BAerodrom na Vasovim vodama! (Probni let Edina Efovića)
Na licu mjesta, načelnik Luke Berane:
“Filip Vujanović je uvijek dotjerani predsjednik odjeljenske zajednice koga je na to mjesto postavila učiteljica koja poznaje njegove roditelje. Sve petice, besprekoran i poznavalac svih pjesmica. Nikad se ne javlja da kaže nešto, ali ga učiteljica uvijek pita da kaže odgovor. Prva klupa, oslobođen fizičkog ili vječito na beku.
Miodrag Lekić nije bio ubjedljiv u duelu jer nas je televizija pretvorila u ono što su nam nadrealisti prorekli prije 25 godina.
Ukratko, ko ima želje da sasluša profesora glasaće za Lekića, ko voli anonimno da pozove studio i pravi legendarne fore glasaće za Filipa.”
*** ***
javniservis.me 
Filip je sinoc dosta zamuckivao na pjesmicu koju ga je Milo poducavao ove dane ,bruka ko da bude predsjednik LIJEPE NASE
Након сјутрашњих “избора” презентоваћемо један видео клип који ће представљати још једно наше виђење ствари, тј. монтенегринског Матрикса, као и начине изласка из њега.
То ће бити снажна порука. Свима.
Ми смо ОДР-ГН. Боримо се за пад диктаторског, мафијашког, злочиначког режима и демократизацију друштва. Отпор!
http://iskrivljenidnevnik2.blogspot.com/2013/04/duel-vujanovic-lekic.html
izvor: FB, Luka Radonjic
Slušaj, premijeru,
nećeš mi zamjeriti na načinu izražavanja, jer ću ti pisat’ onako, kako bih ti pričao da se neđe na ulicu sretnemo.
Ispratio sam, premijeru, sve izbore od 1996. do danas. Jeseni 1996. bježao sam iz kuće, da idem na skupove Narodne sloge, peo se na prste da vidim Slavka i Novaka, jer su mi pogled zaklanjali kišobrani. Vazda im je kiša padala tokom skupova. Otac mi, premda dijete komunizma, nikad nije branio na te skupove da idem. Naprotiv, počeo je da ide sa mnom. Reče Frojd, Boga mi, „Dijete je čovjeku otac“. ;) No, da batalim Frojda, da se ne pogubiš. A i ja zajedno s tobom.
Pričam jednom, premijeru, s Vladom. Znaš Vlada mog. Ako ne znaš, znaju ove tvoje sluge sigurno. E priča mi jednom Vlado, kako je pričao s jednom djevojkom, i kako mu je ona rekla: „Mene su moji roditelji sačuvali od mitinga i skupova“. E vidiš, premijeru, mene moji „ne sačuvaše“. I dobro je, što me ne sačuvaše, jer bih danas možda bio tvoj, a ne svoj.
I kažem ti, stari moj, ispratio sam sve izbore. I sve kampanje. Neđe se angažovao manje, neđe više. I dvije stvari su mi, kroz te dvije decenije odrastanja, vazda preživljavale. Prva, zaključak da ste najozbiljnija politička organizacija u državi. Jeste, nema tu što. I tajstav nikad krio nisam. Zašto i kako, zbog čega, koliko je to do vas a koliko do vaših konkurenata, da ne ulazimo u priču, znamo obojica. Zna čitava Crna Gora. I druga stvar, vazda sam, na svim izborima glasao protiv vas. Kad kažem protiv vas, mislim glasao sam za SNP, Liberale, one prave Slavkove. Nikad vođen nacionalnim podjelama kojima ste zatrovali Crnu Goru, jednom pa drugi put, nego vazda vođen idejom slobode, pobune,demokratije i promjena. Da nam se vlast mijenja. Kaže, premijeru, jedan navijač argentinskog Estudiantesa, zove se Ernesto Sabato, možda si čuo za njega, u Otporu: da nam je sloboda namijenjena da ispunimo određenu misiju u životu, i da bez slobode ništa nema svrhe. E vidiš, premijeru, đe su demokratski procesi usporeni, sloboda vazduha nema. A đe se vlast ne mijenja, nema ni demokratskih procesa. Zato, premijeru, i zbog još dosta razloga – vazda protiv tebe. A da si kalibar, politički zajeban, to ti ne sporim.
Nego premijeru, nisam ovo planirao ali prešao si neke granice. Prošle izbore sam ti neke stvari prećutao, kad si kidisao na Lekića, ovogaputa, Boga mi, neću. Reče ti jesenas, u svojoj omiljenoj emisiji, kod svog omiljenog voditelja, ovako… „Lekić se kandidovao u Crnoj Gori. To je kao da ja odem u Italiju i tamo se kandidujem“.
A ne zajebavaj?! :)
Lekić je, znači Italijan i od Italijana, je li premijeru? Treba li to, ja koji sam 84 godište, tebe duplo starijeg da podsjećam i učim ko su bili đedovi Ćakiju Lekiću? Da mu je đed po ocu, Dušan Lekić, kao poručnik crnogorske vojske, zarobljen od strane austrijskih okupatora umro u austrijskom logoru. Da nije zarobljen i umro za slobodu Italije? Ili Crne Gore? Vjerujem, još manje treba da te podsjećam, ja tebe, ko je bio Nikica Knežević, đed mu po majci. Oficir crnogorske vojske, major u Kraljevini Jugoslaviji, pa prvoborac partizanskog oslobodilačkog pokreta, pa general Jugoslovenske narodne armije? Otac dugogodišnji direktor barske gimnazije, majka učiteljica. I rodio se u Baru, zamisli. Ka’ mali živio na Cetinje. Nego, da se nisi ti to, premijeru, crnogorskog Bara odrekao kao crnogorske Prevlake? Da ga nijesi prodao Italijanima, kao što si ova preduzeća „braći“ Rusima? Znaš li, premijeru, da je Lekić bio profesor u barskoj gimnaziji. Pa urednik Barskih novina, pa Informativnog centra. Jesi li zaboravio da je učestvovao u prenosu posmrtnih ostataka Cara Junaka u Crnu Goru? A, da, bio si ti nekim drugim stvarima tada okupiran. I nekim drugim pričama i ideologijama.
Nego, slušaj..
U ovoj kampanji, najviše mi je zaparalo uši ono kad si rekao da je Lekić flaster opoziciji, sjećaš se sigurno, kad si u Bijelom Polju namlatio dosta gluposti, između ostalog i ono oko fakulteta. Misliš li ti, druže moj, da smo vesla sisali? Druže, flaster si Ti, fudbalskim rečnikom. Igraš flaster na Lekića, startuješ faulovima, ti i tvoji. Sa obje noge. Da bi vam onda ovaj pajac od kandidata izašao na binu sa onim kretenskim osmjehom i rekao „Ja neću govojiti o svom pjotiv kandidatu“. Ne, ne boj se, kad ste vi ostali izbljuvali svu vatru koju ste mogli. Pa ono, Fićo je dobar i naivan, dobrota koja se smije. Neka čoče.
Nego viđi, ovo za fakultet. Gledao sam snimak promocije Lekićeve knjige. I na toj promociji govori, jedan stariji tip, zove se Andreoti. Izgleda istovremeno i dobrodušno i zajebano. Bivši italijanski premijer, a danas doživotni senator je tamo u Italiji. Mene lično, za toga Andreotija boli kurac, ali tamo jeste neki jači štih. I znaš što kaže za Lekića, taj Andreoti? Da je sreo mnogo ambasadora u životu, i mnogima je imena zaboravio, ali Lekićevo nikad. I znaš što još reče? Nije slučajno što predaje na tako prestižnom univerzitetu kao što je Luis. A znaš li đe je prije toga predavao? Znaš li što pričaju za njega tamo po Italiji? Ono što pričaju za tebe – ne pričaju za njega. Nego neke druge stvari. Aj izguglaj, pa nađi.
Nego premijeru, da privodim ovo kraju. Znaš li, premijeru, koja je razlika između vas i nas?
Ti svoje kupuješ, da bi bili tvoji. A jesenas, Miško Vladov, maknu one aparate u Brezoviku, i zove da ga vozimo za Podgoricu, da glasa Ćakija Lekića. E to je, premijeru, razlika. I to ti je, premijeru, Crkva. Ne ova crnogorska, srpska, to ti je crkva. I to ti je Crna Gora. Ona čije si temelje počeo da rasturaš 90tih.
SDP ti otkazao podršku, Albanci te bojkotuju, Bošnjaci otkazuju podršku svaki dan. Da ne tražiš srpske glasove, čujem Filip po Pljevljima pjeva kako je rođen u Beogradu? Hahah, e moj druže… Na to si pao.
Ništa ovoga puta. Kako god da bude, situacija je nikad čistija.
Na jednoj strani DPS. Na drugoj Crna Gora.
1. Dps
2. Crna Gora
I kupi sjutra Vijesti, mi iz Građanskog kluba smo napravili jedan dodatak. Vidjećeš.
Ja na izbore izlazim, opet. Samo, ovoga puta, imam i za koga, u punom smislu.
I to ti je to.
A u nedelju… KO IZDA – PIZDA.
Živio.
Da je situacija normalna i cista kao sto nije, ovakvi iskreni komentari bili bi odlican podstrekac. Nazalost, ja ipak mislim da se razum cuva neizlazenjem na izbore i da djecu treba cuvati od mitinga. Naravno, bice mi drago ako Lekic pobijedi, ali nije to to.
Naravno, bice mi drago ako Lekic pobijedi, ali nije to to.
Naravno, bice mi drago ako Lekic pobijedi, ali nije to to.