Klikom do posla

Posao se ne čeka, posao se traži – Posao se ne traži, posao se radi.

Zvanični podaci koje objavljuje Ministarstvo rada i Zavod za zapošljavanje jasno je i njima da su izmišljotina pa se njima ne treba baviti. Kada su jedna Francuska, Španija, Italija i druge velike zemlje na istorijskom nivou nezaposlenosti šta možemo reći za Crnu Goru?
Kolektivna aMNEzija koju je crnogorski narod usvojio kao najbolji mehanizam odbrane sada ima jedan podoblik, a to je “veličanje jadne prošlosti”. Ono dovodi do toga da u običnom razgovoru možete čak čuti i rečenice tipa: “Sjećaš li se 2006. kako je bilo dobro”, “E ako nam nije bilo lijepo 93, pljuni me” i slično. Zato ovaj tekst neka ostane kao podsjećanje na stanje zaposlenih i nezaposlenih u 2012. godini, stanje koje je isto više od 20 godina i biće tako najmanje narednih 20 sve dok se iz korijena ne promjeni naše društvo.

Kategorije

Sezonski rad budućnost razvoja, teško osim ako nećemo da živimo samo u toku sezone, a da se ostatak godine zamrznemo. Teško s obzirom da ljudi kada se odvaže na potez da na crno rade kod gazde siledžije na moru za 200-500 eura nemaju perspektivu nakon toga rada. Tu je i nekonkuretna radna snaga iz okolnih zemalja koja time što bi radila samo za 100 eura i za smještaj uništava svaku mogućnost poboljšanja situacije, jer ako ti nećeš, uvijek ima ko oće.
Koliko ste puta čuli razgovor o zaposlenju: Rade li ti đe? Ne pitaj me ništa, evo su završili i jedno i drugo i sjede kući, poluđeh. Isto je i sa razgovorom između samih nezaposlenih: Još ništa nema je li? Ne, ne pitaj me, više mi se i ne izlazi iz kuće da me svi to pitaju. Mladi naravno kao ventil često koriste roditelje pa su tu one žučne rasprave ko je kriv i da li je moglo ovako ili onako, a šta su crni ljudi krivi.
Mladi bračni parovi, to je tek posebna priča. Situacija varira da li radi on ili ona, ili ne rade oboje ili da li radi neko njihov ili ne. Naravno tu je i stambeno pitanje.
Oni kojima je prošla mladost u gadnom su problemu, na ivici depresije, obično su radili neđe pa ostali bez posla i sada leže kući. Bez budućnosti.
Imamo i gomilu starih radnika koju su ostali bez posla, uzeli otpremninu, potrošili i sada čekaju laganu smrt. Pomireni sa tim da nemaju šanse više sa poslom i da im je jedina opcija da srede za penziju.
Da ne zaboravim one koji rade. Veliki broj onih koji rade legalno za 200-500 eura suočavaju se sa torturom nadređenih koje isto neko na većoj poziciji maltretira. Treba li samo pominjati za šta je dovoljna ta plata za koju se radi?
Pomenuću i one koji rade na crno, bez ikakvih prava, one koje gazde šikaniraju, zlostavljaju, ponižavaju i kako gazda kaže sada već legendarnom rečenicom koju smo svi bar jednom čuli “Ako ti nećeš da radiš za te pare ima ko ‘oće”.
Tu je i odrađeni pripravnički pa polako kući, “dobrovoljno” napuštanje radnog mjesta, puna torba kvalifikacija, ali džaba i tako dalje i tako dalje.

Planovi

Šta planira aktuelna ali i svaka buduća vlast da uradi sa 22 hiljade studenata na univerzitetima ili sa onima koji su već diplomirali? Zamislite našu državu kao jedan evropski grad srednje veličine od 600 hiljada stanovnika, ali grad koji svake godine izbaci 100 pravnika, ekonomista, filologa, pedagoga i svih ostalih struka. Zamislite grad koji ima sva moguća ministarstva, uprave, vojsku, policiju, pa u tom gradu još dvadesetak lokalnih uprava pa opet sve ponovo – službenici, namještenici i tako sve u krug. Zamislite onda isti taj grad kome trebaju i ambasadori, konzuli, predstavnici u inostranstvu i drugo sve što treba. Zamislite onda taj grad bez plana, sa samo nekolika skupa hotela i nekolike velike zgrade, bez fabrika, poljoprivrede bez bilo čega što bi stvorilo život i obezbjedilo budućnost.

Lična borba

Ostala je samo borba na ličnom planu, dakle veza i guranje i sve što ljudima pada na pamet. Ljudi sada “kopaju oči” kako bi se nekako ugurali u neku upravu, ministarstvo ili mali broj preduzeća. Ne pomaže više ni partija, stric, ujak, krug se sveo na interesnu vezu – “Da li imam koristi od toga koga ću da zaposlim”.

Bezobrazluk

Svojevremeno se na jednom skupu o zaposlenju mladih čulo i ovo:
„Crnoj Gori su potrebni radnici, a ne pravnici. Crnoj Gori su potrebni farmeri, a ne menadžeri. Crnoj Gori su potrebne zanatlije, a ne diplomate“ , Božidar Šišević, Zavod za zapošljavanje.
Prevod – ja sam pravnik ili menadžer, popunio sam mjesto i sad mi treba jedan radnik i neko da mi okopava, a to što nemam fabriku i njivu pa to ćemo posle da rešavamo, treba mi odma neko da mi okopa oko zgrade Zavoda i da mi počisti ulaz.

Nada

Kraljevina Norveška sedamdesetih godina prošlog vijeka bila je zemlja beznađa i onda su iskopali naftu. Jedino se bojim da bi ovi naši vladari čak i tu naftu prodali nekom, odnosno sproveli cijevi do Rusije, Njemačke i Italije.
Šalu na stranu potrebno je izvaditi pare iz bajuna, pare koje su ukradene od naroda i uložiti ih u fabrike, preduzeća, poljoprivredu i tačka.

Ćuti dobro je.
Ćuti dobro je.

 N.K.