“Jaz” između kabla i benefita (Update)

Izjava pomoćnice ministra održivog razvoja i turizma Sanje Lješković povodom usvajanja DPPa i SEAe za podmorski kabal Italija Crna Gora i koridor dalekovoda od crnogorskog primorja do Pljevalja na sjednici Vlade Crne Gore

izvor: mrt.gov.me

Koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV sa optičkim kablom Italija – Crna Gora
Detaljni prostorni plan i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu za Plan.

Generalne informacije o Projektu

– Maksimalna pažnja je posvećena nenarušavanju zdravlja građana i zaštiti životne sredine.

– Primijenjeni su relevantni evropski i međunarodni kriterijumi i najbolja praksa. Tačnije, nivo uticaja realizacije planiranih zahvata ocijenjen je u odnosu na referentne vrijednosti propisane domaćom legislativom (u slučaju postojanja nacionalnih propisa, kao što je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o jonizujućem zračenju i radijacionoj bezbjednosti, itd), kao i poređenjem u odnosu na propise u susjednim državama (u nedostatku nacionalnih propisa, te primjenom relevantnih međunarodnih standarda: Vodič Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujučeg zračenja), standardi Svjetske zdravstvene organizacije i propisi koje je donijela Evropska komisija, prije svega: Direktiva iz 1999. godine i Direktiva 2004/40/EC.

– Paralelno sa javnom raspravom angažovan je ekspertski tim koji je obezbijedio dodatne studije u oblasti uticaja elektromagnetnih polja na zdravlje čovjeka i prirodnu i kulturnu baštinu.

– Angažovane institucije na izradi studija bile su: Zavod za zaštitu prirode, Hidrometeorološki zavod CG, Institut za bilogiju mora, kao i eksperti u oblasti zdravstva, karakterizacije elektromagnetnih polja i kulturne baštine.

– Smjernice i preporuke date u pomenutim studijama ugrađene su u Detaljni prostorni plan i Stratešku procjenu uticaja na životnu sredinu.

– Dobijena je saglasnost Agencije za zaštitu životne sredine na Stratešku procjenu uticaja na životnu sredinu za Detaljni prostorni plan.

– Na osnovu prijedloga iznesenih u javnoj raspravi, te dodatnih analiza, u Prijedlogu Plana koji je danas usvojen sa sjednici Vlade Crne Gore, napravljene su izmjene pojedinih značajnih dionica trase:

Prolazak kroz teritoriju nacionalnih parkova

– Nakon sugestija javnosti i Naučnog savjeta javnog preduzeća Nacionalni parkovi, prihvaćen je alternativni prijedlog koji podrazumijeva skoro potpuno zaobilaženje NP Lovćen.

– U kontekstu prolaska kroz NP Durmitor, kao prioritet je uzeto da se koristi trasa postojećeg dalekovoda i izbjegne krčenje šuma. Dakle, obzirom na status rijeke Tare koji je garantovan i Deklaracijom o zaštiti rijeke Tare, odbačena je varijanta prolaska dalekovoda potezom kroz Pivu, i isti usmjeren trasom postojećeg dalekovoda koja jednim dijelom prolazi i kroz NP Durmitor.

Lokacija za konvertorsko postrojenje i trafostanicu

– Prihvaćen je prijedlog javnosti i građana Lastve Grbaljske za izmještanje konvertorskog postrojenja na lokaciju koja se nalazi sjeverno u odnosu na lokaciju prvobitno predloženu u Nacrtu Plana, sa zaštitnom tj. tzv buffer zonom od 400 m.

Lokacija izlaska kabla iz mora

– U prijedlogu Plana i nakon tehničkih konsultacija, prihvaćeno je rešenje koje podrazumijeva manju promjenu vođenja kabla sa zapadne na istočnu stranu rta Jaz u maksimalnoj mogućoj mjeri zaklonjeno od vizuelnih uticaja.

Uticaj na zdravlje ljudi i morski ekosistem

– Urađena je Analiza uticaja planiranih zahvata sa aspekta zdravstva.
– Analiza je primjenjivala standarde i kriterijume Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja, Evropske komisije, Svjetske zdravstvene organizacije i dr.
– Rezultati Analize koji pokazuju da, uz primjenu predloženih mjera, nema opasnosti od uticaja na zdravlje ljudi, uključeni su u Stratešku procjenu uticaja na životnu sredinu i Detaljni Prostorni Plan.
– Analiza uticaja na zdravlje posmatrano po dionicama pokazala je:

U okruženju podmorskog kabla

– Analiza ukazuje na odsustvo bilo kakvog poznatog rizika od izlaganja statičkom magnetnom polju.
Od tačke izlaska kabla do lokacije Konvertorskog postrojenja
– Izlaganje magnetnom polju uzrokovano ukopanim kablom je manje za oko 9000 puta od propisanih vrijednosti. Što se tiče uticaja na medicinske elektronske implante i implante od feromagnetnih materijala, vrijednost magnetnog polja je 10tak puta niža od međunarodno propisanih vrijednosti. Prema tome, aktivnosti su dozvoljene na trasi iznad ukopanih kablova. Predostrožnosti radi, preporučeno je postavljanje odgovarajućih obavještenja o postojanju ukopanog kabla.
– Istovremeno, u dijelu kabla od izlaska iz mora do mjesta spajanja podmorskog i kopnenog kabla, usvojene su preporuke nešto veće obazrivosti (npr. ograde), imajući u vidu činjenicu da su kablovi pričvrsćeni na površini stijena.

Trasa dalekovoda

– Obezbijeđena je zaštitna zona – koridor od 60m (standard u praski). Pomenuta širina koridora obezbeđuje da efekti elektromagnetnog polja i moguće buke van koridora budu u propisanim granicama. U tom kontekstu, sa zdravstvenog aspekta posmatrane vrijednosti intenziteta električnog polja i promjenljivog magnetnog polja ne ukazuju na opasnost od negativnih uticaja na zdravlje čovjeka.

– Biće primijenjen princip predostrožnosti naročito u naseljenim oblastima i zaštićenim područjima, tako da će se u najvećoj mogućoj mjeri izbjegavati dalekovodi u naseljenim područjima, a gdje je neophodno da prođu, aktivnosti i boravak će biti dozvoljeni na udaljenosti od 60 m.

Konvertorsko postrojenje i trafostanica

– Nakon javne rasprave konvertorsko postrojenje i trafostanica pomjereni što je moguće dublje prema brdovitoj padini. Tako definisana pozicija obezbjeđuje uspostavljanje zaštitne „buffer“ zone i eliminisanje mogućnosti uticaja van stanice, u skladu sa normiranim vrijednostima i principom predostrožnosti. (Nivo uticaja zračenja van ograđenog prostora trafostanice, čak i u zaštitnoj „buffer” zoni, shodno sprovedenim simulacijama, pokazuje da vrijednost zračenja ostaje u propisanim granicama).

– Što se tiče nivoa buke, predložene su mjere zaštite u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini. Poseban predmet pažnje su bile dionice trase koje prolaze kroz zaštićena dobra i naseljena područja.

Nakon izgradnje uspostaviće se redovan monitoring kako bi bilo moguće definisati sve mjere eventualne dodatne zaštite, i kontinuirana kontrola poštovanja propisanih vrijednosti. 

– Institut za biologiju mora uradio je istraživanje o uticaju Projekta na morski ekosistem čiji su rezultati uključeni u Stratešku procjenu uticaja na životnu sredinu.

– Rezultati su pokazali da je uticaj na morski ekosistem privremen i ograničen na period postavljanja kabla. Takođe, planirano je da se u toku izvođenja radova na postavljanju kabla, ukoliko se naiđe na zaštićene vrste, odmah obavijesti nadležno ministarstvo i naučna institucija, kako bi se procijenili i sproveli dalji neophodni koraci na konzervaciji istih.

– Zavod za zaštitu prirode izvršio je analizu uticaja na kopneni biodiverzitet čitavom trasom prolaska dalekovoda, uključujući i dio trase kabla od izlaska podvodnog kabla na Rtu Jaz do lokacije Konvertorskog postrojenja. Polazeći od analize svih evidentiranih uticaja na vrste i staništa, date su preporuke za otklanjanje ili svođenje na najmanju mjeru istih. U tom kontekstu je definisana i širina trase koridora dalekovoda od 50-60 m, koja je značajna kako sa zdravstvenog, tako i sa aspekta zaštite biodiverziteta. Istovremeno, shodno odredbama domaćeg i međunarodnog zakonodavstva, propisane su mjere koje podrazumijevaju korišćenje trase već postojećeg dalekovoda, kako bi u maksimalnoj mogućoj mjeri izbjegla sječa šuma.

Ovdje možete da preuzmete karte planiranih namjena površina

BR6a. Planirana namjena površina
BR6b. Planirana namjena površina
BR6c. Planirana namjena površina
BR6d. Planirana namjena površina

*** ***

izvor: dan.co.me, 30. maj 2011.

Градња подморског кабла између Црне Горе и Италије, коју су уговорили бивши црногорски и актуелни италијански премијер Мило Ђукановић и Силвио Берлускони, не престаје да изазива контроверзе, иако је пројекат у почетној фази.

Пројекат који је повјерен државној италијанској компанији Терна подразумијева градњу пратеће инфраструктуре, попут гигантског постројења и трафостанице у Ластви Грбаљској, те далековода за пренос струје од Ластве до Пљеваља, који би требало да прође кроз осам општина и два национална парка Ловћен и Дурмитор. Симптоматично је што званичници општина Котор и Пљевља, које би требало да остваре највећу корист од градње кабла и далековода, не знају никакве детаље, као уосталом ни стручна и лаичка јавност.

Потпредсједник општине Котор Жељко Аврамовић истиче да тим који је радио на припреми измјене Просторног плана Црне Горе није разматрао бенефите за которску општину.

– Ми нијесмо причали о бенефитима, нити сам ја имао мандат за то. Постојала је екипа пројектантске куће која је од општина кроз које се пролази и националних паркова тражила одређена мишљења и сугестије у планерском дијeлу. Одрађена је само планска докумеитација која се тиче трасе од обале мора до Пљеваља, потом је понуђена Влади ЦГ, која ју је усвојила, и документ је стављен на јавну расправу. Што се тиче бенефита, прво питање је како ће проћи јавна расправа и да ли ће се усвојити измјена просторног плана. По мом виђењу, све што би Пескара као град из којега полази кабл требало да добије, минимално толико, ако не и више, требало би да добије општина у којој кабл изађе, а то је, по тренутно актуелној варијаура, Котор (рт Јаз прим.аут). Међутим, о томе нијесам ни са ким причао, нити сам имао могућпости, изјавио је Аврамовић за „Дан”.

Градња подводног кабла према Италији и енергетских објеката у пљеваљској општини и околини од представника локалне управе и невладиног сектора оцјењује се као посао одређених енергетских лобија, који не би донио користи грађанима. Док пљеваљски и пријепољски еколози тврде да је подводни кабл дио приче о градњи енергетских објеката на Лиму и Ћехотини, предсједник пљеваљског парламента Велимир Голубовић каже да ни он не вјерује у „добронамјерност пројеката”.

– Добит ће имати појединци, а никако Црна Гора казао је Голубовић и додао да нема податке о постављању кабла.

У пријепољској општини се води жестока борба око градње хидроелектрана на ријеци Лим. Вјерује се да планови градитеља, фирме „Резервоар капитала” из Ванкувера, имају везе са каблом, јер би се струја далеководима транспортовала до улазне тачке кабла на Јазу.

– Већ двије године грађани Бродарева и пријепољског краја воде борбу против градње високих брана, свјесни последица које ће проистећи, међу којима су миграција становништва, губитак великог дијела територије, пегативан утицај на животну средину, уз потапање путева, културно историјских споменика и вјерских објеката. Мислим да су градња високих брана на Лиму и постављање подводног кабла дјелови истог пројекта, казао је извршни директор НВО „Пријатељи Бродарева” Амел Курбеговић и објаснио да спречавање градње високих брана на Лиму „у доброј мјери онемогућава и постављање подводног кабла”.

Он је казао да ће се грађани Бродарева и пријепољског краја борити против изградње брана јер су свјесни да, осим инвеститора, од њих нико неће имати користи.

Да ће локално становништво имати само штету од подводног кабла, далековода, хидроелектрана или другог блока термоелектране „Пљевља” сматра и извршни директор НВО „Брезница” Милорад Митровић, који истиче да ће у случају постављања подводног кабла „небо изнад Црне Горе бити затворено далеководима”.

Влада Црне Горе је дозволила енергетском лобију да створи монопол у промету и производњи струје и они сад чине све да би остварили што већи профит. Тако ће одређене групе енергетских фирми градити бране и производити струју, док ће друге радити на њеном преносу и продаји. Локалне и државне власти се не либе да олако дају сагласности и дозволе, чиме подстичу прииреме за спровођсње планираних иројеката, не уважавајући интерес грађана и заједнице, казао је Митровић.

Митровић истиче да је канадска фирма „Резервоар капитал” за потребе градње високих брана на Лиму регистровала сестринску компанију на Дјевичанским острвима, са истим именом и оснивачким капиталом од 500 еура.

– Чуо сам да се та фирма, али и многе сличне, интересује за градњу брана на пљеваљској ријеци Ћехотини. Читава прича о градњи подводног кабла, далековода и енергетских објеката у Пљевљима и Пријепољу срачуната је да омогући инвеститорима да са малим улогом дођу до баснословних зарада. Све што не могу реализовати у земљама ЕУ, долазе овдје код нас да раде. Од свих најављених инвестиција локално становништво ће имати само штету, а посебно је лоше што власт не жели да објасни грађанима о чему се ради, већ се ћути док радови не крену, навео је Митровић.

– Уколико ћемо од нових енергетских објеката имати користи колико од пљеваљске термоелектране, онда би било најбоље да нас иселе прије него што почну да их граде. Што се тиче досадашње праксе, ми у Пљевљима од енергетике имамо само штету.

Веселин Марковић – Потребна су нова радна мјеста и инвестиције, али ни у ком случају на досадашњи начин, Уколико неко жели производњу електричне енергије онда се мора заштитити локално становништво, то јест обезбијвдити да исто због свих тешкоћа има одређене бенефите.

Јелена Вучуровић – Уколико би изградња електрана и производња струје донијели бољитак граду, онда треба улагати у том правцу. Уколико би се све дешавало као и досад, онда треба на вријеме све спријечити.