Turistička sezona nikad bolja, ministar turizma se hvali sa 700 miliona prihoda, kad ono… (javniservis.me)
izvor: MINA
U Crnoj Gori je na kraju avgusta bilo 14,65 hiljada preduzeća i građana koji obavljaju djelatnost, 0,67 odsto više u odnosu na jul, pokazuju podaci Centralne banke (CBCG).
“Ukupan iznos duga na osnovu koga su blokirani računi je 342,63 miliona EUR i u odnosu na jul povećan je 6,46 odsto”, navodi se u izvještaju CBCG.
Koncentracija duga je, kako se dodaje, relativno velika, tako da deset najvećih dužnika, odnosno 0,07 odsto ukupno evidentiranih, učestvuje sa čak 23,2 odsto u cijelom dugu. Njima je blokirano oko 79,48 miliona EUR.
Oko 44,88 odsto ukupnog duga otpada na 50 najvećih dužnika, koji čine svega 0,35 odsto svih evidentiranih.
Iz CBCG je saopšteno da je u neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo oko 2,1 hiljada dužnika čija je blokada iznosila 70,32 miliona EUR, što je 20,52 odsto ukupnog iznosa.
Duže od godinu u blokadi je bilo 12,56 hiljada kompanija ili preduzetnika, koji ukupno duguju 272,3 miliona EUR.
Od 50 dužnika, koji imaju najveći iznos duga, njih 40 je bilo u neprekidnoj blokadi duže od godinu sa dugom od 113,53 miliona EUR.
Dug ostalih deset dužnika iznosi 40,23 miliona EUR. Iz CBCG su saopštili da je na kraju avgusta evidentirano 56,49 hiljada preduzeća i građana koji obavljaju djelatnost, 0,45 odsto više u odnosu na jul.
javniservis.me 
Privrednici se IZVJESHTILI i magarche REVIZORE I INSPEKTORE,
u NASHEM JAVASHLUKU,
dhje drze TRULE NELIKVIDNE FIRME ,
sa BLOKIRANIM RACHUNIMA, da pljachkaju REGULARNE i unishtavaju one koji LEGALNO POSLUJU,
sve sa BLAGOSLOVOM PREDSHEDNIKA LUKSHICA,
jer su to PAJTASHI I MILJENICI MILA&Co,
njima niko ne smije udarit ili ih mrko pogledat,
oni IMAJU MONOPOL NA LEGALNU PLJACHKU GRADJANA, DRZAVE, OPSHTINE; FONDOVA ZA ZDRVSTVO I FONDA PIO,
a DUGOVI RASTU I NICHU,
ko pechurke poslije KISHE.
Ili je mozda ,sve placeno ISPOD KAFANSKOG STOLA, kao shto kaze Poshtiovana Mila Kasalica,
pa sve knjize KAO GUBITAK,
jedino je Marko iz suve drenovine, kad stisne napunio plastichni bidon.
privredni kriminal u organizaciji drzave,Organizatori haosa ne dozvoljavaju uvid u spisak komapanija koje su pod stecajem tako da niko ne zna sa kim moze da se posluje.Prevare i lazi na sve strane, Pojedini gradjevinari duguju na stotine stanova a i dalje ih prave i prodaju,To samo moze kod nas, Jer svaki ministar ima po nekoliko kompanija i namjestaju poslove sami sebi i jos su u bankrotu ali i dalje funkcionisu , anajljepsi je primjer Crnogorskog Avioprevoznika MA koji u poslednjih 7 godina nije platio ni centa za aerodromske usluge i jedno je od boljih firmi u CG.
Nelikvidnost je ogromna. Pranje para kroz trgovinu je nenormalno. kompezacije su na rekordnom nivou.
Ko je u realnoj ekonomiji znace o cemu govorim. Dugovi se vracaju ili robom koja ne moze da se proda, ili stanovima, kolima, poslovnim prostorima. Nerijetko su tu i prijateljsko-kumovski odnosi, pa se trpe dugovi, produzuje valuta placanja itd. Poslujemo na potpuno neekonomskim osnovama. Povratak u naturalnu ekonomiju.
Citav sistem stoji na staklenim nogama.
Naturalna privreda je, vjerovatno, jedan od preciznijih opisa trenutnog stanja crnogorske ekonomije.
Obzirom na trendove i napore koje vrse odgovorni u “gornjim strukturama”, velike su sanse da se taj termin pocne koristiti kao jedini razumski prihvatljiv. Sprecavanje ulaska u biznis ukoliko ne vrsite transkacije preko 1. Banke Crne Gore, favorizovanje lojalnih u davanju koncesija, bez i najmanjeg pokusaja provjere sposobnosti klijenta, dodatna zaduzivanja drzave radi pokrivanja fiskalnih potreba i sl., su putevi kojima su se kretale africke i latino-americke drzave. Iako nema razloga da se misli da ce rezultat kretanja Crne Gore istim putevima biti drugaciji, niti narodne mase, niti mediji pokazuju vecu zabrinutost zbog aktuelne situacije (da li aktuelne kao neka trenutna pojava, ili dvodecenijske?).
Stavise, onim strukturama koje su zasluzne za ovakvo stanje se i dalje dozvoljava da odredjuju okvir u kojem se vode debate vezane za drzavna pitanja i kretanja. Zaduzivanja zbog pokrivanja fiskalnih potreba, npr, u prevodu znaci da Vlada nije u stanju da osigura obavljanje osnovnih funkcija drzave (drzavnog aparata), ili, jos blize – korak do bankrota. Takvo stanje zasluzuje vecu paznju od prostog propiranja teme kroz dnevne novine, odnosno – konkretnu reakciju. Medjutim, zucna se rasprava odvija na temu da li ce izmedju crnogorskog i srpskog stajati kosa crta, tacka-zarez, ili nesto drugo.
Ili je nivo obrazovanja i svijesti na nivou drustava lovaca i sakupljaca, ili je u pitanju konspiracija na relaciji vlast-opozicija, radi nemilosrdnog srozavanja Drzave Crne Gore (vjerovatno i ostvarivanja licne materijalne koristi), bez ikakvog osjecaja patriotizma i odgovornosti, kako prema domovini i njenim sadasnjim stanovnicima, tako ni prema njenim buducim generacijama.
Kako nivo obrazovanja (zahvaljujuci SFRJ) nije na nivou drustva lovaca i sakupljaca, cak i ako je osovina vlast-opozicija na istoj strani, nema izgovora za gradjane Crne Gore da ne reaguju na ovakvo stanje. Davanje legitimiteta bilo kojoj od trenutnih politickih opcija, kratkovido je, nerazumno i neodgovorno i, konacno – nepatriotski! Predlaganje opozicije da se bojkotuje rad Parlamenta, ukoliko ne dodje do sporazuma oko jezika, konacni je samar i obrazu i obrazovanju i svijesti birackog tijela i, uz dosadasnje izjave vladajuce partije, zatvoren je puni krug omalovazavanja pretpostavljenog razuma gradjana Crne Gore od strane svih politickih aktera, trenutno operativnih na terenu.
Na sledecim parlamentarnim izborima, gradjani bi morali pokazati enormnu zainteresovanost za, npr, stanje ugrozenosti cubastog gnjurca i patuljastih torbara, a nikakvo za izlazak na glasacka mjesta i ucestvovanje u politckom procesu u kojem je u igri sve osim njihov interes. Takvo stanje bi trebalo odrzavati do granica u kojima bi se zakoni fizike postarali za okretanje piramide naopako, odnosno, isplivavanja kvaliteta na povrsinu, a pada mulja na dno. Ako drustvo nije u stanju da se za svoj interes bori na bezbolniji i galantniji nacin, onda ne vidim razlog zasto teski pritisak ne bi bio resenje izlaza iz misolovke u kojoj se nalazi Crna Gora.
Gsospodine Popoviću,
te Vaše “velike” teme o ekonomiji, bankrotstvu države i ekonomskom patriotizmu ostavite za neko druge tamo. Mislim da je trenutno mnogo bitnije riješiti pitanje jezika tj. kose crte i zareza. Bez jezika nema identiteta, a bez identiteta nema nacije, države, samobitnosti.
Što će meni npr. sva blaga ovog svijeta ako moje dijete ne može da pohadja nastavu na svom maternjem, bosanskom jeziku? Ili dijete mog komšije na srpkom? A tek možete zamisliti kako je pravom Crnogorcu ako u Državi Crnoj Gori nije službeni jezik Crmogorski!?
A taj unutrašnji i spoljni dug, to što se Vlada svako malo zadužuje kako bi Država mogla funkcionisati, i to što je blokirano svako drugo preduzeće, zasad, mislim bar, mnogo je manje bitno. Riješit će se i to. Kada smo mogli funkcionisat u vrijeme nezapamćenih, nepravednih i ničim zasluženih sankcija, valjda ćemo i sad “preteć nekako”-kako bi rekla moja majka.
Na kraju krajeva, imamo novog, najmladjeg premijera u Evropi, koji je informatički pismen, sluša “Metaliku”(ćini mi se), modernog i mladog koji je sušta suprotnost dosadašnjem premijeru, čak moguće bolji od njega, iako je ovaj prvi bio oličenje modernog, pragmatičnog, euro-atlanskog profila političara.
Na kraju, gospodine Popoviću, ako ste patriota, a Vi fino prijavite kradju kad vam trgovac ili konobar ne da PDV račun. Jer to je moj i Vaš novac. Siguran sam da Vam se makar nekoliko puta desilo ovog ljeta da Vam neko ne izda račun, a da Vi to nijeste prijavili.
Како да не, то је та подла игра власти и опозиције, а нарочито опозиције, да скрајну пажњу с катастрофалне економске ситуације истицањем питања поштовања људских права. Јер, као да је то нешто битно, што су дјеца неједнака, што ће нека дјеца можда похађати додатну наставу за разлику од друге, и сличне ствари? Истицање тих ситних неједнакости иде само наруку режиму, јер су то “идентитетска питања”. И да се нико не усуди да истакне ужасну економску ситуацију и поштовање људских права истовремено, та два појма су у колизији. Јасно је да дискриминисан човјек не може истовремено да се сјети да је гладан, то је немогуће. Када му кажеш да је дискриминисан, у његовом мозгу аутоматски проради неки механизам и он заборави да је гладан, и да треба да протестује што је гладан. Да није било овог отварања питања поштовања права човјека – одавно би гладни људи преплавили улице градова и тражили смјену власти! Овако, кад је то питање подло отворено од стране опозиције, којој је циљ да не дође на власт и да народ остане гладан, сви ти гладни људи се аутоматски осјећају ситим и немају никакве воље за протестима. Стварно срам и стид било ту опозицију што се први пут сјетила да треба да напусти Парламент због питања људских права!
Živimo u vremenima u kojima su poroci postali vrline. Neskrivena i dekompleksirana pljačka javnog i zajedničkog dobra za privatne ili korporativne interesa dosegla je, bez sumnje, razmjere koje ne vide samo oni koji sklanjaju glavu u stranu ne želeći da vide totalni krah našeg društveno-ekonomskog poretka. Krah vješto skriven iza fasada ministarskih ureda za odnose sa javnošću i iza teološke retorike sveštenika-kriminalaca koji nas pozivaju da slavimo zločince i praktikujemo zen terapiju u vezi sa našim socijalnim problemima ponavljajući dobru staru mantru „daće bog.“
Normalan čovjek našeg govornog područja priklješten je između globalnog čekića bjelosvjetskih bankarskih muljatora i špekulanata, za čiji spas u ovoj fazi ekonomske krize države i državnici-marionete nisu štedjeli novac poreznih obveznika, i domaćeg, nacionalističkog nakovnja sa svojim hordama monstruma prošlosti, monstruma sadašnjosti-povampirenih balkanskih primitivaca sa lažiranom istorijom i umjetnošću a la Jakov Sedlar.
U ovoj situaciji koja traje već dva desetljeća i najstrpljiviji optimisti koji su čekali adekvatan odgovor ljevice digli su ruke od svega i više se, sa razlogom, ne zanimaju za politiku. Adekvatan odgovor, sasvim logično, podrazumijevao bi borbu protiv socijalnih nejednakosti u društvu, borbu za sekularnu državu, zaštitu radnog naroda, to jest svih onih koji žive od svoje plate, progresivne poreze za bogate, koji našmrkani, u nedostatku inspiracije „pilaju“ svojim gliserima strane turiste po Jadranu.
Nije potrebna neka posebna pamet da se veoma brzo zaključi šta bi to bio adekvatan odgovor protiv spoja tradicionalnog mračnjaštva i modernih hi tech varijacija bezosjećajnosti i narcisizma.
Bazi je sve već odavno jasno, ali intelektualnom i rukovodećem vrhu evropske lijevice očigledno nije, ili nam se samo čini da nije… Socijalisti, zeleni i preostali komunisti postali su majstori u izbjegavanju postavljanja pravih pitanja i rješavanju pravih problema. Nakon izdaje revolucije ili transformacije društva krajem osamdesetih, ljevica je, da bi ostala u igri barem kao formalna opozicija i uživala određene beneficije i privilegije , vrlo brzo spremila u kofere kompletan ljevičarski istorijski diskurs protkan stremljenjima i izazovima prave, plemenite ljevice, one koja teži pravdi, meritokratiji, blagostanju i svjetskom miru i zamjenila ga diskursom o feminizmu, gey i lezbijskim pravima, pravima emigranata, zaštiti ugroženih manjina, zaštiti životinja itd. Ili drugim riječima, nova ljevica svjesno se dala u sve one periferne bitke čiji ishod neće ništa promijeniti, bitke već žrtvovane od desnice koja ljubomorno za sebe čuva elemente prave klasične moći kao što su vojska, policija, mediji, diplomatija…Dogovor je slijedeći: Mi vama formalna ljudska prava, priznavanje važnosti gey-lezbijsko-feminističkog aktivizma i zaštite životinja, a vi se nama ne miješajte u ekonomiju, javne nabavke, privatizaciju, međunarodne odnose, bankarske špekulacije (indeksirane u švicarskim francima), tajne službe itd. Sadašnja ljevica je prihvatila pruženu ruku, pljunula na čast i dostojanstvo slavnih prethodnika i trajno delegitimisala svaku borbu za koju već unaprijed sumnjamo da je fingirana.
Nedavno smo bili gosti na jednom ljetnom seminaru, na kojem se okupio značajan broj ljudi iz bivše Jugoslavije i iz inozemstva. Klasični paneli, tematska izlaganja, radionice, debate itd. Ovaj simpatični skup lijevo orjentisanih ljudi koji se bavio pitanjem krize političke imaginacije podsjetio nas je koliko je neo- ljevica daleko od misije ljevice i koliko je daleko od stvarnosti uopće. Poražena, izgubljena, ali na žalost, nadmeno arogantna i spremna da sve svoje zablude i lutanja predstavi kao subverziju, opasnu igru, borbu od čijeg ishoda zavisi sudbina svijeta…Kao što i pretpostavljate, tu nije bilo priče o običnim radnim ljudima , nije bilo prijedloga novih socijalnih zakona koji bi zaštitili samohrane majke, nemoćne penzionere itd., no bilo je ozbiljnih debata i iskrenog nezadovoljstva činjenicom da je žena uslovljena da rađa djecu, poznati govornici zastupali su stajalište da su demonstracije i vandalizam u Londonu uzrokovani nezadovoljnim prosvjednicima koji dokaz svoje egzistencije vežu sa posjedovanjem markiranih tenisica, pričalo se i o liberalnoj mašini zvanoj Evropska Unija kao krajnjem cilju kretanja Zapadnog Balkana itd. itd.
Čitava ljevica na svjetskom nivou, čast izuzecima iz Južne Amerike, kolaborira sa sistemom, pitamo se kad su stvari već takve kakve jesu, zašto to ne čini sa više elegancije i stila? Ničiji govor nije tako ispražnjen od svake supstance kao govor neo-ljevičarskih lidera početkom dvadeset i prvog vijeka. Ničije izlaganje nije tako dosadno i nekonsekventno kao izlaganje neo-ljevičarskih profesora.
Otkuda su izmilili svi ti pseudo-ljevičari? Zašto i dalje uprkos realnosti koja ih negira nastavljaju zastupati svoje sterilne i zaglupljujuće teze? Ko nam ih je poslao, da li je riječ o sabotaži, terorističkom činu, lošoj šali?
Par pitanja koja bi mogla biti predmet debata na budućim panelima.
Osvit Seferović
(AbrašMEDIA.info)
http://abrasmedia.info/kolumne/ultima-ratio/treba%C4%87e-opet-krenuti-ispo%C4%8Detka