Đuro Radosavović: Sve desetke

Kad bi njenu majku na sahranama, svadbama i slavama upitali „šta ti radi ćerka, je li još uvijek onako slatka“, odgovarala bi:

„Mićka mi je zlata vrijedna, i sve desetke niže.“

Četiri godine studiranja Milica je planirala kako će da proslavi diplomu. Svake godine je plan padao u vodu i novi plan se rađao isto kad i novi najeksluzivniji klub u gradu. Trend je bilo Miličino srednje ime. Trudila se da ne zaostaje. U gradu je bila prva, bar je ona mislila tako!  Njena „kobajagi“ najbolja drugarica je studirala u Beogradu, što je stvaralo niz prepucavanja između dvije „srodne“ duše. Kad je pitala Milicu da li može sa njom da dođe na slavlje njen kolega sa fakulteta iz Beograda, njen odgovor je bio:

„Da, ali pod uslovom da je užasno zgodan.“

Čitav dan je Milica provela kod frizerke, manikirke, pedikirke, pa depilacija, pa masaža… Ignorisala je pozive i čestitke dosadne rodbine. Nekoliko puta je zvala menadžera kluba Velvin da provjeri je li siguran separe koji je rezervisala, ipak ona uvijek dovodi sa sobom elitu u taj klub.

Došla je u pravom trenutku. Klub je bio polupun. Odmah su uzeli njenu bundicu i uputili je ka njenom separeu. Oduševljena je bila što je na stolu stojao papir i natpis Mićka. Nije ga micala dok nije falilo mjesta za piće, da bi svi primijetili da u jednom takvom kafiću njoj tepaju!

Rekla je svim prijateljima da joj se jave porukom kad budu ispred kafića. Ona se tad provlači kroz narod, teatralno izlazi pored obezbeđenja ogrćući se rukama i telefonom umjesto bundice, i uvodi prijatelje jednostavno namigujući obezbeđenju koje je naravno zna od samog otvaranja kluba.

Njen separe je na uzvišenju. Ona stoji kao glavešina čopora, izdinuta na štikle posmatra ko je sve tu. Dugo uvježbano držanje usana, pućenje usta izvodi perfektno. Bilo kakav pokret glave ne smije da bude spor, pokreti su u stvari trzaji. Da se tako vidi koliko je dobro njena kosa isfenirana. U sebe je sipala svoj omiljeni koktel. Kad je gazda poslao jednu turu na račun kuće, ona je skoro prezrivo poslala pogled zahvalnosti, a ipak je popila dobar dio tog koktela. Sve je išlo kako je željela. Bile su tu gradske face, svi su joj se javljali. Bio je čak tu i njen bivši, i sve njene drugarice su primijetile kako „je odmjerava preko ramena svoje cure, zamisli frizerke“. Likovala je. Nervirala se samo što nema još uvijek njene drugarice sa drugom Beograđaninom. Kasnili su čitavih sat vremena.

Nerviralo ju je što je nervira njihovo kašnjenje. Željela je da svi poštuju njena pravila, jer je ovo njeno veče! Tad su ušli njih dvoje u klub, nisu čak ni sačekali da ih ona uvede. Kako su samo mogli…

Kad je sišla do njih, vidjela je Beograđanina. Bio je stvarno zgodan. Odmah se vidjelo da nije Podgoričanin. Bio je MTV obučen, skroz onako fensi, a Podgoričani su to uvijek iz nekog razloga bojkotovali. Imponovalo joj je što je jedan tako upadljivo moderan tip došao na njenu proslavu. Drugarica joj je uz izvinjenje rekla „u Beograd se sad tek izlazi“, što je nju jako uvrijedilo, ali to nije pokazala sad, biće vremena da joj se za to oduži. Čim su se popeli do njenog separea, odmah se pribila uz njega i pričala mu na uvo uprkos glasnoj muzici. Pričala je bilo šta, samo da ne bi njene drugarice nekim slučajem doprle do njega. Izbjegavala je da govori o muzici, filmovima i aktuelnim dešavanjima. On je bio previše upućen, na tom polju nije mogla da ga impresionira. Govorila mu je o tome kako je Podgorica guši i ponavljala kako joj se sviđa njegov stajling i parfem.

Pilo se čitavu noć. Đuskali su malo, baš onoliko da ne prenagle, da ne pričaju po gradu kako su one „razigrane cure“. Njoj je smetalo što on ne reaguje na njene podstreke za muvanje. Navikla je da na bilo koji njen mig okom, nogom, suknjom, haljinom ili  kosom udvarač odmah nasrne. Beograđanin nije bio od tih. Pio je svoje piće i razgledao. Njoj je ponestalo tema, odnosno nije bilo više smisla da istu temu vrti opet. To je počelo da joj ruši perfektno veče. On se okrenuo ka njoj, uhvatio je za rame i pitao:

„Gde je toalet?“

Ona mu ništa nije odgovorila, samo ga je uhvatila za ruku i krenula kroz masu. Prošla je naravno pored bišeg momka i njegove cure, „zamisli frizerke“. Njen separe je naravno bio kontra smjer od toaleta, da bi se probijajući kroz masu nekoliko puta na noć mogla izreklamirati pred narodom.

Kad su ušli u toalet, on je na bezbolan kulturan način pustio njenu ruku. Zahvalio joj se i uputio se ka vratima na kojima je nacrtan dečko koji piša u vaznu. Ušao je i prije nego je zatvorio vrata, za njim je ušla i ona i zalupila vrata. Naslonila se na zid. Imala je pogled skinut sa filmova kad erotika između dvoje ljudi dođe do usijanja. Donju usnu je izbacila napolje kao zov za dodirima, a ruke je držala uz sebe, dlanove okrenute zidu kao da čeka njega da nasrne na nju, a da ona izigrava žrtvu koja se morala podati emocijama. Mislila je da će on odmah nasrnuti na nju i početi da diže njenu crnu oskudnu haljinicu. Ali ne. On se samo smijao i pitao je:

„Šta radiš ti? Jesi li pijana?“

Nije to očekivala. Još više je poludjela za njim. Morala je pod hitno da uradi nešto šokantno da se izvuče iz ove situacije i da naravno izađe kao pobjednik. Ne može ostati mala Podgoričanka koja je stidno nešto samo pokušala. Preuzela je skroz inicijativu. Prišla mu je, nije ga ni pokušala poljubiti, samo ga je uhvatila za rajsfesšlus i počela da otkopčava. Dok se spuštala u čučeći stav, rekla je samo „daj mi ga“. Beograđanin je uprkos uvećavanju njegovog polnog organa, zastao, uhvatio je za ruke i rekao:

„Ej, ej, nemoj to da radiš. Ne znamo se, rano je. A i…“

Počeo je da se smije i da je odvlači od sebe. Ona je bila polupijana u čučećem položaju i skroz šokirana. Zar neko može tako obučenoj i sređenoj ribi da odbije pušenje. EJ! Onako ljutita je krenula da ustaje, ali je kliznula njena štikla koja nije izdržala čučeći položaj i ona se srozala na dupe tik pored klozetske šolje. Iako je u pitanju najeksluzivniji lokal u gradu, pored klozetske šolje je bilo ispišano. Njena haljinica, iako kratka počistila je svu mokraću prosutu okolo. On je htio da joj pomogne da ustane, ali se ona počela derati histerično na njega, pa je on izašao prvi. Kad je ona izašla iz muškog toaleta, bila je spokojna jer je dva tipa koja su čekala red nisu znala toliko dobro da bi raširili priču kako je viđena u muškom toaletu.

Kad je došla do separea, njene drugarice i Beograđanina nije bilo. Laknulo joj je. Nastavila je svoju ulogu, i dalje je bila glavna. Neće dozvoliti da se spolja vidi koliko je povrijeđena. Iz torbe je uzela vlažne maramice i neprimijetno čistila dupe pokušavajući da ne misli na to koliko je tipova u klubu čiju ona mokraću na sebi ima. Iako su joj drugarice govorile da je noć bila „extra“, ona je znala da se ništa nije razlikovalo od prosječnog petka ili subote. Čak je bilo i mnogo gore.

Kad je pokupila račune i krenula da ih plati novcem dobijenim od tetaka, došao je lično menadžer da joj čestita i naplati. Odbio je petnaest posto jer je ona stalni gost. Pitao je da li joj je onaj fensi dečko pravi dečko, a ona je odgovorila:

„Ma kakvi, ono je moj drug dizajner iz Beograda, inače je gej.“

Menadžer nije umio da sakrije osmijeh. Kasnije, njoj nije smetala njegova burma dok je trpala njegove prste u usta na zadnjem sjedištu njegovog džipa, a ni njoj ni njemu nisu smetala dječija kolica koja vire iz gepeka. Pravili su se poslije svega da su napravili grešku, iako su tu grešku ponavljali par mjeseci svakog vikenda.

Njena majka je koleginicama u detalje prepričavala kako je dobra noć bila kad je njena Mićka slavila diplomsko.

Upoznala je tog ljeta neke Beograđane na moru. Odmah je počela da sumnja na glas u njihovu muškost. Oni su se dokazivali, a jedan od njih joj se dopao. Bio je sportista, uglađen i fin. Završio je menadžment, a ona ekonomiju. Super kombinacija. Nije imala prepreka u razgovoru sa njim, polako su otkrivali ista interesovanja. Iako je sve išlo odlično, osjećala je da joj tepa previše i da je ponekad malo plastičan u odnosima, ali je to prevazilazila. Njegovi roditelji su bili prava beogradska gospoda. Velegrađani!

Imala je siguran posao u banci, došla je na mjesto njene tetke koja je čekala nju da završi fakultet pa da ide spokojno u penziju.

Drugi Beograđanin je često dolazio u Podgoricu zbog nje. Jednom je ostao previše i ona je ostala trudna. Brzo su sve dogovorili, organizovali svadbu prije nego što stomak poraste. Njegovi roditelji su bili presrećni,  i više nego srećni! Ona je plakala, malo što valjda treba, a ostalo zaista od sreće. Vidjela je svoj život onako kako ga je zamišljala. Bila je trudna sa zgodnim situiranim tipom iz dobre  beogradske porodice. Čak joj je odgovaralo to da se skuće u Podgorici, ovdje je već utabala put ka tome da postane poznata u svim krugovima.

Dok je bila trudna, bila je ubijeđena da je vara. Neko vrijeme ga je sama pratila, pa je uključila drugaricu i opet ništa. Čak je forsirala drugaricu da fleruje sa njim, a on je njoj odmah povjerio da njena drugarica njega napada. Sigurna je bila da je provalio njenu taktiku sa drugaricom, pa je unajmila privatnog detektiva. Nije žalila novac uprkos izjavi detektiva da nema naznaka da je muž vara.

Kad je bila u devetom mjesecu ugostili su njihovog prijatelja iz Beograda, druga iz djetinstva njenog muža. Ona je pošla na sprat njihove raskošne kuće da spava, a njih dvojica su ostali da igraju SONY play station, japanski fudbal dvojku i da se prisjećaju djetinstva. Dok je ona spavala, detetktivi su prisluškivali mobilni njenog muža i čuli da su njen muž i njegov drug mnogo bliskiji nego što bi trebalo, i prema zabilješci detektiva:“ova dvojica se krljaju u sve šesnaes'“. Detektivi su konsultovali psihoterapeuta i tek nakon što je prošao porođaj i curica napunila 6 mjeseci saopštili su Milici istinu o pravoj seksualnoj orjentaciji njenog muža. Ona je teško podnijela činjenicu da je bila paravan toliko vremena. Razišli su se. On se vratio u Beograd.  Curica je ostala kod nje. Tješila se tim da će vaspitati svoju ćerkicu na pravi način, opečena iskustvima sa momcima da će joj prenijeti sva znanja.

Njena majka je na sahranama, slavama i svadbama govorila da je njen zet beogradski dripac koji bi da se provodi u životu, a da je njena Mićka posvećena familiji.

„Eto je sad je upisala magistarske i sve desetke niže!“

piše: Đuro Radosavović

izvor: Vijesti, dodatak ART