Nedovršena priča

Bilo je to dosta davno. Ja sam bio mali, a tata nije. On je veliki bio, i mamu je bio, ali sam volio tatu. Puno! Mamu sam isto volio kao tatu, ali ne puno… Stalno je bila modra i strah me je bilo od nje. Sad nije. Umrla je. Plaka sam puno, a tata nije. Bio je mnogo nervozan. Ja ne znam zašto, ali što je to mene briga. Prepa sam se da će počet mene da bije, ali sam se prevario. On se oženio za drugu mamu pa je nju bio. Druga mama je rodila Sanju. Moju sestru. Stid me je kako je grdna, ali sam mora da je volim. Sad je više ne volim. Poginula je. Tata je napravio drugu istoj ovoj mami. Ja sam pobjega iz kuće. Otiša sam u šupu i tu sam osta četiri sata. Smrza sam se. Da bi se zagrija trča sam do u kuću, đe je bilo mnogo toplije. Niko nije vidio da falim. To me je ubilo u pojam, mada pojma nemam zašto. Kada sam napunio četrnaest, oženili su me prvi put. Moja žena, baba Jovana, mnogo me je voljela. Volio sam i ja nju, bez obzira na ljepotu. Sada je više ne volim. Umrla je. Na grob sam joj ponio buket ruža i tamo sam upoznao Dragana, koji se krio u prazan grob. On me je ubacio u biznis. Čuva sam mu stražu svaku noć, dok ga milicija nije uhvatila. Ja nisam bio zaspa, nego ih nisam vidio. Mene nisu uhvatili, jer čim sam ih vidio, pobjega sam. Mada ih nisam vidio, jer sam zaspa. Davno je to bilo, ali danas kada se sjetim, dođe mi da pobježem. Al ne možeš. Đe milicioner da bježi? Još od svojia. Ne daj Bože. A i fina mi je plata. Ne mogu se žalit. Jer bi me izbačili s posla. Tata bi poludio. Zato ćutim. On kao načelnik mi ne bi oprostio da ga brukam. Jedva čekam da umre. Onda neću morat da ga volim ovoliko puno. Ponekad mu se svetim za sve, tako što bijem narod. Tata mi poslije kaže: „Bravo sine, tako sam i ja mamu – Mi smo junačko koljeno“. Pročita sam mu dijagnozu  PARANOIDNA ŠIZOFRENIJA, a mislio sam da je voda u koljeno. Zašto je onda to reka? Mene nije jasno zašto, ali što je mene briga, zato nastavljam da bijem narod. Meni je žao naroda, al ne smijem reć tati. E, da je bar baba Jovana živa. Moja prva i jedina žena. Bez obzira na ljepotu, lakše bi mi bilo. Ovako… Sve moraš rukom!

Miško Đukić, Omladinski grafiti, 31. decembar 1994.


Comments

  1. Vladimir Nedović says:

    Fantastique!

  2. milovanjankovicmj@hotmail.com says:

    Od kad je BATINA IZASLA IZ RAJA,
    i stigla do nasega KRAJA,
    nema takvih JUNAKA,
    sa toliko JAJA,
    koji je brze USVAJA,
    kao najbolju METODU,
    da je LOMI po glavi,
    svojim “voljenim,
    svome RODU I PORODU,
    dodje mi da VRISTIM,
    i trazim SLOBODU,
    u mom KRAJU,
    a batinu vratim,
    RAJU.

  3. Stari, dobri Grafiti. Uzimao sam ovaj “katkadnik” kad god bih ga vidio na trafici. Grafiti, Monitor, Liberal i (meni tada nezaobilazno) Vreme zabave (kasnije XZ) bili su mi jedina štampa vrijedna pažnje u mojim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama. Vjerovatno znate priču da se tada dešavalo da prodavačice na trafikama jednostavno sakriju Grafite ili kažu da ih nemaju. U distribuciji su Grafiti isto imali ogromnih problema da uopšte dođu do čitalaca. Tako je tada bilo, u predinternetsko i vrijeme fixnih telefona. Sad su metode nešto sofisticiranije, osim što nema ni potrebe da se bilo šta opstruira, jer, hvala Vladi i studentima, sad je sve na svom mjestu:)

    • “Stari, dobri Grafiti. Uzimao sam ovaj “katkadnik” kad god bih ga vidio na trafici. Grafiti, Monitor, Liberal i (meni tada nezaobilazno) Vreme”
      Isti nam je izbor bio. I na slične probleme smo nailazili. Stim da sam ja uzimao i Zagrebački “Danas”, Sarajevsku “Nedjelju”. Uvijek “opremljen” sa nekim od navedenih novina na posao, okrenutih tako da se vide koje su. To mi je bio i neki vid otpora. O pogledima prolaznika i kolega, komentarima, možda neki drugi put.

    • “Start” sam čitao/gledao najčešće u kupatilo :)
      I uzimao sam ga rijetko, u potaji, muka me bilo :). Kao neki koji su onomad željeli da pročitaju predhodno navedenu štampu, ali ih bilo muka, ali muka druge vrste.

  4. Dobri,stari Grafiti…

  5. Vladimir Nedović says:

    Samo jos Micuna da uvedemo na (ovaj) Javni servis i ja sam zadovoljan! Ako nema to, onda barem oni pismeni zadaci!

  6. Vrijeme Jelene Lovric i Tanje Torbarine, kad su dvoreli MRTVO SAMOUPRAVLJANE i prijed pocetka JOGURT REVOLUCIJE SA LJEVORIJECKIM VODJOM I DZELATOM I MLADIM I LIJEPIM SEGRTIMA:

  7. Sto me nadje, od ovih promjena ???

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.