Grčka ima sve manje novca za pokrivanje tekućih troškova – ukoliko se hitno nešto ne poduzme zemlji prijeti stečaj. A što tada? Sve češće se govori o opciji “preraspodjele dugova”. Ali što je to uopće?
izvor: dw-world.de
Postoje dva modela tzv. “preraspodjele dugova” – meki i tvrdi.
Tvrdi model podrazumijeva djelomično otpisivanje dugova. To znači da vjerovnici – najčešće su to velike međunarodne banke – koji su Grčkoj posudili novac, pristanu na to da nazad dobiju samo dio kredita. To znači da faktički pristaju na nepovratni otpis dijela duga, kako bi dobili barem nešto.
Za Grčku bi to rješenje imalo veliku prednost. Vratilo bi se onoliko duga koliko to zemlja trenutno može učiniti, a ostatak bi bio “oprošten” – takoreći preko noći Grčka bi se rješila svojih dugova i mogla početi od početka.
Uz ovu opciju povezan je međutim i jedan problem – zemlja koja je na taj način preraspodijelila svoje dugove godinama bi bila odsječena od međunarodnog tržišta novca. To bi s jedne strane dovelo do sloma brojnih grčkih banaka. S druge strane, pribojavaju se međunarodni financijski stručnjaci, to bi moglo imati vrlo nepovoljne i dugoročne posljedice po međunarodni financijski sustav – slično slomu nakon propasti američke banke Lehman Brothers 2008. godine.
Pristati na dobrovoljni gubitak?
Druga opcija je tzv. meki model preraspodjele dugova. U toj varijanti vjerovnici pristaju na lošije uvjete vraćanja kredita. Oni načelno dobijaju cijeli posuđeni iznos, ali kasnije no što je prvobitno bilo dogovoreno, ili uz manje kamate.
Problem ovog modela: vrlo su strogi uvjeti koje je potrebno ispuniti kako bi on bio prihvaćen. Tako primjerice kada je riječ o državnim obveznicama koje su u opticaj puštane u skladu s grčkim propisima, 100 posto vjerovnika mora dobrovoljno pristati na te lošije uvjete.
javniservis.me 
Razlika je, skochiti iz aviona sa ili bez padobrana, za BANKARE I FINASIJERE, sve te BANKARE treba smjestit u jedan avion, pa ih istovarit u MORE, kao Bin Ladena , da se olade, dobro su oni znali kome i kako su davali kredite, samo da podriju JEVROPSKU VALUTU, kaja je KRUTA kao ovaj moj celavi brskutcanin.
Grcka bi rijesila svoje finansijske probleme uz pomoc Kine, ali joj evropa to ne dozvoljava. Boje se velike sile u usponu. Poslednih godina se prica o kineskim investicijama vrijednim milijardama dolara u izgradnju luka i brodogradilista u Grckoj. To bi bila centralna tacka iz koje bi se plasirala kineska roba sirom Evrope.
Ekonomski to odgovara samo Grckoj, ali ne i “gazdama Evrope” – Njemackoj, Francuskoj i Britaniji.
Svi ovi problemi ce pokazati svo licemjerstvo kapitalizma i zapadne “demokratije”.
Djakomo, ne bih se složio. Naime, zbog čega je zapadna “demokratija” toliko lošija, i po čemu davati prednost “demokratskoj” Kini? Dakle, ako moramo da biramo ciji cemo dio da postanemo, da li bi radije bio dio Kine, autoritarne sile u usponu koja evo sve pokupova po africi i ostalim “zemljama u razvoju”, a sve kao kroz “programe pomoći”, ili nam je bliža EU, u kojoj koliko toliko postoji sloboda, i sve veći broj ljudi koji žele alternative na svim poljima (od ekonomije do ekologije).
slazem se
Nisam imao namjeru da uporedjujem dva sistema, kineski i zapadnoevropski. To je neuporedivo kako sa ekonomskog, tako i sa kulturoloskog i socijalnog stanovista.
Namjera mi je bila da istaknem cinjenicu da Evropa ne dozvoljava Brazilu i Kini da pomognu pojedinim Evropskim zemljama koje su u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, a sve iz bojazni da bi to ugrozilo “gazde”. Njemacka i Francuska nece da daju velika sredstva da bi se Grcka i Portugal izvukle, a na drugoj strani ih sprecavaju da im druge zemlje pomognu zarad svojih interesa.
Primjer Portugala koji je imao ponudu Brazila da im pomognu, “bratsku” zemlju. Davali su kredit pod manjom kamatnom stopom nego sto su oni uzeli od MMF-a i ostalih banaka. Cak su nudili da uloze ogroman novac u Portugalsku ekonomiju (ne sumnjam da su gledali i svoje interese), ali opet “gazde” ne daju.
Grcka tone, bankrotirala je. I to sve zahvaljujuci svetskoj banci. Da bi vracala kredit, daju joj kredit, pa tako u nedogled. I sad kad bi ta zemlja mogla da se izvuce uz pomoc Kine (jer Njemacka nece da joj pomogne), opet su tu uslovljavanja i zabrane “gazdi” Evrope.
POENTA OVE SVETSKE KRIZE ,JE NE KO KO CE KOGA ZELENASITI VEC :
Ima li ko da je iz crne gore potpisnik ove deklaracije ,
poznajeli ko ove momke?
Bohinj, septembar 2010.
Ivan Janković Rado Pezdir Miroslav Prokopijević
Janez Šušterčić Aleksandar Novaković Tomaž Štih
Andrej Stanimirović Viktor Trifunovski Borislav Ristić Boris Meglič
Milutin Pavićević Luka Gubo Slobodan Radosavljević
http://www.bohinjska-deklaracija.org/
Izuzetno značajan fenomen u evoluciji kapitalizma tokom proteklih 30 godina je zapanjujuće povećanje moći banaka i finansijskih krugova, a posebno agencija za određivanje kreditnog rejtinga. Ukoliko agencije za rejting jednog dana odluče da je situacija u Grčkoj kritična – ili će se srušiti režim u zemlji, ili će, pak, grčka vlada morati da preduzme izuzetno drastične mere – one koje odgovaraju tržištu – a sigurno ne Grcima.
Neobično je to što su se te agencije za rejting, koje su u početku bile osnovane, kako bi samo konstatovale platežnu i kreditnu sposobnost preduzeća, danas našle u poziciji da ocenjuju vlade. One prave ekonomsku analizu nekog preduzeća ili neke države i u skladu sa ocenom koju joj daju, to određuje uslove pod kojima će preduzeće ili država moći da uzima zajmove na finansijskom tržištu. Oni koji priželjkuju vladu eksperata možda bi mogli da ovaj sistem smatraju izvanrednim, kada ne bi bilo nekih ozbiljnih poremećaja i manjkavosti kako u radu tako i u procenama tih agencija.
Treba znati da njih plaćaju preduzeća koja koriste njihove usluge. Te agencije su u isti mah i sudije i zainteresovane strane. Pristrasnost je jedan od razloga što je njihov način ocenjivanja potpuno neproziran – uopšte se ne zna po kojim kriterijumima one zasnivaju svoj sud. One, veoma često, pribegavaju subjektivnim političkim analizama što ih dovodi u poziciju da mogu da ucenjuju one kojima daju ocenu. Tako je recimo jasno stavljeno do znanja Francuskoj, suverenoj zemlji, da će, ukoliko se ne promeni penzijska politika, njen rejting biti smanjen – i Francuska je popustila!
Često se ispostavlja da su date ocene pogrešne i netačne. Tako je „Enron“ bio neverovatno precenjen praktično do same svoje propasti, kurs akcija „Liman Bradersa“ bio je na najvišem nivou upravo pre bankrota, a da i ne govorimo o Tunisu i Egiptu, koji su se još do nedavno toliko dobro kotirali da su bili navođeni kao primer najstabilnijih zemalja u arapskom svetu!
Dakle, ocene kreditnog rejtinga uopšte nisu pouzdan aršin za ekonomsku, a još manje za političku situaciju nekog ocenjivanog entiteta. Agencija za rejting pokazuje svu pristrasnost ekonomskih aktera, onu koja nije ništa drugo do plod uskih interesa i tesnih veza političkih i medijskih ekonomskih elita. – Aleksandar Radović
http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=7652:da-li-je-savremena-demokratija-plutokratska-&catid=126:osvetljenja&Itemid=98
bravo!
hajek kaze………..ekonometri , oni su uvijek tako pobozni……….
raduje mi sto ima ovakvih komentatora kao
postovani ,
Duboki uvid u nas same,
——————————————-
…….”..NE ZELIM DA NE RADIM NISTA IMA MNOGO TOGA DA SE RADI “……
Kada bi AGENCIJE SNOSILE RIZIK i placele odshtete INVESTITORIMA za pogreshne OCJENE, dobro bi mucnule GLAVOM, jer bi dobile zitkim kvasnijem prutom po gospodskoj GUZICI koju zavale u fotelje i prostru obraz da shedu na njega, da im je mekshe i crnje.
postovani galanda,
kapitalizam je proces a problemi koje on nosi kao drustveno uredjenje ne smije kod nas stvarati negativno generalisanje vec traziti izbor i pravac u samom kapitalizmu koji nudi najbolje rjesenje zove se :
LIBERTIJANIZAM
…….Svi ovi problemi ce pokazati svo licemjerstvo kapitalizma i zapadne “demokratije”…….
Postovani zivcu,
moje misljenje se ne razlikuje puno od vaseg, samo sto smatram da je komponenta socijalnog jednako vazna.
Prije bih se slozio da je na sceni DEMOKRATURA prije nego DEMOKRATIJA. Libertijanizam o kojem Vi govorite trenutno ne postoji u Evropi, a rijetko gdje i u svijetu, sto govori u prilog mom ranijem komentaru.
Ako se Evropa zalaze za sve slobode, zasto ne dopusta ekonomski propalim clanicama da im neko pomogne kad vec one nece i ne mogu???
Da li to Vama izgleda kao zalaganje za slobode ali samo unutar svojih, evropskih granica???
nadajmo se da evropa prilikom pomoci ,
uupravo trazi od tih zemalja sto im se daje pomoc i pomake k LIBERTIJANIZMU.
kina ,brazil i gadafi koji je davao pare pomoc na sve strane eto pisu da je cavesu dao 10. milijardi ko zna kome jos ne!
on nije sigurno trazio da se u tim zemljama dje davao pare nesto mijenja!!
pozdrav
Ako ste vlasnik stana u standbenoj zgradi, sa instalacijama koje odrzavate zajednichkim ulaganjem desetak vlasnika, kucni red se usvaja na godishnjoj skupshtini svih stanara i mora se poshtovat, ne moze svaki chlan standbene zajednice da pishe kucni red po svom nahodjenu, jer su temelji, krov i hodnici zajednichki.
Ulaskom u standbenu zgradu se gubi suverenitet vlasnika privatne vile i placa, a niko nas ne cera da kupujemo stan ili ulazimo u EU.
I Shvajcarska i Norveshka koje nijesu chlanice EU, su prinudjene da poshtuju pravila kucnog reda u EUi.
Da nije bilo tajnih kredita iz USofA, za Grchku, da bi ispunila kriterijume za EURO, katastrofa Grchke bi bila manja, Slovenija taj javashluk NEODGOVORNIH DRZAVA, placa sa stotinama miliona EURA, da ne pominjem Njemachku , Dansku, Holanduju koje ulazu milijarde eura da spase RASIPNIKE i nedomacinski JAVASHLUK PARTITOKRATA I BIROKRATA u Portugalu, Shpaniji, Irskoj, Italiji i Grchkoj.
neka libertijanska rješenja treba gledati kao idealistička, i ona se ne mogu sprovesti odjednom već tokom vremena i kroz prelazne programe, u cilju da se zbrinu ljudi koji su jako ovisni o socijalnoj državi i na taj način pruže period prilagođenja slobodi i vlastitoj odgovornosti.
I TITU su davali velike pare nije ni on bio uslovljen da se instalira libertijanizam ,
mozda neke slobode (zvakacih guma,farmerica ,najlon carapa, roken rola)
ali ne i fundementalnih sloboda za koje nasi ocevi nijesu ne znali.
oni su smatrali da su slobodni ako mogu poci iz podhorice u beograd i niko da ih ne dira to je na zalost bilo njihovo poimanje slobode.
zato je TITO i dan danas posle 40 godina veliki covjek