Desetine hiljada studenata i učenika je zajedno sa svojim profesorima i nastavnicima marširalo u četvrtak čileanskom prestonicom Santjagom tražeći reforme obrazovanja u najmasovnijem protestu u toj zemlji od pada vojne diktature generala Augusta Pinočea krajem 1990. godine.
izvor: h-alter.org
Marš je u većem delu prošao mirno, ali se ipak na kraju završio sukobom policije i maskirane omladine koja je bacala kamenje na snage reda.
Protestanti, koji se ne slažu sa neoloberalnim modelom sistema obrazovanja, izašli su na ulice pošto čileanski predsednik Sebastijan Pinjera, koji je došao na vlast u martu prošle godine, posle četiri mesesa protesta, i dalje odbija zahteve demonstranata. Organizatori su saopštili da je oko 180.000 ljudi uzelo učešće u maršu, koji je bio najveći po broju učesnika od početka masovnih studentskih protesta.
Demonstranti su u prepoznatljivoj karnevalskoj atmosferi protest počeli uz muziku, odeveni u garderobu za koju je potreban “dubok džep”, a završili šetnjom do predsedničke palate tokom koje je blokiran saobraćaj u Santjago de Čileu.
Kako se marš bližio kraju mala grupa učesnika sa marama i kapuljačaka na glavama se izdvojila i počela da baca kamenje na policiju, koja je odgovorila vodenim topovima i suzavcem.
Studentski lideri zahtevaju korenite reforme čileanskog obrazovnog sistema, za koji kažu da je duboko neravnopravan i očajno finasiran. Sistem je odsečno podeljen između privatnih i javnih škola i zato ga kritičari nazivaju “obrazovnim aparthejdom”.
Kamila Valjeho (23) koja je jedan od studenskih lidera protesta, navela je da su ljudi shvatili da je kriza u obrazovanju u stvari “kriza modela uspostavljenog pod diktaturom”.
“To nije protiv sadašnje vlade, već protiv neoliberalnog modela”, rekla je ona. Valjeho je objasnila da čileanski model obrazovanja datira od pre 30 godina i da je stvorio mnogo nejednakosti, pa ne garantuje kvalitet obrazovanja, socijalnu integraciju i ne čini građane svesnim i odgovornim.
Demonstranti zahtevaju da centralna vlast preuzme punu kontrolu nad obrazovanjem i poveća budžete javnih škola. Oni takođe traže veća izdvajanja za univerzitete, uključujući stipendije za siromašne studente, a ne zajmove, kao i zabranu stvaranja profita u obrazovanju.
Predsednik Sebastijan Pinjera je odgovorio obećanjem ograničenih reformi i sa četiri milijarde dolara dodatnih izdvajanja za obrazovanje. Međutim, on je kategorički odbacio pozive za punu državnu kontrolu i besplatno obrazovanje. Pinjera je pomenuo ovo pitanje ponovo u četvrtak u svom govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku.
On je obećao “kvalitetno obrazovanje za sve i besplatno obrazovanje za one kojima je to neophodno” kako bi se prema njegovim rečima “ostvario san da ni jedno dete ne ostane bez visokog obrazovanja zbog manjka sredstava”.
Međutim studentski lideri, mnogi od njih levičarskog usmerenja, kažu da predložene reforme ne rešavaju fundamentalne probleme sistema koji je postavljen još tokom vojne vladavine generala Augusta Pinočea.
javniservis.me 
jebo ti to, sad ce se morat stvarno ucit!