Blefiranje

U mnogim zemljama širom Evrope birači su odlučili: kurs baziran samo na merama štednje je propao. Sad se ovo mora prihvatiti i započeti sa mukotrpnim pregovorima koji bi mogli dovesti do neobičnih kompromisa. Grčka se mora pripremiti za svaki scenario. Moramo ispitati da li ima istine u pretnjama i ucenama obe strane.

Tačka jedan. Grčka ne može da opstane sama. Bez pomoći EU i MMF-a uskoro će joj ponestati novca potrebnog za plate državnih činovnika i uvoz neophodnih potrepština iz inostranstva, na prvom mestu hrane i nafte.

Tačka dva. Nakon restrukturiranja dugova, polovina grčkih državnih dugova u ovom trenutku se nalazi kod EU i MMF-a. Kada bi Grčka prestala sa otplatom, mi, poreski obveznici Evrope, morali bismo da pokrijemo gubitke (u visini od 1000 evra po glavi stanovnika).

Tačka tri. Povratak na drahmu je fantazija privlačna samo loše informisanim američkim ekonomistima. Nedavno je objavljena studija, naručena od vlade Jorgosa Papandreua, koja objašnjava da bi čak i branše koje Grčkoj donose najviše prihoda, kao što su trgovačka mornarica i turizam, malo profitirali od nove devalvirane valute.

Tačka četiri. Kolateralna šteta koju bi eventualni bankrot Grčke prouzrokovao drugim zemljama – ne računajući samo prestanak otplate dugova – jeste prava nepoznanica. Prvo bi neizbežno porasle kamate na Nemačke obveznice. Posledice sigurno ne bi bile iste za sve: najteže bi bile pogođene slabe zemlje kao što su Španija i Portugalija, a nešto manje Nemačka.

Ne postoji jasan odgovor na pitanje koje su postavili ministri Evro grupe na sastanku 14. maja u Briselu: Da li treba i dalje da pomažemo Grčkoj ili je treba pustiti da propadne? Na prvi pogled izgleda – makar iz ugla Italije – da je solidarnost jeftinija nego otkazivanje pomoći. Ali ako pogledamo dalje u budućnost može se reći da bi nesanirana Grčka bila kamen oko vrata celoj EU.

Ovde se prepliću dve političke krize. S jedne strane, kriza procesa odlučivanja unutar same EU, a sa druge unutrašnja kriza u Grčkoj. Krajnje je vreme da racionalno razmotrimo alternative.

U Atini se raspada politički sistem. Moramo se pitati da li je poraz obe do sada vodeće partije – Nove demokratije i Pasoka – rezultat prekratkih rokova za smanjenje zaduženosti postavljenih od strane EU ili nejednake i nepravedne raspodele tereta donetih mera, pri čemu su moćnici ostali pošteđeni.

Evropa je zahtevala kraće rokove od MMF-a zato što ne veruje ni političarima ni vladama, a danas se više ne veruje ni biračima, koji se sve više okreću političarima iz novih stranaka, koji im serviraju jednu laž za drugom, kao što je ona da se druge zemlje mogu ucenjivati time da će grčki izlazak iz evro zone povući u ambis i ostale, ako ne odreše kesu.

Da bi raspršili ove iluzije, Nemačka i druge zemlje evro zone moraju jasno reći da takve ucene ne donose nikakvu korist. Nećemo dozvoliti da nas povučete u ambis. Karte se moraju staviti na sto. Sve to se mora reći kako bi se pomoglo drugim zemljama, ako u Grčkoj bude formirana vlada koja želi da se upusti u rizične avanture.

U suprotnom, reći Grčkoj da je „prepuštena sama sebi“ ostaje blef – u koji su tržišta već sklona da poveruju.

izvor: lastampa.it / pescanik.net