piše: Goran Blagojević
Svima nam je, vjerujem, jasno da imamo tu privilegiju da svoj vijek živimo u svojevrsnoj zemlji čuda. Doduše, nemamo pričajuće zečeve i lude šeširdžije (prevashodno jer šeširi više nisu u modi), ali, između ostalih zanimljivosti i nejasnoća, intrigira podatak da nekih tri četvrt miliona crnogorskih građana u današnje vrijeme uporedo koristi četiri, ili čak pet jezika. Da li za ovaj zapanjujući broj poliglota treba zahvaliti briljantnom obrazovnom sistemu ili pak nečemu drugom, pitanje je na koje će odgovor dati istorija. Ipak, koliko god se doimali sličnima, sudeći po našem Ministarstvu prosvjete i sporta, između ovih jezika ipak postoje određene, nepremostive barijere, koje otežavaju međusobnu komunikaciju, te zahtijevaju odvojeno pohađanje istih kako bi se olakšala međusobna komunikacija različito lingvistički opredijeljenih građana. Jer, demokratija ipak podrazumijeva slobodu izbora – doduše zavisnu od toga kakve su mogućnosti izbora ponuđene odozgo.
Naime, gorepomenuto ministarstvo došlo je na ingenioznu ideju – podijeliti đecu, djecu i decu u školama u zasebna odjeljenja na osnovu jezika koji odaberu da uče kao maternji. „Eureka!”, mora da je uzviknuo Migo Stijepović ubijajući četiri muve jednim udarcem, čvrsto ubijeđen da je pronašao čarobnu formulu, odgovor na sve svoje dileme. Dotični gospodin je, čvrsto vjerujem, ostao da leži kući bolestan od gripa kada je u školi predavana lekcija iz istorije na kojoj se govorilo o američkoj segregaciji i južnoafričkom sistemu aparthejda, kao jednim od najmračnijih stranica moderne istorije.
Tako da je, vjerovatno uslijed takve neobaviještenosti, kao rješenje za postojanje ovog nepobitnog lingvističkog bogatstva našega naroda predložen upravo – aparthejd. Doduše, ne onaj zasnovan na rasnoj osnovi, već svojevrstan lingvistički aparthejd, do sada neviđen u modernim zemljama, ali nimalo neobičan za našu zemlju čuda. Mi smo ćutke, žmureći i pognute glave prelazili preko mnogo krupnijih i većih stvari, zašto ne bismo odćutali i ovo? Gospodar je, na kraju krajeva, ovdje uvijek u pravu. Ipak, postavljaju se brojna interesantna pitanja u vezi sa međusobnom komunikacijom djece iz tih budućih nacionalnih odjeljenja – još uvijek nije jasno da li će škole imati prevodioce koji bi, recimo, pomagali malom Jovici iz VIc (maternji jezik: crnogorski) da pita Jasnu iz VIb, koja za razliku od njega tečno govori srpski, da izađu zajedno, ili pak da posluži kao posrednik u raspravi oko toga da li je u finalu školskog turnira u košarci, obojenom nacionalnim obilježjima suprotstavljenih strana, Dragoljub pri šutu koji je njegovom timu donio pobjedu nagazio liniju za tri poena. Takođe, s obzirom na to da uz maternje jezike ide i adekvatna nastava iz oblasti književnosti, zanimljivo bi bilo vidjeti borbu koja bi se odvijala između određenih, nacionalno nedovoljno jasno opredijeljenih pisaca. Da li će, recimo, djeca koja uče crnogorski razumjeti Andrića, oni koji zbore srpski Selimovića, i kakva li će se tek vatrena borba voditi oko prisvajanja književne zaostavštine vladike Rada Tomova.
Zamislite samo djecu u prvom razredu osnovne škole, nesvjesnu činjenice da žive u društvu opterećenom podjelama, koja idu u nacionalno čista odjeljenja. Upitno je kakvu svijest želimo razvijati kod budućih generacija stvarajući ovakve torove u kojima se treba odvijati najvažniji intelektualni proces svakog mladog čovjeka – proces obrazovanja, koji bi trebalo da im otvara nove prozore u svijet. Nasuprot tome, očigledno je da je neumitna posljedica ovog i ovakvog sistema, ako se nekim nesrećnim slučajem realizuje, upravo sužavanje svijesti budućih generacija, kojim se upućuje na prvenstveno razlikovanje ljudi ne po individualnim kvalitetima, već prema jednoj vještačkoj kategoriji kakvu predstavlja nacija, koja se u našem slučaju nažalost manifestuje i preko jezičkog opredjeljenja.
Najtužnija u cijeloj ovoj postmodernoj crnogorskoj tragikomediji je možda upravo činjenica što su reakcije ljudi upravo takve da i ne zaslužuju manje paradoksalno rješenje. Umjesto protivljenja ovakvoj segregaciji, koje bi bilo logično za svakog iole samosvjesnog čovjeka, svaka vijest o ovome bila je i biće u našem društvu umjesto toga dočekana sada već ritualnim raspravama oko toga koja od ponuđenih verzija jednog te istog jezika više zaslužuje status jezika od druge, koja je nacija kad izmišljena, koje nezaustavljivo vode sve do rasprava teološke prirode, gdje se i sami Bog i Đavo upliću u ovu praznu priču. Nevažno da li je u pitanju internet portal, fakultet, porodični ručak ili prosta kafanska rasprava, posljedice su iste – ne mičemo s mjesta. I Crnogorac i Srbin i Hrvat i Bošnjak iz te iste rasprave, bez obzira na to u koji tor odaberu da stave svoje potomke, vratiće se kući jednako praznih džepova, uspavane svijesti i beznadežne budućnosti. Alarm za buđenje je upaljen odavno, ali nam se snooze dugme očigledno omililo.
Mada, ne treba isključiti ni jednu, dosta jednostavniju verziju situacije koja je mogla prouzrokovati objavljivanje ovakve ideje reforme obrazovnog sistema. Nije sasvim nemoguće ni da je neko od poslovnih prijatelja poštenjačina na visokim položajima u vlasti otvorio štampariju i potpisao ugovor o štampanju novih udžbenika, pa jednostavno žele da, na obostrano zadovoljstvo, učetvorostruče broj odštampanih primjeraka. Dok crnogorsko književno izdavaštvo preživljava na aparatima.
javniservis.me 
Odlicno.
Bravo Gorane , bravo.
U tekstu sam pronasao toliko svojih stavova, pa cak i stvari o kojima sam pisao. Svi oni “razliciti” ljudi idu kuci jednako praznih dzepova.
http://javniservis.me/2011/03/27/nedjelja-standardno/
Jedan moj text koji ce, nadam se, ubrzo izaci govori bas o ovim i slicnim problemima u obrazovanju i konkretno primitivnom Ministarstvu i Ministru koji ga vodi.
To je pisano , naravno, kroz saljivu formu, ali nadam se da je efekat jednako jak kao i ovaj koji ostavlja Vas tekst.
Gorane, dopadaju mi se Vasi stavovi, zapažanja, kao i način pisanja. Cestitam na tome!
O iskompleksiranim malim jezicima koji su proizasli iz srpskohrvatskog je sve rekla lingvistica Snjezana Kordic, u svojoj knjizi Jezik i nacionalizam, cije je prvo izdanje potpuno rasprodato.
O gluposti kompletne situacije sve su rekli Nadrealisti:
A o posljedicama na narod, na djecu, o kulturnim aparthejdima, ispiranju mozga, trosku kompletne onanije, itd. se pomalo prica, ali ljudi ne zele da slusaju. Ako ikad shvate kako su kvalitetno izjebani (da izvine dame i uciteljica Bilja), bice kasno.
“Naime, gorepomenuto ministarstvo došlo je na ingenioznu ideju – podijeliti đecu, djecu i decu u školama u zasebna odjeljenja na osnovu jezika koji odaberu da uče kao maternji. „Eureka!”, mora da je uzviknuo Migo Stijepović ubijajući četiri muve jednim udarcem, čvrsto ubijeđen da je pronašao čarobnu formulu, odgovor na sve svoje dileme….Tako da je, vjerovatno uslijed takve neobaviještenosti, kao rješenje za postojanje ovog nepobitnog lingvističkog bogatstva našega naroda predložen upravo – aparthejd. Doduše, ne onaj zasnovan na rasnoj osnovi, već svojevrstan lingvistički aparthejd, do sada neviđen u modernim zemljama, ali nimalo neobičan za našu zemlju čuda.”
Господине Благојевићу, није Министарство просвјете дошлодо ове идеје, већ се ради о Уставној норми која се мора поштовати.
Дакле, не ради се о лингвистичком апартхејду већ о поштовању права грађана да сами изаберу језик на којем ће им дјеца похађати школу.
Апартхејд је, могуће, одредба у Уставу да је службени језик онај којег својим не назива већина грађана Црне Горе.
Дакле, да сте се обрушили на Устав по том питању ви би били у праву, али сте закаснили у том смислу што је таква реакција требала бити у вријеме када се такав Устав усвајао.
Не бих се могао сложити и с констатацијом да ће одјељења бити једнонационална, јер нпр. оних који говоре српским језиком далеко премашује популацију која се у националном смислу осјећа припадницима српског народа.
Дакле, ако је нормално да су државни симболи и службени језик у Црној Гори донесени против воље већине њених грађана, те се као последица јавља масовна безосјећајност према таквим симболима и језику, а исто тако у продужетку идеје и према спортској репрезентацији Црне Горе, то је и подјела одјељења на језичком пољу нешто што се савршено уклапа у тај општи, чудни амбијент.
Дакле, ако се треба нешто мијењати, то неће моћи бити парцијално, већ уопште и по сваком пункту.
Наравно, то неће бити могуће за вријеме ове власти.
Уједно, на чудим се СДП- у на томе што је одиграо најважнију, уцјењивачку улогу, да се силом администрације и недемократске противразумске репресије наметну екстравагантне поставке Устава. Не чудим се нити ДПС- у, који ће урадити све, па чак и најгоре ствари, да остане на власти чак и изван границе разума. Чудим се ПЗП- у, који је као опозициона странка направио потез гласања за Устав који у себи садржи елементе сегрегације, који су изнуђени да би прошло све оно на чему је инсиситрао СДП.
Политичка поставка је била следећа- наметнути све што се жели наметнути, било каквом цијеном, па чак и уступком који у финалу значи сегрегацију на језичком, симболичком, историјском, националном, репрезентативном, …, плану.
Да, земља чуда, ту сте у праву, али све је то било јако предвидљиво.
Војине, ово је сјајно. Голе чињенице и здрав разум. А, као што се каже – Contra factum non datur argumentum. Мени је најинтересантније у овој “postmodernoj crnogorskoj tragikomediji” што се неки данас понашају као да су с Марса пали. Као да је ова ситуација од јуче, као да се то не припрема годинама. Када су доношене “апартхејдске” политике, када су уношене у Устав норме противне већинском расположењу, већина људи који су данас “шокирани” ћутали су као заливени, особито они из тзв. цивилног сектора. Невјероватно. Да – земља чуда, али та “чуда” изгледа свако доживљава на свој начин.
Перфект,
ја савим јасно разумијем све идеје и жеље, чак и настраности, политичке и идејне, али не разумијем да неко може упорно упропаштавати своје идеје силом силе, која се показала као неуспјешна кроз одређена
историјска правила и савим јарка антиправила.
И питам се, гдје је у том ваљању јасне пропасти, сопствене, тај момент непредвиђеног утицаја који мијења ход логике у ход бесмисла, које потом постаје наизглед смислена, и трагична грешка.
Господине Војине Николајевичу,
хиљаду пута смо причали о овоме, и мени је стварно смијешно враћање на ту причу, пребројавање и престројавање, као и изненадно позивање на законе ове земље – каква је то луда логика, да се све државно игнорише, али да се држи као пијан плота неких бројева који би вам могли ићи у корист, какав је то дакомшијицркнекрава резон по ком се каже “усвојили сте Устав, ко вам је крив, сад га поштујте за инат”, иако свака слична прича иде на воденицу овој власти и овом систему, какав је то резон ако ће и ваша дјеца, или барем вама блиска дјеца, ићи у ове школе, патити се, губити се у идентитетима, бити испраног мозга…
Чланак је сасвим на мјесту, иако не доноси ништа ново. Али умјесто позивања на бројеве, враћања на Устав и гласање, бусања у прси јуначке ове или оне, право питање је – зашто се нико од опозиционих главара, као и нико од самосвјесних грађана, није усудио да протестује, дигне глас макар, против посјете Била Клинтона Црној Гори?
VN: “. ..као и изненадно позивање на законе ове земље – каква је то луда логика, … резон по ком се каже “усвојили сте Устав, ко вам је крив, сад га поштујте за инат”, иако свака слична прича иде на воденицу овој власти и овом систем…”
Поштовани Недовићу,
наравно да се треба поштовати Устав, за инат, јер, ако су га донијели нека се носом пободу у њега, или да га консенсусом промијене!
И то не само по овом, него по свим пунктовима. И вјерујте ми, то ће тако бити, све да им се неће, а некаквом дрвосјечи, министру Стијеповићу се то неће. Ипак, мораће! Наравно, против своје воље, али у складу воље коју је исказао гласајући за Устав. А ко му је крив што је дигао руку, да нисам ја?!
Ево једног примјера…
“Потпредсједник Владе БЈРЦГ и министар правде Душко Марковић и његов колега министар владе тзв. Косова Хајредин Кучи договорили сарадњу у области владавине права, о рјешавању статуса црногорске мањине…”
Наиме, ово је што се тиче права црногорске мањине је противуставно, јер је Црна Гора грађанска држава.
Да су рекли да се договарају, не улазећи у државност Космета коју не признајем, о правима националних Црногораца, Срба, Бошњака, који су поријеклом из Црне Горе а сада су на Космету, на бих имао примједби.
Ево други примјер…
“Ако је свих ових мјесеци и постојала нека дилема, данас је и она отклоњена – Душан Мандић, млади ватерполо суперталенат из Котора, је одабрао Србију! Мандић је за београдске „Вечерње новости” изјавио да је након много разговора са обје стране прихватио позив Србије и да је тиме стављена тачка на питање гдје је његова будућност.”
Ево реакције из Црне Горе…
“Из ВПСЦГ су издали саопштење поводом Мандићеве одлуке и истакли да су „урадили све што је у њиховој моћи”.
„Ради истинитог обавјештавања јавности око одлуке Душана Мандића да игра за репрезентацију Србије желимо да истакнемо да је ВПС Црне Горе урадио све што је у његовој моћи да задржи овог играча. Селектор Поробић и представници Савеза у неколико наврата су разговарали са Мандићем, понуђени су му оптимални услови, могућност повратка у Црну Гору и сигурност у свим варијантама како би остао да игра за нашу селекцију”, стоји у саопштењу.”
Опет противуставно!
Ко је ВПС Црне Горе да неком од грађана нуди могућност повратка у државу у којој је рођен, па и сигурност, тј. безбједност…?! :))
Смијурија…, и то на сваком кораку.
Да, текст господина Благојевића носи лијеп дух, неоспорно, те – Да, права Црногораца на Космету требају да се поштују, и све то ја подржавам, али је то у супротности са логиком Устава. И шта је тај Устав, крпа или Конституција!?
Нека се коригује тај Устав, или ће се мрачни ликови , с правом и закономјерно, побости на нос тамо гдје су сами то опредијелили својом вољом и гласањем.
Vojine,
toliko rijeci, na pogresnu adresu. Ja se ne nadam ni u kakav konsenzus, pravilo, zakon ili dobru volju ove vlasti, tako da onda i ne mogu ozbiljno da udjem u ovu pricu. Iskreno, ako vi mislite da to ima smisla, mozete pokusati da pisete ministarstvima, ali ovdje gdje je vecina ljudi svjesna metastaze ovog sistema i ne polaze u njega nikakve nade, vjerujem da to nema smisla.
Pozdrav!
VN: “…јa se ne nadam ni u kakav konsenzus, pravilo, zakon ili dobru volju ove vlasti, tako da onda i ne mogu ozbiljno da udjem u ovu pricu. Iskreno, ako vi mislite da to ima smisla, mozete pokusati da pisete ministarstvima, ali ovdje gdje je vecina ljudi svjesna metastaze ovog sistema i ne polaze u njega nikakve nade, vjerujem da to nema smisla.”
Владимире,
Ја искрено вјерујем у консензус, а то ће се десити брже него што мислимо, а претпоставка за њега је да сви ударе главом у зид сопствених заблуда. Понављам, сви са свих страна.
Мислим, лоши потези некога требају имати избалнсиран и закономјерно адекватан одговор, а не закономјерно глуп одговор, који је постао константа понашења сваког од тзв. професионалних учесника политичких збивања.
Да, наши политичари су лоши, и кључна замјерка је у томе што немају талента, којег су замијенили лактовима. То је, дакако, балкански стил, који је заслужан презира.
Нешто посебно не вјерујем да ви и ја имамо различите циљеве, могуће је да су они исти, а то ће вријеме показати. Мислим да ћу бити у праву кроз пар година, када се многе ствари измијене.
Ипак, разликујемо се у методологији и путевима. О том, потом, када будем имао времена за неку анализу те теме, ако оцијеним да је то потребно.
Наравно, нисам могао да се сложим са почетним премисама текста аутора овог текста. На другој страни, изван тих премиса постоји и оно што се чита дјелимично у редовима, а дјелимично и изван њих, те могу закључити да је текст господина Благојевића јако позитиван. Мислим, осјећа се тај неопходно- позитивистички дух, иако постоји неслагање око почетних премиса.
Поздрав!
Војине,
схватање сопствених заблуда подразумијева искреност, а ја у њу не вјерујем у случају данашњих ЦГ политичара. Но ко зна, можда ја једноставно могу себи да приуштим да се не надам ни у шта од свих њих, јер живим вани. Ипак, мислим да се оваквим инаџијским ставом одозго заиста ништа не постиже. Разумијем резон у ком се на све ово гледа као на пословни уговор, али и за дил такве врсте је потребно искрено жртвовање, не цинизам.
Владимире,
ја мислим да сваки човјек има незаобилазне моменте искрености. Не због постојања апсолутне категорије искрености у њима, која је релативна категорија и у нама, већ због зида испред себе који тјера, силом непролазности кроз њега, на другачије размишљање.
Зато сматрам да треба ударити по апсурдима, јер са падом било којег апсурда, неважно са које стране он долазио, олово се безнадежно топи, а цијеви падају на тло, при чему чак нема нити теоретске шансе да се оне наново уздигну на таквим основама.
Тражити жртовање од особа којма су лактови најјачи дио интелекта је непотребно, потребно их је одвести пред зид сопствених идеја које су бесмислене, па нека сами бирају пут.
“Zasto se niko od opozicionih glavara, kao niko od samosvjesnih gradjana, nije usudio da protestuje, digne glas makar, protiv posjete Bila Klintona crnoj Gori…”
Htjeli smo, ali covjek otisao u Makedoniju.
@Olja
Cool ;)
meni je muka kad vidim koliko se pusi u neposrednoj blizini djece, duva im se u lice do rodjenja, provo najblizi, svojta, pa onda ostali. zali Boze djecu, nijesu kriva.
kaze mi rodjak da ce njegova ic samo na fakultativne casove iz srpskog i na strani jezik, a na crnogorski nece, dok je on ziv. ako ponavljaju sa peticama iz svih predmeta i jedinicom iz crnogorskog, vidjece se ko je pametniji, a sledeci ce razred u srbiju kod strica. ako je do toga doslo, zlo!
Уједно, на чудим се СДП- у на томе што је одиграо најважнију, уцјењивачку улогу, да се силом администрације и недемократске противразумске репресије наметну екстравагантне поставке Устава. Не чудим се нити ДПС- у, који ће урадити све, па чак и најгоре ствари, да остане на власти чак и изван границе разума. Чудим се ПЗП- у, који је као опозициона странка направио потез гласања за Устав који у себи садржи елементе сегрегације, који су изнуђени да би прошло све оно на чему је инсиситрао СДП.
Vojine, ako bi mogao da pojasniš ove ‘ekstravagantne postavke Ustava’, kao i da navedeš ‘elemente segregacije’ u njemu. Možemo pričati o dobrom i lošem Ustavu ali vi idete u toliku krajnost da je nekad sva rasprava bespredmetna i naravno da će neko reći ‘a đe si bio ti kad je…’ Onda slijedi odgovor ‘ja pa ja, ti pa ti’ pa se vječito vrtimo u krug. Može li konkretno, jer kad god je neko počeo o Ustavu na način sličan tebi, a 90% ga nije ni pročitalo, uglavnom nije imao pojma o čemu priča, kao i navode koje koriste za takve kvalifikacije koje upotrebljavaju, tamo uopšte ne stoje. Ta priča o Ustavu mi je najsmješnija upravo zbog toga. No, kako rekoše svojevremeno iz PZP-a, ne znamo kako sa vama da se dogovorimo jer vama smetaju i same korice na kojima stoji Ustav Crne Gore.
Господине Тајовићу,
корице илити облошка Устава, људи, идеја и сличнога ме не интересују, већ суштина.
Екстравагантно је да се нешто усваја мимо воље већине грађана, или, мимо воље огромне мањине грађана, а тачније, не учитавајући да ће то изазвати довољно опширан протест који ће бити горки поклон таквој причи.
Потпуно ми је свеједно да ли је неко приликом поставке текста некада био за ово или оно, али имам право да претпоставим да је нешто неадекватно ако се није пазило о моментима који су претходили овоме што се појављује сада као “проблем”.
Бићу прецизнији, сегрегација је дијељење одјељења по језичком предзнаку, апартхејд је усвајање службеног језика против воље већине грађана, а друго је произвело прво!
Добра вам ноћ, успјех је очигледан!
Ja sam se osvrnuo samo na Ustav pa ću se njega i držati a mogao bi što se tiče ‘dijeljenja odjeljenja po jezičkom predznaku’ nego bi možda tada došli i do onoga koji je prvi došao na tu ideju i zahtijevao a to ne znam da li bi vam odgovaralo.
Od 158 članova Ustava, vama smeta ovaj:
“Službeni jezik u Crnoj Gori je crnogorski jezik.
Ćirilično i latinično pismo je ravnopravno.
U službenoj upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.”
Ovo je osnova za vaše kvalifikacije!? Ne, vi niste ni pročitali ovaj Ustav.
Ma, uspjeh je više nego očigledan….
Tajovicu,
u Ustavu pise da je Crna Gora ekoloska drzava, ali za Vasove vode potpis ne stavljas, a ni komentar, jer na ekologiji izgleda ne dobijas poene od sluzbe.
Господине Тајовићу,
у праву сте, јер заиста “нисам” читао тај Устав, већ Устав гдје пише да се у Црној Гори говори језиком како каже СДП :))
Али и сљедеће…
Црна Гора је независна фарма у којој равноправно живе козе, овце, кокоши и прасад, а којом управља двоноги алфа мужјак риком из прошлог вијека, а у међупросторима те фарме живи и ситна боранија, која себе назива такозваним људима.
Николајевичу ,црни Николајевичу, да нијаси опет мало бише шмркнуо, па имаш халуцинације да си ти неки чо'ек
Sto vise jezika to vise poliglota.Dok je bio jedan jezik gotovo sva nasa “elita” se mucila sa tim drugim a sad poliglote na svakom koraku.Sto vise univerziteta to vise intelektualaca.Sto vise ovoga to vise onoga i tako redom.Ovaj sistem je produktivan za nesto sto ne treba a kontraproduktivan za nesto sto treba.Pravi stetu a unistava korisno.
Odličan tekst Gorana Blagojevića i naravno ‘veličanstveni’ komentari branilaca teze o neprejebivosti potrebe da se ovaj jezik morao zvati srpski, što naravno poslije izaziva i potrebu da se ne navija za sportske reprezentacije Crne Gore…
Extra…
odličan tekst Blagojevica, i naravno, potpuno bizarni komentari Vojina i Perfekta, koji idu na ruku mafiji, a nikako pobjedi građanske Crne Gore.
Slazem se!
Слажем се!
U zemlji cuda, vise nista nije cudno!
Па ни то да те сарадници Мафије, преобучени у “грађанско” рухо, оптуже да твоје писање иде наруку мафији.
Гдје су били ти “грађани” када су људи остајали без посла јер нијесу жељели да предају у школама неки други језик, другачије именован, а не онај за који су квалификовани. Да ли су тада ти “грађани” могли да покажу принципијелност? Многи од тих професора који су остали без посла данас немају шта да једу. Пих…
Сваки пројекат Мафија је остварила уз одлучујућу улогу тих сарадника.
Сваки.
Slazem se!
Građanska Crna Gora ne postoji, između ostalog i zbog toga što ne postoji većinski interes građana da ona postoji. Prije svega građani crnogorske nacionalnosti ne žele većinski da postoji Crna Gora kao građanska država. Dokaz za to je činjenica da su gotovo sve kulturne, političke, vjerske i naučne asocijacije sa crnogorskim prefiskom krajnje nacionalno obojene.
Istina je, ne postoji ni većinski interes građana srpske nacionalnosti za postojanjem građanske Crne Gore. U prevodu, to znači da ne postoji većinski interes građana za postojanjem građanske države Crne Gore. Zbog toga Crna Gora nema građanski kapacitet, ali joj ne nedostaje onaj koji vodi u međunacionalne konflikte (za sada niskog inteziteta). Tako je danas, tako će biti sjutra ali i za dvadeset godina. Utopija je nada da u državi formiranoj na ovakvim postulatima može da ikada sazri normalno građansko društvo.Makar i samo zbog toga što oni koji su najviše pregnuli u borbi za nezavisnu Crnu Goru uglavnom nisu planirali niti razmišljali o razvoju građanske, već nacionalne države.
To što sada većina državoboraca koji su dosanjali san o crnogorskom jeziku, crkvi, taoletu, vrte mantre o građanskom društvu, ne znači da postoji toliko budala koje će im povjerovati.
Većina javnih teoretičara građanskog društva koje danas slušamo po crnogorskim medijima, zapravo sanja o čistom crnogorskom zraku, baš kao što i sve srpske vojvode i mladi majori sanjaju o velikoj Srbiji. Razlika je samo u tome što Vojvode i mladi Majori ne taje da im srce puni san o Dušanovom carstvu, dok MNE teoretičari svoje maštarije o čistom crnogorskom zraku čuvaju u rektalnoj sferi.
Ovo je bio jedan širi uvod za pitanje – da nisi i ti jedan od ovih koji prikriveno maštaju o 100% crnogorskom, a dijele lekcije pobornicima Dušanovog carstva o principima građanskog društva?
ne znam kome je pitanje upuceno,ali za svaki slucaj da preciziram; ja sam Bokelj koji ima svoje snove, kao i svaki drugi Bokelj.
Komentatoru pod nikom Re
Е, ovo je najveći problem!
Е, ово је највећи проблем!
http://www.vijesti.me/svijet/francuske-holandske-pesme-zabranjene-briselskom-metrou-clanak-21374
Hvala svima na pozitivnim komentarima, drago mi je što u ovoj zemlji još uvijek ima slobodoumnih ljudi. Pojedini zbog pomalo uskog gledanja na stvari nisu baš najbolje shvatili poentu, ali ne bih započinjao raspravu o tome, u samom tekstu je rečeno sve što sam smatrao značajnim.
G. Blagojević
Уско гледање на ствари!?
Схватите већ једном,у МНЕ живи и ствара више од једне трећине грађана српске националности.Поред својих основних,људских,права они имају изражен интерес да буду дио јединственог културног и духовног простора са својим сународницима у РС и Србији.Такво шта им,напосе,гарантује и црногорски Устав.Према томе,сваки напор у томе правцу је легитиман као што је и њихово навијање за репку Србије најнормалнија ствар на свијету.Само уважавањем различитости и слободне воље код личних избора,по било којем питању,можемо говорити о грађанској МНЕ.
Усерем се у сваку црногорску,а посебно српску,МНЕ.
Vojine, znate li koja je razlika između in4smatičnog udruženja, komesara kojima Bog daje mahove i SDP-ovaca, tako omiljenih i u vašim notama, kojima obilježite svaku njihovu marginaliju i glupost? Nema je. Razlika je samo u boji dresova. E sad, meni je ta razlika potpuno irelevantna jer je suština ista, na koju i v,i ali samo na riječima se na žalost pozivate. Ja sam danas vidio jednog ‘nindžu’ i da sam toliko opčinjen kao vi sa trivijama vjerovatno bi ispao i neki tekst. No, ‘nindža’ je ‘komesar’ blizak vašim ubjeđenjima i siguran sam da bi našli neke riječi opravdanja za njega i njegove pokrete, ninža pokrete, of course.
Nego, da ne bi pričali na nivou vica i trenutnog nadahnuća, koji je vaš predlog? Ono čime su zbunjivani i evropski eksperti od ljudi vaših razmišljanja prilikom izrade Ustava je šta vi želite? Šta vam smeta kod onog člana Ustava, kako se zbog jednog tako izraženog člana može cio Ustav okvalifikovati kako ga vi kvalifikujete i kako vi mislite da bi trebao da glasi taj član Ustava da bi vi uopšte bili zadovoljni?
U Skandinaviji se govore slichni jezici, Danski, Norveshki, Shvedski i Islandski, mnogo ralichitiji od nashih Balkanskih, ali se Skandinavci nikad ne prepucavaju o nazivu jezika, nego se muche, da se sporazumiju i sklope neke dogovore i ugovore saradnje, koji ce popraviti STANDARD njihovih gradjana i unaprijediti njihove SLOBODE I LJUDSKA PRAVA, da mogu po sopstvenom izboru birat DRZAVU u kojoj ce stanovati, zivjeti i raditi i imati sva prava zdrastvena i socijalna, kao domicilni gradjani. Niko se ne bori za MONOPOL I DOMINACIJU, i ako je Norveshka muku muchila, da dobije pravo na bude nezvisna, dobije svog Kralja i svoj jezik, ali i danas VAZI NORVESHKI USTAV, koji je pisan na Danskom jeziku, i od Danske kraljevske porodice izabran Kralj, za ovih chetiri decenije , nikad nijesam chuo Danca da njima osporava pravo da Norvezani sredjuju svoju DOM po svom ukusu i mirisu, za razliku od BaLJkanaca, koji OBOZAVAJU DA DIZU PRASHINU I TRESU PRAZNU SLAMU, da bi svoj talenat istakli i uzdigli na vishi JEVROPSKI NIVO, a to kakve posledice njihovi “sjajni” radovi ostavljaju kod ostrashcenih ljudi, koji zale za proshloshcu, kao majka za jedinca sina i sestra Batriceva za Barticem Perovicem a ne Vukoticem iz INATA PJESNICHKOGA, mi lichi na VARTOGASCA KOJI SIPLJE NAFTU NA KUCU U PLAMENU.