Mi smo 99%

Zašto smo toliko jaki? – 18 jakih razloga:

Zato što niko ne stoji iza nas, osim volje i čvrste rešenosti da promenimo društvo u kome živimo. Niko, osim naših porodica, budućnosti naše dece, svih naših prijatelja, svih običnih građana Srbije.

Zato što žarko želimo jedno novo društvo, jedan bolji humaniji, solidarniji i srećniji svet.

Zato što znamo kako da dođemo do tog cilja, a to ćemo uraditi miroljubivo, poštujući želje svih nas.

Zato što smo mudriji, pametniji, talentovaniji i sposobniji od onih koji trvde da nas predstavljaju.Zato što znamo više od Njih, imamo sećanje i znanje hiljada godina, praštamo, ali ništa i nikada ne zaboravljamo.

Zato što za razliku od Njih ne želimo da osvojimo vlast, nego želimo da vlast podele svi građani ravnopravno.

Zato što znamo kako to može da se napravi i ostvari: Direktnom demokratijom, tj. neposrednim odlučivanjem građana o svim bitnim pitanjima i zakonima. Referendumima o svim bitnim odlukama. Internetom u svakoj kući u Srbiji.

Zato što znamo da nam ne trebaju političari ovakvi kao što su sada. Trebaju nam stručni, sposobni „administratori“ – izvršioci u službi naroda, građana. Onako kako piše u zakonu, a ne onako kako Oni tumače, administracija = vlast.

Zato što svi državni službenici i gradski, opštinski, treba da služe građanima. Oni nisu na svojim radnim mestima da bi dobijali plate, nego da služe nama građanima, za šta dobijaju platu!

Zato što državu čine građani, žene i ljudi, porodice i ono što oni odliuče. A ne čine državu institucije, one su tu samo zato da bi svima bilo bolje i JEDNAKO!

Zato što smatramo da svi i bogati i siromašni imaju pravo na isto školovanje, na istu zdravštvenu i socijalnu zaštitu, bez razlike, RAVNOPRAVNO, a ne kao sada gde je podela na kaste i nedodirljive.

Zato što zemljom, vodama i prirodom Srbije i sveta ne mogu da upravljaju i gazduju banke i korporacije, to pripada svima nama podjednako i NEOTUĐIVO!

Zato što znamo da Vi služite baš tim bankama i korporacijama, a lažete nas da smo Vas birali i da nas predstavljate. Zato što vas ne vidimo na sednicama „Skupštine“ niti na sednicama „Vlade“, niti pratimo Vaše dogovore telefonima (videofonima?).

Zato što nećemo da glasamo ni za koga od Vas, svejedno što ste promenili vučje kožuhe i mašete novim zastavicama, znamo vas već jako dugo i znamo šta nam spremate.

Zato što nećemo da dozvolimo da potrošite 6 miliona evra po partiji(!), koliko ste sami izvdojili za „Vaše izbore“ od Naših para ne pitajući Nas.

Zato što od sada želimo da se SAMI PITAMO ZA SVE što se tiče naših života i budućnosti!

Zato što vas se više NE PLAŠIMO! Zato što smemo da promenimo budućnost koju ste nam Vi smislili!

Zato što smo se konačno probudili,

Veliko vam hvala 1%,

Vaših 99% vrlo zainteresovanih građana Srbije

izvor: 99posto.org

Comments

  1. Reciklirani Fantom says:

    Sumnjam da su ovi procenti tačni …… ako Srbija ima 7 miliona stanovnika, onda 1% znači da postoji 70.000 onih koji jašu …… mislim da je pravih jahača mnoogo manje …… najviše 0,1% ….. :)

  2. Ne znam da li primećujete, ali stvara se politička misao ovog veka. Piratska partija, occupy pokreti, anonimni, Zeitgeist pokret… Trenutno najveći su Occupy i Zeitgeist, ali ne moramo im se prikloniti. Sve to ukazuje na potrebu za promene.
    Pre samo jednog veka, najnormalnije je bilo da žene budu podređene muškarcima, najnormalnije je bilo postojanje robova, najnormalnije je bilo da jedna osoba rukovodi celokupnim društvom… Danas se protiv tih pojava borimo svi, ali retko ko se priklanja nekoj vrsti organizacije (ne u smislu pravnog entiteta, već grupacije) zato što su ih tokom godina te organizacije samo lagale, što se i u nas desilo petog oktobra. Danas ta nova politička misao i svest govori da smo svi jednaki, ali se to u praksi ne primenjuje, jer mi fakat imamo politiku, hence političari su iznad naroda. Oni nam “dozvoljavaju” naša prava, ali nam ih pre svega uskraćuju. Ja lično spadam u one Srednje o kojima Orvel govori i vapim za slobodom, ali ne za svojom. Ja nisam slobodan, ako ti nisi slobodan/na. Zato mislim da nastaje ili čak već postoji nova politička misao. Misao dvadeset i prvog veka.
    Po nekom mom mišljenju postoje tri grupe građanskog društva. Jedna i najveća u Srbije je ona pasivna. Druga je ona koja gleda da uspostavi prošlost, a treća je ona koja gleda da izgradi budućnost. Naveo sam već šta je bilo u prošlosti; kakvo je društveno uređenje postojalo i zato mislim da je ono zlo. Čim pišem ovo, ne spadam ni u najveću društvenu grupaciju u Srbiji. Dakle, voljno spadam u tu treću.
    Ja nisam Srbin. Ja nisam pravoslavac. Ja nisam belac. Ja nisam čovek. Nisam čak ni ljudsko biće. Ja sam biće. Svet je pun različitosti, a ljudska bića se od životinja razlikuju samo sposobnosti da razmišljaju. Dobro, neki ljudi na to nisu sposobni.
    Davno sahranjen je smisao jedne reči: poštovanje. Ne tolerancija, zbog izvrnutog smisla te reči (tolerišem te = trpim te), već poštovanje. A onda je režim pokušao, nadam se ne i uspeo, da i tu reč okrene protiv naroda. To se može sagledati u “Poštovanju različitosti”. Da li je to naš (društveni) invaliditet sa osobama sa teškoćama, da li je to naše preziranje lezbejki, gejeva, biseksualnih, transeskualnih i transrodnih osoba, osoba sa crnom, žutom, belom kožom, izgleda, godina, pripadnosti naciji, religiji, etničkoj grupaciji… U novoj političkoj misli te razlike nisu bitne. To je toliko minorno naspram samog postojanja života. Nas, koji tako razmišljamo, na žalost je jako malo i često smo pod udarom kritike (i ne samo verbalno, već ponekad i fizički) većine. Nama se stavlja na teret da smo izdajnici srpskog naroda, da smo izdajnici vere, da smo izdajnici in general, i to bez pogleda u ogledalo sa pitanjem: da li smo izdajnici žitelja planete zemlje? Da, ja na sve ljude, životinje i možda nekad i na vanzemaljce gledam kao bića, kao postojanje života. Jer, nije moje pravo da bilo kome sudim, niti se to pravo može dati nekome. A jedina mi je dužnost da se borim za slobodu drugih (sloboda nekoga znači da je biće živo).
    A onda, nakon svog filozofiranja vratim se u realnost. Gledam kako se mrzimo, gledam kako se ubijamo, kako se prebijamo, kako gladujemo, kako jedni druge prodajemo, kako jedni drugima činimo zlo čisto iz zabave. I hoću da zaplačem, jer to nije svet kakav želim da vidim, nije svet u kome želim da živim. Osetim se da sam rođen na pogrešnoj planeti i poželim ponekad da se odavde iselim.
    Ali to ne činim, jer ne mogu da živim sa činjenicom da sam ostavio 7 milijardi ljudi i više milijardi životinja da se bore protiv neprijatelja kojeg ne umeju da prepoznaju.
    Ko je neprijatelj, protiv čega se borimo, nisam uspeo u potpunosti da utvrdim. Nismo jednaki, jer sebe neki drugi stavljaju u jednakiji položaj od drugih. Mnogi to rade zato što su tako obrazovani (zakazale su institucije porodice, obrazovanja, društva u celini…), drugi zato što žele moć (ličnu, profesionalnu, ekonomsku…), a jako je malo onih koji su istinski zli. Nas ne uče da budemo odgovorni i da uperimo prst u sebe, već kako se odgovornost prebacuje na drugog i kako da krivimo druge. Nas ne uče kako se gradi mir, već kako se stvaraju konflikti. Nas ne uče kako da živimo sa drugima, već kako da mi preživimo. Da, sebičnost je neprijatelj.
    Za nas kažu da smo fejsbuk generacija što i jesmo, ali za sebe ne govore da su hašiš generacija, for it is – retko ko nije pušio hašiš. Svi etiketiraju druge, ali sebe nikada.
    Znam da ne pišem po usvojenim akademskim konvencijama pisanja, ali fakat nisam akademac i posve ne razmišljam kao oni. Uostalom, ako Vas zanimaju moje misli, pročitaćete tekst ma kakav on bio.
    Prešao bih na nejednakosti u zemljanskom društvu. Preko 80% nejednakosti u ljudskom društvu su faktičke i temelje se u novcu. Čaplinovim rečima, majka zemlja je bogata i ima mesta za sve nas. Ali zašto onda ljudi umiru od gladi, HIV-a, hladnoće, kad sve to može da se spreči? Jesam ljudskopravaš, ali se protivim ljudskom pravu svojine. Po kom pravu ja smem da kažem da je bilo šta samo moje? Mi ne nasleđujemo ovu planetu od naših predaka, već je pozajmljujemo od naše dece! To važi i za sve što sada “posedujemo”. Možda će zvučati previše jednostavno, ali samo probajte da zamislite svet u kojem nema novca. Ako novac ne postoji, već je sve što postoji na zemlji u “svojini” svih zemljana, skoro da smo rešili problem za gladne. Ako ne postoji novac ili vrednost slična njemu, većina ratova bi prestalo, jer ne mora da se gine zbog nafte, a uskoro i vode. Ako nema novca, ugasile bi se nuklearne elektrane i prešlo bi se na solarnu energiju. Ali kako bi onda razmena funkcionisala? Taj odgovor je dao Fresko u njegovoj “Ekonomiji zasnovanoj na resursima” i Venus projektu. Reklo bi se da je evoluirala politička misao, ali projekat Venus nije završen, već pruža samo osnovne ideje i ne zalazi puno u detalje. Detalje će, nadam se, naša deca sprovoditi.
    Onaj ostatak od 20% se lako da “ukinuti” obrazovanjem za budućnost, ne za prošlost.

    Dveteset i prvi vek je počeo širenjem nacionalizma. Pogledajte svet. Ovo će biti ILI vek nacionalizma ILI vek evolucije ljudskog roda. Šta će od toga da se desi zavisi od načina na koji ti razmišljaš.

    Za kraj samo: Da bi zlo pobedilo, dovoljno je samo da dobri ljudi ne rade ništa.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.