Ljepota, dobrota, šarm…

izvor: Marija Dukić, prekoramena.com

Boris Tadić je pretio „principom strogosti“, pa izražavao brigu za poplavljene kokoške predlažući njihovim vlasnicima u šali sedative, da bi došao do usisavanja po kućama.
U nepostojanju političkih programa i bilo kakvih razumnih ekonomskih strategija, naši političari, izgleda, umesto marketinških stručnjaka angažuju scenariste španskih serija. Kampanja uveliko traje i svakim danom se zaoštrava. Ovom prilikom analiziramo metode borbe dve najjače partije, ali i onih manjih, koje imaju jak koalicioni potencijal.

Pokušao je da šarmira Tomislava Nikolića kao što uspeva naše domaćice i Berluskonija, ali lider SNS-a izgleda ne pada na zrelu mušku lepotu. Nikolić je odbio da prekine štrajk glađu a aktuelni predsednik da raspiše izbore jer smatra da oni nisu njegovo privatno vlasništvo. Čuli smo Tomislavovu gorku izjavu da ipak ima mesta za dijalog o izborima jer „kad Demokratska stranka koja predvodi Vladu Srbije može da razgovara sa kosovskim Albancima, može i s nama“. Ostaje nejasno da li su Albanci građani druge kategorije ili je i SNS “progonjen” od strane režima, poput Koštunice (pozabavićemo se njime u narednom tekstu), ali ono što je jasno je da ni Boris Tadić ne sedi skrštenih ruku dok njegov oponent gladuje pred kamerama.

Predsednik Tadić u poslednjih godinu dana pokušava da glumi “narodskog čoveka”. To su mu valjda savetovali njegovi drugari marketinški magovi. Šetka se po selima, utakmicama, crkvama, malo u odelu, malo u sportsko elegantnoj varijanti – pokazuje predsednik svoju ljudsku stranu. Doduše, tu stranu ni ne mora da pokazuje, jer ona stara kaže da je ljudski grešiti, što Tadić svojim izjavama prečesto čini. Pomenućemo samo onu politički bezopasnu tokom posete jednoj crkvi kada je pokušao da (narodski, razume se), popriča sa decom okupljenom okolo. Bio je veliki pravoslavni praznik i predsednik je želeći da se našali potapšao dva dečaka po glavi i rekao im: “Al’ smo se sredili za praznik, i kosu smo oprali”. Kada je napravio koaliciju sa SPS-om izjavio je “Nema nikakve dileme da je SPS prirodan partner za nacionalno pomirenje, za uspostavljanje socijalnog dogovora. Ta stranka je bila autentični predstavnik naše zemlje 90-ih godina, pobeđivala je na izborima, a nakon 5. oktobra 2000. godine, autentični predstavnik te nove Srbije je DS”. Zato je u uvodu jednog novinskog teksta osvanula rečenica “Tadić nije ličnost: to je nivo svesti”. I zaista, on na najblaže rečeno interesantan način pokušava da pomiri moderno i tradicionalno, patriotsko i kosmopolitsko, nacionalizam i evropeizam pa i rusofiliju. Sve to čudnim formulacijama. Kao demokrata i neko ko želi pravnu državu nije mogao da se seti šta da kaže kada je ubijen Bris Taton pa je izmislio “princip strogosti” kao metod obračunavanja sa huliganima. Što mu neko ne kaže da to rade sudovi i da postoje zakoni?

Srećom, on nije dramski glumac poput Kalimera Vučića koji se ubi od kukanja o nepravdi, on nije kao Nikolić koji za svaki politički govor koji će biti prazan i bez ikakvih argumenata postavlja scenografiju, namešta namrgođenu grobarsku facu i uči scenario koji uvek sadrži neke afektivne stavove i empatije (sećate se, izjavljivao je na skupu nekih žena da on zna kako je biti majka), ne, Tadić je jedinstveno nepromišljen. Reklo bi se da ni nema sopstveni scenario, ali znajući kako radi marketinška mašinerija pre bih rekla da ga se ne drži. I tako on u možda predizbornoj godini obilazi sela i razmenjuje po koju sa domaćinima, ponekad ih i tapše po ramenima. U obilasku Trgovišta, teško pogođenog poplavama, među nazeblim ljudima od kojih je mnogo njih ostalo bez kuća, predsednik je iskazao solidarnost sa kokoškama koje su bile žrtve ove nepogode, dajući tada svoju stručnu procenu u vezi njihovog psihološkog stanja, kao i predloživši terapiju za isto. On je prvo okupljene ljude upitao da li je tokom poplave bilo hladno kokoškama. Zatim je u svom maniru nastavio: “To je stres za njih, one su živa bića.. Jesu li se smirile sad, ne dajete im sedative neke?”, samozadovoljno se na kraju nasmešivši jer je izmislio kovanicu “Kokošiji sedativ”.

Skoro je posetio žrtve zemljotresa u Kraljevu i tom prilikom veoma mudro uočio da “zemljotrese ne možemo da sprečimo, ali možemo da smognemo snage da reagujemo na ovakav način”. Ustvari, to je bila najava saniranja velikih stambenih objekata, ali čim je ušao u kuću jedne kraljevačke porodice nije mogao da izdrži (DS je inače poznata po tome što sve radi i gradi u rekordnom roku), dohvatio je usisivač sa poda i uštekao ga je u zid te malo usisavao. Vredan čovek. Sigurna sam da je “srpski Džordž Kluni” mokri san većine ovdašnjih domaćica koje nasuprot svojim zadriglim muževima kada uključe TV vide našeg lepog predsednika, opeglanog, očešljanog, tako fit i, hmmm, da li bih mogla reći: šarmantnog i duhovitog? Jer, njegova duhovitost je baš uoči pomenute posete Kraljevu došla do izražaja kada su ga radnice jedne kraljevačke pekare pozvale na kolače koje je odbio pravdajući se da “ne sme više da se goji”. Lep nam preCednik, pupupupu, da ga ne ureknemo! E takve će gospođe da glasaju za njega posle ovog usisavanja. Ali za koga ću ja da glasam, kad niko od pomenutih političara nije izneo nikakav pametan program, osim Tominog pametnog plana za skidanje Borisa sa vlasti i Borisovih dodola u prizivanju evro integracija? Zato se i drže dijeta i usisavanja, k’o prave domaćice.