postoji tajni cilj politike zlikovca Mila Đukanovića, a to je definitivno i konačno uništenje Crne Gore. Na žalost moram reći da je, zahvaljujući ličnom i moralnom kukavičluku i sramotnom interesdžijanstvu ogromne većine stanovnica i stanovnika Crne Gore, Đukanović u tome naumu uspio. Htjeli priznati ili ne, Đukanović je ubio, i to definitivno, Crnu Goru. Ona je već odavno pod gvozdenom pločom Đukanovićeve mafije zauvijek pokopana!
Sve što vidimo posredstvom mafijaških medija, samo je naručena Đukanovićeva farsa kojom kreči svoj skoro savršeni zločin. Sve te priče oko crkve, jezika, Amfilohija, himne, autonomnosti Crnogorsko primorske mitropolije, potvrđuju sve što sam rekao.
Pazite, nije slučajno da obnovljenu autokefalnu Crnogorsku crkvu, godinama i godinama, namjerno i po udbinom naređenju, idiotski i zločinački zastupa Stevo Vučinić, teški udbaš i lupež Liberalnog saveza, i teški njegov izdajnik udbaški projektovan odmah poslije Miodraga Vlahovića. Sve je to igra koja se svodi na sljedeće: vraćanjem crnogorskog jezika srpskom uništava se crnogorski jezik, dobijanjem autonomije Amfilohijeva Crnogorsko-primorska mitropolija ostaje i dalje sastavni dio Srpske pravoslavne crkve došle u Crnu Goru na srpskim okupacionim bajonetima 1918-e, a definitivno se ubija autokefalana CPC, mijenjanjem himne uništava se predivna narodna “Oj svijetla majska zoro” koja je danom osnivanja LSCG postala zvanična himna naše stranke, a krstaš i dvoglavi orao su bile naše stranačke zastave koje je isti Milo prozivao ustaškim!
Amfilohije želi da umre kao mitropolit, onaj sramni falsifikatorski hram u Podgorici njegov je budući grob, zbog toga je i izgrađen, a finasirala ga je crnogorska mafija. Mogao bih reći još puno toga, ali je Đukanović u sukobu sa Momirom Bulatovićem ostao bez biračkog tijela. Udbom se krenulo na osvajanje našeg ogromnog i kradenog biračkog tijela, a da bi se to postiglo on je morao najkrupnije lagati kako je on taj koji iznad svega voli Crnu Goru! Kako je to radio? Tako što je ukrao javno naš program, prepisivao i učio napamet naše stavove i govore i sve to prezentirao kao svoje, a istovremeno vodio krvnički rat protiv Liberala. Ispod svega toga teško je pljačkao. Stvar prevare, neviđene u novijoj evropskoj istoriji, doveo je Đukanović do kraja i sad se vraća materici iz koje je potekao, vraća se četništvu kao jedinoj opciji koja će ga još dugo držati u krvavom njegovom sjedlu. I vrijeme je da se kaže ono što smo mi znali od samog početka: najsramniji i najgori velikosrpski igrač u Crnoj Gori zove se Milo Đukanović. To je odgovor na sva pitanja!
Čitavome ovome mračnom i zločinačkom Đukanovićevom putu dali su mediji, vođeni od strane Miodraga Perovića Profitera, ali i bivši komunisti i bivša njihova udba, ( a svi su glibavim metlama bili išćerani od strane Mila i drugova 1989-e!) puni doprinos! Uzmite i razmotrite samo lik bivšeg komunističkog načelnika udbe Vlada Kekovića i pogledajte koliko je taj nanio zla Crnoj Gori i Liberalima postajući crni pion Mafije. Ili, uzmite ponašanje jednog Jova Kape, ali i mnogih drugih. Sve je to ogavni užas, ali ne kaže Njegoš sličajno: “Divlju pamet, a ćud otrovanu, divlji vepar ima, a ne čoek.” E, među plemenom pobiješnjelih divljih veprova, mi se rodismo kao ljudi i ostasmo i ljudi i patriote crnogorske!
RADOŠEVIĆ: NEDAVNO JE U DNEVNOJ ŠTAMPI OBJAVLJEN AUTORSKI TEKST GENERALA BLAGOJA GRAHOVCA U KOJEM ON IZMEDJU OSTALOG SAOPŠTAVA DA SU NAJGORE ZA JEDNO DRUSTVO MAFIJAŠKE ORGIJE, U SPREZI SA DRZAVNOM POLITIKOM, “TE DA SE IZ AUTOKRATSKOG VLADANJA U POSLEDNOJ FAZI PRELAZI U DIKTATURU” MISLECI NARAVNO NA CRNU GORU.
ODGOVOR: Grahovac po običaju, laže, jer istina je da je Crna Gora pod otvorenom diktaturom Mafije, odnosno Mila Đukanovića, već punih dvadeset i jednu godinu. Naredna Grahovčeva laž je da je Mafija u sprezi sa državnom politikom, a istina je na suprotnom kraju: da je kompletna država Crna Gora privatno vlasništvo Mafije na vlasti.
Ni jedan jedini čovjek koji ima zrno ljudskosti, nikada ne bi služio Mafiji pod bilo kakvim izgovorom. A Grahovac je podanički služio i još služi Milu Đukanoviću, a prije toga je bio Miloševićev general! Ja takvim osobama ne vjerujem ništa, pa ni Grahovcu. On je samo još jedan naručeni i dobro plaćeni glas koji svojim obmanama, kao Medojević na primjer, suštinski brani mafiju i laže stanovnice i stanovnike Crne Gore. To je onaj glas koji služi Đukanoviću da Crnu Goru lažno predstavlja kao “demokratsko” društvo. Inače, u najubitačnijim dijelovima Grahovčevih naručenih tekstova, on ne radi ništa drugo nego prepisuje našu priču koju mi pričamo pune dvije decenije. Sve on to ponovi, ali nikad ne kaže odakle to zna, jer bi morao pomenuti nas, a to mu je zabranjeno. Iz istih razloga smo i ja, i liberali, pod mafijaškim medijskim embargom u Crnoj Gori, u regionu takođe, a ta činjenica vam govori sve. Crna Gora nije prva ekološka država, Crna Gora je zemlja čija je istinska himna javna laž, pljačka i prevara!
Nije Grahovac, nego ja lično, u parlamentu, daleke devedeset prve, u onom govoru rekao da je Crna Gora mafijaško-policijska država! Đe bješe tada glas podrške mome stavu od strane Blagoja Grahovca? Usmjeren je bio na podršku najvećem poslijeratnom zlikovcu dvadesetog vijeka, Slobodanu Miloševiću, eto tamo! A onda je prešao da služi zlikovcu drugom!
RADOŠEVIĆ: U ISTOM TEKSTU GRAHOVAC SADA GOVORI ONO STO STE VI GOVORILI PUNIH DVADESET GODINA I PONAVLJALI SVO VRIJEME DA JE MAFIJA, U SPREZI SA TAJNIM SLUŽBAMA , DRŽAVNIM I VOJNIM, RAZBILA SFRJ, ALI I UZ SARADNJU SA KGB-OM. MEDJUTIM, VI STE TU PRIMAT UMJESTO KGB/u OSTAVLJALI AMERIČKOJ TAJNOJ SLUŽBI .KAKO TUMAČITE OVU ,,SPOZNAJU ,,NAKON TOLIKO GODINA”
ODGOVOR: Ona se može tumačiti na smo jedan način – Grahovac krije zločin CIA! Jer je očigledna laž da je KGB imao i najmanjeg uticaja na razvoj rata u Jugoslaviji, sve je to projektovala i radila CIA! Na ostvarenju rušenja Jugoslavije CIA je radila punih tridesetak godina. Njoj je rušenje bilo potrebno kao očigledna prijetnja Evropi i svim njenim snagama koje se zalažu za njeno istinsko ujedinjavanje i stavljanje van sfere amričkog uticaja. Zato je, kao novi neprijatelj, umjesto SSSR, od strane Amerikanaca, projektovan islam! Zar podatak da je načelnik Miloševićeva udbe, Jovica Stanišić, od 1992-e bio službenik CIA, ne govori dovoljno sam po sebi. Sve sam ja to do sada pojasnio u nekoliko mojih tekstova koji Mafiji očigledno smetaju, ali i CIA. Niko drugi ne stoji iza crnopgorske mafije i Mila Đukanovića nego CIA. I ne samo nje, nego i svih balkanskih, ali i svjetskih mafija, osim CIA, to je američki način stavljanj u ropstvo čitavih naroda. Pa niko drugi nije sicilijansku mafiju obavio plaštom lažnog patriotizma kao što su to uradili Amerikanci praveći od mafije heroje koji su im pomogli pri iskrcavanju na Siciliju i oslobađanju Italije! Taj trend se nastavlja sve do danas na svakom parčetu Svijeta đe Amerika vidi prigodu za novu pljačku. Sve to lažima o KGB, krije pred Crnom Gorom Blagoje Grahovac! Što to govori? On je, baš kao i svaka parlamentarna stranka, u službi mafije, jednojajčani blizanac Miodraga Profitera Perovića, Vlada Kekovića, Srđana Kusovca i drugih mafijinih slugu!
RADOŠEVIĆ: KOLIKO JE MEDJUNARODNA ZAJEDNICA DOPRINIJELA KATASTROFALNOM STANJU U CRNOJ GORI I I OPSTANKU MILA DJUKANOVICA NA VLASTI SVIH OVIH GODINA?
ODGOVOR: Nalazeći se pod direktnom američkom komandom Evropa je dala sve od sebe da se Mafija u Crnoj Gori još zadrži. Ovo vam govori da je Đukanović u najtješnjim vezama sa CIA, ali i sa KGB. U toj relaciji krije se tajna njegove beskonačne i besramne diktature. Nemojmo zaboraviti da je jedan Milan Roćen, kome ja lično ne bih dao ni da mi bude vratar u nekom hotelu najniže kategorije, bio visoki službenik Miloševićeve ambasade u Moskvi, a da je Miloševićev ambasador bio čuveni i otrovni velikosrbin Dača Ž. Marković. Roćen mu je bio vjerni podržavalac, a pogledajte danas, niko drugi nego Roćen je mistar spoljnih poslova i glavni koji odrđava vezu sa KGB i naravno, sa ruskom mafijom! I nikome ništa, evo Evropa se ne može nahvaliti Đukanovića! Sramota Evrope do neba!
RADOŠEVIĆ: SVJEDOČILI SMO “ARAPSKOM PROLJECU” TE NEMIRIMA U ENGELSKOJ, GRČKOJ,… DA LI SE NESTO SLIČNO MOŽE DESITI NA BALKANU TE DA LI JE POBUNA ROBOVA KARAKTERISTIKA BALKANSKOG ČOVJEKA ?
ODGOVOR: Sve je te pobune organizovao neko moćan sa strane, neko ko je zainteresovan za resusrse tih zemalja, ali je činjenica da je organizator naišao na dominanntno patriotsko raspoloženje najširih masa da se pobune, jer osjećaju da su robovi tamošnjih diktatora. U Crnoj Gori nije tako. U njoj su stanovnici i stanovnice srećni ako su bliže zadnjici diktatora, a presrećni su ako su u njoj. Oni svoje sramno podaništvo nazivaju biznisom i snalaženjem, a radi se samo o pronalaženju optimalne pozicije za uspješno pljačkanje, i ništa drugo. Za razliku od arapskog svijeta u kojem je patriotizam neslućeno jak, u Crnoj Gori patriotizma skoro da i nema, stanovnici ne osjećaju niti pojma imaju o zemlji koja ih je rodila, o Crnoj Gori, zato se, bez bola, a da ne kažem i bez bilo kakovog otpora, na očigled svih, Crna Gora brutalno ubila, a da ni trepnuli njeni sinovi i šćeri nijesu. Naprotiv, dali su sve od sebe da pomognu Mafiji da je ubije, ne sluteći da se tako ubijaju i oni! To je jedinstven slučaj u evropskoj istoriji!
RADOŠEVIĆ: INTERESANATNO BI BILO ČUTI VASE MIŠLJENJE O BUDUCNOSTI OVOG PODRUČJA. MOŽE LI SE RECI DA JE SA PROMJENAMA GRANICA NA BALKANU GOTOVO?
U TOM KONTEKSTU , KAKO VIDITE BUDUĆNOST BIH I CRNE GORE ? BIH ZBOG JOS UVIJEK VAŽECEG DEJTONSKOG SPORAZUMA A CRNU GORU ZBOG NJENOG TRENUTNOG STATUSA KAO PRIVATNE DRŽAVE ?
ODGOVOR: Samo je zlonamjerni idiot mogao da ponudi zločinački dejtonski sporazum kao rješenje. Taj sporazum otkriva suštinu američke tajne strategije, naime, sručili su Jugoslaviju, a pod krinkom demokratije, i blagonaklonosti, i navodnom željom da rat prestane, od BiH su napravili minijaturnu, ali novu Jugoslaviju koja može, na njihovu komandu, američku, da pukne u novi rat kad oni to budu htjeli. Tim sporazumom nagrađen je genocidni agresor Slobodan Milošević, jer kako se status republike (Republika Srpska) može dobiti kao rezultat agresije? Niđe i nikako sem u BiH, znaju to Amerikanci odlično. Žrtva agresije ne samo da je javno ponižena, proglašena blesavom, nego je i ismijana! Ko je ovome dao puni doprinos? Franjo Tuđman i njegova suludno naopaka politika hrvatskog osvajanja dijela Bosne i njene podijele BiH sa Miloševićem! To su istine, to su fakti, sve drugo je čista laž! Inače, s obzirom na događaje, Amerikanci vide balkanske Albance kao naciju koja će totalno biti pod njihovom kontrolom i naredbom, kao glavni faktor preko kojeg mogu da proizvode nemire, pa i rat, kad gođ to Amerikanci požele. U svemu tome mafijaška Crna Gora je tek jedan nepotreban komarac kojeg treba definitivno uništiti, i oni su to sa Đukanovićem i učinili. Ako događaji nastave, a hoće, ovim smjerom, za desetak-petnaest godina Crnogoraca uopšte neće biti, svi će postati Srbi tačno onako kako je to planirao Ilija Garašanin! Biće to američka kompezacija Srbiji za izgubljeno Kosovo!
RADOŠEVIĆ: VRAĆAMO SE CRNOJ GORI. USKORO ĆE NA CETINJU BITI URUČENA NAGRADA KOJU STE VI USTANOVILI, I TO BIVŠEM POCČASNOM PREDSJEDNIKU LS CG MARKU VEŠOVICU . MOŽETE LI NAM TIM POVODOM DATI KOMENTAR, A U SVIJETLU PISANJA VEŠOVICA ZA KUSOVČEVU “POBJED” U KOJOJ NERIJETKO VEŠOVIĆ I VAS PROZIVA?
ODGOVOR: Marko Vešović je teško ljudsko smeće, jednojajčani blizanac Jevrema Brkovića, e to bi bio najkraći odgovor na Vaše pitanje. Da, bila je to velika greška postaviti ga za počasnog predsjednika LSCG. Nemojmo zaboraviti, predložio nam ga je teški izdajnik LSCG i takozvani “novinar” Sead Sadiković! Sve je to bila pripremljena udbaška igra na koju smo se nasukali. Mislili smo da osoba koja izdrži rat u Sarajevu i onako se ponaša, pod tutnjavom onih granata i zločinima na svakom mjestu, mora biti čovjek. Prevarili smo se! Marko je bio i ostao nesoj, zato ga je udba odmah kupila i stavila pod svoje! U Crnoj Gori Vešović je uvijek bio okružen najgorim udbašima koje je predstavljao kao svoje prijatelje, to nam je bio prvi znak, a na javno laganje Marka Vešovića o meni i LSCG nije trebalo dugo čekati, ali smo ga razbili! Inače, primiće nagradu “Aleksandar Leso Ivanović” koju sam ja ustanovio sa “Književnom opštinom Cetinje” čiji sam predsjednik punih osam godina bio i sa njom napravio prava čudesa, pa i ovu nagradu.
Ne nagrađuje se Vešović slučajno, on je kao pjesnik prekrižena nula, ali mu se i na ovaj način plaća za odrđeno podaništvo. Iz istih razloga je i jedan sramno teški izdajnik LSCG Radoš Rotković dobio 13-to julsku nagradu! Inače, lažni novinar Srđan Kusovac, stopostotni je službenik CIA i nije ništa drugo nego jednojajčani blizanac Miška Profitera Perovića i jednojajčani brat njegove setre Milke! To vam je to!
RADOŠEVIĆ: GOSPODINE PEROVIĆU, VAŠE OBRAĆANJE STANOVNICIMA I STANOVNICAMA CRNE GORE JE ZAISTA , KOLIKO ISTINITO , TOLIKO I ZLOSLUTNO I BEZNADEŽNO PO ONE KOJI TAMO ŽIVE, A IMAJU SVIJEST O ZLU KOJE SE DEŠAVA? DA LI JE ZA CRNU GORU SVAKA NADA IZGUBLJENA ? DA LI JE CRNA GORA ZAISTA NEPOVRATNO IZGUBILA SLAVKA PEROVICA?
ODGOVOR: Ničim drugim nego svojom voljom, svojim kukavičlukom, svojom amoralnošću, stanovnice i stanovnici Crne Gore javno su ubili sopstvenu majku Crnu Goru i tim velesramnim činom ubili joj skoro svaku nadu za obnovu! Ja te nade ne vidim u očima njenih stanovnica i stanovnika, čast izuzecima, a da su oni bili ikad zainteresovani za suprotni smjer, i da su voljeli Crnu Goru, ne bi nikad voljno krenuli stranputicom Mafije koja ih ubija i ubija njihovu đecu zajedno sa ubistvom Crne Gore, nego bi jurnuli svim srcem, i dušom, i hrabrošću, putem koji im je odmah devedesete, u paklenim uslovima, izgradio Liberalni savez. Ali, vidimo i znamo sve, bez apsolutnog podaništva stanovnika Mafija ne bi preživjela ni dvadeset sati, a kamo li čitavih dvadeset godina!
Tačno je da sam se poljednji put obratio govorom stanovnicama i stanovnicima Crne Gore, taj govor se nalazi na mome blogu, ali je tačno i to da im se ja više nikad obratiti neću. Ogromna većina stanovnica i stanovnika, osim časnih izuztetaka, nikakvo moje obraćanje ne zaslužuje, bilo ga je dosta! I potvrđujem: nema te šanse ili dijamanata koji bi me mogli naćerati da ja prihvatim vlast u Crnoj Gori, nema, i neka to znaju svi! Ovo što radim, obraćam se onoj apsolutnoj, ali čojskoj manjini, koja me je uvijek razumijevala i još me razumije. Moja Crna Gora živi u mome srcu i niko mi je oteti ne može, niko i nikad, i klanjam joj se, a na ovu današnju, Milovu, pljujem iz sve snage i sa najvećim prezrenjem, ona kao lažna, a istinski mafijaška, sa Crnom Gorom crnogorskih liberala nikakvog dodira nema niti može imati! O, još je red da kažem: počinje udba da laže kako sam ja razočaran! Laž! Ja sam srećan što sam svoju divnu, časnu i hrabru, patriotsku misiju izvršio do kraja, a narod kako gođ hoće, a vidimo da neće ništa. To Ništa je njihov, a ne moj izbor, ja sam bio protiv tog Ništa, nijesu htjeli poslušati, pa neka ih Mafija vezane u toru hrani!
Obavještavam sve čitaoce mog bloga
http://wawyblog.t15.org/
da je poslije deset dana od kad mi je server pa – sad ponovo ok. Naime, diga mi se neđe juče ujutro, na moje veliko zadovoljstvo.
Eto… samo ukratko obavještenje…
Svi znamo da su sve srpske stranke u CG osnovane od strane DB. Medjutim, nedavno sam cuo da su sve proCG stranke ranih 90-tih osnovali Veso Djuranovic i Veljko Milatovic (citaj stari udbasi), da su finansije stizale od jednog naseg izvanjca (nije Cano Koprivica), da je glavni logisticar bio jedan sada ostareli krimos. Sto se tice LSCG vrlo vjerovatno da su svi ovi koji su se odmetnuli od Slavka bili dio iste igranke. Covjek koji je ovo pricao mozda ce izdati i knjigu ali se lomi jer ne zeli da izadje sa icim sto ne bi mogao da potkrijepi dokazom.
O Gospodinu Veljku Milatovicu,
jedinom coJeku u CGi, prema kojem sam gajio veliko postovanje,
a bio je i PROROK, jer je poslije vise diskusija i rasprava,
prilikom izgradnje SOLARNIH uredjaja u Mojdezu i Herceg Novom,
predvidio, ljeto 1982, da cu ja od KOSMOPOLITE, postat CRNOGORAC, jer mi nemamo Crnjanskog, a neko ce morat branit njeno dostojanstvo,jedno pismo napisano poslije Gazimestana, kad se njegovo PROROCANSTVO OBISTINILO, jos uvijek skuplja prasinu u mom regalu.
Steta je za CGu, da ne zna cijenit VELIKE LJUDSKE I INTELEKTUALNE GROMADE, koji su podnijeli velike ZRTVE,
za nas njihove potomke i za njihovu i nasu CGu,
neka je VJECNA SLAVA takvim LJUDIMA i sinovima CGe, zalosna je ISTINA, da mi ne zasluzujemo VELIKANE, za vecinu Crnogoraca su potrebni SISNJARI I NISTA LJUDSKA ROBA,
a GROMADE LJUDSKE SE PRESUCUJU, da se LJUDSKA NISTAVILA NE OSJETE NISTAVNIM.
Hvala Gospodu sto sam imao cast i zadovoljstvo, da licno upoznam takvu LJUDERINU.
A GADOVI koji su punili zeludac i pili njegovo vino i rakiju, umjesto ISTINE o tom Gospodinu, pisu neistine ili presucuju ISTINU, da mu nijesu bili dorasli ni do koljena.
“Osjećao se neki patriotski naboj, dio učesnika je govorio o ugroženosti Crne Gore, uz konstataciju da su problemi Crne Gore izvan Crne Gore”, kazao je jedan izvor “Vijesti” sa sastanka.
Vanzemaljci? S.A.D? Srbija? :)
http://www.vijesti.me/vijesti/tajna-vecera-krivokapic-dukanovic-sa-braniocima-nacionalnog-identiteta-clanak-39142
g.Slavko Perovic sebi, bez obzira koliko bio povriedjen odnosom prema njemu, njegovih bivsih saradnika, ipak ne bi trebao u isti kos trpati bas sve ljude, a posebno ne bi smio umanjivati velicinu onih koji su po mnogo cemu bili mnogo veci i zasluzniji od njega, za Crnu Goru. g.Slavko Perovic ne bi trebao zaboraviti da su i prije njega postojali ljudi koji su se borili za slobodu Crne Gore, da su postojali heroji koji su svoje zivote izgubili za slobodu ove zemlje i da ti ljudi imaju i svoje potomke i sljedbenike koji zive u ovoj zemlji i koje g.Slavko Perovic, svojim neprimjernim rijecima za covjeka od casti, vrijedja ono najsvetije u njima; RAZUM.
Malo vise razuma g. Perovicu, prije ovakvih istupa u javnost,ne bi bilo naodmet. I zbog njega i zbog onih stanovnika i stanovnica Crne Gore koji imaju razuma.
Slavkov sucaj nije Slavkov, nego Crnogorski, koji se oslanja na kumove , prijatelje, armiju podanika bez DJELA&LIKA,
dje se umjesto TITOVE&MILOVE ljubi SLAVKOVA SLIKA,
tipichki Crnogorski SINDROM UBIO IH GROM I NJIH I PRIJATELJE; KUMOVE; I BLIZNJE I DALJNE,
koji se ne obrcu ni na svoju djecu,
a nude PRIJATELJSTA; KUMSTVA I PODANISTVO do kraja nistavnog zivota, od kafica do kladionice,
sve LJUDJERINE DO LJUDJERINE,
koje gledaju dje se vise isplati da sede, za kojim stolom i sa kojim BIKOM-MIKOM-VOLOM, sve zakrpa do zakrpe koja trazi VECU VRECU,
GAD DO GADA iz DOMACEG STADA,
e takvi se lijepe na LIDERE I VODJE GLUVE I SLIJEPE,
nije vazno je li GAZDA PJESNIK ILI BOLESNIK, vazne su mrvice za takve PODREPNICE, a ARMIJA takvih nikogovica se seta CGom, a love ih GORI OD NJIH, za lijecenje KOMPLESA, da nijesu sami pored svoje MOCI ILI NOVCA,
vazna je OVCA, zenska ili muska, neka se po GRADU o GADU SUSKA, da je njemu PUNA PUSKA.
Vanja je legenda:
http://www.vijesti.me/vijesti/mans-doveo-ovcu-misku-sisanje-kod-krivokapica-clanak-39197
Vanja je hrabra, osviještena i ima mooda da se svima njima pokoči i da im vrati istom mjerom kojom i oni sve nas konstantno ponižavaju.
Jedino joj zamjeram što ovakve performanse ne najavi unaprijed, pa bi se možda više ljudi pojavilo da da podršku svojim prisustvom.
Pozdrav za MANSovce;)
Mansovci su rijetki kao MARSOVCI u CGi,
niko nema mOOda, kao Vanja, chojstvo je smrsalo, a LJUDSKOST je sve TANJA I TANJA,
BAGRA PRESTRASENA se pred SILOM I NASILJEM,
sve DUBLJU KLANJA.
http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/150097/Prosvjednici-kampiraju-na-okupiranom-Wall-Streetu.html