Njac Ke: Plavi, plavi!

(piše: Njac Ke)

Magistre! Direktore!

Cijeli svoj život živim u jednoj ulici, kojom sam prošao milion i dva puta. Pješke, biciklom, kao klinac trotinetom, autom, kamionom, samo još magarca nisam jahao. Ali bitno je da se bar neko jaše, u ovom slučaju vi mene. Ta moja ulica ima i semafor, čiji dosadašnji rad je zabilježen kao statistička greška. Nekako mi se čini da ga komunalci poprave samo pred ljetnju turističku sezonu, kako bi nas munja sa nebesa što bolje grijala dok čekamo u kilometarskoj koloni željnih soli „paradajz turista“, koji se vašim partijskim prijateljima prvo dopadahu, pa se onda ne dopadahu, pa se sad opet dopadaju.
Kakvi su vam partijski drugari, ’oću kakim neću kakim, sve bi to trebalo pendrekom postrojiti!

E da, od kad prolazim tom svojom ulicom, od tada se i nadmudrujem sa vašim kolegama, kojima priznajem-doduše nije nimalo lako, to je jedina policija jedine zemlje na svijetu koja u sred ljeta nosi uniforme dugih rukava i nogavica, a da je pritom policija primorske, plus mediteranske zemlja s rekordno visokim temperaturama. Plus, poslednji put ste ih častili novim uniformama pred referendum, koje su od tada sve bleđe i bleđe, a vi sve rumeniji i rumeniji, prosto vas je jadno pogledati.

I tako, jedne vrele ljetnje večeri, namuči me nevjesta da se rashladimo uz kokice i 2×3,60 eura za film u bioskopu in the Delta City, ju nov vot aj min! Upalih ja ljutu mašinu od 100 konja, krenem džadom niz moračku stranu, semafor radi mater li mu njegovu eldžibitijevskih boja, miga (ne Stijepovića, hebo te on) žuti lampion, ja pun gas, fata me crveno za po’ dlake, grabim ka jednom od podgoričkih mostova, kad za mnom sVirena…

Ustavi me straža, džabe sam se vadio da ću zakasnit na film i da će me žena karat’, džabe pominjanje svastike što je s pokojnijem inspektorom Blažom i kljunovima Novu godinu čekala u restoraN, džabe Mišo mi od zaove te uči za milicajca u Kamenicu….lupiše mi oni prijavu.

Džabe sam se par mjeseci nadao da ćete me zaboraviti, mislim se možda se mislite jesam li njihov tj vaš, možda ste mi se smilovali na index što sam njime mahao….šipak….donese krvnik poštar poziv da mi sude.

Obrijan i doćeran, u dugačke gaće, uprtih kod sudije Miodraga Jošanovića (čini mi se), stari MUP, naselje Zagorič, kancelarija broj „fak maj fadr if aj nov“. Pravi kaubojski saloon, jebeeennti. Zadimljen ofis (valja l’ ova magistre?), pravo s vrata MILF koleginica, prekrstila noge, divani i duvani, a na lijevu bandu – ON, sudija, iz oblaka dima vire tegle na očima, ispred njega hrpa “spisa omota”, dok on kotraban mota, iskusni vuk nema što! Nazvah DOBAR DAN!, zakucah se u stav MIRNO!, pružene ruke sa pozivom za sUD, pogleda uprtog iznad njegove glave u zid – i pukoh u smijeh!!!

Magistre, ja znam da je kod vas u službi vesela atmosfera, tako su radnici i najefikasniji, znam da milicija voli da pobjegne sa službe u kafanu i štipa konobarice, ali da sudija na zid svog ofisa izlijepi postere tih konobarica i golih pjevačica s grand podijuma, to baš i nisam očekivao. Viki, Jami, Sneki, Seka, par polugolih manekenki iz Vrelih guma…pa to je stvarno za poštovanje!

Kako god, lupi me sUDija 70 eurića po džepu, hebi ga, autoritet. To vas častim za magistraTURu.

A semafor opet ne radi.