Зар да окрећем главу док бију недужног човjека

Деветнаестогодишњи Никола Влаховић супротставио се тројици насилника – да би одбранио Слободана Николића, младића ромске националности кога није познавао, а који је био мета увреда и удараца. Ризиковао је да у најмању руку добије тешке батине. Било је то 27. маја прошле године, у аутобусу ГСП-а на линији 31.  

Никола каже да би опет урадио исто.

– Зар да окрећем главу док преда мном бију недужног човека – каже Никола, добитник Награде града Београда за херојско дело у прошлој години.

Присећа се… Тог дана враћао се кући са прославе последњег дана у Трговачкој школи. Аутобус, у који је ушао на станици код Студентског трга, већ је био је пун. Када је возило кренуло са стајалишта на Аутокоманди, почело је комешање. Најпре су се чуле псовке и увреде на националној основи, а затим ударци песницама, ногама. Тројица су немилице тукла момка који није ни покушавао да им узврати, већ само да се заштити. Путници који су стајали около, померали су се да их не докаче замаси нападача. На неправду људи више не реагују ни када је сами осете, а камоли када је у питању неко други…

– Закорачио сам према њима. Не, нисам помислио да можда имају ножеве. Рачунао сам, устукнуће ако против себе виде двојицу, можда ће још неко прискочити. Али, не. Бацили су се на мене. Осетио сам ударац, други, трећи… Приметио сам путницу која је заплакала, друга је нешто викала… На мушкарце у аутобусу ситуација као да није оставила никакав утисак. Нико да се умеша, нико да барем обавести возача. Возило је стало тек у Устаничкој, на редовном стајалишту. Туча се наставила изван аутобуса – сведочи Никола.

Срећом, неко се сетио да у помоћ позове полицајце који су стајали преко пута, испред Специјалног суда. Полиција је привела хулигане, нападнути Ром је побегао са девојком, а Николу су одвезли у Ургентни центар.

– Могу да замислим како је било мојој мајци када сам јој се јавио из Ургентног, а мало пре тога сам је позвао и најавио да стижем на ручак. Али, после свега, поносна је на мене. Поносан је и мој старији брат и сви другари, иако су ми говорили да сам луд. Да су могли на смрт да ме претуку. Не знам шта се десило са хулиганима, да ли им је суђено. Шта може да се промени и ако добију који месец затвора – пита се херој Београда, кога ових дана поново запљускују таласи медијске пажње.

– Сву ту славу и помпу мењао бих за вест у медијима да је неко у ситуацији у којој сам ја био тог 27. маја, поступио исто. Од свих признања, најдраже би ми било да тај неко каже како га је мој пример инспирисао да стане у одбрану нападнутог, а слабијег. То је једино битно – закључује Никола.

izvor: politika.rs