piše: Bojan Baća
Činom otpora Beranci su nadrasli svoju vlast i sveli je na njen stvarni nivo, nivo deponije
Jedan od zanimljivijih izmišljenih likova prošlog vijeka, novinar Spajder Džerusalem, glavni junak popularnog i cijenjenog grafičkog romana Transmetropolitan Vorena Elisa, kaže sljedeće: “Znaš, kažu da je novinarstvo umijeće kontrolisanja svoje okoline, ali uopšte nije tako. Ništa ja ne mogu da kontrolišem ovom pisaćom mašinom. Ali ona jeste pištolj. Ima samo jedan metak ali, ako dobro nanišaniš, i taj jedan ti je dovoljan.Samo ciljaj kud treba i raznijećeš koljeno svijeta.”
Možda je Spajder i u pravu, ali baciti svijet na koljena, kako god okreneš, pretežak je poduhvat. Međutim, jedno nikako ne mogu da smetnem s uma: kako je moguće da se steknu okolonosti i uslovi da živiš u zanimljivim vremenima, koja ti pružaju nebrojeno mogućnosti da trajno onesposobiš režim jedne zemlje, a da novinari – iz samo njima znanih razloga – riješe da pucaju u sopstvenu nogu?
Kada su u igru ušle društvene mreže, blogovi i forumi, nišan se ne malo izoštrio. Naime, stvari su počele da se mijenjaju onog trenutka kad je “objektivno” izvještavanje o problemima građana prestalo da bude jedina opcija, a direktno obraćanje javnosti postala seksi alternativa.
Iskustvo nas je naučilo da svaki novinar ima svoj fetiš i da svoju priču priča u odnosu na taj fetiš, što nerijetko skrene pažnju sa problema i usmjeri je na sam fetiš, koji ne mora imati nikakve veze s problemom kao takvim. S druge strane, globalna mreža omogućila je građanima da usmjere pažnju javnosti pravo na problem koji ih se neposredno tiče.
Dokle?
Upravo to se desilo s Berancima koji su iskoristili sve prednosti Interneta da od borbe protiv nelegalne gradnje regionalne sanitarne deponije u svom dvorištu naprave zaista zanimljiv i relevantan politički poduhvat. Značaj ovog otpora počiva prije svega u činjenici da su građani jednog sistematski uništavanog grada svojim akcijama politizovali problem koji im se htio nametnuti kao infrastrukturna nužnost. Sve je počelo prije sedam godina, kada je odlučeno da se smeće privremeno odlaže na lokaciji Vasova voda u Beranselu.
Onda su DPSeptikoni osvojili vlast, pa su, shodno svom megalomanskom mentalitetu, odlučili da privremeno pretvore u trajno. Vlast je izvršila eksproprijaciju zemljišta i započela taj postupak izradom studije izvodljivosti. Godine su prolazile, a građani su bili svjesni tih dešavanja taman onoliko koliko je gradonačelnik Berana svjestan činjenice da naš jezik ima sedam padeža. Onda je morao da dođe jedan Beranac iz Čikaga da bi pokraj Berana otkrio Mordor. Fotografisao je pravo lice lokalne samouprave i postavio ga na bilbord s natpisom: “Dokle?”
Dok je šetao gradom, gradonačelnikovog brata, inače direktora Agencije za izgradnju i razvoj Berana, užasnuo je taj prizor, nakon čega je naredio da se bilbord skine. Kao svaki pravi ljubitelj konceptualne umjetnosti, nije mogao da toleriše da se bratski konceptualni performans tek tako izrabljuje na bilbordima. I zaista, deponija na Vasovoj vodi vam dođe kao neka Šit-inska kapela – morate otići tamo da biste u punoj mjeri doživjeli i udahnuli gradonačelnikov stvaralački dar.
Najzad je postalo jasno da je performans predugo trajao, te su zamolili gradonačelnika da svoj umjetnički arsenal vrati tamo odakle ga je i donio. Međutim, kao svaka (zakonom) nesputana umjetnička duša, gradonačelnik je i dalje htio da stvara na Vasovoj vodi, što je natjeralo Berance da, mnogo prije onih na Vol stritu, okupiraju lokaciju i kažu: “Dosta!”
Kreativni bunt
A da cinizam bude na nivou, sve ovo se odigravalo naporedo sa standardnim predizbornim obećanjima punim bajnih priča o infrastrukturnom spasu Berana, kao što su izgradnja autoputa i aerodroma. Međutim, pošto je gradonačelnik više puta pokazao da posjeduje Lignjoslavov entuzijazam i izvršne sposobnosti Tasmanijskog đavola, građani su shvatili da od velikih projekata neće biti ništa osim ako oni ne uzmu stvar u svoje ruke.
Odlučili su da dovedu more u Berane i izgrade Luku (sa velikim “L”, jer se radi o kapitalnoj investiciji). Ako se okupacijom deponije ukazalo na šerifovski pristup rešavanju problema tipičan za lokalnu samoupravu, onda je projekat Luka Berane ukazao na to što je učinjeno sa sjeverom Crne Gore u poslednjih dvadeset godina – da je pretvoren u “Treći svijet” unutar same države, čiji se sirovinski i ljudski resursi nemilice eksploatišu.
Štaviše, Beranci su svojim primjerom pokazali da su za bunt neophodni i realni i simbolički otpor. Pružili su Crnoj Gori jedini održivi oblik otpora, jer ako postoji nešto što nijedna, pa ni crnogorska, osiona vlast ne može da reaproprira – to je kreativni bunt. Nažalost, značaj ovog protesta nije prepoznat van Berana, a zapravo je posrijedi nešto što bi svi progresivni elementi u Crnoj Gori trebalo da podrže i pomognu.
Politizacija đubrišta
Beranci su postavili i nacrt borbe: kad se nema vremena za konkretnu akciju, uvijek se može, u pauzama između okupacija deponije, pružati simbolički otpor. Iz dana u dan, na svojoj Fejsbuk grupi, oni unapređuju Luku Berane i podižu svijest građana. U tome je snaga realnog operacije Vasova voda, kao i moć simboličkog projekta Luka Berane: taj spoj usredsređivanja na konkretno sporno pitanje i skretanja pažnje na opšte stanje doveo je do značajnog ishoda: građani su razvili svijest o povezanosti ovih problema.
Zapravo, ključni problem u vezi s regionalnom deponijom sastoji se u tome da centralna vlast svjesno instalira impotentne lokalne samouprave koje slepo izvršavaju zapovijesti čak i ako to ugrožava zdravlje njihovih sugrađana. Tu leži neophodnost politizacije svega, pa i nečeg tako vulgarnog i banalnog kao što je đubrište: upravo su takvi potezi kao što je stvaranje regionalne deponije, pri kojima se ne vodi računa o interesima lokalnog stanovništva, i doveli do onoga o čemu govori Luka Berane. Ukratko, trenutno očajno stanje u Beranama, kao i u mnogim drugim opštinama, direktna je posljedica niza nasilničkih projekata poput ovog.
Beranci su zacrtali put kojim će prije ili kasnije – a bolje prije – krenuti svi svjesni i savjesni građani Crne Gore: poslali su svojim sunarodnicima poruku da se fokusiraju na konkretne, opipljive manifestacije javne politike kojom ih vlast sistematski izrabljuje, a da se manu političkih i ideoloških apstrakcija. I čini mi se da su stvari počele da se pokreću s mrtve tačke. Protest koji se odigrao u januaru samo je prvi korak. Tu leži tajna borbe protiv režima.
Vlast treba izmjestiti iz domena apstraktne prijetnje koja sve vidi i sve može, treba je svesti na nivo konkretnih negativnih efekata koje je proizvela, a onda identifikovati politiku, praksu i ljude koji su do toga doveli. Građani i te kako osjećaju na svojoj koži (po svome džepu?) da su izrabljeni, izigrani i prevareni. Ako upru prst na konkretne uzroke, onda jasno i uviđaju da to nije nužnost, već da je posljedica bezočne javne politike, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Drugim rečima, građani Crne Gore lično doživljavaju i proživljavaju strukturno nasilje koje se sprovodi nad njima, i od toga mogu stvoriti moćan generator koji će ih pokrenuti na djelovanje. Sve što je potrebno jeste da razviju svijest o tome i to shvate kao ličnu uvredu.
Occupy
Krenulo se sa okupacijom Vasove vode. Potom su studenti tražili prihvatljive uslove za studiranje. A onda su ljudi potegli i račune za struju. Ne treba se na tome zaustaviti – svaki naizgled nepolitički problem treba politizovati, odnosno identifikovati ga kao djelovanje moćnika kojima je cilj da eksploatišu. To barem nije teško u Crnoj Gori. Beranski “okupatori” su svojom istrajnošću i posvećenošću u borbi protiv gradonačelnika uspjeli da prikažu i izvrgnu ruglu krajnju nestručnost i impotenciju lokalne samouprave.
Takođe, građani ne treba da zaborave da ekonomska kriza i elementarne nepogode uvijek idu na ruku vlasti, jer vlast takve trenutke koristi da “preuzme stvari u svoje ruke”, kako bi potvrdila svoju navodnu sposobnost da se suoči s neredom i haosom; kažem “navodnu” zato što svoja djela prikazuju kao realistična – a što znači da su se samo prilagodili objektivnim okolnostima, zapravo nesposobni da ih mijenjaju. U takvim situacijama vlast pravi predstavu za javnost: skromno priznaje snagu nesavladivih sila kojima su se, eto, hrabro suprotstavili služeći opštem dobru.
Istina je međutim drugačija: da su bili sramno nepripremljeni, neorganizovani i nesposobni, i da ih treba – mijenjati. Niko više ne nasjeda na priče kako su šteta i problemi izazvani sniježnom olujom neizbježna prirodna sila pred kojom se moraju stisnuti zubi i koja se mora pretrpjeti. Takve probleme treba politizovati i raskrinkati sopstvenu vlast, jer ona na svim nivoima, od vlade do lokalne samouprave, jednostavno loše radi svoj posao. Građani Berana su svima dali izvanredan primjer – nadrasli su svoju vlast i sveli je na njen stvarni nivo, nivo deponije.
Estetika trikova i etika istrajnosti
Kako, dakle, tumačiti otpor Beranaca? Prije svega u kontekstu teorije Mišela De Sertoa. Naime, on je u prepoznavanju prostora za otpor usmjerio pažnju na naizgled nevažne, zabačene, skrivene, neprivilegovane “operacije snalaženja” unutar opresivnog okruženja. Ove operacije se ogledaju kroz svakodnevne subverzije, kroz lukave obmane, kreativne trikove, inovativne napade na sistem.
De Serto ih naziva taktikama: one imaju sposobnost da preoblikuju zvanični svijet “za sopstvene ciljeve”, ali bez ikakvih iluzija da će u dogledno vrijeme izmijeniti čitav poredak. Nije li projekat Luka Berane jedna vrsta gerilskog rata koji se ne može dobiti, ali se ne može ni izgubiti? Ipak, Beranci nude i ono što De Serto naziva “estetikom trikova”, odnosno “etikom istrajnosti”.
Zar nije operacija Vasova voda najbolji pokazatelj kako predanost ideji može da destabilizuje sistem makar u jednom njegovom segmentu? A progresivnim snagama Crne Gore neophodno je upravo to – prepoznavanje mogućnosti za otpor na mjestima gdje se on inače teško opaža: otpor se mora razumjeti i u terminima specifičnih lokalnih situacija, a ne samo u isključivim kategorijama “sve ili ništa” na nivou države. Tu se krije njegova održivost.
izvor: vijesti.me
javniservis.me 
Hvala!
Ovaj udara u jedan od temelja sadasnje vlasti (i opozicije donekle). “Necemo o tome da ne mjesamo politiku u te rabote” odzvanja nasom otadzbinom od hiperinflacija i hiperbanaka, preko ratova i bombardovanja, prifatizacija, svih ljudskih i prirodnih nesreca koje su nas snasle. “Politika je ono sto mi odredimo” a to su opet one stare cmicak teme tipa crkva, brada ta brada ona, ocilo ovo, dvije strofe dobre cetiri strofe lose. Dakle moji dragi montenegrinjaqnci i srbovi sve je politika i to treba koristiti jer kada na takvu politiku od smeca do snjegocistaca dovedene nase gradonaclenike i vojskovodje shvatite da mnogi od njih nemaju recenicu na nivou djeteta u petom osnovne. Sve zivotne teme sve sto ljude tisti je POLITIKA i na taj teren treba driblati ove tipove.
Vjerujem da ce ovaj odlican tekst Bojana Bace, od vecine, ostati neprocitan, jerbo se u njemu “tretiraju” prave stvari, a ne probadaju i ubijaju, vjerne i nevjerne, internet azdahe. Pametnome je dosta pametovanja.
Mudrome mudrolija (mudrovanja).
Mudatima “klikerasa”.
Realnima forum-batinasa.
Jos ne vidjeh planinu koju je glupost pomjerila.
Kao ni grupu ljudi da je sujeta nije unistila.
Blagos budalama u ovim mutnim vremenima.
Sa istinom pod kusin- Da Sanjaju Bolje!
Pociva li glupost ikad?
Cekaj, cekaj, je li autor gornjeg clanka stvarno Bojan Baca, asistent na Ju-Di-Dziju? Ako je tako, sve u ovom inace dobrom clanku biva obesmisljeno. Time clanak od odlicnog postaje opasan, jer je manifestacija teske hipokrizije i daje samo laznu nadu.
Da, to je onaj sa Humorističkih studija na UDG, aoch nama!
Bilo na Ju-Di-Dziju ili u Skupstini, covjek je jedan od rijetkih koji nije tamo zaposlen preko veze, vec je bio trazen zbog svojih kvaliteta, a to je drugo. Uostalom, svako ko je bio na njegovim predavanjima zna da tamo nije bio “cenzurisan” ni partijski usmjeravan kada je rijec o temama koje je obradjivao. p.s. Radije bih specijalisticke na UDG kad samo pogledam na koji se nivo srozao drzavni fakultet kad je rijec o (ne) obrazovanju.
daaajte, momak je samo asistenat, jebaveled :)
znam ih nekoliko koji na UDG nisu preko veze, dok im je za UCG trebala debela veza. Nastava jeste truba, kriterijumi jesu smiješni, sve to stoji – ali ne treba praviti toliku ideološku razliku između državnog univerziteta koji DPSDP drži kao privatni, i privatnog koji je de facto napravljen od državnih para.
Недовићу, ходате беспућима теорија завјера и робујете стереотипима. Чудно је да баш ви баците овакву примједбу о особи о којој појма немате. Крајње чудно, но ваљда је хејтовање у моди па се прате трендови. То не води нигдје али је људима неодољиво па воле да то упражњавају и да се врте у круг. Само да не бацате са зграда као сињоре Галанда, ипак неке границе морају постојати.
Lado okle pravo tom BRCI ILI KAKO VEC SA KORITA MAFILINOG DA JEDE A NAMA PREDAVANJA DRZI!_? AKO IMA PRAVO ONDA SAMO IMA JER SU MU GA ONI DALI. BEZ TEORIJA ZAVJERE BEZ UVALACENJA I SVLACENJA. TO JEDNOSTAVNO FUNKCIONISHE TAKO.PROIZVODNJA TKZV NEZAVISNIH INTELEKTUALACA. SA UVAZAVANJEM POZDRAV.
u POTPUNOSTI PODRZAV GOSPODINA NEDOVICA! GOSPODINE NEDOVICU SVAKA VAM JE KAO NJEGOSEVA.
Ma, momak ispunio vječiti ”vlažni san” svih cg intelektualaca-prije podne na redovnoj plati kod Mila,Veska & co, poslije podne ”ljuta opozicija” i svi zadovoljni…
Ajde Maska ti nama na JU-Di-Dzi kurs, naucices puno tamo, dovoljno jer da zaokruzis jedan od tri ponudjenih odgovora.
Ljudi ,jeli vi citate ovaj tekst? ili samo ko ga je napisao?
sta je odje opasno Vladimire?
Господине Лончар у Црној Гори се одавно не чита ништа. Углавном се третира ко је написао и зашто а и ту им не иде већ само набаце теорије коме како одговара да би се направило неко јалово поентирање. Иначе одличан текст Бојана Баће као и остали до сада што је писао.
I couldn't agree more :)
A jeste li vi, genije, procitali ova 3 reda sto sam ja napisao, pa vidjeli da sam rekao kako je clanak odlican, ali da je poruka obesmisljena time sto covjek radi na UDG-ju? Marija kaze kako je srozan drzavni univerzitet, ali se ne pita ko ga ke srozao, te da li to ima ikakve veze sa UDG-jem, te sa njegovim osnivacima i vlasnicima, guruom Vukoticem, Milom Presvetim Djukanovicem i ekipom.
Jovane, zbog svega sto UDG predstavlja, a sto je otprilike kao turbo folk (nekome se mozda svidja, sto je legitimno, ali pociva na nakaradnim vrijednostima), Bacin clanak je odlican ali dolazi sa krive strane inpogresne adrese. Za nekoga ko ovako razmislja ocekivalo bi se i da principijelno djeluje.
Владимире, тренутно сте досљедни, досљедни у контрадикторностима. Док гребете по површинама и испитујете опасности на путу, а у сљедећим мјесецима ће те бити, ви и још неки, на великим искушењима гледе тих активности. Дал’ прва или друга фамилија, дал'трећа или нека већа? Док се бавите формом промаћи ће вам суштина. Чини ми се приладном пјесма која би све то испратила.
Прва, куплунг, друга трећа, руски ти је мјењач сила,
гари Ладо низа страну као да је горска вила.
Стрма џада, пичи Ладо, лети кано соко тица,
закукала она жена са задњега сица.
Препала се својој глави, мисли дошли црни дани,
па нас Ђетном мајком куне: Ђецо пуштајте ме вани!
Зло ви јутро Црногорци чујете ли сирену?
Lado ti ako imas iskusenja imaj .Odje je sve jasno.Zamagljivanje istine>Klasika. Jasno je da je jedna familjija prava a to je nasa liberalna!!! Nema izbora nema mira !!Ulica i to je to!!NJihov kraj je njihov pocetak!ULICA NE PRASTA!!!
Ja nisam toliko kritican ni prema angazmanu ovog covjeka na ju-di-dziju. Svi rade za pare a on dize glas protiv sistema a radi u sistemu. To je jedna od cetiri mogucnosti moze biti vani biti protiv, biti vani biti za, i biti unutra biti za. Od cetiri mogucnosti on je odabrao jednu koja nije najgora a mozda je i hrabra. Sefovima je ova pozicija OK jer predstavlja dokaz pluralizacije sistema a vazda ga mogu sutnuti ili ukinuti predmet ili nesto slicno. Dakle orandzada i pojedinac nisu isto.
Baća je jedan od rijetkih kome ne smeta to što ga palaćaju da prica protiv njih. Ne vidim šta je tu loše. Da je više takvih, ne bismo bili tu dje smo. Nego se treba batalit’ moralisanja nekog praznog. Tekst je odlican kao i uvijek. Tema jos bolja.
Ne moze to tako.Mozda se moderatoror shali sa Bacom?
Ne mozes biti na korito mafijino a biti protiv nje.Tako ako je isitna da je taj gospodin pisao ovaj tekst cijeli portal dobija neku drugu dimenziju!!!\
A i kako nece kad nema nezavisnih intelektualaca osim onih u sluzbi(druzbi)a ako ih ima to su pijanice koje vode ratove po kafana dje ih je sluzba zatvorila a internet ne znaju da koriste!
Molio bih moderatora ili vlasnike ovog sajta za koji sam mislio da smo mi da ne kaci vise tekstove kvaziinelektualaca u suprotnom izgubice kredibilitet!!!!
neka se na taramontenegro.wordpress. ugleda kako ide borba bez komromisa!!!!
pozdrav za gospodina Nedovica mislim da je upravu!!!
Nevjerovatno je šta sve možete čuti u Crnoj Gori. Negross reče da “ne možeš biti na koritino mafijino a biti protiv nje”. Odlično, onda ni Noam Čomski nema pravo da kritikuje američku politiku jer novac (posredno, preko univerziteta) dobija od istih struktura moći koje lobiraju za razaranje svijeta i finansiraju Buša, Obamu, Romnija i slične hohštaplere. Daleko bilo da poredim UDG sa MIT-om, ali to mu dođe na isto, jer nijedan kritičar nema taj luksuz da bude izvan sistema. (Od nečega mora da se živi ako želite sebi da priuštite tu zabavu da kritikujete.) Ako ćemo da slušamo tu logiku, onda možemo reći da Baća nije bio samo u službi crnogorskog krupnog kapitala, već i bjelosvjetskog. Dobio je stipendiju od Soroševih fondacija da završi magistarske studije. A nama nešto priča protiv kapitalizma! Sram ga bilo!
Dajte, ljudi, uozbiljite se. Kao prvo, čovjek odavno ne radi na UDG-u i sada je na doktorskim studijama u Torontu. Kao drugo, ako znate ikoga sa Humanističkih studija ili Fakulteta umjetnosti, lako ćete doći do informacije kakva su bila Baćina predavanja/vježbe. Nije se libio ni da udara po pogubnoj neoliberalnoj politici koji zastupa vrhuška UDG-a, da Mila Đukanovića i pasivnost građana Crne Gore navodi kao primjere za negativne tendencije u savremenoj politici, dok su njegove priče o “dva omiljena lika iz crtanih filmova: Vesku Baroviću i Sunđer Bobu” klasika koja se prepričava. Uostalom, mogli ste sve ovo da čujete i na tribini koja se održala prošle godina na UDG-u, a na kojoj su bili Baća i Balša Brković. A onda se malo raspitajte na koliko je mladih ljudi Baća uticao da počnu da razmišljaju svojom glavom i razviju kritičku oštricu. Družim se sa mnogima, i baš ti studenti UDG-a se, između ostalog, uveliko sprdaju pričama Veselina Vukotića.
Prije nego nešto kažete, nekoga osudite, po nekome udarite, provjerite malo činjenice. Ne budite kao Crnogorska vlast, samo u drugačijim dresovima.
Irinej dovoljno si rekao.Najbolji nacin funkcionisanja protiv koga ne mozes ti mu se pridruzi pa kad steknes dovoljno ti kritikuj pa po malo klizi klizi i eto !!!O Sorosu(mason)stvarno necu a takodje ni o Naomu(mason)komentarisat. A o Balsi B.cu ti reci sledece pa ti prosudi! Koliko je puta u tekstove naveo vladar,dvor,rastocka aristokratija? Koga on to ubjedjuje da mi imamo kralja? Ja cu ti reci ! Narod nesretni da mu indirektno duh slama da se to provlaci i provlaci i dana u dan shvatajuci dobro nas mentalitet..ZA koga on radi>? Za ogoljenog profitera Miska Perovica.Navedi jednog intelektualca!??!!?!?!?!?!? Koga nije druzba napravila?!
zvučiš kao wawy ver. 2.0 – služba, družba, paranoja… Stišaj malo. Momak je napisao OK tekst – nije to nivo Dežulovića, Ivančića, Simića ili Lukovića, ali šta sad? Zašto odmah đonom na njega?
Svako je slobodan da bira gdje će i kako da radi to što radi. Sve dok ne daje javnu, otvorenu podršku mafijašima, meni ne smeta. Da li bi bilo ove priče da je momak asistent na UCG? UDG je makar otvoreno privatni, dok je UCG poluotvoreno partijski.
Da li bi bilo priče da je momak radnik u Deripaskinom KAP-u? Ili da je profesor u školi u kojoj Migo S. postavlja direktora? Ili da je čobanin od kojeg mafijaška država otkupljuje vunu? Znači li to da je samo nezaposlen ili raseljen ili mrtav Crnogorac dovoljno “etički ispravan”?
Na kraju, otkud sve ovo – jasle, korita, “narod nesretni” (koji ovakve tekstove vjerovatno ni ne čita), masoni? Koji je vijek, koja godina? Devedesetdruga?
Jos samo da Veso Vukotic koju prozbori.
Nemojte se saliti, Baca radi, uci i produkuje kvazi studente ju-Di-Dzija. Nema kredibilitet za ovu temu.
Estetika trikova
Etika istrajnosti
Elem, tekst je, iako podugačak, a uzevši u obzir tanke živce građana pod opsadom, pitak , pa čak i edukativan. Najvjerovatnije poduprijet stručnom literaturom, stranom.
Što je i dobro. Dakle, ipak se nešto radi na UDGu.
Estetika trikova osnivača UDGa je neprikosnovena i nenadmašna, u toj mjeri da još jednom dovodi u pitanje teoriju lijepog.
Etika istrajnosti. Šbbb kbbbb…???
Da li je moralno biti istrajan??? Ovo je već pitanje koje duboko zalazi u sferu filozofije.
Ali, stvaralac ovog djela svakako ne dovodi moral sopstvene istrajnosti u pitanje. Što je i dobro. Dakle, ipak se vrijedi boriti za UDG.
Ko je nama, neukima sa državnog univerziteta, kriv što smo nasjeli na estetske trikove, ne razmišljajući, prethodno, o etici istrajnosti studenata UDGa.
Tekst je jako dobar; može biti putokaz na koji način parirati vlastima a da se pritom poštuju norme građanskog ponašanja. Humor, odabir cilja, akcija, istrajnost…sve je tu.
E, sad…nisam znao da je tip gradio karijeru i na UDG ustanovi. Nisam čistunac ali to mi nije neko omiljeno mjesto.
U svakom slučaju, ako je ipak napustio UDG, a držimo se one Milovanove “ne na igrača, nego na loptu” i ako je ovo napisao kao svojevrsnu demokratsku iskaznicu…skidam kapu.
…držimo se one Milovanove “ne na igrača, nego na loptu”. Ja bih je preformulisao u “ne na igrača, no na sve što se miče” (Eventualno neželjene posledice biće potom objašnjene kao kolateralna žrtva) :)
I, nije Milovanova nego Dukina.
Da u ovom postu prozborim i po neku o katedri UDG-a, pošto vidim da se nekoliko komentatora pozabavilo i tom temom. Ne znam kakvi su kriterijumi na UDG-iju, ali Veso je angažovao vrhunske profesore. Za primjer, pomenuću samo jedno veliko ime – Milivoja Solara.
Još jedan primjer, moja rođaka je diplomirala na UDG-iju, i sada je najbolji postidplomac najprestižnijeg ekonomskog fakulteta u Evropi.
Priznajem da nisam baš objektivan kada govorim o Vesovom (i Milovom) univerzitetu jer je Vukotić najpoznatiji libertarijanac Crne Gore (hahahahahahaha…kakva zajebavancija :))))
Uspjeh tvoje rođake govori o njenom kvalitetu a ne o kvalitetu UDG-a. Kako svi u Crnoj Gori svakoga znamo tako i ja takođe imam jednog poznanika koji je radio na UDGu. Svaki put kada neki njegov ispit studenti ne prođu sa najvećim ocjenama stigne naredba od dekana da se spusti kriterijum i tako ponovo, pa ponovo dok svi nisu zadovoljni. Što se tiče Milivoja Solara čovjek ima otprilike oko 100 godina (ovo je šala naravno) i smatram da je njegov angažman kozmetičkog karaktera. U svakom slučaju Baću ne bih automatski diskvalifikovao zbog angažmana na UDG-u iako ta informacija stalno visi u zraku kao neki damoklov mač koji prijeti da se otkine i da ga politički dekapituje.
Nazalost pianto nije devedeset druga nego srednji vijek!!! Jasno je kao dan sve. Zelim vam srecu na ovom portalu ali bolje biti kao wawy nego ne biti!!! Pitanje je iz koje si ti godine? I ovaj Kako ga god zovu da se boris i fotelje na drzavnu platu prijepodne pozicija popodne opozicija! I onda prdis o etici! A pravis se lud na druzbu i sluzbu! Ja odustajem od ove sprdnje! Vidimo se na protesteako uopste struju placas ili ti to tata i mama rade!!! Zbogom zaludjeniciiiiiiiiiiiixaxaxaxaxaxaxaxaxaxa Pa izvoli ETICHI SE SA REZIMOM PROSTO I ALAL TI BILO!!! POZDRAV IZ NIKSICA!!!!!! razvlacis prcu ko misko profiter i balsa brkovic!!Imas sad antimonopolski savez pa idi tamo pa etichite narednih dvadeset godina!!!
srećan put.
Viđu, mudri Crnogorci hvale tekst, a ne ono sto bi trebalo proizaći iz teksta, a to je da ovaj Baća opali po sistemu iz kojeg sve to dolazi! Uključujući i UDG! Ali ne, ovi naši mudroseri više vole umjetnički dojam, nego poentu kritičkih tekstova. Jednu riječ zaboraviste, mudraci: KREDIBILITET. Nećemo mi nikad naprijed, isuviše smo jadni kad uživamo u tekstovima mafijinih službenika.
Сјајан текст млађаног Баће заиста. Момче зна лијепо да пише и објашњава ствари. Сјећам се једног његовог текста о студентским протестима, пуног непрецизности, нелогичности и контрадикторности, који сам критиковао чини ми се. Тај је био – катастрофа, док је овај изванредан.
Baćin tekst nije loš, ali moj utisak je da je s porukom zakasnio bar deceniju. Kreativan otpor na primjerima poput ovog sa blamažom vlasti u Beranama, mogao je biti recept za otpor prije nego su Milovići oštetili građane sa cirka 70 miliona prilikom privatizacije Telekoma, odnosno 170 do 350 miliona u “slučaju KAP” (dodalo bi se tu bar još 100-200 miliona štete načinjene u nekim drugim tranzicionim podvizima Prve familije), primopredaja državnog monopola u biznisu sa igrama na sreću mafiji…
Ovako, u ovom zgodnom času po državu i narod :), meni se čini neprikladnim i nepotrebnim tražiti kreativne metode otpora režimu. To mi izgleda kao da se pacijentu oboljelom od leukemije prepisuje terapija: cefaleksin 3×1 dnevno, po potrebi paracetamol, dosta tečnosti uz redovno provjetravanje prostorije.
Kako bi se drugačije mogla protumačiti situacija u kojoj se “iznenada” našla država sa 600 hiljada stanovnika, kojoj je iskočio dug od 200-300 miliona, a koja je godinu ranije prodala Elektroprivredu za 120 miliona iako je proporcionalno svojoj velični glavni uvoznik struje u regionu?
Već godinama se sprdam sa Monstatom, i ovdje i na jednom drugom portalu, upravo zbog obmane koju ovaj projektantski biro Prve familije radi građanima CG, a koji sada dolazi do punog izražaja: dok su novinari Pobjede koji platu primaju redovno svakog sedmog mjeseca, sa ponosnim crnogorskim rodoljubima i patriojotama klase “Draško Šupković”, podsjećali kako Crna Gora brije Srbiju, Bosnu i Makedoniju u visini plata, naša mala i nezavisna Divlja ljepotica postala je država sa najskupljom strujom, gorivom i telefonskim impulsom a sa najbogatijim Šefom režima na Balkanu. Šef opstaje zahvaljujući podršci koja počiva na ogromnom glasačkom aparatu zaposlenih u državnoj i lokalnoj upravi i javnim ustanovima. U tom glasačkom aparatu, oko 80 odsto šrafova je bespotrebno uključeno u radni proces, pa bi u slučaju sređivanja aparata u skladu sa ekonomskim principima koje zagovara i Šefov guru Veselin Vukotić, junački Montenegro bio prvi i na listi po broju nezaposlenih, ne u regionu, nego na planeti cijeloj.
Sve u svemu, katastrofa se ovdje već desila i sve i da se sjutra vlast promijeni, sa najboljim mogućim kadrovima, spasa nam ne bi bilo. Imajući u vidu ko se najangažovanije nudi da mijenja vlast (mislim na savjetnika u procesu privatizacije Telekoma i bivšeg savjetnika rahmetli DKP), čini mi se da bi najsmislenija poruka crnogorskim otporašima u ovom času mogla da bude “Lasciate ogni speranza voi ch'entrate”.
Kucačka greška u prvom pasusu: treba da stoji : …(dodalo bi se tu bar još 100-200 miliona štete načinjene u nekim drugim tranzicionim podvizima Prve familije), I JOŠ KOJA STOTKA ŠTETE OD primopredaje državnog monopola u biznisu sa igrama na sreću mafiji…
“Lasciate ogni speranza voi ch’entrate”.
Je l’ ovo onaj natpis koji stoji na vratima Pakla?!
Јесте, из “Божанствене комедије”.
“Ostavite nadu, vi koji ulazite…” natpis pred paklom.
Možda sam pretjerao sa pesimističkim tonovima ali ja nigdje ne nazirem svjetlo u ovom tunelu, do sa pozicije koju naši drugari sa JS, Piantao i Ču-Ko, iz Darvinističkih i drugih razloga, ne prihvataju kao “izlaznu varijantu” :)
Neone,moj kompasu,
odredi i krug!Za raaju!
Biljo, važno je samo da se prošla kapija. Vremena da se izračuna u kojem smo u krugu, nažalost, neće nedostajati. Ali, ako baš želiš da čuješ moju procjenu: Krug smo iza Grčke, četiri iza Egipta, pet iza Sirije, šest iza Haitija.
Mi se ne nalazimo u krugu, nego u bazi piramide …… mumificirani, samo što toga nijesmo svjesni ……
Na neki je nacin porazavajuce to sto medju komentatorima postoji ovolika kolicina konfuzije u odredjivanju prema pojedinim pojavama. Imam osjecaj da pojedini Bacu i licno poznaju, sto dodatno otupljuje ostricu njihove kritike. Medjutim, Baca licno je ovdje potpuno nebitan. Momka ne poznajem, svojevremeno je ostavio na mene pozitivan utisak u jednoj holandskoj emisiji o Crnoj Gori, ali je taj utisak bio pokvaren cinjenicom da je on asistent na UDG. Dakle, mozda je moj prvi komentar zvucao kao da idem na igraca, ali ja ne kritikujem Bacu (stavise, spreman sam da povjerujem da je momak ispravan i dobronamjeran) vec autora teksta, koji pise protiv sistema sa pozicije UDG asistenta.
U vezi s tim je interesantan komentar koji je ostavio Irinej 2.0, i mozemo se zapitati u kojoj su mjeri ‘ciste’ i neke druge institucije, u Crnoj Gori ili izvan nje. Ovo za Chomskog stoji, pogotovo jer se radi o privatnom univerzitetu. Interesantno bi bilo cuti njegov odgovor na to pitanje. Mozda i ja sam u Holandiji koristim institucije koje su ogrezle u krvi kolonija, koje su sagradjene na temeljima trgovine robljem, multinacionalnih kompanija i slicnog, o tajkunskim parama da i ne govorimo. Vremenom se sve zabasuri i izmijeni, i moguce je da i UDG izraste u respektabilnu obrazovnu instituciju, mada je to trenutno tesko zamisliti uz Vesove trke na mauzolej (iliti, kako medjed tumaci pojam kompetitivnosti). To je tema koju prihvatam, i u kojoj nemam jasne odgovore na sva pitanja. Ipak, ako sam svjestan da je kredibilitet neke institucije (ili kafica, butika, restorana) diskutabilan, pokusavam izbjeci bilo kakav dodir s njom, koliko je to u mojoj moci. Za ono sto ne znamo manje smo odgovorni, ali ono sto svjesno radimo je nas izbor.
U mojoj je glavi vrlo jasno da je ovakav nastup Bace diskutabilan s obzirom na njegovu poziciju na UDG-ju. Koliko ja mogu da vidim, momak je i dalje na ovom univerzitetu, ali ukoliko je istu napustio, i ovaj clanak znaci njegovo pomijeranje u poziciju veceg kriticara sistema, to pozdravljam. Mada i ocekujem da se jasnije ogradi od institucija kakav je UDG. Mislim da price o nepostojanju cenzure i slicnom ne stoje, jer se i dalje radi o djelovanju unutar sistema. Isto vazi i za poziciju ‘unutra a protiv’. Jednostavno, takvim izborom gubi se kredibilitet i dovodi u pitanje integritet. Mislim i da je Neon, u komentaru rekao dosta toga sto bi se moglo iskoristiti kao argument u ovu svrhu, iako se drugom prilikom pozitivno izjasnio o UDG-ju. Naime, u zarobljenom sistemu i drzavi s unistenom privredom slati ovakvu poruku znaci ili nedovoljnu svijest o problemu u kom se nalazimo ili autocenzuru (obije varijante pretpostavljaju dobre namjere).
Baća je, svojevremeno, pričao o diskursu Lukšića- u pozitivnom kontekstu, naravno. Ne prođe mnogo, eto ti Baće đe se bakće smećem što isti Lukšić i do Lukšića istovaraju na glave Beranaca. E, u tom kontekstu je meni interesantna ta etika istrajnosti mlađanoga mislioca. Zaključak se sam po sebi nameće, iz javnih istupa, da je on istrajan po pitnju tematike, al nikako problematike. Drugim riječima, daj da ja pišem, pa đe ubodem, možda nekoga i zavrnem.
Na Univerzitetu Mediteran radi profesor koji je svojevremeno predavao na prestižnom kanadskom fakultetu s kojeg je otišao jer ga je dekan zamolio da malo omekša kriterijum zbog nivoa prolaznosti, a sve uz objašnjenje da je ustanova na finansijskom gubitku zbog njegove principijelnosti prilikom ocjenjivanja studenata. Ubijeđen sam da ovakvih primjera u CG ima još.
Šta sam htio reći opaskom da katedra UDG-ija nije za potcjenjivanje (time nisam stao u odbranu Mila i Veselina, valjda je to jasno, a ni autora ovog teksta)? Želio sam reći da čak i na fakultetima poput ovog u D. Gorici, uzdignutog novcem opljačkanim u privatizacionim i ostalim tranzicionim marifetlucima, može da se nešto nauči. Ponekad i više nego na najprestižnijim fakultetima Zapadne Evrope.
O tome šta predstavlja prolaznost i koliko se na osnovu tog detalja može zaključiti o kvalitetu obrazovne ustanove mislim da je suvišno govoriti.
Jeste, UDG je simbol degeneracije ovog društva, ali ta činjenica ne smije biti upotrebljena u cilju degradacije pojedinaca koji su tamo, ponekad i sticajem nesrećnih okolnosti, studirali ili predavali. Čak i ako takva surovost ima uporište u etičkim standardima kojih se Vladimir drži. Pomenuo sam u prethodnom komentaru moju rođaku. Upisala se na UDG sa 18. Ne njenom krivicom nije joj moglo biti drugačije. Nekada se čovjek nađe i u dvorskim kočijama diktatora nedužan, a nemoćan da iz njih iskoči. Možda je i ovaj asistent Baća imao takav životni put? Konačno, kao što u ovoj domaćoj opozicionoj koloni ima zlikovaca i lopova koji bi, po tom parametru, zaslužili mjesto na čelu Milovićeve liste, tako treba prihvatiti mogućnost i da na UDG-iju ima dobrih likova. Supermarin spitfajer je jedan od simbola pobjede antifašizma ali je bio jedan od najgorih aviona Drugog svjetskog rata. Meseršmit je jedan od simbola Hitlerove naci armije, ali to mu nije oduzelo titulu najboljeg aviona Drugog svjetskog rata.
Milivoj Solar je najbolji teoretičar književnosti na prostorima eks Jugoslavije i to što predaje na UDG-iju znači da u toj nakaradnoj ustanovi, na predmetu Teorija književnosti, može mnogo da se nauči. Izvjesno je, više nego na istom predmetu na nikšićkom Univerziteta. Baš kao što se na studijama Ekonomije na prežalosnom Mediteran univerzitetu može mnogo više naučiti na časovima Milenka Popovića nego na časovima Nikole Fabrisa.
To sam htio reći a ne stajati u odbranu UDG-ija ili asistenta Baće.
ISpravka: Nikšićkom univerzitetu :) Mijenjao sam formu rečenice…
zaboravio sam da dodam pominjući Nikolu Fabrisa – na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
“Ponekad i više nego na najprestižnijim fakultetima Zapadne Evrope.”
Neone, ponekad se doma moze mnogo vise nauciti nego na najprestiznijim fakultetima na svijetu. Nije u pitanju kvalitet obrazovanja nego izbor institucije, koji u ovom slucaju, mozda zato sto su ‘rane’ jos uvijek freske, znaci izbor vrijednosnog sistema.
O Baci sam, u smislu kapaciteta i potencijala, cuo sve najbolje, sto znaci da je covjek vjerovatno mogao da bira gdje ce se skrasiti. Utoliko je njegov izbor problematicniji.
Za one koji nemaju izbora imam mnogo manje rijeci kritike, jer tu poziciju mogu da razumijem.
UDG je, u svakom pogledu, problematican. Sto rekao komentator Nedovic, prije svega, sa vrijednosnog (mafijasko-seljacki kontekst), ali i naucno-pedagoskog aspekta (predavaci su Vukoticevi puleni i clanovi porodice, novopeceni doktori iz redova politicara koji su se, sistemom doskolovavanja u srednjim godinama, okitili i univ.zvanjima i penzionisani, doduse nekada ugledni profesori, u poooooooznim godinama koji vise figuriraju imenom, a manja djelom iz objektivnih razloga – godine, senilija, nedolazenje, tako da se njihova imena koriste samo u svrhu marketinga).
O nekvalitetu Vukoticevog ,,univerziteta” svjedoce i sami studenti koji kazu da, upravo, svi izuzetno lagano zavrsavaju UDG. Zato ga, uostalom i upisuju (iako je, na zalost, Bol.dek. devalvirala i ostale univ. koje imaju kredibilitet).
UDG nije ni stigao do statusa univerziteta (prijemcivije bi bilo da ga oslovljavamo sa ,,kurs” ili ,,vecernja skola”, sta god). To je jedno malo (trenutno upotrebljivo) preduzece koje donosi prihod, uz blagoslov drzave tj. drugova koji ga vode, svako iz svojih razloga. Najvise profita, a po malo i sujete (Vukotic rektor, recimo…).
Uh, mislila sam da ne komentarisem ovu temu, upravo pokazujuci (prezriv) stav prema ,,pojavi” UDG-a, ali, eto, morala sam iznervirana…
Da, neki od nas znaju Baću, ali to ne znači da ga i mi ne kritikujemo. Ulazimo mi sa njim u polemike redovno – posebno oko pitanja religije i kapitalizma. Ipak, neke stvari treba reći i ođe, a Baći ću ja skrenut pažnju na ovaj post, pa neka se i on ođe glasne, da mu ja ne izigravam advokata.
Vladimire, Baća je trebalo da radi na FPN, jer mu je taj isti fakultet dodijelio nagradu za najboljeg studenta fakulteta. Međutim, prije nego je otišao na postdiplomske, Baća je bio dio grupice koja se pobunila protiv samovolje Srleta Darmanovića u pogledu fakultetske politike, pa je u “Vijestima” izjavio da je na FPN donijet “oktroisani pravilnik”, što mu uprava nikad nije oprostila. I ne samo njemu, već je napravljena lista nepoželjnih studenata. Iako je i na jednom od najboljih odsjeka za sociologiju i antropologiju u Evropi opet bio student generacije, za njega nije bilo mjesta na FPN. Na kraju mu je ostao UDG i dobro znam, ne samo po njegovoj priči, već i po pričama studenata koje poznajem, da je tamo pričao ono što misli. I nije ga držao UDG zato što ga vole, već zato što im trebao. A znam i to da on želi da radi samo tamo gdje mu je fleksibilno radno vrijeme, jer teško da bi taj neradnik izdržao da sjedi negdje od 9 do 17h, pa se zato i odlučio za rad na fakultetu (kad već nije mogao na FP). Zato je i pobjegao na doktorske, da ga neko plaća za čitanje knjiga i dangubljenje. :D
Mače Malo, koliko ja znam, Baća i dalje stoji iza te analize diskursa. Analiza je pokazala ono što jeste, a ne ono što je on htio da čuje. (A koliko je bila profi govori ti činjenica da je bila čitana u Američkom kongresu.) Ako si pročitala analizu, Baća uopšte nije pisao pozitivno o Lukšićevim nastupima, već onako kako je doista i bilo – da se od pređašnjeg vožda udaljio plasiranjem “stručne priče”, ali i o tome da mu je “evropska priča” alibi za sve ono što narodu ne može da proda kroz tehnokratski diskurs, kao i to da je u svojim nastupima ulazak u NATO predstavio kao “dodatni uslov” za ulazak u EU, što je jako maliciozno s Lukšićeve strane. I još mnogo toga. Čovjek je tom analizom bukvalno opoziciji ponudio linije napada na Lukšića, jer je iznio prednosti i nedostatke Lukšićevog pokušaja da makar na nivou nastupa i priče udalji od svog prethodnika. Ali ne, odmah ga je opozicija napala, jer nije shvatila što ta analiza predstavlja. Interesantno je kako su sada svi prihvatili Baćinu priču, jer se i od opozicije i od intelektualaca čuje kako je Lukšić drugačiji samo na nivou nastupa, imidža – odnosno, diskursa. I to baš po onim stavkama koje je Baća naveo. Iskreno, nisam ni ja iz novinske priče shvatio poentu Baćine analize, pa sam imao i raspravu sa njime, ali kad sam pročitao ono što je dato novinarima prije pressa, shvatio sam da su imbecili jer ne umiju da rade svoj posao i prenesu stvari profesionalno.
Perfekt, pratio sam i tvoju reakciju na Baćin tekst o studentskim protestima, i čini mi se da nisi pažljivo čitao kada si govorio o navodnim kontradiktornostima. Sjećam se da sam mislio i tad da reagujem, a možda i jesam, ne sjećam se, ali si mu kao zamjerio što nelogično govori o “politizaciji” studentskih poteza, iako je Baća u tom tom tekstu govorio o dva nivoa “politizacije” – politics and policy, za koje mi koristimo jednu riječ, “politika”. Pročitaj tekst opet, pa će ti stvari biti jasnije. Teško da će on dozvoliti nepreciznosti, nelogičnosti i kontradiktornosti u onome što mu je uža struka. Nije tek tako sa najvećom odlikom odbranio magistarski rad kod jednog od najcjenjenijih evropskih sociologa. Ja znam da je on nekad velika težina – da on nekad naporno i zahtjevno zna da piše (na čemu mu se često zamjera), da se zajebava sa očekivanjima čitalaca (u jednom tekstu posvećenom Đukanoviću, neke stvari mi nisu bile jasne, na šta mi je on rekao: “Pogledaj filmove koje sam pomenuo u tekstu. Kad vidiš o čemu se radi u njima, posebno par scena, sve će ti biti jasno zašto sam rekao to što sam rekao.”; e jebem ti ja to, Baća! iživljavaj se nad nekim drugim!), da namjerno miješa popularnu kulturu, teoriju, aktuelna dešavanja… Naprosto, nekad je težak smarač. :D
Kralju, ovako i Ana Kolarević hvaljaše samu sebe nedavno u Vijestima. Trebam li još ljubomoran da budem na Backa?! hahahahaa haaaaaaaaaaa
Po tvojoj priči mesija stiže, samo te ne spasi.
Irinej,
sigurno je da bi bilo najbolje ako bi se Baca i sam ukljucio u diskusiju, to bih posebno cijenio.
Niti drzavni niti privatni fakulteti u CG nisu priznati van granica CG tako da su ovakve diskusije besmislene.Sto se tice teksta on je odlican ali sa mjesta kojeg dolazi moze biti samo prilog u borbi unutar vladajucih klanova ili uvod za pustanje niz vodu karikaturalnog gradonacelnika iz Berana.Ovakve bravure su vec vidjene u dps-sdp obmanama.
Poštovani teoretičari zavjera, koji vam je kurac? Sad je svako ko prima platu iz budžeta špijun i neprijatelj. Samo sa sobom ne možete. Tekst vam se sviđa ili ne sviđa, ali malo prorijedite liste za odstrel..
Nebojša Babović, Luka Berane
Baboviću, eto ti Baće, a pozovite i Manka, sa ovakvim preporukama mladoga teoretičara dobijate tender za luku, garant!
Ready, willing and able. You go guys!!!
Ne zna se ko su veći crveni Kmeri. Ovi na vlasti što javno osuđuju svakog ko se slikao bez lopate ili ovi “čistunci” koji osuđuju svakog ko poznaje nekog iz DPS. NAđite mi 10 ljudi čistih po svim vašim kriterijumima i ja ću naći način da ih iselim iz ove zemlje da se ne muče više s nama govnima
Samo polako, i citajte sto je stvarno napisano – nije bilo nikakvih lista za odstrel. Iz ovakvih vasih reakcija stice se utisak da biste se zadovoljili ako bi ‘Tito rekao da su studenti u pravu’, a ja sam siguran da se tada nista sustinski ne bi promijenilo.
Kada sud časti završi sa zasjedanjem, možete li se vratiti impresijama o tekstu?
A za koga ste glasali na svim izborima do sada?
Sjajna pirueta UDG Baće! Umjetnički dojam opozicionih Crnogoraca (na skali 1-10) – 8! A sada ski skokovi. Balša Brković skače, a neka se pripremi Andrej Nikolaidis. Molimo članove žirija da zauzmu mjesta. Balša se zalijeće i…pogledajte!….pirueta u vazduhu zvana anarhizam, zatim sjajan doskok! Veliki aplauz objektivne opozicione publike! Sjajno! Sjajno!!!
IMA LI VIŠE KRITERIJUMA
Političari vladajućih partija vole da predaju na univerzitetima
Za razliku od političara iz vladajuće strukture, opozicionari teško dolaze do posla, bez obzira na stručne reference
Uvecaj! Studenti mu najbolja potvrda: Sekulić (Foto: Savo Prelević)Nekada je bilo pravilo da država iskoristi znanje profesora univerziteta i pozove ih da preuzmu funkcije u Vladi, a danas oni koji afirmaciju stiču na političkom terenu istovremeno spremaju “magistrature” i “doktorate”, nastojeći da sa političkih pozicija osiguraju svoju budućnost kao predavači na privatnim fakultetima, od kojih neki imaju sumnjiv renome.
Oni koji imaju zvanje doktora nauka su predavači, dok njihove kolege sa magistarskim titulama uglavnom honorarno zarađuju kao asistenti u nastavi. Za razliku od njih, opozicionari teško dolaze do posla, bez obzira na stručne reference.
Na Univerzitetu Mediteran predaju poslanik SDP-a Raško Konjević i bivši portaparol te partije, a sada član Senata Državne revizorske institucije (DRI) Branislav Radulović.Premijer Igor Lukšić i ministri ekonomije i finansija Vladimir Kavarić i Milorad Katnić predaju na Univerzitetu Donja Gorica (UDG), čiji je jedan od osnivača bivši predsjednik Vlade i lider DPS-a Milo Đukanović.
Ministar održivog razvoja i turizma Predrag Sekulić jedan je od predavača na Fakultetu za mediteranske poslovne studije u Tivtu. Uz njega su i ministar saobraćaja Andrija Lompar (SDP), ambasador Crne Gore u Vatikanu Antun Sbutega, poslanik Radoica Luburić i direktor Uprave policije Božidar Vuksanović. Lompar se od njih razlikuje po tome što je profesor državnog Univerziteta bio i prije ulaska u politiku.
Na Univerzitetu Mediteran predaju poslanik SDP-a Raško Konjević i bivši portaparol te partije, a sada član Senata Državne revizorske institucije (DRI) Branislav Radulović. Predavači na tom fakultetu su bivši potpredsjednici SNP-a i Narodne stranke Srđa Božović i Savo Marković.
Poslanik DPS-a Miodrag Vuković predaje na podgoričkom Fakultetu za državne i evropske studije, kao i gradonačelnik Cetinja Aleksandar Bogdanović (DPS). Do prije dvije godine predavanjem studentima Građevinskog fakulteta bavio se i ministar unutrašnjih poslova Ivan Brajović (SDP).
Studenti su najbolja potvrda
Kao i Lompar, i potpredsjednik Vlade Vujica Lazović (SDP) podučavao je studente prije nego se vinuo visoko u politiku. To čini i sad na državnom Ekonomskom fakultetu.
Upitan da li to što je sada i profesor ima veze sa činjenicom što je i visoki funkcioner DPS-a, ministar Sekulić tvrdi da se radi isključivo o njegovim naučnim referencama.
“Što se tiče naučnih referenci – doktor sam nauka. Bio sam predavač (asistent) i kao magistar, što je u skladu sa Zakonom o visokoškolskom obrazovanju. Da li bi bio predavač da nijesam visoki funkcioner DPS-a, nije mi poznato. Ali, mislite li da mi je DPS pomogao da napišem četiri romana, da završim fakultet, magistriram pa doktoriram, da naslikam na desetine slika i da se desetak godina bavim novinarstvom”, kazao je Sekulić “Vijestima”.
Sekulić je rekao da je veliki broj studenata imao prilike da sluša njegova predavanjaOn je rekao da je veliki broj studenata imao prilike da sluša njegova predavanja: “Možete ih pitati da li sam dobar u tom poslu”.
Sekulić je rekao da je diplomirao na Pravnom fakultetu, te da je njegovo “kasnije interesovanje bilo vezano za ekonomiju – vjerovatno zbog toga što se prateći rad Skupštine kao novinar, a kasnije i kao poslanik zasitio prava i pravnih normi”.
“Magistrirao sam sa temom ‘Finansiranje javnog servisa’, a doktorirao sa tezom ‘Osnovni principi savremenog budžetskog sistema'”, kazao je Sekulić.
Magistarske studije završio je na podgoričkom Ekonomskom fakultetu, a doktorske na privatnom beogradskom Univerzitetu “Union”, ali nije saopštio koje godine.
“Union” je privatna ustanova, osnovana 2005, a na njenom čelu je rektor Zlatko Stefanović. Sastoji se od fakulteta za industrijski menadžment, dizajn, Bankarske akademije, Pravnog i računarskog fakulteta. Doktor nauka je i Sbutega, dok je Luburić magistar.
Konjević u predavače prije politike
Konjević je “Vijestima” kazao da je od 2005. godine saradnik u nastavi na Univerzitetu “Mediteran” na predmetu Osnovi menadžmenta još od septembra 2005.
“Tada se nijesam bavio politikom. U periodu od 2004. do 2006. završio sam dvogodišnje postdiplomske studije i kasnije magistrirao u saradnji sa redovnim profesorom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i glavnim ekonomistom Centralne banke dr Nikolom Fabrisom. Dakle, moj angažman u nastavi na fakultetu nije povezan sa mojim kasnijim političkim angažmanom i on je ostvaren putem javnog konkursa koji je raspisan još u jesen 2005”, rekao je Konjev
A na 10
Bojan BAĆA: ……državu doživljavam kao poštu – dakle, kao beskrajno nezanimljiv splet institucija i službi kojima bi cilj morala da bude dobrobit građana. A trebalo je i da odmah shvatim da je to zvono za uzbunu. Elem, na državu emotivno reagujem samo onda kada nešto zasere, tj. kada, što bi filmski kritičari rekli, ne isporuči..
Mace malo… drzavu dozivljavam kao majku-dakle, kao najuzvisenije, najtoplije stvorenje.
Dala mi je zivot, dala mi je prijatelje, dala mi je sansu… ali, taman sto sam poceo da zivim, trc Milojko, majka poce da mi se kurva.
Objekat ispražnjen od značenja, ali koji nekome može ponuditi užitak
Objavio/la PCNENIntervjui20. Feb. 2012. | 00:02
Bojan BAĆA, doktorant i istraživač na Odsjeku za sociologiju Univeziteta Jork i koordinator istraživanja u Centru za demokratsku tranziciju (CDT). Povremeni je kolumnista dnevnog lista Vijesti i filmski kritičar filmskog časopisa Filaž
Duško VUKOVIĆ: Šta za tebe znači nacionalni identitet i koliko ti je bitan?
Bojan BAĆA: Pokušaću da odgovorim na pitanje tako što ću ukratko pojasniti šta je to što je izazivalo “kratak spoj” u nizu propalih pokušaja da se identifikujem sa nacijom, makar i na najrudimentarnijem nivou. Pretpostavljam da je trebalo da odustanem odmah na početku kad sam shvatio da državu doživljavam kao poštu – dakle, kao beskrajno nezanimljiv splet institucija i službi kojima bi cilj morala da bude dobrobit građana. A trebalo je i da odmah shvatim da je to zvono za uzbunu. Elem, na državu emotivno reagujem samo onda kada nešto zasere, tj. kada, što bi filmski kritičari rekli, ne isporuči. Naravno, ne pokušavam da naciju poistovjetim sa ili svedem na državu, ali su ta dva fenomena nerazlučivo isprepletana na ovom našem Balkanu, pa ih valja uzeti u paketu.
Pored navedenog, svjestan sam ja i toga da mnogi državu doživljavaju drugačije – srcem, punim plućima, čime god. Kad na državu ne gledate isključivo kao na poštu, onda ćete u toj golemoj mašineriji nekako negdje naći i “nešto više”, ono “nešto” što je nesvodljivo na puku materijalnost države. To “nešto više” je neophodno za izgradnju identiteta jer nudi užitak, što je neophodan preduslov za izgradnju svakog identiteta. To mnogi vole da nazovu nacijom. Stoga, ako mene pitate, nacija nije ništa drugo do sublimni objekat jednog teritorijalno-administrativnog područja. Kažem sublimni, jer nije opipljiv, a još manje mjerljiv, tako da nećete naći nijednu osobu koja će vam precizno objasniti šta je zapravo crnogorska ili bilo koja druga nacija, odnosno šta podrazumijeva način života jedne nacije. Iako je objekat ispražnjen od značenja, to ne znači da se u odnosu na njega ne može organizovati užitak, što otprilike znači da isti oni koji mi ne mogu objasniti šta je, recimo, crnogorska nacija, itekako mogu uživati u pobjedi crnogorske fudbalske reprezentacije. Drugim riječima, ovdje se radi o uživanju u ideološkim obavezama prema naciji koje potpišemo onog momenta kada ona postane referentna tačka našeg identiteta. Što se mene tiče, čak i na tom nivou najčistijeg (naizgled de-politizovanog) užitka moja povezanost sa nacijom je blamirajuće nikakva: naprosto, u ovoj našoj pošti ja ne vidim nikakav sublimni objekat u odnosu na koji bih organizovao sopstveni užitak.
Možda sam se i zato izjasnio kao Džedaj na prošlogodišnjem popisu.
Mozda ga je stvarno sutnuo Darmanovic. Mislim da je on skartirao i Filipa Kovacevica koji sada radi u Kotoru. ne smije se pored njega natruniti oko vlastima.
Irinej i Jovan su mi ukazali na ovaj sajt koji, istina, ponekad posjetim, ali nisam znao da prenosi i moje tekstove. Which is cool, tako da – hvala. Elem, neću pokušavati sebe da branim, jer nema potrebe za tim: vidim da sam kriv po mnogim osnovama, a i da je presuda donijeta, tako da mi samo ostaje da ostatak života provedem iščekujući izvršenje kazne. Ionako mi treba malo saspensa u životu.
Nego, ono što mi jeste drago da vidim je to da me mnogi prozivaju zbog rada na UDG-u. Razumijem. Čisto da rabljenje mog CV-a u političke svrhe ne bude previše košer, evo i još jedne informacije: na četvrtoj godini studija, bio sam – fanfare! – stažista u Skupštini Crne Gore. Pokušavam da se sjetim da li je bilo još kakvih mojih kontakata sa avatarima Vlasti… Mislim da sam jednom ušao u zgradu u kojoj su, čini mi se, kancelarije DPS-a, da bih uzeo onu “Euro 26” kartu, tako da ne znam da li se to računa kao prodaja režimu. Računa li se?
A sad, onako potpuno bez ironije i palamuđenja, drago mi je da u Crnoj Gori postoji mjesto na kome se niko neće uzeti zdravo za gotovo, a ponajmanje tamo neki Bojan. I drago mi je što postoje ljudi koji će obratiti pažnju ne samo na tekst, već i na “mjesto” odakle tekst dolazi – u ovom slučaju, od asistenta sa “Milovog fakulteta”. [Za moje prijatelje dolazi od, kako ste čuli, “teškog smarača”.] A to je prvi korak u osvješćivanju ovog naroda: da sve prime sa rezervom. Dakle, nije bitno da li smo u pravu ili ne, važno je da se sve propituje i preispituje – od teksta, preko ideje, do samog autora. I to je, my friends, početak pravih promjena.
Zato, keep it real and keep ’em coming (i po mojim rebrima, svaki put ako treba, ali nemojte da ćutite).
Sve najbolje,
B.B.
Bojane,
lijepo od vas sto ste se ovdje javili. Doduse, nisam siguran do kraja kako da razumijem vas komentar, jer se cini da ste sa jedne strane povrijedjeni, dok sa druge pozdravljate diskusiju.
Elem, posto sam je ja na neki nacin zapoceo, uzecu sebi za pravo da vam kratko odgovorim. Pitao sam se da li sam pretjerao u kvalifikacijama kad sam vas osvrt nazvao ‘opasnim’ i ‘teskom hipokrizijom’, i zakljucio da je vjerovatno trebalo biti umjereniji. Medjutim, ostajem pri tome da neko sa pozicije predavaca na UDG-u nema kredibilitet da drzi drugima predavanja o drustvu i sistemu. Razloge sam objasnio iznad.
Jos jednom, ovo nije nista licno, i nadam se da je jasno gdje su te dvije sfere razdvojene. Napomenuo sam da sam za vas prvi put cuo u holandskoj emisiji i da ste na mene ostavili pozitivan utisak, mada smatram da ste svom prijatelju (koji je emisiju vodio) mogli preporuciti i bolje sagovornike. Naime, mislim da intervjuisani (medju kojima su UDG predavaci Dragan Vukcevic i Jadranka Kaludjerovic, dok se citav spisak moze naci pri dnu ove stranice) uglavnom spadaju u Novocrnogorce, pa tako ne predstavljaju na najbolji nacin ni ovu zemlju ni njeno drustvo. S obzirom na vase ocigledne kapacitete, vasi su izbori upadljiviji, dok istupanjem u javnu sferu bivate izlozeni kritici, na sta morate biti spremni.
Pozdrav!
Vladimire,
Pogrešno se shvatili moju priču. Daleko od toga da sam povrijeđen. Naprotiv. Drago mi je da neko kritikuje. U tom smislu, ne pozivam na dijalog, jer mislim da je to precijenjena aktivnost koja ima za cilj konsenus, a ne istinu. Dakle, pozdravljam prisutnost i živost kritike na ovom sajtu.
Sve najbolje,
B.
Hmm, interesantno. Ja, sa druge strane, smatram da jedino (konstruktivan) dijalog ima smisla i da je istina = konsenzus, ako zelite da zivite medju ljudima. No sve je licni izbor.
Dijalog precijenjena aktivnost?! Reka sam ja da ovaj mali prepisuje stranu stručnu literaturu. No, ajde de, dako mu ostane što u glavu.
Čitajući diskusiju povodom teksta B.B. sjetih se nekog drugog B. B. (Bertolta Brehta), zapravo, njegove kritike ekspresionizma i jedne sarkastične rečenice: “Taj pokret je bio(mala) revolucija, ali kad je bilo dozvoljeno malo slobode, ispostavilo se da nije bilo slobodnih ljudi…”
Sam tekst Bojana Baće nijesam želio komentarisati obzirom da je čitava diskusija imala drugačiji smjer, pa ne želim to činiti ni sada. Ipak, nakon svega što je ovdje napisano, – naročito sada kada je autor, budući skeptičan “glede” dijaloga, sportski dozvolio da njegova “rebra” budu rabljena u svrhu kritike – usuđujem se napisati komentar koji se ne bavi tekstom koliko reakcijama na sam tekst. Možda i umaknem optužbi za pripadnost “crvenim Kmerima”.
Naime, Mišel de Serto, taktike svakodnevice razrađuje unutar jednog bitno drugačijeg kulturološkog modela i društveno-ekonomskog sistema u kom konstatacija “kad nemamo ono što volimo, treba voleti ono što imamo”, manje referira na sado-mazohističke porive pučanstva nego li u našem slučaju. Mogao se autor, samo da nije pretjerivao u apostrofiranju “epohalnosti i univerzalnosti” takvih taktika, makar ukratko osvrnuti i na ovaj aspekt.
“Moć njihovog otpora nije u negiranju, transformisanju ili podrivanju sistema, već u antidisciplini kao tihoj preinterpretaciji prihvaćenih pravila i društvenih praksi.”(de Serto)
No, kako je sam tekstopisac naglasio: “svako ima svoj fetiš.”
Ne potcjenjujući značaj simboličkog otpora, čak ni u ovom trenutku, u potpunosti sam saglasan sa ocjenom – izuzev defetističkog zaključka :) – koju je dao komentator pod nickom Neon, “Baćin tekst nije loš, ali moj utisak je da je s porukom zakasnio bar deceniju…” Čak i nevezano za konkretnu situaciju, uopšteno uzevši, notorna činjenica je kako simbolički, kreativni, vid otpora “nadziranju i kažnjavanju”, po pravilu, dejstvom anonimnih „zakona“ tržišta biva “pročišćen” od svojih subverzivnih elemenata da bi se tako recikliran, na koncu, konzumentima ponudio kao mainstream roba.
No , za naše prilike signifikantna je jedna drugačija strategija. Nerijetko, tvorci “kreativnog bunta” počnu nepromišljeno primati laskava priznanja od intelektualne i kulturne elite(i njenog “nadolazećeg vala”); kada se prema takvim “danajskim poklonima” odnose nepromišljeno i benevolentno, “kreativci” rizikuju da se njihova pobuna podvede pod jednu od matrica funkcionisanja sistema a oni sami nađu na “braniku otačastva”. Da bi kritička oštrica ostala neotupljena ona, ni u kom slučaju, ne smije “nekritički” boraviti u blizini mainstream-a, pa čak i onog antirežimskog. Štaviše, na svaki pokušaj približavanja – ili je adekvatnije reći: pripitomljavanja – ona mora odgovoriti jasnom distancom. U suprotnom, tako izložena postaje previše ranjiva na moć dominantnog diskursa. Vjerujem da iz sličnog – doduše, odveć revolucionarnog i prevratničkog – razmišljanja potiče i ‘68-ška maksima “Bolje je ne biti u pravu sa Sartrom , nego sa Aronom biti u pravu.”
U ovom konkretnom slučaju, kako pokazuje diskusija na ovom portalu, najednom više nije bitno ko govori i zbog čega, već šta govori, te na koga se “pohvala” odnosi. Postmodernistički egzaltirano uzvikuje se” Autor je mrtav! Živio Tekst!” Ali ne bi li se u potpunosti odbranio dignitet „pohvale“, autora je, s vremena na vrijeme, ipak neophodno “reanimirati”. Jer je, kako neki rekoše, dobar momak. Kao da je o tome riječ.
Tako, svi koji izraziše neke sumnje u pogledu “antirežimskog” kredibiliteta autora – isključivo zbog njegovog UDG angažmana – od strane u tekstu „pohvaljenih“ bivaju raskrinkani kao “teoretičari zavjere, crveni kmeri koji sastavljaju liste za odstrel”. Dodatno, autorova “kritička” relevantnost nastoji se rasvijetliti ostalim njegovim “zdravim” stavovima.
Nadalje, nije ga želio Darmanović, pa je otišao kod Vukotića i Lomija. Od nečega se mora živjeti, slažem se. Svi smo mi „nečiste savjesti“ jer smo oduvijek prinuđeni da biramo između dva zla, ništa se tu u CG nije mijenjalo još od ‘97. Je li suvišno reći kako izbor između dvije strane iste (loše) medalje, uopšte, nije izbor? E sad, u sistemu koji nas već dvije decenije suočava sa takvim “izborima”, koliko je uputno baviti se “pronalaženjem svakodnevnog” istrajavati na etici kojom se ne može pobijediti ali ni izgubiti? Estetizacija statusa kvo, nesumnjivo, čini se kao dobar analgetik za naše patnje i adekvatan stimulans za teške “izbore” sa kojima ćemo se nastaviti suočavati.
Kako bi se odagnala i najmanja sjenka sumnje, pristupilo se analogijama na globalnom nivou; shodno logici takvog apologetskog žanra, dozvoljeno je miješati babe i žabe – Čomski i Baća, MIT i UDG, USA i Crna Gora . Tako, jedan od komentatora uporedio je autorovu poziciju sa onom koju ima Čomski, odbijajući komparaciju između MIT-a i UDG-a jer je ova neumjesna, što bi, dakle, trebalo da implicira kako je poređenje između USA i Crne Gore – kao ono koje nije dovedeno u pitanje – umjesno. I tako smo o trošku apologije jednog sumnjivog kritičkog angažmana sasvim jevtino dobili “našu Ameriku i našeg Čomskog”
Još kada, što reče Vladimir Nedović, “Tito prizna da student nije zapalio žito, t.j. da su studenti u pravu”, blago nama, eto nam izgledne prilike za još jedno kozaračko kolo, ovog puta ne u Beogradu, nego u “Mordoru, kraj Berana”…
Bojan Baca je nova generacija jos neprocitanih pravokatora…