izvor: vijesti.me, piše: Duško Kovačević
Međunarodna koalicija „silnih“ otpočela je vojnu operaciju protiv Libije, podrugljivo je nazvavši „Odisejeva zora“ čime je zapad „ukrao revoluciju“ (B. Levi) iz ruku libijskog naroda i preusmjerio je u pravcu sopstvenih, svakako naftnih, interesa.
Ono bitno u ovom „hantingtonovskom sukobu civilizacija“ jeste važna činjenica da su se i ozbiljne države poput Rusije, Njemačke i Turske distancirale od ove ratne avanture uz, naravno, u najmanju ruku licemjerno držanje Rusije prilikom glasanja o rezoluciji UN.
Ovakvim armagedonskim činom već dobro poznatog diktata „Tomahavk demokratije“, konačno se razotkriva u punom svijetlu pozadina sjevernoafričke geopolitičke zagonetke, ali i sva hipokrizija i bijedna vulgarizacija, unaprijed dodijeljene Nobelove nagrade za mir, koju Obama „uspješno“ opravdava ograničenom upotrebom osiromašenog uranijuma.
Koalicione (američke i evropske) rakete osim što uništavaju vojna utvrđenja diktatora Gadafija i nedužne civile, još ubitačnije uništavaju tek probuđenu nadu da je napokon u afričkom i islamskom svijetu nastupilo doba oslobođenja i političke emancipacije.
Nažalost, opet su te velike prosvetiteljske priče o demokratiji, ljudskim pravima, izbjegličkim krizama… ništa drugo do mimikrijski pamfleti ili propagandno zavaravanje javnosti da bi se iza njih odvijala bizarna i nezajažljiva glad za dominacijom i novcem.
Za razumijevanje današnjeg trenutka, možda bi bila značajna jedna interesantna polemika iz sedamdesetih godina, između Fukoa i Čomskog, gdje dijalog otprilike ide u pravcu da Čomski smatra da treba tragati za idejom pravde, dok Fuko samo ponavlja: „čija pravda, којa pravda“, potkopavajući svaku ideju pravednosti, smatrajući da je svaka pravda samo izraz moći i da nijedna nije zaista univerzalna.
Ali, šta se tu može i da li se „pred nužnošću treba sklanjati“, pitao se Aristotel. Odnosno, jesmo li moralni i principijelni ako se borimo protiv domaće strahovlade a podržavamo međunarodnu hegemoniju?
Naravno da je pukovnik Gadafi dokazani apsolutista, povezivan svojevremeno i sa mnogim terorističkim akcijama (Minhen 1972.g, Lockerbie 1988.g…) i on jednostavno mora da odstupi sa trona.
Isto tako moramo primijetiti da je Gadafi još odavno odustao od učešća u terorističkim poduhvatima kao i od razvijanja nuklearnog programa i da je diktaturu, nalik komunističkoj, koristio, između ostalog i za modernizaciju i obrazovanje svoje nacije.
Iako je od pustinjske Libije, tog nestabilnog amalgama suprostavljenih plemena, stvorio bogatu i prosperitetnu državu sa pristojnim standardnom za afričke i blisko-istočne prilike, sama činjenica da je na vlast došao državnim udarom 1969.g. i da vlada preko četrdeset godina, dovoljno govori o karakteru njegovog režima.
Međutim, opet se, po ko zna koji put, otvara to nezgodno pitanje globalističke ere: da li se protiv diktature boriti besomučnim bombardovanjem i kako će izgledati sloboda u sprženoj zemlji i ugljenisanim gradovima, u vrtlogu građanskog rata?
Ako su savremena zapadna kultura i civilizacija najnaprednije od svih do sada poznatih, zar nisu mogle ponuditi neko mekše, ljudskije, plemenitije rješenje?
Dakle, ovi animalni i destruktivni porivi, artikulisani kroz grozomorne „humanitarne intervencije“ uvijek nas upozore da antropološke datosti u svojoj biti nikad ne evoluiraju i da ih čovjek teško, gotovo nikako, prevazilazi, uprkos viševjekovnom razvoju i dostignućima!
Ono što je čitavi svijet posebno zgrozilo i što je izazvalo gotovo sveopšti konsenzus prezira jeste ponašanje Francuske Republike koja se demonostrastveno bori za poziciju lidera u bestijalnom orgijanju protiv Libije, uz Sarkozijevu tragikomičnu izjavu: „nacija je preduzela odgovornost pred istorijom“!
Ako je u nečemu, posebno postkolonijalna Francuska, tako uspješno i veličanstveno odgovorila pred istorijom, onda je to svakako dostajanstvena borba za kulturnu, intelektualnu i političku autentičnost, prkoseći snagom sopstvene kreativnosti uniformnom svijetu koji se polako pretvarao u konzumersku meta-državu.(angažman egzistencijalista, strukturalista, De Golov izlazak iz komande NATO-a 1966.g, nova ljevica i protesti 1968.g…)
Upravo je Pariz, grad svjetlosti, u drugoj polovini 20. vijeka bio avangarda i predvodnik „novog talasa“ u umjetnosti, nauci ali i u društvenim kretanjima mijenjajući svijet ljepotom, nadahnućem i novim čitanjem nečega što se zove igra slobode.
Razlika između tadašnje i savremene sarkozijevske Francuske jednaka je razlici između Sartra i Bernar Anri Levija danas.
Ova tragična situacija u kojoj se našla „peta republika“ kao i čitav svijet (ratovi, zemljotresi, opšti nemoral u životu, politici…) neodoljivo me podsjetila ne genijalni film „Le mepris“ („Prezir“) iz 1964.g. jednog velikog Francuza-Žan Lik Godara, koji je na jedan suptilan i vizionarski način anticipirao, naslutio svijet, u decenijama koje dolaze.
„Misao karakterističnu za gotovo sve predstavnike “novog talasa”. izrekao je Pol Valeri: “Znamo da sve civilizacije imaju svoj kraj”.
Ova tema će postati gotovo opsesivna kod Godara.
Ako sve civilizacije imaju kraj, znači da ga i naša ima. Snimaćemo svijet pri izdisaju.
Svijet u ruševinama…U “Preziru” sve je dovedeno do raspadanja. Zapušteni vrtovi…zidovi Ćinećite kao i zidovi vile na Kapriju.
Homerova Odiseja („Odisejeva zora“) je zaboravljena, gotovo da je izgubila svaki smisao. Praznina…prazni hodnici, prazne kuće, prazne bioskopske sale“.
Civilizacija je stigla do kraja puta.
Nije li ovo opis sadašnjeg trenutka?
javniservis.me 
Dobar tekst!
Одличан текст, браво Душко.
Hvala Alx, Perf.
Odlican tekst. Svaka cast, Dule.
Vazda Masja.
Tekst je izvrstan, ali tekstopisac ipak previse apokalipticno gleda na svijet… I po Majama 2012 nece biti sjajna… ,ali neko ce valjda i prezivjeti…, jer uvijek neko ima vise srece, kao sto postoje i ljudi koji se nikada ne predaju i koji ne gube nadu u bolje sjutra.
Поштовани Душко,
у касним, московским сатима, пребирам овај твој одлични текст који ме нагони на мисли.
А мисао је конкретна и недвосмислена, да се Запад, којим се одушевљавало много мојих блиских, очекивајући крај једне чудне ере црвеног Истока, одједном претворио у чудовиште које је сасвим сличи ужасним призорима катстрофалног јапанског цунамија.
Да, то је био тако неопходан текст.
Тај, до јуче слављени, с правом, Запад, отпуштен с ланца смисла и граница ломи диктаторе и нуди хаос умјесто њих, тих лоших, несумњиво, диктатора.
Да, то је фарса, и то је твојим текстом одлично представљено.
Поштовање!
Hvala Vojine
” Čoveka treba navesti da razmišlja o površnim stvarima života, o pomodnim artiklima. To je tipično američki model i on je krajnje samouveren. Mein Kampf Adolfa Hitlera piše o toj temi. Hitler je bio duboko impresioniran britansko-američkom propagandom i govori da je ne vojnik, nego propaganda odlučila o pobedniku u Prvom svetskom ratu.. ”
Noam Čomski
Međunarodna koalicija „silnih“ otpočela je vojnu operaciju protiv Libije, podrugljivo je nazvavši „Odisejeva zora“ čime je zapad „ukrao revoluciju“ (B. Levi) iz ruku libijskog naroda i preusmjerio je u pravcu sopstvenih, svakako naftnih, interesa.
Поштовани Душко,
Леви је био у праву. Пратио сам једну московску ТВ у којој је учестововао један Италијан, Он је устврдио да су Италијани велико зло нанијели Либији у току своје колонијалистичке, дакако, војне политике. Извињавао се!
Колико сам могао закључити, Гадафи никакве шансе није имао против тих неконтролисаних и борбених либијских племена, као ни Италијани.
Револуција је , заиста, украдена и заиста у корист нафтних интереса.
Грабилачких!
Зато и кажем да је текст свеобухватан и одличан!
Поздрав с полночи!
Sve pohvale!
Poštovana Lola,
Mislio sam na etičku, ljudsku, moralnu ….apokalipsu i kraj civilizacije, ne naravno na fizičku.
Pozz.
Tnx Đakomo
Dusko, a bogomi i na fizicku apokalipsu, sto da ne kad svjetski planeri planiraju cifru od meleardu i po stanovnika na planeti. Civilizacija ce mozda od kamenog doba morat prvo do nekog pisma klinastog ili kojeg vec da dodje pa ceraj polako preko Gutenberga do kompjutera. ne mozemo odvajat te apokalipse jer to ne bi bilo to. aj samo nastavi da pises popravio si se. prije si vise gadafija napada, a sad si prosirio posmatranje. Ne zamjeri !
Ova “humanitarna intervencija” je uticala na, gotovo, čitav svijet da dekonstruiše čitavu situaciju.
A jes, hvala Comskom i njegovom pisanju o humanistickom militarizmu, tako nesto kad je bilo ono na Kosovo. Sto se Hitlera tice potpomogli su ga Amerika i Engleska, dje je onaj Milovan sad … zemlja proleterska, kako se kalio celik, sunce nam kalaisano!
Arapski svijet ili bilje recheno 400 miliona ljudi je krenulo na put bez povratka sa zakashnjenjem od dvije decenije, zbog Jamerichkog uplitanja i kreiranja raznih akcija i reakcija, od Iraka do bLIZAnaca.
Sad je Obama otvorio VENTILE, izdushuje PRITISAK na sve strane shjeverne Afrike, nishta se bolje nije moglo desiti tim gradjanima od SVRGAVANJA DIKTATORA.
Ove krokodilske suze koje liju nashi intelektualci, vishe su plach nad nashom bliskom istorijom i nashim UQ.RCHENIM VODJAMA, koje su ushkopili Jamerichko-Jevropski VETER(INARI)ANI, i ustolichili POSLUSHNIKE I PODANIKE , koji svom narodu skidaju gace, prije nego se okupatorima trzishta digne q.rac.
Nishta nije toliko LOSHE, a da za neshto nije DOBRO, dok Japancima ne MRKNE SA ATOMSKIM CENTRALAMA, nama i Albancima NEBI SVITALO OD ITALIJASKIH ATOMSKIH CENTRALA NA SKADARSKOM JEZERU.’
Dok su LUDE BOMBE LECELE po Vukovaru, Sarajevu i Dubrovniku, nashi INTELEKTUALCI SU CUTALI KAO ZALIVENI, ali kad PAMETNE NATO BOMBE BOMBE LETE KA VOJNIM CILJEVIMA, od njih se ne moze zivjet, BJELOSVJETSKA ZAVJERA nas VREBA I OCA NAM OCHINJEGA HEBA IZA SVAKOG COSHKA.
Cool, welcome back!
Hvala ,
ja sam proglashen za IZDAJNIKA REVOLUCIJE, pa sam sebe zabranio komentare, dok ne vidim rezultate entuzijasta, koji su bili mrshavi, na moju i njihovu ZALOST, MAFIJA JE MNOGO JAKA ZA OVU SHAKU JADA, koja vidi shto nam RADE, tri nam gura a dva vade.
Sad ce WAWY,
CGu da IZBAVI,
izazove big CUNAMI,
da nijesmo vishe SAMI.
Zanimljivo poređenje Francuske nekad i sad, valjalo je to malo produbit.
Je li Hantington bio u pravu, ne ukapirah iz teksta, i jesu li Njemačka i Turska u neku ruku licemjerne isto koliko i Rusija, tj Brik povodom ovog pitanja?
pocinje za oci da ujeda ovaj azijatluk kvazihriscanski i kvazimoralni, ocemo ruse i sad ce kraj zapadne civilizacije. do kada ce trajat ova ujedinjena proazijska hipokrizija i intelektualna prostitucija zarad ocuvanja nevinosti i morala najvecim kurvetinama koje je stari svijet mogao da izrodi?