Pošto je bankrot blizu, treba se spremati za pravu tranziciju ili promjene na bolje. Treba iskoristiti svaku krizu da se nauči na svojim i tudjim greškama i da se postave pravedniji mehanizmi ekonomsko-socijalne samokontrole i prevencije sledećih kriza i njihovog štetnog uticaja. Evo nekih ideja (novih i starih, neke se prepliću i ponavljaju, ali su meni uvijek aktuelne i iz moje pozicije primjenljive na Crnu Goru) za mijenjanje trenutnog čvora i čvorovića o kojima bi volio da čujem razmišljanja i mogućnosti implementacije kod nas u budućnosti, bez namjere da ih namećem ili da iz njih direktno profitiram:
-raspustanje parlamenta i zakazivanje slobodnih izbora za 1. jun 2013. godine
-formiranje prelazne vlade (koja ce obavljati sadasnje funkcije vlade i novog, gradjansko-reprezentativnog parlamenta)
+clanovi prelazne vlade i buduceg parlamenta, javnih sluzbi i buducih vlada ne mogu biti clanovi politickih partija, kako sadasnjih, tako ni clanovi bivseg saveza komunista, clanovi bivsih politickih partija formiranih i rasformiranih u poslednjih dvadeset godina,
+clanovi prelazne vlade ne mogu biti studenti,
+clanovi prelazne vlade ne mogu biti mladji od 30 godina,
+clanovi prelazne vlade ne mogu biti zaposljeni na univerizitetu crne gore, kao ni u ostlilm kvaziuniverzitetskim i kvazinaucnim ustanovama,
+clanovi prelazne vlade ne mogu biti kriminalci, kurve, spijuni ili poznavaoci borilackih vjestina,
+privremena vlada da radi od ponedjeljka do cetvrtka u podgorici u zgradi sadasnjeg parlamenta, a petak i subota da budu rezervisani za rad na terenu, medju gradjanima,
+najmanje jedan predstavnik svake opstine
+clanovi preivremene vlade da imaju slobodnu svaku drugu nedjelju, da koriste postojeca prevozna sredstva u drzavnoj sovjini, da im se obezbijedi pristojan smjestaj u podgorici u istom hotelu ili motelu, kao I pristojan smjestaj kad sun a terenu van podgorice.
-zadatak prelazne vlade je da osigura uslove za slobodne izbore 1. juna 2013 godine da sprovodi u djelo pravedne zakone i ustav crne gore, (nepravedne zakone i modifikacije ustava da obavi slobodni, demokratski izabrani parlament poslije slobodnih izbora; kome se na nesto kriva, nek zapise iI nek ceka slobodni demokratski parlament da mu se pozali); ekonomsko-restrikcione mjere stednje u javnim sluzbama i penzionom sistemu, kao i da sprovede javne rasprave i uspostavi uslove za implementaciju pravednijeg i demokratskijeg politicko-ekonomskog sistema vlasti i zivota gradjana u crnoj gori:
+ogranicenje primanja u javnoj sluzbi sa maksimlanom platom od 500 evra u javnoj sluzbi, ukljucujuci i platu u prelaznoj vladu, do formiranja nove vlade poslije izbora 2012. Godine, minimalna plate u javnoj sluzbi od 250 evra iI progresivni platni obracun od minimum ka maksimumu u zavisnosti od sluzbe, ne od godina rada; rigorozne kazne, novcane i zatvorske za korupciju i npropisno I nepravilno koriscenje drzavne imovine; rigoroznu kontrolu koriscenja drzavne imovine I koriscnja budzeta, eliminaciju nepotrebnih stredstava.
+ogranicenje penzijskih primanja na 200 evra po osobi, nezavisno od sadasnjeg statusa do sledecih izbora 2012. godine;
+privremena modifikacija ustava i izbacivanje svih etnickih reference zarad formiranja pravne gradjanske drzave za sve njene gradjane;
+kadrovsko ciscenje javnih sluzbi I popunjavanje pozicija kvalitetom, a ne nepotizmom I korupcijom;
+revizija i korekcija privatizacije i veleizdaje pocinjene tim kriminalnim djelom;
+nacionalizacija opljackanog i sudski procesi da bi se ispravila I kaznila pocinjena pljacka;
+povratak republikanskog uređenja građanske države, decentralizaciju i ustanovljenje reprezentativno-građanske demokratije i izbornog sistema;
direktna parlamentarna reprezentacija građana demokratski izabranim lokalnim predstavnicima svake četiri godine(sa ograničenim brojem od maksimalna kumulativna tri mandata), umjesto trenutnog partijsko-interesno-monopolističkog izbornog sistema;
+kandidati mogu biti članovi partija, ali su dužni da predstavljaju interese građana iz svog izbornog okruga, a ne partijsko-komitetske interese i stavove, osim ako ih građani izaberu i pošalju sa takvim platformama i stavovima;
+izborno-teritorijalna podjela na opštine i gradove bazirana na popisu, a ne na partijskim preferencama; maksimum od sedamdeset i jednog narodnog poslanika iz cijele crne gore; formiranje opština tuzi, golubovci, sutomore i petnjica. gradjansku definiciju crnogorske nacije i etničkih grupa koje je čine, kao i plan o garanciji istih građanskih prava svakom pojedincu bez obzira na etničku pripadnost.
+plan za pravedniji poreski sistem u cilju oživljavanja proizvodnje i zaštite domaćih proizvođača; manje namete i državnu kontrolu radi većeg prometa i boljeg plaćanja poreza i kontrole tokova novca. više novca u ruke radnog naroda iz ruku trule i maligne birokratije i penzijsko-čekaonog haosa.
+plan za postepeno organizovanje referenduma o važnim pitanjima za državu i narod, uključujući ustav, simbole i sve ostale tekovine sadašnje vlasti i opozicije; garanciju sadašnjeg državnog statusa do mogućnosti pristupa evropskoj uniji, a tada raspisati referendum i ispoštovati narodnu volju;
-oduzimanje svih partijskih nekretnina koje su bile u vlasnistvu nekadasnjeg saveza komunista, nacionalizacija istih i namjensko i kontrolisano koriscenje tih nekretnina od strane prelazne vlade do slobodnih izbora,
– ulazak u nato i ostalemedjunarodne organizsacijena referendum;
-higijena, ciscenje smeca, planovi za pravedno i ekoloski odrzivo odlaganje smeca, reciklazu i energetsku upotrebu otpada;
– plan za ekonomsku regionalizaciju i revitalizaciju privrede i poljoprivrede, sa naglaskom na organski agroturizam i proizvodnju organske hrane za izvoz, održivu organsku poljoprivreda baziranu na geografsko-klimatskim mogućnostima i uslovljenostima;
– razvoj ekološki-prihvatljivih industrija i tehnologija;
– čisti i održivi turizam širom crne gore;
– saobraćaj, putevi i aerodromi;
– plan za pravednu i poštenu vertikalnu, pa horizontalnu lustraciju u svim javnim sluzbama, na celu sa univerzitetom;
– predloge planova za uvođenje reda u školstvo, sudstvo i tužilastvo, medije, penzijsko-invalidski sistem;
– plan i volju i snagu i zalog za neprekidnu i nemilosrdnu borbu protiv kriminala i korupcije od početka rada prelazne vlade…
crna gora je mala, uz dobru volju i zalaganje, pozrvtovanje i marljivi rad stvari se mogu postaviti na zdrave noge u 3 do 4 izborna ciklusa, samo ako hocete. samo oni koji imaju ideju, odgovor, volju i želju da se pošteno i pravedno uhvate u koštac sa ovim pitanjima i podpitanjima i sa kancerogenim stanjem naroda i države mogu da računaju na moju podršku, jer ne gledam sa oduševljenjem na pokušaje promjene kurte murtom. kad i ako se posteno krene u demorkatske promjene, bice i podrske i pomoci i novca i lobiranja i progresa. (ja se odricem 25% svoje provizije, eto, da ne bude da sam bez srca.)
iako i sam prepoznajem pogubnu ulogu prijatelja i simpatizera sadašnjeg režima i sadašnjeg stanja u crnoj gori, žao mi je sto lični animoziteti staju na put smislenijem iskazivanju negodovanja, premoscivanjeu I postovanju razlika u misljenjim, kao i konstruktivnijem I progresivnijem organizovanju na ovom forumu i internetu uopšte.
Komentar na tekstu Mirjane Kuljak: “Režim treba preduhitriti”
javniservis.me 
U rokadi učestvuju kralj i top …… niđe nema laufera …….
laufera su prvog izbacili, ni pitali me nijesu, no me bracki gurnuli u ralje antirezimskoj prorezimskoj sajberrulji. sad da vidimo kako cete se vi kraljevi i topovi i kuce junacke rokirat.
ajde fantome reci mi ima li iko u crnoj gori, ili vezan za crnu goru, a voljan da se ovim problemima posveti gledajuci unaprijed, pa dako se i mi dokopamo dvadesetiprvog vijeka, il je sva prica pala na mrzane koji traze povratak u samourpavni socijalizam jer su culi da je tad bilo lakse i ljepse i bolje i ekonomski isplativije bit na budzetu?
Eeee, nijesam ja kralj, nego top ……. čim tebe i konja pošenu s početne pozicije, a kralj ne krene u rokadu, eto mene da djelujem ……. no se bojim e će fukara postavit’ kraljicu na mjesto kralja, pa bruka ……
“plan za pravednu i poštenu vertikalnu, pa horizontalnu lustraciju u svim javnim sluzbama, na celu sa univerzitetom”
to bi bili najvelicanstveniji dani u cg istoriji
iskuliraj ovo sa limitiranjem plata i penzija, to je nepravedno i besmisleno. Treba sprovesti dosljednu i odgovornu reviziju propisa i sistematizaciju administracije, a u međuvremenu štedjeti tamo gdje ima da se uštedi.
Nacionalizacija Barovića, Brkovića, Čelebića itd. bi više napunila budžet nego unesrećivanje penzionera od kojih je ogromna većina zaradila svoju crkavicu. Samo prodajom izvjesnog ručnog časovnika bi dobio najmanje 150 prosječnih BRUTO plata. To je naslov koji želim da vidim: “Ručni sat bivšeg crnogorskog diktatora prodat kod Sothebyja za…”
za te pare prelazna vlada može da kupi Madonin brus ili nešto drugo korisno ;)))))
para nema, odakle, ne moze se ni brat bivseg pres'ednika zaposlit, a ti hoces visoke partijske panzije i raznobojnu starost? okle i dokle? mjere stednje na svim nivoiima, umjerenost i kontrolisanost u potrosnji i nagradjivanje jedino proizvodnje i izvoza.
a o pravdi penzionerskoj i za penzionere mozemo neki drugi put, ako ne pokrepaju do tad glasajuci ovo stanje.
Volio bih da se osvrnem i akobogda dodam ponesto, ali u nedostatku vremena, zasad cu samo kratko prokomentarisat:
“+clanovi prelazne vlade ne mogu biti kriminalci, kurve, spijuni ili poznavaoci borilackih vjestina”
Hoce li ostat ko od Crnogoraca ovako, pitam se!
ostace dosta, pa da vidis kad krenu ti probrani kako ce ovaj sludjeni narod da prepozna iskrenost i hrabrost i dobre namjere i da pocne sam sa sebe skida sve ovo lose sto mu je jedini izbor u zadnjih kozna koliko decenija i da razmislja o dobrom i da radi dobro, bolje i i ispravnije i postenije i zdravije; ako ne ova degeneracija koja je rodjena i odrasla pod milom i svijetozarem, ono stariji, pa i stari nasi roditelji koji su izgradili iz pepela ovu zemlju i skoropacutke gledali kako im je maraguni otese i prepisase ka pascad.
ako je cilj da se kritikuje kritike radi, da se mijenjaju igraci, a da sistem ostane isti, onda zlo u koprive. promjene podrazumijevaju rusenje ovog sistema i rusenje kvazikomunisticko-kvazisocijalisticko-kvazilneoliberalnih dogmi i stubova lopovima i ideolsko-akademskoj bandi. vise bi srece crna gora imala da iz telefonskog imenika zmure prstom izabere sto ljudi da je vode, nego svi ovi obrazovani, poletni, moderni, rogobatnoprogresivni i sveznajuci kulovi i kulovke sto ili jasu, ili se upinju da zajasu na istog konja. ti i tvoje drustvo konstantno propustate prilike, koje ce, prije ili kasnije, da prestanu da dolaze, jer ce se aga dosjetiti i zabaviti raju, da ne zacvili.
Ja i moje drustvo? Ne sjecam se da ste ih upoznali. Divni ljudi. Obicni gradjani, nisu clanovi nijedne partije (neki su bili medju omladincima LSCG), posteno zaradjuju za hleb, nemaju politickih ambicija.
I sad treba da se njima (nama) namece nekakvo breme, krivica za situaciju u Crnoj Gori? Oprostite, vasa generacija je glasala Slobodane i Milovane, nemojte na nas prebacivat.
Ipak, posto gornja vasa opaska implicira kompliment za mene i moje drustvo, ja vam se zahvaljujem.
I ja vjerujem da u Crnoj Gori ima dosta normalnih ljudi, samo se ne cuju od bukaca i ne vide od laktasa. Da li ce neko od njih uspjeti da dodje na pozicije vlasti, ili ce oni prerasti u kriticnu masu, pa da odahnemo, ja to ne znam. Ali znam da kritiku mozete uputiti samo onima koji pokazu ambicije da se bave politikom.
ti, ti, niko kao ti i tvoje drustvo! ;)
vladimire, moje drustvo i moja (de)generacija je ginula za mila i sloba i franju i aliju jer nijesmo glasali, no smo cekali da nam ih roditelji izglasaju kao manje zlo i front je bio sledeca stanica, a poslije fronta svijet, kao nase manje zlo. ne znam za ijednu generaciju od 18-22 godine koja masovno glasa i aktivna je po ekonomsko politickim pitanjima, mladimljudima u tom dobu je nesto drugo na pameti, pa i ovima koji su prije par sedmica marsirali kriz podgoricu. na njih ne treba racunat da predvode, a na tebe i tvoje drustvo treba. normalnih ljudi ima, normalni ljudi nece ili ne smiju da krenu naprijed dok ne dodje voda do poda, a nase age se vjesto trude da do toga ne dodje, ili da dodje sto kasnije. svu fatamorganizaciju politike u crnoj gori ce ubrzo pokazati formiranje nove partije od starih igraca, koja ce da akomulira i usmjeri sva ova nekontrolisana nezadovoljstva na pravi put, a buducnost nek saceka. kad se tome doda cijela generacija djece sadasnjih mocnika koja se skoluje po inostranstvu da bi se vratila da vladaju umjesto oceva i majki, krug je pri zatvaranju i mirno i smisleno se poslije toga nece moci. a tada, kad se budu krvavile gace za parce hljeba, tada nece biti pravila i rukavica, nego ce opet ono najgore da ispliva i da se iskaze, jer nema ko da natjera naroda da pokrene ono najbolje u sebi za sebe i za druge. para ima sve manje i manje,
Ostace Mkadi Lavovi!
Mkadi Mobutu Sese Seko! ;)
Nedovicu, dobro pitanje, ali jedan kombi bi se napunio.
Dobro Vladimire!Kako ti kazes Arslan!
ŠAHOVSKA
Rokada je muka velja, figure su naše teške
i uglavnom nepokretne, pa će Fantom poći pješke.
Došlo doba da se frka, na šahovskom polju pravi,
lauferu ti polažeš, stog sijena trudnoj kravi.
Ko ne doša’ na proteste, dabogda mu muka bila,
doživotno bio pizda i slušao “kralja” Mila ………
sticce krediti da kupe vase nezadovoljstvo, a kad vas djeca i unucad budu kleli sto ste to dopustili, bice kasno.
+revizija i korekcija privatizacije i veleizdaje pocinjene tim kriminalnim djelom;
oće li se rodit takav crnogorac do juna trinaeste..
p.s.
Oni koji su mislili da osvajaju Dubrovnik, mislim da nisu odustali ni nauma, ni od neuma, Crnu Goru proćerdaše i zaradiše da sada mogu bar po staroga Dubrovnika kupiti…sa (z)avale brano kliče, đe si milo preśedniče…oćemo li đe smo stali…
dopuna:
proćerdaše našu crnu goru, a zaradiše njihovu
Savremena poljoprivreda sa tendencijom ka ukrupnjavanju obradivih parcela, monokulturnom proizvodnjom, sve većom upotrebom mehanizacije i hemijskih sredstava iz godine u godinu degradira zemljište, uništava prirodnu biološku raznovrsnost, zagađuje životno okruženje. I individualni zemljoradnici već odavno su ugrožena vrsta, na udaru državnih uredbi i nepredvidivih promena na tržištu. Ima li načina da svoje potrebe zadovoljavamo sarađujući s prirodom, a ne boreći se protiv nje? Da li „zemljoradnik“ može postati cenjeno zanimanje?
Mnogi već dugo pokušavaju da daju lični odgovor na ova pitanja. Ponegde se stvaraju udruženja, u nastojanju da se zajedničkim snagama nešto uradi. Ljudi se polako prisećaju da su im, osim novca, neophodni i zdrava hrana, voda, vazduh. Potreban nam je dodir sa zemljom, kao što je i zemlji potrebno da je razumemo i da o njoj brinemo. Organska poljoprivreda na parcelama sagledivih razmera polako uzima maha. U Austriji, na primer, prema podacima od prošle godine organska i biodinamička proizvodnja namirnica popela se na više od dvadeset procenata ukupne poljoprivredne proizvodnje. Iza ovog gotovo neverovatnog podatka dobrim delom stoji jedan čovek – Sep Holcer, „običan seljak“ iz gotovo zabačene alpske oblasti Lungau u salcburškoj regiji.
Njegovo rodno imanje Krameterhof smešteno je između 1100 i 1500 metara nadmorske visine. Prostire se na oko 45 hektara, od čega su tri pod vodom. Tu rastu gotovo sve vrste voća među kojima su i grožđe i limun, mnoštvo povrtarskih kultura, brojne vrste žitarica, stotine samoniklih vrsta bilja među kojima mnogo začinskih i lekovitih, raznovrsnih pečuraka. U jezercima na imanju plivaju ribe – somovi, štuke, šarani, pastrmke, bela riba, ima i rakova, školjki, žaba – razmnožavaju se prirodno i ne ugrožavaju jedni druge. Na imanju su živeli ili još uvek žive jakovi, bizoni i bivoli, škotsko poludivlje govedo, jeleni, srndaći, dabrovi, risovi, raznovrsne velike i male ptice… Pravi rajski vrt – ostvarenje Holcerovog sna iz detinjstva.
A u doba njegovog detinjstva i rane mladosti, između četrdesetih i šezdesetih godina prošloga veka, ovo imanje beše počelo da posustaje, kao i većina individualnih gazdinstava. Sa samo dvadeset godina Sep je preuzeo brigu o porodičnoj imovini. Počeo je da preuređuje imanje, da na njemu pravi terase, vrtove i ribnjake. Planinska padina je bujala, postajala sve raznovrsnija, raskošnija, neobičnija. Na njoj su se pojavile široke, gusto obrasle terase između kojih su postavljene visoke leje sa povrćem, a između njih rastu voćke. „Treba ostaviti prirodu da radi za sebe, posmatrati je, razgovarati s biljkama. One nam kažu da li se osećaju prijatno, da li im je dobro. Ako saosećate malo sa njima i uživite se u njih, onda one rastu svuda. Onda ne postoje povoljni i nepovoljni položaji, samo ljudi koji su više ili manje sposobni da žive u saradnji sa prirodom a ne u sukobu s njom.“ Sep je naveo prirodu da radi za njega: mehanizaciju gotovo da ne koristi, glavni pomoćnici su mu krtice, gliste, mravi. Zemlju ne ore, a kada treba prekopati neku parcelu, to obavi malo krdo poludivljih svinja. One su veoma odane svom gospodaru i razumeju svaku njegovu reč. Kada ih zatekne van obora i ukori, žurno se vraćaju nazad kroz rupu na ogradi. „Smanjuju mi posao, ne moram da im plaćam zdravstveno osiguranje, ne dajem im platu, a kad odu u penziju, daju mi još i dobru slaninu. Ako se životinja dobro oseća, iz nje proizilazi i dobar proizvod. Ne želim da zatvaram životinje igrajući se čuvara zatvora, ni da hranim svoje zatvorenike u štali. Koliko životinja danas ni ne vidi Sunce. Tako nešto treba zabraniti, ljudi tako postaju mučitelji životinja – a to je zločin.“
Mada priča o rajskom vrtu u Alpima deluje idilično, toliko da se pomisli kako je to sve lako u tamo nekom, sređenijem i bogatijem svetu, mora se reći da je Sep Holcer imao sve vrste problema i savlađivao mnoge prepreke, ne u prirodi, već među ljudima. Nisu ga mimoišli nepoverenje i zazor, toliko da su ga decenijama nazivali ludakom. Imao je muka i zbog obične ljudske zavisti. Na tavanu porodične kuće još čuva kutije prepune sudskih podnesaka koje ga potsećaju na to koliko je vremena, snage i novca izgubio u sporovima sa državom: „Žalbama, molbama i tužbama branio sam se od terora države,“ piše u svojoj autobiografiji „Buntovni zemljoradnik“, prodatoj u mnogo stotina hiljada primeraka.. Dva puta su njegovi slučajevi stizali do najviših sudova u zemlji, i uvek je, na kraju, dokazivao da je u pravu. „Pokažimo građansku hrabrost. Zakone koji nisu u skladu sa prirodom odbijam i ne sledim ih. Onaj ko izabere prirodni put imaće doduše kratkotrajne probleme, ali će se dugoročno izboriti za svoje pravo i potvrditi ga. U ogromnom svetu čuda našeg svemira postoji, hvala Bogu, potpuna savršenost i pravednost.“
Sep Holcer je danas svetski poznato ime. Krameterhof godišnje poseti oko deset hiljada ljudi, željnih da vide čudo i nešto nauče. Tamo se drže predavanja, seminari. Za one koji žele da sve vide izbliza i shvate ceo ciklus prirodnog godišnjeg optoka, na imanju je izgrađeno deset skoro luksuzno opremljenih baraka koje se mogu iznajmiti na duže vreme. Univerzitetski profesori dovode na Krameterhof svoje studente da na licu mesta uče o ekološkoj poljoprivredi. Sep ništa ne zadržava za sebe: govori sve što zna, ništa nije hteo da patentira ili štiti pravom intelektualne svojine, objašnjavajući da ništa nije izmislio, već samo preuzeo od prirode. „Sreća je što sam zadržao dečji dar da logiku prirode primenim u životu. U prirodi uvek držim oči otvorene. Neprekidnim posmatranjem svojih životinja otkrivam puteve za uspešan i skladan saživot. Najvažnji princip mi je postao da shvatam prirodu, a ne da je, kao što su me učili, savladavam. Svaka životinja i svaka biljka ima svoj zadatak u stvaranju. Do problema dolazi samo kada čovek pogrešno usmerava veštine…“
Kao stručnjak bio je pozivan u svet: u Kolumbiju, Kostariku, Afriku, Tajland, gde su njegova znanja stavljana na najteži ispit, jer se tamo radilo o životu ili smrti. Svaki put se čudio kako su politika i društveni odnosi doveli stanovništvo do same ivice opstanka na mestima gde je priroda bila mnogo darežljivija i pogodnija za proizvodnju hrane nego na njegovima alpskim visovima.
Mada i u Salcburškoj oblasti važi izreka da je najteže biti prorok u svome selu, Sep Holcer je nadahnuo mnoge ljude, među njima i svoje susede. Odjednom, mnoga ondašnja deca, pa i njegova, poželela su da se posle školovanja vrate da žive na selu. Seljani preuzimaju njegove ideje i pokušavaju da gazduju imanjima sarađujući sa prirodom. Nekoliko gradskih porodica je nakon posete Krameterhofu napustilo grad i naselilo se u brdima gde su pod njegovim uputstvima podigli slična imanja… Sep Holcer može da vidi kako se njegove ideje šire i pretaču u stvarnost. Ali, cilj je još uvek daleko. „Moj cilj je veoma ambiciozan. To je zdrava zemlja na kojoj se biljke, životinje i ljudi mogu dostojanstveno odnositi jedni prema drugima i živeti zajedno.“
http://kpv.rs/?p=2029#more-2029