izvor: politika.rs
Grčka je danas, 15. juna, u generalnom štrajku i to osmi put od potpisivanja za naciju spornog kreditnog sporazuma sa EU i MMF. U dvadesetčetvoročasovnoj obustavi rada zaposlenih u javnom i privatnom sektoru učestvovaće više od dva i po miliona ljudi, a očekuje se da će zemlja ponovo biti paralisana jer neće biti gradskog, železničkog i brodskog prevoza, dok su kontrolori leta ipak odlučili da zbog turističke sezone ne štrajkuju i time omoguće avio-saobraćaj.
Sindikati u centru Atine i Soluna organizuju masovne demonstracije kojima će se priključiti i pristalice Komunističke partije. Procenjuje se da će na Trgu Sintagma ispred parlamenta biti desetine hiljada ljudi jer tamo, već gotovo treću nedelju, danonoćno dežuraju svi oni koji su se priključili „protestu ogorčenja” koji je spontani nacionalni revolt protiv vladine politike žestoke štednje, u zamenu za evropske kredite.
Zaposleni u Elektrodistribuciji za 20. juni najavljuju dvodnevnu obustavu rada u znak protesta zbog privatizacije, što će za celu zemlju značiti prekide u snabdevanju strujom.
U zamenu za novu kreditnu ratu ali i dopunske kredite bez kojih zemlja neće moći da funkcioniše, grčka vlada je primorana na nove drastične mere štednje kako bi se pod hitno obezbedilo 28,4 milijarde za popunu budžetskog deficita, a kroz privatizaciju uštedelo dodatnih 50 milijardi evra. U praksi, prema striktnom zahtevu eksperata „trojke” (EU, MMF i ECB) na čijem izveštaju EU bazira svoje dalje odluke o pomoći, parlament mora da usvoji srednjoročni privredni plan koji ni nacija, ali ni opozicione političke partije ne vide kao rešenje već kao dodatni balast u vidu novih poreza, smanjenja plata, penzija, porasta nezaposlenosti.
Vlada je posle duge debate usvojila ovaj program, ali čeka se i konačna odluka parlamenta ispred kojeg dežuraju ogorčeni Grci nespremni da prihvate nove mere štednje koje, između ostalog, znače i novo smanjivanje plata u državnom sektoru ukupno za čak 40 odsto, kao i otpuštanje nekoliko hiljada ljudi.
Premijer Jorgos Papandreu poručuje da će program štednje biti nastavljen bez obzira na neslaganje Grka jer, kako kaže „nove budžetske mere su neizbežne ukoliko zemlja računa na dalju pomoć kreditora. U protivnom, zemlja se može suočiti sa defoltom (nemogućnost da isplaćuje svoje finansijske obaveze) što bi bilo ravno katastrofi”.
Međunarodna agencija „Standard end purs” snizila je početkom nedelje kreditni rejting Grčke za tri stepenice jer smatra da je zemlja u najozbiljnijem riziku od defolta. Posle ovakve odluke agencije Grčka ima najniži kreditni rejting na svetu jer eksperti, jednostavno, ne veruju da je zemlja u stanju da se izvuče iz krize i dugova. Oni procenjuju da će se vlada odlučiti na restrukturisanje duga.
Naravno, degradacija kreditnog rejtinga naišla je na burne reakcije u Grčkoj. Zvaničnici smatraju da ponovo jedna agencija nije uzela u obzir činjenicu da su upravo u toku pregovori sa evropskim kreditorima i MMF i da će verovatno biti odobrena dodatna sredstva koja će popraviti položaj Grčke. Doduše, kratkoročno jer svi se pitaju šta će biti posle 2015. kad dođe vreme za vraćanje glavnice duga.
javniservis.me 
Strajkuju Grci, ali nikome nista sto su primali redovno 13 i 14tu platu, sto imaju najveci broj ljudi preko 100 godina koji jos uvijek primaju penzije (naravno nepostojecih ljudi), zatim najveci broj privatnih bazena i vila po glavi stanovnika u Atini, i milion drugih anomalija i bonusa kojima su sami sebe doveli u ovu poziciju. A onda je najlakse kao u uvijek za sve okriviti EU…
Ne dajte se imperijalistima, braco!
Javni dug Grčke potkraj 2010. narastao je na 143 posto BDP-a, a do kraja polovice prošle godine Grčka je skupila 533 milijarde dolara duga, čime je vanjsko zaduženje naraslo na 166 posto BDP-a.
http://www.vjesnik.hr/Article.aspx?ID=684DD6C1-D8F0-4467-AE8B-168D5B4083FD
Nouriel Roubini: Eurozona će se urušiti
U svom komentaru za Financial Times Roubini ističe da pristup dužničkoj krizi nije uspio razriješiti temeljne probleme ekonomskih i konkurentskih različitosti unutar Europske unije. Ako slabije članice uistinu bankrotiraju, eurozona će se urušiti sama od sebe, smatra Roubini koji je uspio predvidjeti i globalnu financijsku krizu
Jedan od vodećih svjetskih ekonomista Nouriel Roubini, osvrćući se na stanje u Grčkoj, eurozoni predviđa mračnu budućnost. U svom komentaru za Financial Times Roubini ističe da pristup dužničkoj krizi nije uspio razriješiti temeljne probleme ekonomskih i konkurentskih različitosti unutar Europske unije. Ako slabije članice uistinu bankrotiraju, eurozona će se urušiti sama od sebe, smatra Roubini koji je uspio predvidjeti i globalnu financijsku krizu. Mogućnost lomova unutar eurozone povećalo je nedavno sniženje grčkog kreditnog rejtinga na najniže razine od svih zemalja u svijetu. Restrukturiranje grčkog duga sada je neupitno, smatra Roubini. »Restrukturiranje će se dogoditi. Pitanje je kada i kako«, upozorava Roubini. Kamata na 10-godišnje grčke obveznice trenutačno iznosi 17 posto.
http://www.vjesnik.hr/Article.aspx?ID=67A37771-5B09-4220-8C11-70A29ACED21E
Ključni problem je insolventnost. Banke su bankrotirale, javne financije su u neredu, postoje neodržive privilegije u javnom sektoru. Sve to trebalo bi popraviti. Ono što se nažalost ne riješava jest problem insolventnosti u bankarskom sektoru, što bi zahtijevalo restrukturiranje duga. To znači da bi banke koju su neodgovorno posuđivale novac tim zemljama trebale platiti cijenu. Riječ je većinom o francuskim i njemačkim bankama, zbog čega Sarkozy i Merkel uporno spašavaju Grčku i Portugal jer ne žele da se njihove banke suoče s realnošću. Ljudi u Francuskoj i Njemačkoj ne shvaćaju da se sve ovo zapravo radi zbog njihovih banaka. Smatram da bi pravo rješenje bilo restrukturiranje duga s tržišnom disciplinom. Jedna ili dvije zemlje morale bi onda izaći iz eurozone koja je ionako od početka bila umjetna tvorevina i imala je samo političkog, a ne i ekonomskog smisla. Umjesto toga, zemlje se financijski spašava, što samo povećava moralni hazard jer se oslanja na dobru volju vlade za reformom, što vidimo da se u Grčkoj ne događa dovoljno. Takva politika uključuje nepotrebnu centralizaciju fiskalne politike u Bruxellesu, što znači još veću birokratizaciju. To bi se Europi moglo obiti o glavu. – Razeen Sally
http://www.vjesnik.hr/Article.aspx?ID=D088AEA4-4685-428E-810E-B958291A3C17
Demonstracije u Barseloni zbog ekonomske krize i nezaposlenosti
Barselona – Policija u Barseloni morala je da rastera demonstrante koji su blokirali lokalni parlament kako bi omogućila poslanicima da uđu i prisustvuju sednici o budžetu.
Budžet predviđa smanjenja javne potrošnje i socijalnih davanja.
Oko 2.000 demonstranata koji su protestovali zbog ekonomske krize u zemlji i rastuće nezaposlenosti, okupilo se da spreče poslanike regionalnog katalonskog parlamenta da prisustvuju sednici.
“Oni ne predstavljaju nas”, izvikivali su demonstranti.
Predsednik regionalne vlade Artur Mas došao je u parlament helikopterom, a policija je zatim napravila kordon od policijskih vozila kako bi omogućila zakonodavcima da uđu u zgradu, prenosi AFP.
Demonstranti su prvobitno nameravali da naprave ljudski lanac oko zgrade, ali je policija juče blokirala park u kome se nalazi parlament .
Demonstracije zbog krize i rastuće nezaposlenosti u Španiji počele su 15. maja u Madridu i potom se proširile na gradske trgove širom zemlje umnogome zahvaljujući “socijalnim medijima”, poput Tvitera i Fejsbuka.
(Tanjug)
Ironija:
Plan za spašavanje Grčke 110 milijardi eura, Obama čestitao na zaduženju
May 3, 2010 by Daily News Montenegro
Izvor: B92
Predsedavajući Evrogrupe Žan-Klod Junker rekao je da, pre nego što Grčka dobije prve fondove, plan treba da odobre parlamenti još nekoliko zemalja. Junker je podvukao da je ključni cilj pružanja pomoći da se obezbedi stabilnost cele ekonomske zone evra i zajedničke valute šesnaest članica Evropske unije.
Junker je rekao i da će Grčka prvi deo pomoći dobiti pre 19. maja, kako bi mogla da isplati zajam od 8,5 milijardi evra, čiji rok tada ističe. On je naveo da će članice evrozone priložiti paketu pomoći 80 milijardi evra, od čega će 30 milijardi biti dostupno do kraja ove godine.
Ministarka finansija Španije Elena Solgado rekla je da Grčka predstavlja “poseban slučaj”, jer je priznala nepravilnosti u budžetskim statistikama tokom poslednjih godina. “Slučaj Grčke je veoma poseban, imajući u vidu šta se sve dogadjalo u Grčkoj, statistiku, dugogodišnji deficit, ona se ne može porediti s drugim zemljama”, rekla je Solgado.
Evropski komesar za privredna i finansijska pitanja Oli Ren je rekao da će zemlje EU Grčkoj kredite odobriti po kamatnoj stopi od oko pet odsto godišnje što je dvostruko povoljnije od cene pozajmica koje bi Grčka u ovom času mogla dobiti na svetskom finansijskom tržištu.
Kako bi dobila paket pomoći, Grčka je morala da pristane na ekstremne mere štednje, među kojima je i smanjenje budžetskog deficita za 30 milijardi evra za tri godine. Grčka vlada mora i da do 2014. godine postigne da se budžetski deficit smanji na ispod tri procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa više od 13 odsto koliko je iznosio lane.
Prema dogovoru sa EU i MMF-om, Grčka će u 2010. smanjiti budžetski deficit na 8,1 odsto BDP-a, sledeće godine na 7,6 odsto, dok je u 2012. godini planiran deficit u visini 6,5 odsto BDP-a. Očekuje se da će javni dug do 2013. godine rasti do 150 odsto, a od 2014. početi da opada.
Paket mera za spasavanje grčke ekonomije uključuje povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 21 na 23 odsto, kao i skok povećanje akciza na gorivo, alkohol i duvan za 10 odsto. Pri tom će biti smanjene plate u javnom sektoru, kao i penzije. Tako će se u javnom sektoru ukinuti 13. i 14. plata, ali će određeni bonus primiti oni sa najnižim platama. U privatnom sektoru neće biti takvih ograničenja.
Grčki premijer Jorgos Papandreu je najavio oštre mere štednje do 2012. godine i pozivao građane na “velike žrtve” kako bi se sprečilo bankrotstvo zemlje.
Naglašavajući da je Grčkoj pretila katastrofa i da je glavna briga vlade bila da se spreči državni bankrot, koji bi uticao i na druge evropske zemlje, Papandreu je kazao da je postignut dogovor sa organima EU i MMF-om o istorijskoj finansijskoj pomoći, bez presedana, razmenom za dalje duboke mere štednje, bez navodjenja konkretnih iznosa.
Sve to, međutim, neće biti izvodljivo, ukoliko Grci ne budu bili spremni na “velike žrtve”, naglasio je grčki premijer. “To je paket podrške, bez presedana, razmenom za nemerljivi trud grčkog naroda”, rekao je Papandreu ističući da su ubedili partnere u EU da problem u Grčkoj “nije samo naš” i da se tiče funkcionisanja tržišta i stabilnosti evra.
Nemačka vlada nada se da će Grčka u potpunosti poštovati plan za sprovođenje mera štednje u okviru međunarodne pomoći, upozorio je nemački ministar ekonomije Rajner Briderle.
“Kao što su Nemačka i nemački gradjani posvećeni održavanju stabilnosti evrozone, očekujem sada od grčke vlade da sprovede brzo, odlučno i verodostojno do poslednje cifre, planirane mere štednje” dogovorene sa MMF-om i EU u okviru sporazuma o finansijskoj pomoći, poručio je Briderle.
Nemačka, najjača ekonomija evrozone i najžešći kritičar Grčke, biće najveći zajmodavac i bila je nevoljna da pristane na aranžman.
Predsednik SAD Barak Obama je čestitao premijeru Grčke Jorgosu Papandreu zbog toga što je Grčka od Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila plan finansijske pomoći koji je po veličini rekord u svetu. Bela kuća je saopštila da je Obama “čestitao zbog ambicioznog programa reformi koje su najavile vlasti Grčke i zbog važne podrške (Grčkoj) na osnovu sporazuma MMF i zemalja ‘zone evra’ “.
http://www.poslovni.hr/vijesti/grcka-ce-potonuti-prije-nego-sto-se-eu-dogovori-181539.aspx