izvor: vijesti.me, piše: Srđa Keković
Prošao je još jedan Prvi maj – Praznik rada! Očuvanje radničke tradicije nam nalaže da treba da ga obilježimo. Tim povodom Unija slobodnih sindikata je četvrtu godinu za redom organizovala prvomajsku protestnu šetnju pod motom „Probudi se radnička Crna Goro“. Ipak, na podgoričkim ulicama nije bilo mnogo radnika?! Niti je bilo svečarski, niti protestno.
Za ovo prvo zaista nije bilo povoda, a za ovo drugo nikako ne mogu da pronađem objašnjenje.
A zašto radnička klasa nije masovno izrazila nezadovoljstvo svojim statusom i standardom? Čini se da odgovor na to pitanje, u ovom trenutku, ne bi mogli da daju ni filozofi poput Sokrata ili Platona.
Činjenica je, ovog Prvog maja bio je kišan dan i na protestnoj šetnji nije bilo mnogo radnika. Ali što je to „kiša vodenih kapi“ naspram „kiše metaka“ sa kojom su se 1886. godine susreli čikaški mučenici, koji su nam izborili čuvene tri osmice (8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturne nadgradnje).
Nažalost, mi u XXI vijeku ni tu tekovinu ne umijemo da sačuvamo. Fakat je da danas mnogi radnici rade više od osam sati dnevno. Takođe, mnogi radnici nemaju ni sedmični, a kamo li godišnji odmor. Ali, baš tih radnika nije bilo na prvomajskoj protestnoj šetnji?! Zašto?
Da li se radnici „plaše“ ili stvarno ne shvataju suštinu svoje pozicije u novom kapitalističkom sistemu? Njegoševski rečeno: „Moje pleme snom mrtvijem spava”…! To je pitanje oko kojeg moramo da polemišemo.
Pri tom, nevjerovatna je činjenica da, u našoj državi, većinu građana oko sebe okupljaju partije socijal-demokratske orijentacije. Inače, po programskoj definiciji, socijal-demokratske partije se zalažu za transformaciju kapitalističkog u socijalističko društvo po pacifističkom modelu.
Poenta je da se putem poreske i socijalne politike, što je više moguće, smanji nejednakost među građanima. Međutim, svjedoci smo da se, svakodnevno i sve više, širi jaz između bogatih i siromašnih. Pa zašto onda radnici ne protestuju?
Svaki osigurač ima svoj vijek trajanja. A što se dešava sa radničkom klasom Crne Gore, čiji osigurač nikako da pregori? Koliko je to i kakvih žica isprepletano da naša radnička klasa izdrži „pregrijavanje“, koje permanentno trpimo posljednje dvije decenije tranzicije?
Da je u pitanju neko političko, vjersko ili nacionalno pitanje, isti ti radnici bili bi spremni da se maksimalno eksponiraju, pa čak i da se fizički konfrontiraju. Ali, kada su u pitanju njihovi ekonomsko-socijalni interesi, nigdje ih nema?! Zbog toga radnici nemaju pravo da se žale na uslove u kojima živimo i radimo, jer kad se ne bunimo, znači da nam je dobro.
Pojedinci kažu da je problem u sindikatima. Po njima (među kojima ima i „naručenih“) sindikati su krivi (?!) što radnici ne protestuju, jer su „devastirani“, „politički kompromitovani“, „onemoćali“ i „korumpirani“! Sve i da je tako, sindikati su neminovnost. Evropska unija počiva na socijalnom dijalogu, a socijalnog dijaloga nema bez sindikata. Zato radnici moraju konačno da shvate da je za njihov radno-pravni status od posebnog značaja da se sindikalno angažuju.
To podrazumijeva da se radnici sindikalno organizuju, odnosno da se aktivno uključe u izbor sindikalnih lidera i kreiranje sindikalne politike na nivou svoje organizacije. Dakle, od suštinskog je značaja da budu sindikalno aktivni, jer od toga će direktno zavisiti nivo njihovih, ali i naših prava iz radnog odnosa.
Snaga svakog sindikata je u sindikalnom članstvu. Krajnje je vrijeme da se crnogorska radnička klasa probudi i da počne da se odaziva na sindikalne pozive, odnosno da svojim prisustvom na sindikalnim skupovima iskaže zainteresovanost za poboljšanje svog ekonomsko-socijalnog položaja. Sve dok se to ne desi poslodavci i Vlada imaju pravo da tvrde da nam je dobro.
javniservis.me 
„Probudi se radnička Crna Goro“. Ipak, na podgoričkim ulicama nije bilo mnogo radnika?! Niti je bilo svečarski, niti protestno.
———————————————
stetta sto se poslodavci (privatnici) nijesu solidarisali pa i oni su radnicka klasa mogli su odvojiti imaju , od cega jedno dva dana pride da se ne radi te se spoji petak na subotu + nedjelja + ponedjeljnik pa solidarnost poslodavaca i onako posla ima previse pa da se odmori lakse ce se platiti dazbine + utornik na srijedu ih ljepota pa kad je bal neka bude maskenbal
zivijo SOCIJALIZAM!
ps: ENTER slazes li se
“Da je u pitanju neko političko, vjersko ili nacionalno pitanje, isti ti radnici bili bi spremni da se maksimalno eksponiraju, pa čak i da se fizički konfrontiraju. Ali, kada su u pitanju njihovi ekonomsko-socijalni interesi, nigdje ih nema?!”
Zajebana je to psihologija. Dijagnoza je jednostavna, ali je jako tesko naci pravu terapiju. Sve gore pomenuto vraca se na kljucnu rijec – STRAH (od ugrozenosti, gubitka nekakvih privilegija, itd.), i radnici ne protestuju zbog svojih ekonomskih interesa da ne izgube i ovu crkavicu koju imaju. Izlaz bi bio moguc ako bi neko dovoljno beskrupulozan nasao novi strah kojim bi zamijenio postojece, i iskoristio ga, ali je pitanje da li zelite tako tretirati ljude. Uzgred, i sva potrosacka pomama je takodje iskoristavanje raznih strahova.
Zbog svega ovoga je po meni najvaznije od svega naci pravi put do te ljudske iskre u svakome od nas (koja bi pruzila otpor), do ljudskog dostojanstva i ponosa ljudi sa ovih prostora (koji su cinjenica, iako su jako zakrzljali). Imam osjecaj da je ovo uzasno kompleksno pitanje i potpuno sam nemocan pred njim.
tacno tako Vladimire. reka je jedan Slovenac prije neku noc na tv, bio je neki sastanak balkanski o korupciji, on rece da treba u ljudska srca vratit moralne principe. to je djavolski tezak posa.
Niko neće da protestuje zato što su ljudi ovdje trajno lišeni iluzije da će se,u neko dogledno vrijeme, bilo što promijenit. I tu više ”ni Bog ne pomaže” a kamoli ovi smiješni sindikati…
Strah da ne bude jos gore.
pa nista, umrijece od straha, to je duga i teska bolest. garant!
Čini mi se da strah tu više i nije glavna stvar. Jednostavno-neka se ”kotrlja” tako kako je, ako bude što bolje-odlično, ako bude gore-i tome ćemo bit’ naredni. Strah ti tu dodje,ono…obaška.
Ne bih strah izbacio iz jednacine, ali ukazujete na drugu bizarnu pojavu: naviku. Meni ponekad izgleda kao da je ljudima na Balkanu vec u genima da trpe, pa su prihvatili rezon da je to dio zivota, da ce i to proci, i da ce nekakve vaznije stvari (drzava, nacija, sto li) ostati i poslije kabadahija i osvajaca i ratova itd. U kombinaciji sa strahom, to je fakt ap.
EDVARD GRIFIN,
kaze:
…marksisticki slogani su veoma primamljivi
od svakog u skladu sa njegovim sposobnostma, i svakom u skladu sa njegovim potrebama,
i tako dalje podignimo se protiv ,kapitalisticke eksploatacije ,budimo za mir i protiv rata , i svi ovi slogani su veoma primamljivi,ali kad uklonimo slogane i pogledamo dublje u koncepte naci cemo odredjene grdne stvari,koje su iznenadjujuce prisutni u fasizmu i nacizmu…….
kod nas nazalost jos se koriste marksisticki slogani koriste ih intelektualci pojedini ljudi na vlasti
koji odlucuju
filujuci ih zajedno sa privatnim vlasnistvom i kapitalizmom i
onda dobijete monstruma koji sam
sebe i sve oko sebe unistava .
“RADNICKA KLASA” (POJEDINAC) U CRNOJ GORI TREBA DA SE ZALAZE ZA CISTI KAPITALIZAM KOJI FUNKCIONISE , KOJI JE POKAZALO VRIJEME NAJBOLE DRUSTVENO UREDJENJE ZA NJU SAMU.
da odbaci sve primamljive prevarantske marksisticke slogane ostavi se 1.maja kao simbola “NERADA” u socijalizmu koji u konacnici nista dobro ne donosi radnicima, izbrise famoznu rijec RADNICKA KLASA i prihvati se simbola
-KLASICNOG LIBERALIZMA-
na pogrešnom si mjestu. ovdje se suze ne suše od tuge za samoupravno-partijskim socijalizmom i njegovom teškom borbom da se odbrani od zapadnih etiketa nalijepljenih na modernu azijatsko-balkansku ekonomiju, tranziciju i privatizaciju.
ja sam lično čitao kritički osvrt podgoričkog doktora ekonomije na funkcionisanje slobodnog tržišta, na socijalne programe i sindikalnu moć u crnoj gori gdje se kroz kritiku vesove verzije slobodnog tržišta (partijsko-kleptomanska tranzicija iz samoupravljanja u feudalizam) kritikuje ideju kapitalizma i liberalnog ekonomskog modela koristeći crnogorske primjere, za koje taj doktor ekonomskih nauka vjeruje i tvrdi da su tipični za cijeli kapitalistički svijet i za sve kapitalističke ekonomije.
na pogrešnom si mjestu!
KEKOVIC.
kaze:
….Poenta je da se putem poreske i socijalne politike, što je više moguće, smanji nejednakost među građanima. Međutim, svjedoci smo da se, svakodnevno i sve više, širi jaz između bogatih i siromašnih. Pa zašto onda radnici ne protestuju?…
E MOJ KEKOVICU !!!
to je poenta koja skrhala moćni i mračni sovjetski savez, a sa kojom se kod nas još niko ozbiljno bavio nije, već se kroz populistiku borbu za glasove provlači kontinuirano ubijanje puka u mozak zavjetama sa strane, te odugovlači neminovno podvlačenje crvene crte poslije koje se ovako više neće moći.
zivac,
sa ovim prvim gore se mozda i potpuno slazem (prazni marksizam i surovi kapitalizam definitivno su rodili najgoreg monstruma), ovo drugo mi nije jasno?
ajde, neka taj malo odmori. Japan je kolektivisticka kultura pa su produktivniji od amerikanaca, svaki narod bira sto voli, volja mu malo vise individualnog volja malo vise kolektivnog. rusi vole kolektivnu razvaljotku, njemci uberfirera (schnell, schnell), pa je to njima ok. no smo se mi pogubili, individualnost = 0, a kolektiv razbucan ka fudbal na Becirovopolje.
Odlicno.